133. Кнежић, Јовањдан, Кремена/Сливно,
I2-Y3120>Z17855>FT386376>BY92056>PH3414>Y58629>, МириловићиКнежићи су једна од фамилија коју предање везује за Мириловиће, што је раније већ потврђено генетичким тестовима. Опширан чланак о овом роду постоји у књизи
Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а о Мириловићима имамо и
засебну тему на форуму.
С обзиром да сам лично посебно заинтересован за овај резултат, написаћу нешто више о Кнежићима него што је уобичајено.
Кнежићи су угледна Херцеговачка породица, о којој од свих фамилија Мириловића има можда и највише података у историјским изворима.
Према предању Мириловића, потомци су четвртог сина кнеза Мирила, и наводно су презиме Кнежић добили након преласка у Горње Храсно, јер им је предак био кнез. У Горњем Храсну су се населили у засеоку Побрђе. Почетком 20. века Јевто Дедијер је забележио да се у Побрђу налазе остаци куле сердара Милинка Кнежића за којег је народ у селу причао да је живео "прије 200 и више година (што је око 1700. године) и био врло богат човјек и муселим код Турака". Причало се да је држао "ђумрук (царину) на Хутову" и да је у Попову Пољу имао "500 рала своје земље". Дедијер још бележи да су Кнежићи давно одселили у Сливно код Опузена у Далмацији, те да их има и у Мостару. У 1990. години у Побрђу су били још видљиви зидови куле Милинка Кнежића и очувана стамбена зграда на спрат коју су у то време користили Буквићи, становници Побрђа. Код православне цркве св. Јована у Подградињу у Горњем Храсну налазе се гробови Кнежића са очуваним крстовима на којима су уклесани геометријски рељефи и уписана имена. Становници Побрђа, Буквићи, памтили су да је део Кнежића, који су се настанили у Мостару, до 1916. године долазио у Побрђе по "хак" (земљишну ренту).
Иако Кнежића у Горњем Храсну нема већ дуги низ година, траг њиховог некадашњег присуства на том простору очувао се у топониму Кнежића градина, локалитету који се налази западно од цркве Св. Јована у Подградињу, на коме су приметни остаци старих насеобина. Сматра се да су управо Кнежићи саградили цркву у Подградињу, на месту које је 1898. године подигнута већа, данас разрушена богомоља, која се тренутно поново обнавља.
Сердара Милинка Кнежића је историја забележила као једног од народних првака с краја 17. века. У историјским документима и литератури помиње се још и као кнез Милин, а понекад и под презименом Кнежевић. Он је био човек од великог угледа међу народом у Зажабљу, али и од великог поверења код Порте, те је на Хутову контролисао и обезбеђивао путни правац ка Дубровнику, и чувао прилазе Попову и Љубињу. То нам говори да су се Кнежићи селили из Побрђа ка Доњем Храсну и западним крајевима Зажабља већ у 17. веку, ако не и раније. Но, не треба одбацити ни могућност која се чини и вероватнијом, да се насељевање догодило у обрнутом смеру, из Доњег Храсна на Побрђе.
Потврду да су Кнежићи били насељени у Доњем Храсну налазимо и у Турском попису из 1701. године, који је рађен након што су Турци повратили крајеве освојене од стране Млечана у Морејском рату. У овом се попису село Доње Храсно назива још и Мириловић, и у њему се бележи Стојан Кнежић, који држи стару кулу у рушевном стању.
Милин Кнежић је за своје заслуге 1694. године од Млечана добио више поседа у Понеретвљу, Зажабљу и Попову. Кнежића је било насељених и у Мостару и Ходбини. У мостарском православном гробљу на Бјелушинама могу се видети импозантне гробнице Кнежића, који су били стара градска породица.
Од Кнежића по предању потичу изумрли Томићи, од којих су Михићи, а од Михића су Шкрбе из Дола (Берковићи). Огранак Кнежића су и муслимани Пашићи којих је било на Бивољем Брду.
Хаплотип тестираног потпуно се подудара са резултатом раније тестираног Кнежића из Мостара на 23 упоредива маркера. Осим маркера типичних за род Мириловића,
DYS385=14-14 и
DYS448=21, код обојице Кнежића се јавља и ретка вредност
DYS576=16 коју поседују и двојица тестираних Буквића, као и Ђого, па није искључено да су ова братства ближе генетички повезана. Посебно је то могуће у случају Кнежића и Буквића, имајући у виду повезаност ова два братства са засеоком Побрђе у коме су живели.
Ако је Кнежић заинтересован да даље истражује своје порекло путем ДНК тестова топло препоручујем да размисли о неком од геномских тестова. Спреман сам да и лично помогнем колико могу. Резултат теста би помогао да се боље профилише генетика основних братстава рода Мириловића, који сада на YFull стаблу изгледа овако:
