Да додам нешто везано за овај помен села "Добречићи" у Доњој Морачи, мислим да није било спомена о томе да је оно било дио џемата/катуна Богића сина Братоја коме су припадали Добречићи, Кос и Чртеже. у два наврата се у попису помиње и неки Рашко син Богића у селу "Лишњо" тј. Љешње код Колашина, вјероватно се ради о истој особи, уз њега и нека двојица синова "Богише" Покраш и Мркша, па помишљам да Богиш није у том контексту ипак Богић, Рашко син Богића се помиње и на другом јесту у Д. Морачи па је сигуран. Наравно лично име Богић се јавља код других особа у попису међутим Богић син Братоја је једини старјешина катуна са тим именом. Чини се да није био жив 1477. јер се не помиње у његовој заједници. Мислим да се ради врло могуће о претку Морачана Богићеваца. Не може у том случају предање о доласку из Хота бити тачно барем хронолошки.
Такођер грана CTS5531 је једна од не тако честих грана U152 које се јављају у Francalacci et al. студији Сардиније, на којој није било насељавања Келта или других италских племена осим Римљана. Један од узорака је Z70 на који су Богићевци негативни али један је узводно CTS5531*, тако да ми се ипак чини вјероватнијим да су Богићевци поријеклом од римских колониста него да се ради о култури поља са жарама (Илири). Мациамо је управо овај узорак са Сардиније користио за идентификацију римских грана U152:
The study of Sardinian Y-DNA by Francalacci et al. (2013) allowed to have a look at the subclades of R1b on this island that has not been settled by the Celts or the Etruscans, nor by an Italic tribe besides the Romans. The Greeks only had a brief a foothold at Olbia and would not have influence the genetics of the island. In other words, all the Indo-European R1b in Sardinia (bar a tiny percentage of Germanic R1b brought by the Vandals) can be attributed to the Romans. The results are unequivocal, R1b-U152 makes up 10.5% of all Sardinian lineages, while R1b-M269 and R1b-L23 together amount to a mere 1.5%. This is yet more evidence that U152 was probably the dominant Roman lineages. The Sardinian U152 samples can be used to distinguish Roman subclades of U152 from other Italic and Alpine Celtic subclades. All four top level subclades of U152 were found in Sardinia, but in very different proportions from the continent, especially north of the Alps where L2 makes up over two thirds of the lineages. In contrast, Z192 is the main subclade in Sardinia (58.5% of all U152), followed by Z56 (10%, half of being Z144+), L2 (7.8%, exclusively Z49+ and Z347+) and Z36 (5.5%, half of it Z54+).
Вриједан спомена је и један узорак древне ДНК из нове студије "Understanding 6th-Century Barbarian Social Organization and Migration through Paleogenomics" Лангобардски Szólád SZ5 из 6. вијека који је CTS1595+, дакле СНП на нивоу Z37. Аутосомално је од 3 компоненте тосканске, иберијске и "јута" америчке компоненте јута сјеверна била најјача са око 68 %, тосканска са 19 % и иберијска са око 13 %. Од 34 узорка из Солада 19 су чисто сјеверозападни, а SZ5 спада у категорију мјешаних са доминацијом те компоненте. Мациамо је спомињао да би можда се уклопио у келтску неку популацију али да је Y-dnk више италска/римска.