Светски ДНК месец 2026

[katmarini]

25. Хаџи-Јованчић, Никољдан, Лесковац, E-V22

Има потпуно поклапање хаплотипова на 23 маркера са следећим тестираним:

За овај генетички род карактеристична је повишена вредност маркера DYS385=23.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Међутим, тестирани се изјашњава као Србин-Цинцарин, па би било лепо да напише нешто више о свом (полу)цинцарском пореклу.

Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.

Zahvaljujem na uradjenom testu. Želeo bih da Vam uputim par sugestija vezana za moj test i odredjena poklapanja. Gospodin Stojanović sa kojim imam poklapanja navodi "da je po porodičnom predanju iz Crne Trave". Morate uzeti u obzir da ogroman broj ljudi poreklom sa juga Srbije a koji žive severnije od Niša kad treba da navedu svoje poreklo navode da su "crnotravci", što je kroz vreme više postao neki uopšteni termin a ne neka precizna geografska odrednica. Prezime Stojanović je najtipčnije seosko prezime porodica iz okoline Leskovca (ne postoje gradske porodice sa ovim prezimenom), i dan danas postoje čitava sela u okolini Leskovca sa tim prezimenom, pa ne bih takav navod o "porodičnom predanju" uzimao za neki relevantan podatak. Porodice iz Crne Trave imaju karakteristična prezimena koja mi južnjaci lako prepoznajemo (npr. Stojmenović, Najdanović, Stoilković, Iskrenović...).
Što se tiče citata Todora Radivojevića (veoma veliko uopštavanje ovog autora) takodje na nalazim svoju porodicu u tom citatu jer je moj navrdeda Jovanča, prvi iz porodice koji je išao na hodočašće u Jerusalim i po kom nosimo prezime, rodjen 1807. u Leskovcu pa nema ni govora o nekom "naseljavanju" (1804-1814) od bilo gde, sto se navodi u citatu, porodica je tada već uveliko bila stacionirana u Leskovcu. Jedino "porodično predanje" o nekim granama porodice su vezana za Toplički kraj.
Daljim proučavanjem ovog testa ne nalazim bilo kakve ozbiljnije seobe od tromedje Južna Srbija, Kosovo, severni deo  Makedonije, bar ne u poslednjih 1200 godina, jednostavno, porodica se nigde nije selila.
Što se tiče mog cincarskog porekla ono je vezano za moje babu i dedu po majci (poreklom iz Moskopolja).

[Лука]

1. Сарић, Ђурђевдан, Висока/Ариље, I2-Y3120>S17250>Y4882>Y441928, род Ћетковића-Вајмеша

Сарићи припададају роду Маловића из Високе. Према предању, поред Сарића овом роду припадају височке фамилије Раковић, Глигоријевић, Николић и Савић, а могуће и Стаменићи и Новаковићи.

Роду Маловића из Високе према наводу из рада Радована Маринковића о пореклу становништва села Парменац код Чачка припадају и Петровићи из поменутог села:

"ПЕТРОВИЋИ — МАЛОВИЋИ (10 к, Ђурђевдан) имају и помоћна презимена — Ћорићи, Синђићи и Јашићи. Старо презиме им је Маловић — вероватно родовског порекла. Ново им је изведено из имена претка Петра, за кога верују да се доселио у Парменац из Високе код Ариља пре 1850. године. Ово потврђује и податак из протокола умрлих, који каже да је 2. новембра 1887. године умро Миливоје (75), рођен y Високој. Неки од њих, међутим, тврде да cy у Парменац стигли одмах после другог српског устанка. После другог светског рата од овог рода образована су домаћинства у Београду и негде у Банату."

Треба додати и то да у непосредној близини Високе, у Сирогојну код Чајетине истом генетичком роду припадају Јовановићи који такође славе Ђурђевдан. Ови Јовановићи су по предању пореклом од Гудурића из Прибојских Челица код Прибоја. Према подацима из дефтера ови Јовановићи су потомци Јована Гудурића, али је због једног необјављеног резултата упитно јесу ли заиста пореклом од Гудурића Ђурђевштака који су настањени у Кратову и Прибојским Челицама код Прибоја (Један огранак по свему судећи ових Гудурића се 1862. године одселио из Бистрице код Нове Вароши у Атеницу код Чачка).

[Ивица Јовановић]

8. Михајловић, Шантаровац/Јагодина, Никољдан J2а-L70

Породица Михајловић, Никољдан, Шантаровац/Јагодина, припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.

Припадају одлично профилисаном роду понишавских Ј2а-L70 Никољштака. Тестирани наводи раније презиме и ближе етнографске одреднице. "Грк / Грковић. Грковићи ; Према Станоју Мијатовићу: у Шантаровац су дошли из Топлице преко Жупе крушевачке, у време Кочине крајине; Има их у Рженици и Вељој глави у Жупи; Славе Св. Николу". Овим резултатом предање је потврђено јер је база рода у том дијелу јужне Србије. Најближа поклапања унутар рода има са:Необјављени резултат, Никољдан, Плужина/Сврљиг (Понишавље), J2-L70, (2/17). Елем, ту су и сви други из рода са којима је дистанца 2-3 маркера. Род је распрострањен на потезу Нишка Бања - Сврљиг - Периш.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

Боме, ово је само статистичка потврда да је на основу случајног узорка ово вероватно најбројнији L70 у Срба. И сви славе Никољдан. Тестирани је ако не грешим територијално најудаљенији, остали су Ниш, Сврљих, Нишка Бања итд. Они су одавно требали да ураде велики тест бар за једнога, идеално двојицу припадника.

[kocovic]

Zahvaljujem na uradjenom testu. Želeo bih da Vam uputim par sugestija vezana za moj test i odredjena poklapanja. Gospodin Stojanović sa kojim imam poklapanja navodi "da je po porodičnom predanju iz Crne Trave". Morate uzeti u obzir da ogroman broj ljudi poreklom sa juga Srbije a koji žive severnije od Niša kad treba da navedu svoje poreklo navode da su "crnotravci", što je kroz vreme više postao neki uopšteni termin a ne neka precizna geografska odrednica. Prezime Stojanović je najtipčnije seosko prezime porodica iz okoline Leskovca (ne postoje gradske porodice sa ovim prezimenom), i dan danas postoje čitava sela u okolini Leskovca sa tim prezimenom, pa ne bih takav navod o "porodičnom predanju" uzimao za neki relevantan podatak. Porodice iz Crne Trave imaju karakteristična prezimena koja mi južnjaci lako prepoznajemo (npr. Stojmenović, Najdanović, Stoilković, Iskrenović...).
Što se tiče citata Todora Radivojevića (veoma veliko uopštavanje ovog autora) takodje na nalazim svoju porodicu u tom citatu jer je moj navrdeda Jovanča, prvi iz porodice koji je išao na hodočašće u Jerusalim i po kom nosimo prezime, rodjen 1807. u Leskovcu pa nema ni govora o nekom "naseljavanju" (1804-1814) od bilo gde, sto se navodi u citatu, porodica je tada već uveliko bila stacionirana u Leskovcu. Jedino "porodično predanje" o nekim granama porodice su vezana za Toplički kraj.
Daljim proučavanjem ovog testa ne nalazim bilo kakve ozbiljnije seobe od tromedje Južna Srbija, Kosovo, severni deo  Makedonije, bar ne u poslednjih 1200 godina, jednostavno, porodica se nigde nije selila.
Što se tiče mog cincarskog porekla ono je vezano za moje babu i dedu po majci (poreklom iz Moskopolja).

Ne znam kako stoji na Balkanu, ali E-V22 je haplogrupa tipična za Bliski Istok. Do sada u istorijskim uzorcima pronađena kod jednog Egipćanina iz Ptolomejskog perioda i kod jednog Feničanina (čini mi se).

[Ивица Јовановић]

Ne znam kako stoji na Balkanu, ali E-V22 je haplogrupa tipična za Bliski Istok. Do sada u istorijskim uzorcima pronađena kod jednog Egipćanina iz Ptolomejskog perioda i kod jednog Feničanina (čini mi se).

Нема их много али су прилично разноврсни, мислим да их има 13 или 14 укључујући и необјављене. Највећа шанса је да се ширила у доба Рима и Византије. Занимљиво је да је присутнија од N-tat рецимо. Ни код њих нема дубље тестираних, није да не би помогло.

[Михајловић]

8. Михајловић, Шантаровац/Јагодина, Никољдан J2а-L70

Породица Михајловић, Никољдан, Шантаровац/Јагодина, припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.

Припадају одлично профилисаном роду понишавских Ј2а-L70 Никољштака. Тестирани наводи раније презиме и ближе етнографске одреднице. "Грк / Грковић. Грковићи ; Према Станоју Мијатовићу: у Шантаровац су дошли из Топлице преко Жупе крушевачке, у време Кочине крајине; Има их у Рженици и Вељој глави у Жупи; Славе Св. Николу". Овим резултатом предање је потврђено јер је база рода у том дијелу јужне Србије. Најближа поклапања унутар рода има са:Необјављени резултат, Никољдан, Плужина/Сврљиг (Понишавље), J2-L70, (2/17). Елем, ту су и сви други из рода са којима је дистанца 2-3 маркера. Род је распрострањен на потезу Нишка Бања - Сврљиг - Периш.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

Поштовани,

Хвала на анализи узорка и сертификату !

Био сам стрпљив и нећу се љутити да ми детаљније објасните ову Ј2а хаплогрупу. Који су њени корени, распрострањеност, као и њену грану L-70.
Шта значи ово 2/17 ? Колико смо блиски или удаљени сви који имамо Ј2а L-70 ?

Колико сам у бази СДНК видео, постоји и породица Николић у Београду која слави Св.Николу и припада Ј2а L-70. Шта је са њима ?

Ако је од значаја, могу описати нешто о свом роду и пореклу, податке до којих сам ја у међуврмену дошао из доступних пописа и матичних књига.

[Ивица Јовановић]

Поштовани,

Хвала на анализи узорка и сертификату !

Био сам стрпљив и нећу се љутити да ми детаљније објасните ову Ј2а хаплогрупу. Који су њени корени, распрострањеност, као и њену грану L-70.
Шта значи ово 2/17 ? Колико смо блиски или удаљени сви који имамо Ј2а L-70 ?

Колико сам у бази СДНК видео, постоји и породица Николић у Београду која слави Св.Николу и припада Ј2а L-70. Шта је са њима ?

Ако је од значаја, могу описати нешто о свом роду и пореклу, податке до којих сам ја у међуврмену дошао из доступних пописа и матичних књига.

Поздрав рођо (далеки, далеки) напиши све што знаш овде а мени пошаљи мејл приватном поруком да ти проследим пдф. Он ће ти помоћи.

[kocovic]

Нема их много али су прилично разноврсни, мислим да их има 13 или 14 укључујући и необјављене. Највећа шанса је да се ширила у доба Рима и Византије. Занимљиво је да је присутнија од N-tat рецимо. Ни код њих нема дубље тестираних, није да не би помогло.

Možda i ranije, jer je nađena u ovoj ptolomejskoj grobnici u Egiptu.

[Radul]

11. Златановић, Николице и Никољдан, Горње Кусце/Гњилане, J2a-M67 > Y112601

Породица Златановић, Николице и Никољдан, Горње Кусце/Гњилане, припада хаплогрупи J2a-Y112601, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Y4036 > J-Z467 > J-FGC21348 > J-S11842 > J-Z6271 > J-Y23174 > J-Z6274 > J-Y179015 > J-Y98213 > J-FT128966 > J-Y112601

Златановић припада ширем, за сада неименованом роду, чији припадници показују међусобну генетичку блискост. Већина до сада тестираних припадника овог рода разликује се на свега 4–5 STR маркера, што указује на заједничко поријекло у старијој прошлости. Иако несумњиво припада истом генетичком корпусу, хаплотип Златановића посједује нешто израженију специфичност у односу на остале тестиране.

Посебно се издваја присуством неколико вриједности које се могу сматрати приватним или рјеђим у оквиру овог рода, елем, оне су забиљежене на маркерима DYS389I, DYS437 и DYS481.

У погледу древних веза рода, имају поклапање са Бугарином Захариевим из сјевероисточне Бугарске (Тутракан), Y112601.

Паралелна грана од J-Y112601, FT154173 заступљена је у Грчкој и у зонама грчке колонизације. На узводној FT128966 присутне су линије из Јерменије. Овим би дали осврта на древне везе.


Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-Y112601.

[Radul]

Поштовани,

Хвала на анализи узорка и сертификату !

Био сам стрпљив и нећу се љутити да ми детаљније објасните ову Ј2а хаплогрупу. Који су њени корени, распрострањеност, као и њену грану L-70.
Шта значи ово 2/17 ? Колико смо блиски или удаљени сви који имамо Ј2а L-70 ?

Колико сам у бази СДНК видео, постоји и породица Николић у Београду која слави Св.Николу и припада Ј2а L-70. Шта је са њима ?

Ако је од значаја, могу описати нешто о свом роду и пореклу, податке до којих сам ја у међуврмену дошао из доступних пописа и матичних књига.

Николићи из Београда нису припадници Вашег рода. Што се тиче гране J2a-L70, упроштено говорећи, представља траг и грчке и касније римске колонизације. Неки елементарни увид у хаплогрупу Ј2а имате на сајту, но од тог рада било је још важних открића везаних за L70. Од древне ДНК вриједи поменути узорке из Виминацијума и Италије, те узорак са Хвара из периода 4-5. вијека нове ере.

[Михајловић]

Поздрав рођо (далеки, далеки) напиши све што знаш овде а мени пошаљи мејл приватном поруком да ти проследим пдф. Он ће ти помоћи.

Потичем од рода Грковића из Шантаровца (код Јагодине).

Према Станоју Мијатовићу: Грковићи 4к, Св. Никола, дошли су у Шантаровац отприлике у време Кочине крајине (непосредно пре или непосредно после) из Топлице преко Жупе крушевачке. Има их у Рженици и Вељој Глави (у Жупи).
Грковићи су у Шантаровцу једна од првих досељених фамилија. Станоје Мијатовић их наводи на 5. месту.

Према некој процени, први који се након досељавања родио у Шантаровцу је Милић Грк (има га у попису из 1832 год.). Вероватно је рођен између 1805. и 1810., а умро је пре 1863. јер га нема на попису из те године. Могуће је да га је ''однела'' куга која је харала Јагодином 1837.  За њега данас не знамо ни како му се звала жена ни колико деце је имао нити како су се они звали. Једино је познато да је један његов син био Мијајло Грковић, како је заведено у црквеним књигама, или Михаил Милићевић како је записано у попису становништва из 1863.

Мијајло Грковић је рођен 1828. у Шантаровцу и имао је четири сина: Милана, Благоја, Радивоја и Симијана и две кћери: Милунку и Милку. Мијајло је био ожењен Станисавом. Погинуо је Другом српско-турском рату 1878 г.

Милан Мијајловић (Грковић) је рођен 1853. Оженио се Миросавом - Миром Веселиновић из Шуљковца (суседно село). Имао је десеторо деце међу којима и близанце Живојина и Живану. Погинуо је 1914. у Првом светском рату.
Један његов праунук, Живојин Милановић (1928-1985) је у Земуну био пушкар Александра Ранковића.

Живојин Милановић (Грковић) је рођен 1888. Оженио је Косару Милановић из Шуљковца. Имао је синове: Животија и Борисава и кћери: Божицу и Латинку. Погинуо је 1915. у Првом светском рату.

Борисав Грковић је рођен 1912. Оженио се Рајном Симић из Ломнице (Рековац). Имао је сина Живомира и кћери Веросаву – Веру и Ружицу. Умро је 1987.

Живомир Михајловић је рођен 1930. Оженио се Милицом Ђурђевић из Ковачевца (Јагодина). Има 2 сина, Живка (1951) и Драгана (1953). Умро је 1994. Сви потомци се надаље презивају Михајловић. Ја сам Живомиров унук.

Мијајлов трећи син Радивоје Грковић (негде се наводи и као Милићевић) је отишао из Шантаровца у Велику Крушевицу (код Рековца) и тамо се даље гранају Грковићи. Занимљиво је да је у књизи ''Из ономастике села Велика Крушевица код Рековца'' Голуба М. Јашовића, наведено како Грковићи из Велике Крушевице своје порекло везују за простор Косова и Метохије. Значи да је Радивоје пренео потомцима сећање на порекло са простора Космета.
Радивојев унук Чедомир Грковић страдао је у немачком логору у Другом светском рату.

Мијајлов четврти и најмлађи син Симијан Грковић је, као његов рођени брат Милан, погинуо у Првом светском рату заједно са својим сином Милосавом Грковићем.

Други Мијајлов син Благоје Грковић, двојицу синова је дао у Први светски рат: Марко Михајловић је страдао у мађарском заробљеништву 1915., а Илија Михајловић је остао на Крфу.

[Ojler]

2. Стевић, Ђурђевдан, Калудра/Ратковићи/Сребреница, I2-Y3120>PH908

Тестирани наводи четири генерације предака у засеоку Калудра, што би било до друге половине 19. века. Даље порекло фамилије му није познато. Подручје Осата је слабо етнографски обрађено, па нисам нашао ништа о Стевићима. У свом делу "Опис Босне и Херцеговине" које доноси преглед стања из прве половине 19. века, аутор Тома Ковачевић каже да су у Осату скоро сви православни по занимању дунђери.

Хаплотип тестираног поседује две вредности које се ређе јављају код гране I2-PH908: DYS481=32 и DYS576=19. Оба маркера спадају у брже мутирајуће па је упитно колико су ове две вредности заиста и стабилна карактеристика генетичког рода којем припада Стевић. Ипак, уочава се да је хаплотип Стевића на 23 упоредива маркера потпуно подударан са хаплотипом Биберџића (Кљенци/Струпићи/Берковићи) који такође слави Ђурђевдан. Има и доста других хаплотипова са којима резултат Стевића поседује разлике на три или мање маркера, али због непоседовања карактеристичних вредности тешко је рећи постоји ли међу њима нека ближа веза. Зато би се у даљем истраживању требало можда фокусирати на могућу везу са Биберџићима, не само због потпуног подударања хаплотипова, већ и због исте славе, као и због познатих миграторних праваца који би Осат могли довести у везу са Херцеговином. За Биберџића се иначе претпоставља да припада млађој грани I2-FT16449.

Стевићу препоручујем да размисли о геномском тесту.

[Црна Гуја]

19. Матијевић, Ђурђевдан, Мало Крчево, Мајур (Банија)

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT257011. Поседује готово у потпуности модалан хаплотип, једина вредност која се нешто ређе појављује код припадника ове гране је благо снижена DYS458=15. Најближе поклапање има са двојицом Матаруга који такође славе Ђурђевдан, из Гуњеваца код Козарске Дубице и Турјака код Градишке, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Од Капурана из Милотине код Фоче (Ђурђевдан), који потврђено припада овој грани, разликује се на 2 од 25 маркера. Од двојице припадника ове гране са подручја Баније, Кладара из Хртића код Двора (Ђурђевдан) и Гаљена из Драготине код Глине (Ђурђевдан), разликује се на 4 од 23, односно на 5 од 25 упоредивих маркера. Како би утврдио прецизну позицију на филогенетичком стаблу ове гране, препорука Матијевићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак по мушкој линији његов чукундеда Стеван (Стефан), који се у Мало Крчево доселио из Раусовца код Костајнице.

[Црна Гуја]

26. Живадиновић, Никољдан, Сокобања

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни Z92>Z685>YP271>YP270. Од модалног хаплотипа ове гране одступају снижене вредности Y-GATA-H4=11 и DYS549=12, и повишена вредност DYS576=19. Најближе поклапање има са Димитријевићем из Шарбановца код Сокобање, од ког се разликује на 2 од 23 маркера, и са Живковићем из Гара код Гаџиног Хана, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. И Димитријевић и Живковић такође славе Никољдан. С обзиром да је ова грана врло слабо профилисана код Срба, Живадиновићу препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су у Сокобању досељени из Шарбановца, чему у прилог иде и блиско поклапање са Димитријевићем из Шарбановца. Старије презиме им је било Недељковић, а чукундеда Јован је крајем 19. века узео презиме Живадиновић по свом оцу Живадину Недељковићу.

[Radul]

21. Петковић, Јовањдан, Луњевица, Горњи Милановац, J2а-Y14439

Породица Петковић, Јовањдан, Луњевица, Горњи Милановац, припада хаплогрупи J2a-Y14439 и генетичком роду Превишани и Радишићи - Михојевићи. Њихов филогенетички низ је следећи:
Хаплогрупа: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.

Према предању Петковића, њихови преци су половином XVI вијека кренули из Херцеговине и стигли у Кремна код Ужица, гдје су се краће вријеме задржали. Након тога су прешли Западну Мораву, при чему се један дио задржао под Вујном, док су други наставили даље. У истом предању наводи се да су Петковићи много раније дошли у овај крај и да су испод Клика и Превоја живјели у земуницама и колибама. Старији слој предања везује их за Његуше и Црну Гору. Држе да су Петковићи у повељи Ивана Црнојевића из 1489. године њихови преци, Стеван и Вуковац Петковић, властела из Његуша. Након сукоба са другим породицама, Петковићи су се, према овом предању, иселили у Херцеговину, одакле су касније прешли у западну Србију.

Тестирани припада роду Превишани и Радишићи - Михојевићи.  Најближа поклања има са необјављеним, Ђурђевдан, Салка, J2a-Z6055>Y14439 24/25; као и са Михојевић, Јовањдан, Грмљани/Требиње (Херцеговина), J2-Y14439, Превишани и Радишићи - Михојевићи (22/23); и Дошло, Јовањдан, Врапчићи/Мостар (Херцеговина), J2-Y14439, род Превишани и Радишићи - Михојевићи (22/23).

Род Превишана и Радишића - Михојевића представља низ братства из Попова поља у Херцеговини. Генетички резултат Петковића из Луњевице додатно потврђује блиску везу са овим херцеговачким родом и представља примјер ширења гране из области Попова поља према западној Србији.

Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-Y14439.

[Драган Обреновић]

18. Маринковић, Аранђеловдан, Вучак/Крушевац, R1b-U152 > R-FGC90545*, Богићевци и Дрљевићи > Богићевци

Тестирани је у упитнику навео да је преко архивског одбора Друштва српских родословаца "Порекло" истражио порекло и родослов своје породице и да је најстарији познати предак по свему судећи био курђел Радован Тодоровић који се помиње у дефтеру из 1835/1836. Радованов син забележен је као Маринко Радовановић (1828), да би даљи Маринкови потомци узели и до данас задржали презиме Маринковић: Милосав (1863) > Драгољуб (1886) > Тихомир (1916) > ...

Хаплотип и слава тестираног несумњиво указују на припадност роду Богићеваца о коме имамо посебну тему на нашем форуму:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.0

У односу на модални хаплотип Богићеваца издваја се једино повишена вредност DYS576=20 (модална за род је 19).

Маринковић стога има и велики број релативно блиских поклапања међу до сада тестираним Богићевцима у нашој бази. Поменућемо само најближих десетак:

1. Бијанац, Аранђеловдан, Добрица/Алибунар (0/25)
2. Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће/Сјеница (1/25)
3. Пешић, Св. Симеон Богопримац, Сјеница (1/23)
4. Ракочевић, Аранђеловдан, Штитарица/Мојковац (2/25)
5. Ерић, Аранђеловдан, Бељина/Чачак (2/25)
6. Радоњић, Велика Госпојина, Шалудовац/Параћин (2/23)
7. Необјављени резултат, Св. Симеон Богопримац, Машовиће/Сјеница (2/23)
8. Мијачић, Аранђеловдан, Велика Калудра/Зубин Поток (2/23)
9. Мајсторовић, Св. Симеон Богопримац, Дедевци/Краљево (2/23)

Род Богићеваца је делимично профилисан на YFull стаблу дубинским тестовима, па ако би Маринковић желео да допринесе даљој профилизацији рода коме припада, пожељно би било да и сам уради WGS или Big Y-700 тест.

[Grbić]

19. Матијевић, Ђурђевдан, Мало Крчево, Мајур (Банија)

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT257011. Поседује готово у потпуности модалан хаплотип, једина вредност која се нешто ређе појављује код припадника ове гране је благо снижена DYS458=15. Најближе поклапање има са двојицом Матаруга који такође славе Ђурђевдан, из Гуњеваца код Козарске Дубице и Турјака код Градишке, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Од Капурана из Милотине код Фоче (Ђурђевдан), који потврђено припада овој грани, разликује се на 2 од 25 маркера. Од двојице припадника ове гране са подручја Баније, Кладара из Хртића код Двора (Ђурђевдан) и Гаљена из Драготине код Глине (Ђурђевдан), разликује се на 4 од 23, односно на 5 од 25 упоредивих маркера. Како би утврдио прецизну позицију на филогенетичком стаблу ове гране, препорука Матијевићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак по мушкој линији његов чукундеда Стеван (Стефан), који се у Мало Крчево доселио из Раусовца код Костајнице.

Mislim da će Matijević zbog vrednosti DYS458=15 pre upasti u bilo koju drugu granu ispod Y2608 nego u YP6098.U ovoj grani na markeru DYS458 vrednost 16 je gotovo zacementirana,osim par nas koji imamo 17.Na ovom markeru vrednost 15 nema niko u grani YP6098.
Verovatno je pretpostavka zbog Banije i slave Djurdjevdan.

[Драган Обреновић]

22. Шипић, Никољдан, Средска/Призрен, R1b-BY187829, припада роду Рачојћи

Шипић је у упитнику навео да припада познатом роду Шиповци из Средске код Призрена, а помињу се и у чувеној књизи "Сретечки родослов" коју осим у штампаној форми имамо у нашој дигиталној библиотеци доступној члановима Друштва "Порекло".

ШИПИЋИ (ШИПОВЦИ)

Шипићи и Џинићи имају заједничког претка. Џинићи су потекли од Петра а Шипићи од његовог брата Николе. Тај Никола, вероватно, био је висок, прав, танак у струку па су за њега рекли да je "прав као шип" и прозвали га "Шип" или "Шипо". Њему је остао надимак а његовим потомцима презиме. У последњих сто година било је Шипића који су се истакли радом за народ и опште добро. Живко, син Николин, био је познати градитељ. Он је, 1875. године, дозидао други део цркве Св. Николе у Средској, онај део који се зове припрата.

По турском закону црква је морала бити укопана два степеника испод нивоа земље. Живко је, међутим, укопао само један степеник. Када су Турци дошли да виде да ли је црква грађена по пропису и када су видели да црква није прописно укопана, то су оценили као непокорност султану па су због тога Живка ту, у самој цркви, на црквеном прагу, заклали. Народ је, у знаку захвалности и поштовања, Живка сахранио недалеко од улазних врата цркве и то је био први гроб на зборишту испред цркве.
...

Хаплотип и слава Шипића указују на припадност роду Рачојћи из кога су му и два најближа поклапања: необјављени резултат са славом Никољдан, Богошевце/Средска/Призрен (разлика на једном од 23 упоредива маркера) и Вељковић, Никољдан, Рачојћи/Средска/Призрен (3/25).

Хаплотип Шипића карактерише повишена вредност маркера DYS481=23 (како за целу R-U152 тако и за род Рачојћи) и управо на овој вредности се и разликује од свих других тестираних припадника овог рода.

Обзиром да је Вељковић већ урадио најдубљи WGS тест, било би изузетно драгоцено за профилисање рода Рачојћи ако би се дубински тестирао још барем један припадник овог рода, па је савет за Шипића да размисли о даљем WGS тестирању.

[Михајловић]

Поздрав рођо (далеки, далеки) напиши све што знаш овде а мени пошаљи мејл приватном поруком да ти проследим пдф. Он ће ти помоћи.

Ако неког интересује повезивање, контакт или било какве информације у вези рода Грковић из Шантаровца може приступити фб групи коју сам направио на ту тему:


https://www.facebook.com/share/g/1HF8Df2z5w/

[Црна Гуја]

27. Павловић, Ђурђиц, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има врло блиско поклапање са великом већином припадника ове гране, а свакако му је најближи раније тестирани Павловић из Драгодола код Осечине, од ког се разликује на само 1 од 25 маркера. Поред још једног нејавног резултата, двојица Павловића су једини припадници ове гране који славе Ђурђиц. С обзиром да су до сада само двојица припадника ове гране дубински тестирана, препорука Павловићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Источне Херцеговине, и да им је старије презиме било Плавшић. Најстарији познати предак је чукундеда Недељко Павловић, који је рођен у Осечини 1849. године. Слично предање навео је и раније тестирани Плавшић из Драгодола.

Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.