Светски ДНК месец 2025

[Зрно]

145. Красић (Стевањдан), Варош/Дрниш

Припада хаплогрупи I2a-PH908, тј. подграни FT124969. Сврстан је у исти род са слављеницима Стевањдана, углавном из Босанске Крајине (Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, Герзово/Мркоњић Град), а ту су још и Крагуљац са Кордуна и Рацић из Далмације (Подосоје/Врлика). Од свих њих се разликује на 2-3 маркера. Потврђено је да је исти род са Красићем из Биличића код Гламоча, иако имају 3 разлике, али углавном је овај други измутирао на маркерима и разликује се од осталих из дружине. Тако дрнишки Красић има DYS456=15, као и остали, док гламочки Красић има вредност 16. Разлике су још на DYS570 и DYS481.

Красићи су били на подручју Дрниша почетком 18. века, и то у више места (Варош, Миочић, Житнић). Опстали су само у Варошу и потомци су Григорија Красића са млетачког катастра из 1756. године (7 чланова породице). Била је једна породица у самом Дрнишу код тврђаве током 18. и 19. в. Такође су постојали у Гарјаку код Врлике још од краја 17. и почетка 18. в. Веза је евидентна са подручјем Гламоча. Тамо људи имају нека предања да су дошли из околине Дрниша, али исто тако на подручју Дрниша у више села је вршено истраживање почетком 20. века и убедљиво највише их је рекло да потиче из околине Гламоча. Постоје и млетачки записи о сеобама из околине Гламоча у околину Дрниша 1690-их.

[Фубуки]

Постоје и млетачки записи о сеобама из околине Гламоча у околину Дрниша 1690-их.

Занимају ме ти записи, да ли су само уопштени извештаји или наводе и околности сеобе и имена/презимена пресељених? Мрђена је, на пример (већ их споменусмо на некој ранијој теми) било и у Дрнишу и у околини Гламоча, исто као и Красића, и исто славе Стевањдан, те ме то наводи на помисао да можда имају везе са њима, само их нажалост још увек нема тестираних. 

[Црна Гуја]

47. Војиновић, Јевстатијевдан, Јагоче, Бијело Поље

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316. Најближе поклапање има са нејавним резултатом из околине Бијелог Поља који такође слави Св. Јевстатија, разликују се на само 1 од 23 маркера. Од осталих припадника ове гране блиски су му још и Сарић из Подунаваца код Врњачке Бање (Илиндан) и Марковић из Вучка код Крушевца (Никољдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).


Војиновићи (8 к., Св. Јевстатије), рано су досељени из Трепче (Будимљанска жупа), где и данас живе две куће њихових рођака. Они припадају најстаријем слоју полимског становништва. И бихорски Војиновићи су имали своју земљу, па су је због насиља напуштали или продавали. Много Војиновића је исељено у околину Краљева.

https://www.poreklo.rs/2019/06/01/poreklo-prezimena-selo-jagoce-bijelo-polje/

[Кековац]

26. Љубојевић, Никољдан, Врбово, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Хаплотип тестираног садржи карактеристичне вредности на маркерима DYS385=14-14 и DYS448=21. Због DYS385=14-14, блиског хаплотипа и исте славе се са великом сигурношћу може повезати са Досковићима из Звијезда, Деспотовићима из места Вруља и Јанковићем из Парамуна код Косјерића.

Помињу се у књизи Средње Полимље и Потарје Танасија Пејатовића уз родовски назив Брашњи наведен у загради. И кандидат је навео у упитнику да је његова породица огранак Брашњи. У литератури се помињу Деспоти као огранак Брашња што додатно потврђује да и Љубојевићи припадају овом роду, имајући у виду близак хаплотип Деспотовића и Љубојевића - разлика је само на DYS448. Петар Мркоњић у књизи Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку наводи да су огранци Брашња: Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи и Пољаци, а да су им места становања: Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија.

[miko.brasanac.2018]

26. Љубојевић, Никољдан, Врбово, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Хаплотип тестираног садржи карактеристичне вредности на маркерима DYS385=14-14 и DYS448=21. Због DYS385=14-14, блиског хаплотипа и исте славе се са великом сигурношћу може повезати са Досковићима из Звијезда, Деспотовићима из места Вруља и Јанковићем из Парамуна код Косјерића.

Помињу се у књизи Средње Полимље и Потарје Танасија Пејатовића уз родовски назив Брашњи наведен у загради. И кандидат је навео у упитнику да је његова породица огранак Брашњи. У литератури се помињу Деспоти као огранак Брашња што додатно потврђује да и Љубојевићи припадају овом роду, имајући у виду близак хаплотип Деспотовића и Љубојевића - разлика је само на DYS448. Петар Мркоњић у књизи Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку наводи да су огранци Брашња: Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи и Пољаци, а да су им места становања: Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија.

У овој акцији циљано су се тестирали:Богојевић,Досковић и Љубојевић,јер су имали предања да потичу од Брашња.

[miko.brasanac.2018]

Раније су се тестирали:Брашњовић,Брашанац и Деспотовић и сви су И1 П109.
По предању Брашњи и Брашанци су исти род.Један Брашњо је има синове,Љубоја,Доска и Деспота од којих су настала нова презимена.Богоје Брашњо јњ одселио са децом на Поникве пре Кочине крајине и од њега су :Богојевићи,Деспићи,Илићи и Маринковићи.
Све ове породице славе Св. Николу
Брашанци се слабо помињу у литератури,а то су следеће породице:Јозићи,Даниловићи,Чекери,Буцатовићи,Мрди и као Пољаци.Игњатовићи....
Иза време испитивања Т Пејатовића имали су презиме Брашанац као и данас,али су вероватно препознавати по овим ужим презименима.
Презиме Брашанац први пут је записано 1764 г. У Кузмину,где је свештеник записао да је Георгије Брашанац дошао из Босне.
И  у сремско село Бингулу доселили су се  Брашанци око 1750 г. после дужег сељакања по Босни и Хрватској
У Чајетини код ужица живи породица Брашанац која је овде доселила 1875 г после Бабинске буне.

[Небојша]

74. Жарковић, Стевањдан, Кореничани, Ђуловац (раније Дарувар), Западна Славонија, J2b-M205 > Y22059


У литератури се о Жарковићима може наћи следеће:

"Кореничани су у турско доба били насељени са 30 српских породица. Када је царска војска заузела Осијек (1697) сви су кореничански становници пребјегли преко Илове на аустријску Славонску крајину, те је село три године остало пусто. Тада се становништво вратило и 1702. већ у Ко– реничанима било 39 кућа, искључиво српских православних. Њихови су домаћини били: Марко Комар, Вранеш Вујановић, Нанко Жарковић, Стипан Цветић, Радошин Кундак, Вукоман Пеолић, Михаљ Обрадовић, Станиша Видукић, Продан Станић, Радиша Босанац, Вучко Трбуховић, Маријан Трбуховић, Берисав Трбуховић, Бука Трбуховић, Срђа Обрадовић, Станко Вујановић, Петко Трбуховић, Вук Трбуховић, Јован Босанац, Вучина Вујиновић, Младен Босанац, Станиша Певлић, Вук Милић, Лука Славичић, Мијат Славичић, кнез Цигановић, Буре Кекић, Милић Станић, Ву коман Станић, Радмило Цуцић, Стојан Виленица, Милош Виленица. Број становника је растао, те су 1929. у Кореничанима биле 84 српске куће са 567 душа."

Жарковићи у парохији Бастаји Велики славе Светог архиђакона Стефана. Очуван је њихов помен из 1898. године, у црквеном шематизму.

Овај крај насељен углавном српским породицама из Лике и Босанске Крајине. Како у Лици нема оваквог хаплотипа J-M205, као ни родова који славе Стевањдан у оквиру ове хаплогрупе, назире се које су струје део ови Жарковићи. Чврсто у прилог овој вези иде генетика, будући да постоји веома блиско поклапање са Јајчанима из Поткозарја и Старчевићима из околине Добоја (слава Стевањдан). Карактеристика овог хаплотипа је вредност 15-18 на 385ab, 16 на 458 и 17 на 570.

Ови Старчевићи су најбројнији род у Прњавору Малом, а вероватно су део неке досељеничке струје са запада. Матица ове групе Стевањштака у Крајини може бити у околини Јајца, на шта асоцира презиме тестираног Јајчанина. У Крајини им по хаплотипу изгледају најближе Лакићи, који су потврђени J-Y146264, а матица им је област Змијања, даље по свему судећи Херцеговина.

Ван Крајине би требало испитати везу са Радацима (Стевањдан) из Војводине, као и неким породицама из Старог Влаха које славе исту крсну славу. У оваквим ситуацијама најбоље је урадити BIGY анализу, а ако би се ишло на економичнију варијанту, свакако препоручујем прво тест на J-Y155375.

[Exiled]

59. Ћирић, Јовањдан, Радаљ/Мали Зворник, I2-Y3120

Ћирићи су једна од фамилија из Малог Радља које припадају роду Голубовића. По предању, њихов најстарији предак за којег знају завао се Божо Голубовић и доселио се из Пиве у Старој Херцеговини још пре Карађорђеве крајине. Божо је имао пет синова од којих потичу данашње радаљске фамилије Јокић, Цвијић, Ристић, Зељић, Васић, Ћирић, Лазић, Илић и Крсмановић. Сви они славе Јовањдан, а прислужују Спасовдан. Њихова старија презимена била су Голубовић, Мијатовић или Ђурђевић.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS389ii=33, DYS448=21, а у нешто мањој мери и DYS635=24. Најближи овом резултату је хаплотип Јокића из Радаља, који је управо из породице која је по предању такође од рода Голубовића, тако да је предање о заједничком пореклу Јокића и Ћирића потврђено. Њихови хаплотипови имају подударање 23/25. Вредност DYS448=21 се показала карактеристичном за Ћирића, док Јокић на овом маркеру има DYS448=20.
Овом роду вероватно припада и Средић (Табановић/Шабац, Јовањдан) чији се хаплотип од Ћирићевог разликује на једном маркеру од 17 упоредивих (DYS448=21/20).

Ћирићу и Јокићу предлажем да размисле о великом геномском тесту.

Ојлеру,како стоје ови резултати са анонимним из Радаља,иста слава?

[Ojler]

Ојлеру,како стоје ови резултати са анонимним из Радаља,иста слава?

Тај је PH908 и јако су удаљени хаплотипови.

[Exiled]

Тај је PH908 и јако су удаљени хаплотипови.

И тај потиче од Божа Голубовића😊Има заиста Голубовића у Ораху,Пива,славе Никољдан е сад опречна информација је да Голубовићи из Дубровског,Дробњак су дошли из Пиве али славе Јовањдан. Има и неких Голубовића,ратничке дружине,који се помињу у повељама Црнојевића а тиче се разраничења земље са Малоншићима а ту имамо Бандиће,презиме које је опет блиско мојој грани. Не мора дс значи да су моји Бандићи и комански исти,само набрајам податке. А сав овај простор је уско везан са Мијушковићима од којих потичу Шибалије,бар по изворима. А они су наше предање.

[Ojler]

И тај потиче од Божа Голубовића😊

Једино ако је измутирао за 6 на 17 упоредивих маркера, између осталих и на DYS448.

[Exiled]

Једино ако је измутирао за 6 на 17 упоредивих маркера, између осталих и на DYS448.

Сад не говорим о маркерима,они су ДС него о предању. Има од Павића Књига о Радаљу препуна података.

[Exiled]

И тај потиче од Божа Голубовића😊Има заиста Голубовића у Ораху,Пива,славе Никољдан е сад опречна информација је да Голубовићи из Дубровског,Дробњак су дошли из Пиве али славе Јовањдан. Има и неких Голубовића,ратничке дружине,који се помињу у повељама Црнојевића а тиче се разраничења земље са Малоншићима а ту имамо Бандиће,презиме које је опет блиско мојој грани. Не мора дс значи да су моји Бандићи и комански исти,само набрајам податке. А сав овај простор је уско везан са Мијушковићима од којих потичу Шибалије,бар по изворима. А они су наше предање.

Додао бих још само ово и нећу вас више замарати. Неки Голубовић из Гацка је ,по предању, нашао неко благо Владиславића и од тога је почео да зида кулу у Ораху али се за њих наводи да су изумрли. Да ли су или су само ишчезнули? Ово би се свакако могло сместити у временски оквир јер се све дешава у првој половини 18.века и проналазак сребра а и појава Голубовића у Радаљу.

[Ojler]

139. Трнавац, Пантелијевдан, Гојна Гора/Горњи Милановац, I2-Y3120

Ово је други припадник фамилије Трнаваца - пантелијевштака из Гојне Горе који је урадио ДНК тест. Као што је било и за очекивати, припада истом генетичком роду као и претходно тестирани Трнавац чији је резултат објављен пре нешто мање од две године. Нема се много новога написати о резултату, па ћу прво поновити већ речено за претходно тестираног Трнавца:

Трнавац, Пантелијевдан, Гојна Гора/Горњи Милановац, I2-Y3120

Породица тестираног има надимак Кековци. На државном попису становништва Србије 1862/63. године у Гојној Гори су забележена два домаћинства Трнаваца - Лазара и Вучића Трнавца. Тестирани је навео предање по којем су Трнавци пореклом из Црне Горе. Презиме ипак указује да би могли бити из неког места у чијем је називу основа "Трнава", што су потврдили и резултати генетичког теста:

Тестирани има прилично модалан хаплотип, са само једном карактеристичном вредношћу DYS460=11 и нешто ређом вредношћу DYS19=15. Нажалост, маркер DYS460 није укључен у PowerPlex23 сет који чини већину резултата у табели СДНКП, па је релативно мали број хаплотипова у бази са којима се може поредити његова вредност. Због свега тога постоји велики број хаплотипова из базе СДНКП који су привидно блиски са хаплотипом тестираног, са разликом на један до два маркера на 23 упоредива. Један резултат се ипак издваја од свих, а то је резултат Обрадовића из Трнаве код Чајетине, који слави Пантелијевдан. Овај хаплотип са резултатом Трнавца има подударање 21/23.
Мислим да ова блискост у комбинацији са истом славом, презименом Трнавца и местом Трнава из којег је Обрадовић недвосмислено указује да се ради о истом роду, те да су Трнавци пореклом из Трнаве код Чајетине.

Препоручио бих Трнавцу и Обрадовићу да ураде WGS тест, како би утврдили старост њихове везе.

Нови тестирани Трнавац наводи детаљније и другачије предање о пореклу, према којем је њихов родоначелник Мијаило (који је пети предак тестираног) дошао из околине Сјенице. У Гојни Гopy је приспео са избеглима из старовлашке Трнаве, од Новог Пазара. Ранија резимена су им била Мијаиловић и Перуничић, а презиме Tpнавац узимају пред крај 19. века. Надимак његовог дела фамилије је Сјена или Сјенићи (Сј се чита као црногорско "Ś").

Под "старовлашком" Трнавом код Новог Пазара која се помиње у овом предању, вероватно се мисли на микрорегију рашке Трнаве, којој припада и варош Рашка. Због везе са Обрадовићем о којој сам раније писао ипак сам ближи претпоставци да Трнавци презиме носе по Трнави код Чајетине, која јесте у Старом Влаху.

Што се тиче новости у вези маркера, поново се јавља вредност DYS460=11 као карактеристична и можемо сада рећи да се чини да је у питању карактеристика модалног хаплотипа Трнаваца. За разлику од резултата претходно тестираног Трнавца, овај пут нема ређе вредности DYS19=15, али се сада јавља повишена вредност DYS643=11, која је изгледа специфична за огранак којем припада новотестирани Трнавац, или за њега лично.