Светски ДНК месец 2026

[Иван Вукићевић]

145. Мрвић, Андријевдан, Доње Лопиже, Сјеница, E-V13>Z1057

Припада роду Ораховичана - андријевштака, чија је матица у Ораховици код Бијелог Поља. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS576=17, која одступа од модалног хаплотипа овог рода. До сада је утврђено да овом роду припадају следећи тестирани:
- Ковачевић, Андријевдан, Ораховица/Бијело Поље
- Раичевић, Андријевдан, Ораховица/Бијело Поље
- Савковић, Андријевдан, Горње Горачиће/Пријепоље
- Бркић, Андријевдан,  Северово/Ариље, Андријевдан
- Ракочевић, Андријевдан, Буђево/Сјеница
- необјављени резултат, Андријевдан, Мрчковина/Пријепоље
- необјављени резултат, Андријевдан, Даниловићи/Рудо

Тестирани је навео да су се Мрвићи доселили из Поља код Мојковца. Не помињу се у Доњим Лопижама у истраживању из 2009. године, већ само у суседним Горњим Лопижама.
Доње Лопиже: https://www.poreklo.rs/2015/02/28/poreklo-prezimena-selo-donje-lopize-sjenica/
Горње Лопиже: https://www.poreklo.rs/2015/02/28/poreklo-prezimena-selo-gornje-lopize-sjenica/

Зоран Малешић у необјављеном истраживању о пореклу православног становништва Пријепоља наводи следеће за Сариће и Мрвиће:
САРИЋ – даљом старином су од Цетиња и презивали су се Петровић. У сукобу са Турцима један Петровић је погинуо, а жена му Сара пребегла у Морачу. Из Мораче су прешли у бјелопољску Љешницу а у Мрчковину је доселио извесни Никита. Одавде су се разишли према Мијочу у Бијелом Пољу и према Лопижама где су се прозвали Мрвићима. Из Мрчковине неки су прешли у Горње Страњане и Шћепаницу.  У милешевским свескама записан је 1878/84. године Милика Сарић.  Данас живе у Шћепаници и Гробницама док у другим селима обделавају имања а живе у граду и приградским насељима. Славе Св. Андрију Првозваног.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране овог рода. До сада нико од тестираних Ораховичана није урадио дубљи тест.

[Equinox]

Овом новооформљеном генетичком роду би требало да припадају и следеће нетестиране породице: Богдановићи из Полаза, Јовановићи из Прћенове, Милетићи из Полаза, Ратковићи из Рајчиновићке Трнаве и Цветићи из Велике Плане код Прокупља (колонизовани ту након 1878 из Кравића код Рашке). Све наведене породице славе Аранђеловдан и имају надимак "Кулиза".

Цветићи у Великој Плани су огранак Виријевићи из Кравића, како су и пописани 1833. године.

[Лука]

Цветићи у Великој Плани су огранак Виријевићи из Кравића, како су и пописани 1833. године.

Је л се зна онда откуд им надимак Кулиза (ако је тај податак који наводи Радомир Томовић тачан)?

[Мића]

139. Павловић, Аранђеловдан, Црнча, Љубовија, R1a-М458>L1029

Припада хаплогрупи R1a-L1029, која је стара око 3.100 године, према yfull.com. У хаплотипу тестираног уочава се врло специфична, снижена вредност DYS390=24 (модална је 25), као и специфичне, повишене вредности DYS439 и DYS460=12 (модална је 11).

Тестирани је навео породично предање да су досељени из Грахова у Црној Гори и да им је раније презиме било Петровић. Родовски надимак им је Итаници, по баба Итани.
 У попису 1863. у селу Црнча, преци тестираног су пописани у домаћинству под редним бројем 263: ПАВЛОВИЋ СИМЕУН трговац (38), жена Савка (23), кћери: Смиљана ( 8 ) и Стана (6), брат Благоје, земљорадник (25), сна Павлија (21), синовица Милица (1), мати Ивана (80). Има 17,5 плуга земље које гди, чисте и под шумом и башчом, ред воденични, кућа и друге зграде. Вредност имовине је 51 а месечни приход 6.
Извор: Стаменко Андрије Стаменић, Азбуковица у попису 1863.
 
У литератури о Павловићима из Црнче налазимо другачије податке о пореклу. У студији “Соколска нахија” је 1930. године забележен род Павловића, 4 куће, Св. Арханђел, досељени из Горњих Кошаља (после 1834. год). У истој студији у Горње Кошље (општина Љубовија) се не помињу Павловићи ни Петровићи.
Извор: https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-crn%c4%8da-ljubovija/ и https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornje-ko%C5%A1lje-ljubovija/

Од најближих поклапања бих издвојио аранђеловштаке, два необјављена резултата, из села Шипачно/Никшић од којих има поклапање 21 од 23 упоредива маркера и један необјављени из села Горња Брезна/Плужине, такође 2 маркера разлике, као и Минића, из села Шипачно са којим има поклапање 22 од 25 упоредивих маркера.

Поменуо бих и географски блиска поклапања, са којима потенцијално постоји генетичка веза:
Спасојевић, Алимпијевдан, Стрмово/Бајина Башта (2 разлике од 25 маркера)
Савић, Никољдан, Шареник/Ивањица (2/23)
Томић, Ђурђевдан, Супач/Милићи (3/25)

Шта даље:
Без дубљег генетичког теста, не може се одредити млађа грана. Ако је у могућности, тестираном предлажем WGS+ тест  (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=129554).

Основне информације о хаплогрупи R1a:  https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/

[Христифор]

Kуцнуо је час да се састави први статистички пресек на 148 објављена резултата.

И2а-46 (31.1%)  Дин Југ-26 (56.5%),(17.5%) / Дин Север-20 (43.4%),(13.5%)
Е-В13-30 (20.2%)
Р1а-15 (10.1%)
И1-12 (8.1%)
Ј2б-12  (8.1%)
Р1б-10 (6.7%)
Г2а-10 (6.7%)
Ј2а-5 (3.3%)
Ј1-2 (1.3%)
И2-М223-1 (0.6%)
И2б1-1 (0.6%)
Е-В22-1 (0.6%)
E-M84-1 (0.6%)
E-Z1919-1 (0.6%)
Л1б-1 (0.6%)
Х1а-1 (0.6%)

[ВелиборЛазић13]

Kуцнуо је час да се састави први статистички пресек на 148 објављена резултата.

И2а-46 (31.1%)  Дин Југ-26 (56.5%),(17.5%) / Дин Север-20 (43.4%),(13.5%)
Е-В13-30 (20.2%)
Р1а-15 (10.1%)
И1-12 (8.1%)
Ј2б-12  (8.1%)
Р1б-10 (6.7%)
Г2а-10 (6.7%)
Ј2а-5 (3.3%)
Ј1-2 (1.3%)
И2-М223-1 (0.6%)
И2б1-1 (0.6%)
Е-В22-1 (0.6%)
E-M84-1 (0.6%)
E-Z1919-1 (0.6%)
Л1б-1 (0.6%)
Х1а-1 (0.6%)

Статистичари би рекли да потпуно изостављање категорије која се иначе углавном јавља у периодичним и другим пресјецима, због тога што у конкретном посмтраном периоду/узорку има вриједност 0, ствара забуну, тј. отвара питање да ли је случајно испуштена, тако да би требало додати N2 и Q са нулом, или уопштено додати категорију "остали" са истом вриједношћу. Наравно, ако би се сабирањем наведених процената дошло до 100%, било би јасно да су остали на нули, али је то методолошки неисправно, а и овдје је збир 99,8%, па дефинитивно остаје отворено питање на које хаплогрупе у овој статистици отпада 0,2%.

[Мића]

148. Спасојевић, Алимпијевдан, Стрмово, Бајина Башта, R1a-М458>L1029

Припада хаплогрупи R1a-L1029, која је стара око 3.100 године, према yfull.com. У хаплотипу тестираног уочава се врло специфична, снижена вредност DYS390=24 (модална је 25) и специфична, повишена вредност DYS460=12 (модална је 11).
У бази Српског ДНК пројекта нема блиских тестираних са истом славом (код тестираних са више од 20  маркера).

Од блиских поклапања са којима би могла да постоји генетичка блискост, издвојио бих:
Павловић, Аранђеловдан, Црнча/Љубовија (Мачва), 2/25, са којим је географски близак.
Кузмановић, Ђурђевдан, Горње Кречане/Градачац (Североисточна Босна), 1/23
Савић, Никољдан, Шареник/Ивањица (Стари Влах), 1/23
Радановић, Никољдан, Поточани/Прњавор (Босанска Крајина), 1/23, позитиван на FT288648
Спајић, Никољдан, Камен/Рогатица (Источна Босна), 2/23
Томић, Ђурђевдан, Супач/Милићи (Североисточна Босна), 3/25
Вуковић, Ђурђевдан, Горње Врсиње/Милићи (Североисточна Босна), 3/23
Матић, Ђурђевдан, Горњи Залуковик/Власеница (Североисточна Босна), 3/23

Подаци које је доставио тестирани су у складу са литературом.
Спасојевићи, су међу родовима који су се доселили после 1834. године. Купили имање од Митровића; дошли су из Дуба од Петронијевића (5 к.; Св. Алимпија).
Извор: Љубомир Павловић, Соколска нахија (стр. 418-420), https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-strmovo-bajina-ba%c5%a1ta/

У селу Дуб (општина Бајина Башта) међу најстаријим родовима у селу од 250 година (у односу на годину 1930):
Бурмази (52 к.; Св. Алимпије). Дошли су као јак род, у коме је било више братственика. Прво су дошли у Љештанско, па им се није свидело. Одавде су се повратили у ово село и први пут закућили на вишесавској Главици. Деобама су се растурали из овог места и по њему, па их има и по Вишесави и Јаворини, и чине више од пола села. Бурмаза има данас у Јадру око Јаребица у неколико села, има их у Мачви у два-три села. Свуда падају у очи крупним растом, јаком телесном грађом, нарочито у млађим годинама. Воле да су на површини и да се баве занатима и трговином. Бурмаза има и по ваљевским брдским селима. Врло су склони сеоби. Они су ушли у неке старе родове, од којих су неки сишли у Мачву, а неки се утопили у Бурмазе. Стари Бурмази добро знају свуда, да су с горњег Лима однекуда од Плава, и да им је и презиме отуда. Овде су у две махале под презименима: Петровићи, Радојичићи, Миловановићи и Василијевићи на Вишесави, Петронијевићи горњи и доњи на Јаворини.
Извор: Љубомир Павловић, Соколска нахија (стр. 393-395),  https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-dub-bajina-ba%c5%a1ta/

Село Стрмово је познато и под називом Бачевци на Дрини. Према подацима које је навео тестирани, предак Спасоје Павловић (рођен 1797. године) се у Стрмово доселио одмах после Другог српског устанка. Пасови су: Спасоје → Рако (1840) →Милорад (1870) → Радиша (1900).

Шта даље:
Нико од блиских тестираних није урадио дубински тест, па се за сада, не може одредити млађа грана. Тестираном бих предложио неки од напреднијих тестова (WGS, BigY), како би се сазнала дубља грана. (WGS: https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=129554).

Основне информације о хаплогрупи R1a:  https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/

[Акса]

148. Спасојевић, Алимпијевдан, Стрмово, Бајина Башта, R1a-М458>L1029

Да, подаци су у складу са литературом, али нису у складу са Y-ДНК резултатима Бурмаза, Бражђана-Дубљана и Јојића. Ове три линије припадају хаплогрупи R-BY202471, коју уопште ниси поменуо. Такође, ниси се осврнуо ни на тестираног Милошевића R-BY202471 из Дуба, који је од Бурмаза (52 к.; Св. Алимпије). Као и на њихове исељенике у другим местима који су тестирани и такође су R-BY202471.

БУРМАЗИ:
Дуб, Бајина Башта; Бурмази (52 к.; Св. Алимпије), досељени су с горњег Лима однекуда од Плава. (тестиран Милошевић R-A11460>BY202471)
Црвица, Бајина Башта; Тадићи-Бурмази (22 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Црвица, Бајина Башта; Петронијевићи-Бурмази (3 к.; Св. Алимпије), из Дуба
Стрмово, Бајина Башта; Спасојевићи-Бурмази (5 к.; Св. Алимпије), из Дуба. (тестиран Спасојевић R-CTS11962>L1029)
Станина Река, Ваљево; Бурмази (2 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Гласинца.
Суводање, Ваљево; Бурмази (број кућа ? Св. Алимпије), из Дуба.
Рибашевина, Ужице; Дубњани-Бурмази (11 к.; Св Алимпије), из Дуба
Докмир, УБ; Милинковићи-Бурмази (5 к.; Св. Алимпије), из Дуба. (тестиран Милинковић R-A11460>BY202471)
Дворска, Крупањ; Бурмазовићи/Бурмази (10 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Велико Село, Лозница; Бурмазовићи (4 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске.
Руњани, Лозница; Бурмазовићи (број кућа ? Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске. (тестиран Бурмазовић R-A11460>BY202471)
Цикоте, Лозница; Бурмазовићи (број кућа ? Св. Алимпије), Не помињу се у литератури Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“ . (тестиран Бурмазовић R-A11460>BY202471)
Доња Ораховица, Љубовија; Илићи-Бурмази (4 к.; Св. Алимпије), из Дуба.
Радобић, Мионица; Бурмаз (1 к.; Св. Алимпије), из Станине Реке.

БРАЖЂАНИ-ДУБЉАНИ:
Оглађеновац, Ваљево; Бражђани-Дубљани (65 к.; Св. Алимпије), из Мораче, баш управо од манастира Мораче преко Дуба. (тестиран Петровић R-A11460>BY202471)
Миличиница, Ваљево; Добријевићи,- Бражђани-Дубљани (4 k.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Попучке, Ваљево; Милановић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Лопатањ, Осечина; Тадићи,- Бражђани-Дубљани (13 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Осата.
Градојевић, Коцељева; Бранковићи,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Лопатња.
Варош Коцељева; Тимотић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Стубленица, УБ; Благојевићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Новаци, УБ; Бојанићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Новаци, УБ; Мићић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Таково, УБ; Јовановић,- Бражђани-Дубљани (1 к.;Св. Алимпије), из Оглађеновца.
Слатина, УБ; Радосављевићи,- Бражђани-Дубљани (2 к.; Св. Алимпије), из Оглађеновца.

ЈОЈИЋИ:
Пилица, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (20 к.; Св. Алимпије), досељени из Мораче. (тестиран Јојић R-A11460>BY202471)
Злодол, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (18 к.; Св. Алимпије), из Пилице.
Варош Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (2 к.; Св. Алимпије), из Пилице.
Солотуша, Бајина Башта; Јојићи-Гагићи (7 к.; Св. Алимпије), из Пилице, прримили презиме од Доганџија Гвозденовића.
Биоска, Ужице; Јојићи-Гагићи (2 к.; једна к. Петровдан и д. Јовањдан), из Пилице, примили славе на туђим имањима.
Гуњаци, Осечина; Симићи и Трифуновићи,- Јојићи-Гагићи (38 к.; Св. Алимпије), из Пилице.

укупно: (299 кућа)

извор:
Соколска Нахија, Љуба Павловић, (1908-1913).
Колубара и Подгорина, Љуба Павловић, (1900-1907)
Рађевина и Јадар, Видосав Николић-Стојанчевић, (1900-1908).
Рађевина и Јадар, Боривоје Милојевић, (1906-1912).
Ужичка Црна Гора, Љуба Павловић, (1910-1920).
Ваљевска Тамнава, Љуба Павловић, (1906-1912).

Дреновац, Шабац; Бурмазовићи (10-2 к.; Св. Алимпије), из Дуба преко Дворске.
Брдарица, Коцељева; Тадић,- Бражђани-Дубљани (1 к.; Алимпије), из Лопатња.

извор:
Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића, (1947-1949)

[Акса]

148. Спасојевић, Алимпијевдан, Стрмово, Бајина Башта, R1a-М458>L1029
Припада хаплогрупи R1a-L1029, која је стара око 3.100 године, према yfull.com.

Подаци које је доставио тестирани су у складу са литературом.
Спасојевићи, су међу родовима који су се доселили после 1834. године. Купили имање од Митровића; дошли су из Дуба од Петронијевића (5 к.; Св. Алимпија).
Извор: Љубомир Павловић, Соколска нахија (стр. 418-420), https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-strmovo-bajina-ba%c5%a1ta/

Село Стрмово је познато и под називом Бачевци на Дрини. Према подацима које је навео тестирани, предак Спасоје Павловић (рођен 1797. године) се у Стрмово доселио одмах после Другог српског устанка. Пасови су: Спасоје → Рако (1840) →Милорад (1870) → Радиша (1900).

Мићо, ово је била твоја дужност да, као уредник или админ СДНКП, даш појашњење тестираном Спасојевићу из Стрмова да нема генетске везе са Бурмазима из Дуба. Зар не?

Теби је очигледно битније да ископираш старост гране и да то ставиш у први план. L1029 се формирао пре 3100 година, старост свих L1029 је око 2100 година. (99,9% су сви позитивни на L1029).

Ја сам се теби лично обратио и уместо тебе сам приложио објашњење тестираном Спасојевићу. Ти као уредник немаш стручни ауторитет, на жалост немаш неко знање о хаплогрупи R-M458, као ни о тестираним припадницима, то се може закључити на основу твојих објава. Ја немам длаке на језику и са правом то кажем.

Очекујем твоје одговоре, јер се теби обраћам и твоја је дужност као уредника да ми одговараш, а не као прошли пут... То што објавиш је у твојој надлежности и ти си за то одговоран.

Пре много година, на порталу Порекло, господин Синиша Спасојевић (можда је тестирани) из Стрмова објавио је прилог о Спасојевићима из Стрмова.
https://www.poreklo.rs/2012/03/12/poreklo-prezimena-spasojevic/comment-page-1/?script=lat

Objavljujemo prilog o prezimenu Spasojević koji je poslao naš čitalac Siniša Spasojević:

Krsna slava: Sveti Alimpije Stolpnik
Rodonačelnik: Spasoje Pavlović (1797)
Spasojevići sa krsnom slavom Sveti Alimpije Stolpnik potiču iz Strmova na obali Drine. Ovo mesto se u vreme dolaska rodonačelnika Spasojevića nalazilo u tadašnjoj Sokolskoj nahijim, a sada pripada opštini Bajina Bašta i češće se koristi naziv Bačevci na Drini. Podaci o Spasojevićima mogu se naći u knjizi Ljube Pavlovića „Sokolska nahija – poreklo stanovništva“. Spasojevići u Strmovu potiču od Spasoja Pavlovića, koji se u Strmovo doselio posle Drugog srpskog ustanka i nastanio u blizini Prokopa. Spasojevići  potiču od Petronijevića iz Duba, iz rodovske zajednice Burmaza,  u kojoj je bilo više bratstava i koji su se u 18. veku naselili oko rečice Dervente u selu Dub. Došli su „ s gornjeg Lima odnekuda od Plava i da im je prezime otuda”.
Spasoje Pavlović ( 1797)  doselio se u Strmovo iz Duba neposredno posle Drugog srpskog ustanka .On se nalazi se već u prvom srpskom popisu muških glava Strmova u Sokolskoj nahiji koji je izvršen 1823. godine.  Posle 1834. kupio je od bačevačkih begova Jajića livade u potesu Lugovi i zemlju u Bačevačkom polju pored Drine. Imao je sinove Bogosava, Miloša, Raku, Srećka, Iliju i Nedeljka i ćerku Filipu.U popisu iz 1863. godine porodica Spasoja Pavlovića ima ukupno 16 članova. Spasojevi potomci uzeli su prezime Spasojević a posle deoba deo Spasojevića spušta se u Bačevačko polje i naseljava na njegovim rubnim delovima, „pod krajem“, pa ovaj novi zaseok nazivaju Potkraj. Porodice su im bile veoma brojne, pa su se puno selili po trgovinama i zanatima.

Mnoga deca su im pomrla u epidemijama s kraja devetnaestog veka a naročito su stradali u ratovima 1912 – 1918. godine kada je poginulo 10 Spasojevića. Preživeli su samo oni koji su pali u zarobljeništvo. Posle tih ratova neke porodice Spasojevića su se potpuno ugasile.
Pored Strmova Spasojevića danas ima u Beogradu, Čačku, Bajinoj Bašti…

На дну текста Синиша пише да је много Спасојевића погинуло у ратовима и да је много деце помрло у епидемијама. (Ово је можда кључно за порекло тестираног Спасојевића). Линија тестираног Спасојевића се можда призетила -> предак тестираног је можда био призетко, који је примио презиме и славу.

Ако је то тачно, тестирани Спасојевић није потомак по мушкој линији од Спасоја Павловић, рођ. 1797. године, а то би такође значило да тестирани није пореклом из Дуба.

Ако је тачно да тестирани води порекло од Спасоја Павловић пореклом из Дуба и у том случају би се радило о призећивању или о усвајању неког детета од стране Дубљана који припадају R-BY202471. Зато што су све три линије: Бурмази из Дуба, Бражђани-Дубљани из Оглађеновца и Јојићи из Пилице припадници R-BY202471.

Мој савет тестираном Спасојевићу је да тестира још неког Спасојевића, али да то буде по родослову најудаљенији сродник.

[Ивица Јовановић]

Смири се Мисисрац. Коментар резултата је веома опширан и информативан. Да ли је савршен? Да ли је иједан коментар савршен и преплављен апсолутно свим подацима? Наравно да није. Добијеш пријаву тестираног, 25 маркера и неколико дана за анализу... то није исто као када посветиш године истраживању једног рода. Тестирани не може очекивати сажвакану историју своје лозе и бочних грана уназад до Метузалема и Еноха. Услов је велики тест и много личног труда. У том контексту, овакви напади на уредника, који је очигледно уложио труда, нису прихватљиви. Ако си имао додатне податке, информације (попут те да су све три лозе BY202471) и жељу да прошириш коментар, могао си то да урадиш и без омаловажавања Миће.

[Акса]

Смири се Мисисрац. Коментар резултата је веома опширан и информативан. Да ли је савршен? Да ли је иједан коментар савршен и преплављен апсолутно свим подацима? Наравно да није. Добијеш пријаву тестираног, 25 маркера и неколико дана за анализу... то није исто као када посветиш године истраживању једног рода. Тестирани не може очекивати сажвакану историју своје лозе и бочних грана уназад до Метузалема и Еноха. Услов је велики тест и много личног труда. У том контексту, овакви напади на уредника, који је очигледно уложио труда, нису прихватљиви. Ако си имао додатне податке, информације (попут те да су све три лозе BY202471) и жељу да прошириш коментар, могао си то да урадиш и без омаловажавања Миће.

Пропустио је више од половине одговора, а оно што је најважније за порекло Спасојевића уопште није објаснио. Такође, није навео да већ постоје тестирани Дубљани, као ни тестирани њихови исељеници, који не припадају Спасојевићевој грани, што представља велики пропуст.

Ето, да ја нисам реаговао, ко зна да ли би неко други указао Спасојевићу да он није генетски сродан са Дубљанима. Због тога је могао стећи погрешан утисак о свом пореклу.

Шта, после овога треба да похвалим Мићу? Ако је уредник, није свети уредник. Ако је у пракси дозвољено да се нешто похвали, самим тим је дозвољено и да се критикује. На овом форуму се, у већини случајева, критика сматра увредом у шта смо се много пута могли да уверимо. Јер се то тумачи као урушавање угледа и ауторитета администрације и уредништва форума. Без обзира да ли је критика са правом, у већини случајева се то кажњава опоменом или бановањем.

Е то, Мисисрац, то мора да си ти. 
Можда ти се овај коментар исплати, ко зна. Браниш ауторитет и углед целог форума, можда добијеш функцију уредника хаплогрупе J-L70. Пуно среће и лаку ноћ 

[Мића]

Приметио сам да си приликом објаве два последња резултата остављао кратко објашњење о хаплогрупи R-M458 и исту поруку си поновио и код друге објаве резултата.
Не знам чему то објашњење и шта ти оно представља ? О хаплогрупама L1029 и L260 има много информација на интернету, јер су то велике и прилично добро истражене гране. По бројности потомака спадају међу најбројније гране R1a у Европи, али и међу најраспрострањеније хаплогрупе уопште на европском простору.

Коментар уредника је пре свега намењен тестираном. Из тог разлога се у коментару уредника налазе основни подаци о хаплогрупи и грани којој тестирани припада.

Мићо, ово је била твоја дужност да, као уредник или админ СДНКП, даш појашњење тестираном Спасојевићу из Стрмова да нема генетске везе са Бурмазима из Дуба. Зар не?

Теби је очигледно битније да ископираш старост гране и да то ставиш у први план. L1029 се формирао пре 3100 година, старост свих L1029 је око 2100 година. (99,9% су сви позитивни на L1029).

Ја сам се теби лично обратио и уместо тебе сам приложио објашњење тестираном Спасојевићу. Ти као уредник немаш стручни ауторитет, на жалост немаш неко знање о хаплогрупи R-M458, као ни о тестираним припадницима, то се може закључити на основу твојих објава. Ја немам длаке на језику и са правом то кажем.

Очекујем твоје одговоре, јер се теби обраћам и твоја је дужност као уредника да ми одговараш, а не као прошли пут... То што објавиш је у твојој надлежности и ти си за то одговоран.

Пре много година, на порталу Порекло, господин Синиша Спасојевић (можда је тестирани) из Стрмова објавио је прилог о Спасојевићима из Стрмова.
https://www.poreklo.rs/2012/03/12/poreklo-prezimena-spasojevic/comment-page-1/?script=lat

На дну текста Синиша пише да је много Спасојевића погинуло у ратовима и да је много деце помрло у епидемијама. (Ово је можда кључно за порекло тестираног Спасојевића). Линија тестираног Спасојевића се можда призетила -> предак тестираног је можда био призетко, који је примио презиме и славу.

Ако је то тачно, тестирани Спасојевић није потомак по мушкој линији од Спасоја Павловић, рођ. 1797. године, а то би такође значило да тестирани није пореклом из Дуба.

Ако је тачно да тестирани води порекло од Спасоја Павловић пореклом из Дуба и у том случају би се радило о призећивању или о усвајању неког детета од стране Дубљана који припадају R-BY202471. Зато што су све три линије: Бурмази из Дуба, Бражђани-Дубљани из Оглађеновца и Јојићи из Пилице припадници R-BY202471.

Мој савет тестираном Спасојевићу је да тестира још неког Спасојевића, али да то буде по родослову најудаљенији сродник.

Молио бих корисника Акса да упристоји своју комуникацију. Администрацију форума бих замолио да санкционише омаловажавање и вређање других корисника, у овом случају мене, од стране корисника Акса.

Да подсетим, Y-ДНК тестом који се ради у редовним акцијама тестирања се добијају 25 STR маркера и предикција хаплогрупе и гране којој тестирани припада.

Уредници објављују коментар (који је на првом месту намењен тестираном) користећи податке које је тестирани оставио о свом пореклу, доступну литературу и тумаче блискост односно удаљеност од других тестираних.

У коментару Спасојевића, пропустио сам да поменем да је из рода Бурмаза већ је тестиран Милошевић,  Алимпијевдан, Дуб/Бајина Башта, који је сврстан у грану R1a-BY202471, род Б, на основу предикције, што значи да нико из овог рода није SNP тестиран на ову грану. Од јавних резултата, поменутом роду Б припадају још и Петровић, Алимпијевдан, Оглађеновац/Ваљево и Бурмазовић, Алимпијевдан, Цикоте/Лозница.

Спасојевић се од Милошевића разликује на 4 од 23 упоредива маркера од тога су 2 вредности двоструке, што је велика разлика у маркерима, па је врло могуће да је дошло до прибраћивања, као што је Акса поменуо.

Као што је већ пуно пута поменуто на форуму, разлике у STR маркерима (а већина тестираних има до 25 маркера) нису директно пропорционално корелиране са генетичком сродношћу која се утврђује SNP тестирањем.

Такође је већ познато да је рад уредника, који је иначе волонтерски, је подложан коментарисању и критици, али то не подразумева омаловажавање и вређање. Са своје стране ћу се трудити да коментари буду што информативнији за тестираног, узимајући у обзир шта је реално да се из оваквог теста може закључити, са већом или мањом вероватноћом. Да ли ће то увек испунити критеријуме свих корисника Форума, вероватно неће.

Иначе, уредници нису дужни да одговарају на све поруке корисника и сам ћу одлучити када и како користим то своје право.

[Драган Обреновић]

Свако може (и добродошао је) да допуни, исправи па и просто негира закључке анализе коју објави уредник Српског ДНК пројекта. Критичко мишљење и сукобљавање аргумената у оквирима пристојне комуникације и уважавања саговорника је добродошло.

Напоменуо бих да уредници Српског ДНК пројекта нису ту само по основу тога што су врхунски стручњаци или највећи ауторитети за генетичку генеалогију које имамо у Друштву, већ и зато што су спремни да професионално, одговорно и у континуитету волонтерски раде - из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину. Људи у уредништву СДНКП су складан тим од 14 људи где нико не глуми звезду и ако имамо дилеме консултујемо се.

Да ли се некада провуку и грешке, превиди и сл? Да, наравно. Нисмо "свете краве" и наше анализе (а не уредници лично) су предмет критике и исправки. Међутим, ад-хоминем напади на уреднике, као што је овај Аксин агресиван и непристојан напад на Мићу, неће бити толерисани, ма колико члан форума био стручан, заслужан, имао дуг стаж на форуму и сл.

На жалост, већ смо имали ситуације да су са овог форума трајно елиминисани врло способни и заслужни истраживачи и родословци, због начина комуникације који је неуклопив са правилником форума. Нећемо имати проблем ни убудуће да то урадимо, ако члан форума и поред више упозорења и привремених санкција покаже да једноставно није способан за пристојну комуникацију.

Форум "Порекло" је један од највећих легата нашег Друштва и трудимо се да буде место где ће се саговорници осећати пријатно, пристојно и цивилизовано комуницирати и читати корисне информације, а не свађе  и надгорњавања.

[Equinox]

Је л се зна онда откуд им надимак Кулиза (ако је тај податак који наводи Радомир Томовић тачан)?

Уз дужно поштовање према покојном Раку Томовићу, који је заиста, у скаду са могућностима, приредио изворну грађу о Великој Плани и њеном становништву на више него задовољавајући начин, постоји велики број омашки код преписивања података из матичне грађе, а у случају Цветића, мислим да се ради о случајној замени податак који су везани за једну породицу са другом.

У Великој Плани је једини род који је имао надимак Кулизе заправо породица Јеремић (Мратиндан) која је досељена из Рајетића, где је пописана под редним бројем 8., 1851. године. Милентије (8.1) је досељен у Велику Плану.

Што се Цветића тиче, то је стари назив за све Виријевиће који су до 1851. године живели у Гњилици, одакле се један број иселио у Велику Плану (3 куће) и Мршељ (1 кућа).

Виријевићи-Цветићи су 1833. године пописани у Гњилици под редним бројевима 1.1 до 1.7, где је домаћин био Радојко Виријевић (1763), и 5.1 до 5.2 где је домаћин био Мартин Виријевић (1803).

Из задруге 1. Радојка Виријевиће из 1833. године су настале задруге које су 1851. године пописане под редним бројевима 1. Петра Радосављева (1795), 3. Миленка Савина (1816) и 5. самог Радојка Радосавље (1786).
Из задруге 5. Мартина Виријевића је настала задруга пописана 1851. године под бројем  4. Милована Симонова (1816).

Цветићи у Великој Плани су потомци:
(1) Радоја (сина Милована) Цветића, који је пописан 1884. године у Великој Плани под редним бројем 4., који је син Милована Симонова из задруге која је 1851. пописана под бројем 4;
(2) Рада (сина Мартина) Цветића), пописаног 1884. под редним бројем 58, и
(3) Сима (сина Мартина) Цветића, пописаног 1884. под бројем 94.

Прве две наведе куће потичу од Милована Виријевића (5.2 из 1833. године), односно Милована Симонова (4.1 из 1851. године), а трећа од Мартина Виријевића (5.1 из 1833. године), односно Сима Мартинова (4.3 из 1851. године).

Цветићи у Мршељу су потомци Тодора (сина Миљка) Цветића, који је 1884. пописан у Мршељу под бројем 2., а чији је отац Миљко Петров (1.2 из 1851. године), односно Миленко Виријевић (1.3 из 1833. године).

Напомена: године старости пописаних 1833. и 1851. се не поклапају у највећем броју случајева.

[gillle]

Свако може (и добродошао је) да допуни, исправи па и просто негира закључке анализе коју објави уредник Српског ДНК пројекта. Критичко мишљење и сукобљавање аргумената у оквирима пристојне комуникације и уважавања саговорника је добродошло.

Напоменуо бих да уредници Српског ДНК пројекта нису ту само по основу тога што су врхунски стручњаци или највећи ауторитети за генетичку генеалогију које имамо у Друштву, већ и зато што су спремни да професионално, одговорно и у континуитету волонтерски раде - из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину. Људи у уредништву СДНКП су складан тим од 14 људи где нико не глуми звезду и ако имамо дилеме консултујемо се.

Да ли се некада провуку и грешке, превиди и сл? Да, наравно. Нисмо "свете краве" и наше анализе (а не уредници лично) су предмет критике и исправки. Међутим, ад-хоминем напади на уреднике, као што је овај Аксин агресиван и непристојан напад на Мићу, неће бити толерисани, ма колико члан форума био стручан, заслужан, имао дуг стаж на форуму и сл.

На жалост, већ смо имали ситуације да су са овог форума трајно елиминисани врло способни и заслужни истраживачи и родословци, због начина комуникације који је неуклопив са правилником форума. Нећемо имати проблем ни убудуће да то урадимо, ако члан форума и поред више упозорења и привремених санкција покаже да једноставно није способан за пристојну комуникацију.

Форум "Порекло" је један од највећих легата нашег Друштва и трудимо се да буде место где ће се саговорници осећати пријатно, пристојно и цивилизовано комуницирати и читати корисне информације, а не свађе  и надгорњавања.

Дакле, оно што могу да приметим је да Форум лаганим, али чврстим корацима мења свој генетски код!

[Црна Гуја]

125. Јовановић, Алимпијевдан, Космовац, Бела Паланка

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико специфичних вредности, DYS385=11-15, и повишене DYS389=14-31 и DYS643=12. Нема блиских поклапања у нашој табели, са мање од 6 разлика на 23, односно са мање од 4 разлике на 17 упоредивих маркера. Једини начин на који би се могла утврдити млађа подграна је дубински тест, па стога Јовановићу препоручујем додатно тестирање помоћу WGS BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да припадају роду Ђоринаца, а најстарији познати предак је аскурђел Цвеја. И у тексту о Космовцу на нашем порталу наводи се да су Јовановићи део Ђоринаца:

Starinci su:

-Đorinci (Đorđevići, Damnjanovići, Jovanovići i Živkovići), Alimpijevdan. Damnjanovića ima odseljenih u Belu Palanku.

https://www.poreklo.rs/2016/04/16/poreklo-prezimena-selo-kosmovac-bela-palanka/

[Црна Гуја]

С обзиром да су из истог села, и да припадају истом генетичком роду, наредна два резултата ће бити објављена заједно:

126. Пантовић, Аћимовдан, Градац, Сјеница и

134. Обрадовић, Аћимовдан, Градац, Сјеница

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278>Y109474>Y189493. Од раније имамо већ тестиране и Пантовиће и Обрадовиће из Градца. Новотестирани Пантовић има потпуно поклапање на 25 маркера са раније тестираним Пантовићем, а обојица се разликују на само 1 од 25 маркера од новотестираног Обрадовића. Са друге стране, двојица Обрадовића се међусобно разликују на 2 од 25 маркера. И Пантовиће и Обрадовиће одликују карактеристичне вредности DYS385=11-13, и снижене DYS19=15, Y-GATA-H4=11 и DYS456=15. По укупном хаплотипу им је врло блиска група родова са подручја Расине која слави комбинацију слава Аранђеловдан и Аћимовдан: Максимовић из Црне Главе код Рашке, Црноглавац из Митровог Поља код Александровца и Сремчевић из Беле Воде код Крушевца, сви такође поседују карактеристичну вредност DYS385=11-13. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода није дубински тестиран, препорука Пантовићу је додатно тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

И Пантовићи и Обрадовићи негују предање према којем им је старије презиме било Петровић:

„Пантовићи, Крсмановићи и Обрадовићи су део једне исте фамилије која се до 1915. године презивала Петровић. Те године, за време аустријске окупације, били су отерали у Сјеницу неку робу по основу ратне реквизиције. Када је Шваба, који је примао робу, сазнао како се презивају викао је на њих и псовао помињући краља Петра. Чак је наредио да се ухапсе и отерају у Нови Пазар. Провели су у апсу неколико дана и једва живу главу ишчупаше. Приђе им потом тумач, неки мештанин те их добронамерно подучи да сместа промене презиме по неком старом претку. Тако ови и учинише, те по тројици браће: Панту, Крсману и Обраду који се први од Петровића доселише у Градац, узеше презимена Пантовић, Крсмановић и Обрадовић."

Обрадовићи су пореклом Петровићи из Петрова поља код Дуге Пољане, где су се доселили пре или после погибије Карађорђа 1817. године. Браћа Обрад, Панто и Крсман Петровић добили су презимена од аге – по свом имену. Обрадовићи, Пантовићи и Крсмановићи су од три брата, а четврти се одселио у Банат и променио презиме у Петровић.

https://www.poreklo.rs/2015/03/12/poreklo-prezimena-selo-gradac-sjenica/