Аутор Тема: Светски ДНК месец 2026  (Прочитано 25573 пута)

Ван мреже Александар Новаковић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #300 послато: Јун 28, 2026, 09:43:57 поподне »
Поштовани по породичном предању из Конавла смо отишли у Дробњаке потом у Дрежник,наводно смо из братства Обућина,најстарији предак за кога знам је Милован Обућина

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6315
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #301 послато: Јун 28, 2026, 09:45:23 поподне »
133. Кнежић, Јовањдан, Кремена/Сливно, I2-Y3120>Z17855>FT386376>BY92056>PH3414>Y58629>, Мириловићи

Кнежићи су једна од фамилија коју предање везује за Мириловиће, што је раније већ потврђено генетичким тестовима. Опширан чланак о овом роду постоји у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, а о Мириловићима имамо и засебну тему на форуму.

С обзиром да сам лично посебно заинтересован за овај резултат, написаћу нешто више о Кнежићима него што је уобичајено.

Кнежићи су угледна Херцеговачка породица, о којој од свих фамилија Мириловића има можда и највише података у историјским изворима.
Према предању Мириловића, потомци су четвртог сина кнеза Мирила, и наводно су презиме Кнежић добили након преласка у Горње Храсно, јер им је предак био кнез. У Горњем Храсну су се населили у засеоку Побрђе. Почетком 20. века Јевто Дедијер је забележио да се у Побрђу налазе остаци куле сердара Милинка Кнежића за којег је народ у селу причао да је живео "прије 200 и више година (што је око 1700. године) и био врло богат човјек и муселим код Турака". Причало се да је држао "ђумрук (царину) на Хутову" и да је у Попову Пољу имао "500 рала своје земље". Дедијер још бележи да су Кнежићи давно одселили у Сливно код Опузена у Далмацији, те да их има и у Мостару. У 1990. години у Побрђу су били још видљиви зидови куле Милинка Кнежића и очувана стамбена зграда на спрат коју су у то време користили Буквићи, становници Побрђа. Код православне цркве св. Јована у Подградињу у Горњем Храсну налазе се гробови Кнежића са очуваним крстовима на којима су уклесани геометријски рељефи и уписана имена. Становници Побрђа, Буквићи, памтили су да је део Кнежића, који су се настанили у Мостару, до 1916. године долазио у Побрђе по "хак" (земљишну ренту).

Иако Кнежића у Горњем Храсну нема већ дуги низ година, траг њиховог некадашњег присуства на том простору очувао се у топониму Кнежића градина, локалитету који се налази западно од цркве Св. Јована у Подградињу, на коме су приметни остаци старих насеобина. Сматра се да су управо Кнежићи саградили цркву у Подградињу, на месту које је 1898. године  подигнута већа, данас разрушена богомоља, која се тренутно поново обнавља.

Сердара Милинка Кнежића је историја забележила као једног од народних првака с краја 17. века. У историјским документима и литератури помиње се још и као кнез Милин, а понекад и под презименом Кнежевић. Он је био човек од великог угледа међу народом у Зажабљу, али и од великог поверења код Порте, те је на Хутову контролисао и обезбеђивао путни правац ка Дубровнику, и чувао прилазе Попову и Љубињу. То нам говори да су се Кнежићи селили из Побрђа ка Доњем Храсну и западним крајевима Зажабља већ у 17. веку, ако не и раније. Но, не треба одбацити ни могућност која се чини и вероватнијом, да се насељевање догодило у обрнутом смеру, из Доњег Храсна на Побрђе.

Потврду да су Кнежићи били насељени у Доњем Храсну налазимо и у Турском попису из 1701. године, који је рађен након што су Турци повратили крајеве освојене од стране Млечана у Морејском рату. У овом се попису село Доње Храсно назива још и Мириловић, и у њему се бележи Стојан Кнежић, који држи стару кулу у рушевном стању.

Милин Кнежић је за своје заслуге 1694. године од Млечана добио више поседа у Понеретвљу, Зажабљу и Попову. Кнежића је било насељених и у Мостару и Ходбини. У мостарском православном гробљу на Бјелушинама могу се видети импозантне гробнице Кнежића, који су били стара градска породица.

Од Кнежића по предању потичу изумрли Томићи, од којих су Михићи, а од Михића су Шкрбе из Дола (Берковићи). Огранак Кнежића су и муслимани Пашићи којих је било на Бивољем Брду.

Хаплотип тестираног потпуно се подудара са резултатом раније тестираног Кнежића из Мостара на 23 упоредива маркера. Осим маркера типичних за род Мириловића, DYS385=14-14 и DYS448=21, код обојице Кнежића се јавља и ретка вредност DYS576=16 коју поседују и двојица тестираних Буквића, као и Ђого, па није искључено да су ова братства ближе генетички повезана. Посебно је то могуће у случају Кнежића и Буквића, имајући у виду повезаност ова два братства са засеоком Побрђе у коме су живели.

Ако је Кнежић заинтересован да даље истражује своје порекло путем ДНК тестова топло препоручујем да размисли о неком од геномских тестова. Спреман сам да и лично помогнем колико могу. Резултат теста би помогао да се боље профилише генетика основних братстава рода Мириловића, који сада на YFull стаблу изгледа овако:

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2908
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #302 послато: Јун 28, 2026, 10:20:28 поподне »
103. Шкорић, Никољдан, Медвиђа, Бенковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439, роду Војводића. Од модалног хаплотипа ове гране одступају повишена вредност DYS390=26 и снижена вредност DYS19=15. У оквиру групе фамилија које по предању и/или литератури потичу од рода Војводића, најближе поклапање има са Шкорићем из Горњих Штрбаца код Доњег Лапца (2 разлике на 20 маркера), и Војводићем из Кљеваца код Санског Моста (2/23), на 3 од 23 маркера разликује се од Требовца из Шљивног код Бања Луке и Томића из Врбљана код Рибника, а на 4 од 25 маркера од Војводића из Јелашиноваца код Санског Моста. С обзиром да нико од наведених није још увек дубински тестиран, препорука Шкорићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се род Војводића што прецизније позиционирао на стаблу гране FT371439.

О роду Војводића се доста инетерсантних информација може пронаћи на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7641.0

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2908
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #303 послато: Јун 28, 2026, 10:20:52 поподне »
110. Цукров, католик, Првић Шепурине, острво Првић, Шибеник

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608. Поседује три карактеристичне повишене вредности: DYS390=26, Y-GATA-H4=12 и DYS643=11. Нема блиских поклапања у нашој табели, па је препорука додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно утврдила најмлађа подграна којој припада испод Y2608.

Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак по мушкој линији био прадеда Баре Цукров.

О становништву Шепурина нема превише података о литератури. Углавном се наводи да је већина фамилија досељена у време османских упада у ове крајеве из Сриме, која се налази на копну тачно преко пута Првића, па је вероватно такав случај и са прецима Цукрова.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2908
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #304 послато: Јун 28, 2026, 10:21:04 поподне »
113. Јоргановић, Никољдан, Шеховци, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Има велики број блиских поклапања, а од припадника ове гране који славе Никољдан најближи су му Ковљенић из Нуглашице код Босанског Грахова (потпуно поклапање на 25 маркера), Петровић из Чађавице Доње код Бијељине (1/25), и Кнежевић из Малог Цвјетнића код Дрвара (1/23). Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила терминална подграна којој припада испод FT371439.

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у Шеховце досељени однекуд из Книнске крајине.

На мрежи Шарпланинац

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
  • G2a>M406>Z17887>FTB20525
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #305 послато: Јун 28, 2026, 10:29:48 поподне »
Анђелко Мандушић је и наведен као други на листи на списку носилаца медаље части, али као Jake Allex https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Medal_of_Honor_recipients_for_World_War_I. Сречани и житељи околних села су масовно печалбарили у Америци још од времена пре ослобођења од Турака. Пре Америке је уобичајена дестинација била Румунија, Србија у много мањој мери због слабе индустријализације и урбанизације.

Још један куриозитет у вези са припадницима овог генетичког рода: један члан породице Гаџић, Маринко Гаџић, је погинуо на Титанику.

Мандушовци нажалост нису још тестирани. По предању требали да припадају истом генетичком роду као Гаџићи и Думановци. Било би интересантно да се провере резултате из подухвата за Македонију пошто тај род вуче порекло са Полога. Занимљиво је још да у селу Непроштено код Тетова одакле долазе иначе моји преци постоји род Крајћеј . Па ако је овај необјављени има интерес могу да му дам контакт.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2908
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #306 послато: Јун 29, 2026, 08:14:07 поподне »
116. Граовац, Ђурђевдан, Глушци, Богатић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>BY30743. Од модалног хаплотипа одступају DYS385=12-14, повишена DYS439=11 и снижена DYS456=15. Прва од поменутих вредности није била до сада забележена ни код једног припадника ове гране, па се по свему судећи ради о породичној мутацији насталој у релативно скоријем периоду. Иако има по маркерима ближих поклапања, мало је вероватно да му је неко заиста ближи од Граховца из Невесиња, од ког се разликује на 4 од 23 маркера, од којих је разлика на једном од њих чак двостепена. Поред готово идентичног презимена, обојица славе Ђурђевдан, па је извесно да се ради о припадницима истог братства, вероватно врло рано раздвојеног на две линије. Граовац се од Кешеља из Раникућа код Невесиња (Ђурђевдан) разликује на 3 од 23, а од Тадића из Црне Баре код Богатића (Ђурђевдан) на 3 од 17 упоредивих маркера.

Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак по мушкој линији био наврдеда Милан, као и да су према породичном предању досељени из Херцеговине где су се презивали Граовчевић. Слично је забележено и у тексту о Глушцима на нашем порталу:

Цитат
Досељени у 18. веку

Из Херцеговине су дошли:

Граовчевићи (Ђурђевдан 100-10 к.), од Грахова, и од њих Антонићи (10 к.), и Лукићи (4-8 к.); од старина, има одсељених у Шеварицама.

https://www.poreklo.rs/2012/10/09/poreklo-prezimena-selo-glu%C5%A1ci-bogati%C4%87-ma%C4%8Dva/


У харачком тефтеру капетаније Мачве из 1831. године у Глушцима је забележено чак 8 кућа Граоваца/Граовчевића, што вероватно указује да су досељени прилично давно. Једини Милан који се помиње је син Максима Граовца из куће под редним бројем 102., где је забележен уз још четворицу браће, Живка, Живана, Јосифа и Марка, па је могуће да се ради управо о директном претку ког је навео тестирани у упитнику.

Херцеговачки Граховци припадају роду Андријашевића (и Кешеља), детаљно обрађеном у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:

Цитат
Граховци су се у Пирагиће, заселак насеља Зови До код Невесиња, доселили око 1850. године из Давидовића у Билећким Рудинама. Према предању потичу од Андријашевића из Балосава у Грахову, одакле су се око 1790. године доселили у Давидовиће. У Горњи Лукавац код Невесиња су дошли око 1805. године из Берберовине, засеока Доњих Давидовића.

С обзиром да ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Граовцу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
« Последња измена: Јун 29, 2026, 09:29:17 поподне Црна Гуја »

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #307 послато: Јун 29, 2026, 08:38:46 поподне »
ispravka: У Горњи Лукавац код Невесиња су дошли око 1905.
treba: 1805. Moj pradeda Pavle Grahovac je iz Lukavca 1901 otisao za Ameriku.