Хвала свима на учешћу у разговору поводом ових нових резултата.
Нови резултат Синобада је интересантан из више разлога. У приложеној књизи Кристијана Јурана (хвала Синиши и Сиријусу за то) се Синобади помињу у још неубицираном селу Покровник, али као што то Сиријус добро претпоставља вјероватно је у питању Модрино село, покрај Биовчиног села, општина Кистање. У Покровнику се 1575 помиње Вук Мудрокапић, чији потоњи потомци су исламизирани (помиње се Мустафа пок.Ивана Мудрокапића итд). Тако да је по неком њиховом потомку, "турчину Модри" село вјероватно промијенило име у Модрино село. У Покровнику (потоњем МОдрином селу) се још почетком 1600тих помиње 7 различитих Синобадовића (Синобада). То може да указује да су Синобади бар 2 генерације прије тога имали исто презиме - јер сумњам да је свих 7 од истог оца. Као потврда за ово имамо 1612 извјесног Вуина сина покојног Драгића Синобадовића. То помјера поријекло односно настанак презимена Синобад у половину 16.вијека, или бар у 1570 и неку.
Ово са Угарцима има логике и због још нечега. Шепама, Радонићима и Синобадима су најближи Кочићи са Змијања, а данашње село Угарак код Грахова може да буде мјесто одакле су се једни Угарци селили у Далмацију (Шепе и Синобади) а други селили ка Змијању. Између Шепе и Синобада је разлика готово иста као између Шепе и Кочића.
Правити СТР анализе на овако малом броју маркера је незахвално, али ја сам се ипак усудио
Кочић - Шепа 14 генерација, Синобад - Шепа 15 генерација. Имајући у виду колико "лажу" стр анализе уопште, чак и ако имамо 111 маркера тестираних, а што је показало досадашње искуство кад се добију БигУ резултати, ја бих ове бројеве повећао за бар 30-40%, па је моја претпоставка да овај кластер (Синобад, Кочић, Шепа, Радонић) има заједничког претка прије више од 20 генерација, тј. вјероватно негдје око 1400 и неке. Можда се то и поклапа са доласком влаха Угарака из Херцеговине у околину Грахова.
Кистање и његова околина су интересанти из још једног разлога. Шепе се први пут помињу у Ђеврскама 1709.г., а живјеле су заправо између Зечева и Ђеврсака (изгледа да су Шепе живјеле и у оближњој Островици јер сам у њеној близини на једној старој Аустроугарској карти нашао топоним Шепе). Само пар километара одтале су Нунић, Модрино село (Покровник) и Биовчино село гдје су Синобади. У непосредној близини су и Ивошевци одакле је још једна породица која има готово идентичне резултате, а чије презиме још не могу објавити. Имамо дакле један круг од пар километара гдје су се очигледно досељавали власи Угарци.
Сада се поставља питање сродности са Јањатовићима. Они се око 1600 и неке помињу као досељеници из Подлапаче код Удбине у Српско поље код Оточца. Дакле у том периоду када су Шепе и Синобади вјероватно већ у околини Кистања. И ДНК резултати говоре да су Јањатовићи од овог кластера удаљени бар још 10 генерација уназад. Због тога вјерујем да су Јањатовићи нека друга грана, тј. да нису досељени са Власима Угарцима.
Оно што се чини сигурним у овом тренутку је то да је грана Синобад-Кочић-Радонић-Шепа (плус још једна породица о којој ћемо чути у наредном периоду) прешла пут од Херцеговине према западној Босни (шира околина Грахова или ту негдје). Једна грана је продужила сјевероисточно ка Змијању, а друга је немирним временима сталних Млетачко(Аустријско) - Турских сукоба прешла у Далмацију. Поријекло Јањатовића може да буде такво, а може да буде и скроз неком другом страном, јер су генетски значајно различити у односу на ову групу.
Што се тиче помињања Радонићеве теорије о Херцеговачком поријеклу, тј. дужем боравку још из римског доба на том простору ја сам у старту сматрао да је мало вјероватна. Сада, како резултати наилазе, све више сматрам да је она исправна. Јесте да ту теорију квари недостатак ове групе код Хрвата (свих нас 10 смо до сада православци), али мислим да се и то може објаснити. Јасно је да је било и влаха католика, али доласком Турака ови власи остају без своје цркве и под утицајем придошлих влаха православаца мијењају религију,тј постају православни. Сумњам да је власима разлика у религијама у том периоду могла бити уопште јасна, јер они су живили таквим начином живота
да је ту мало мјеста било за институционалну религију. Број цркава у том смутном периоду је ионако био мали (а дуже времена их је било и забрањено градити) тако да су сви бивши власи католици мијешањем са власима православцима, потоњим утицајем српске цркве и турске државе (знамо да је то Турцима одговарало) постали православци а самим тим касније Срби. То је једноставан разлог зашто нема Ј1 Хрвата. Каснија унијаћења и потаколичавања очигледно нашу грану нису захватила у некој значајној мјери. Ја не сумњам да ће сее временом појавити и неки Хрват Ј1ц али то ће бити изнимка.
Исто тако мислим да је и македонски Грк изнимка, тј. статистичка грешка. Не можемо заснивати читаву теорију на основу само једног човјека, а о њему не знамо апсолутно ништа. Није немогуће да је то неки средњовјековни/нововјековни трговац који је на неком од путовања према Цариграду остао у Македонији. Или чак нешто новијег датума.
Сви досадашњи, именом и презименом тестирани Грци који су Ј1ц су сувише далеко од нас (више од 2500година) тако да они ту не могу играти никакву улогу.