Зато што у народу преовладава мишљење да презиме није српско ако се не завршава на -ић. Таквих презимена можда највише је било на простору под аустријском и угарском утицајном зоном. На том простору и данас живи немали број породица чија презимена завршавају углавном некако другачије него на -ић.
Ма пусти људе што такве глупости лупетайу, то нема везе са мозгом. Сви општесловенски наставци помоћу койих се могу градити прѣзимена су истоврѣмено и србски, "-
ић (
ич), -
ов/-
ев, -
ин, -
ски".
Устаљена прѣзимена у Србийи су прилично нова поява, па и међу западними Србима. Прѣ само 300-400 година су прѣзимена била рѣткост, била су углавном очинства, чак и у Црной Гори, рецимо "Петар Радулов", "Милан Драгов", и томе слично. А и када их йе било, била су углавном нестална, и подложна промѣнам, час би се неко био називао по дѣду, час по оцу, час по прадѣду и слично. Част изузеткомъ, као што су Бубање, Мацуре и Булатовићи.
У Србийи су данас прѣзимена већински на "-
ић" зато што су устаљена наредбом Милоша Обреновића. Због тога чак и Власи у Источной Србийи найвећим дѣлом имайу прѣзимена на "-
ић". Указ Милоша нѣйе имао надлежности над войвођанскими Србима те тамо осташе и данас многа прѣзимена настала на друге начине, обично настала од очинстава, попут "Перин", "Брусин", "Йованов", "Стойшин" итд. А честа су и прѣзимена у Срба по надимцих или занимањих ("Гузина", "Крчмар", "Самарџия"), или по мѣсту, као што йе "Товљанин", "Иричанин" итд. Или са наставком "-ски", означавайућим припадност роду, рецимо "Црњански, Надрљански". Све су то општесловенски наставци и такође србски.
Тврдње пойединаца да они койи немайу у прѣзименах наставак "-
ић" нѣсу Срби ме веома подсѣћайу на болестне ставове Вука Караџића койи йе некада сматрао да људи из крушевачкога края не говоре србским него бугарским йезиком йер "говоре другачийе од људи из његовога края", односно Тршића. А такве глуперде да питаш колико срПски (тршићки) йезик има падежъ, сви бише ти рекли да их има седам, чиме доказуйу да нѣсу ни до седам способни брояти, а камо ли нешто озбиљнийе.