Аутор Тема: Светски ДНК месец 2025  (Прочитано 77719 пута)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #200 послато: Јун 27, 2025, 01:57:00 поподне »
113. Радовановић, Ђурђевдан, Пилица, Бајина Башта, J2b-M205>Y22059


Радовановићи су из засеока Јанковићи. За Јанковиће из Пилице се каже да спадају међу најстарије досељенике, славе такође Ђурђевдан. Мени је овај резултат интересантан и због Ђурића (Ђурђевдан) из Заовина, којих има и у Пилици. Једни Радовановићи из Заовина огранак су управо Ђурића. Огранци тих Ђурића, Бошњаковићи и Самоуковићи, тестирани су преко 23andMe и припадају хаплогрупи J2b-M205.

На другом месту сам нашао да су Радовиновићи из Пилице пореклом из Осата, али није сигурно да се ради о истим Радовановићима, будући да се тамо као слава наводи Аранђеловдан.

Иако теоретски постоји шанса да су Радовановићи старинци непознатог порекла, ипак верујем да смо овим резултатом открили хаплотип-подграну Ђурића из Заовина. Доста тога иде у овом правцу. Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (матица Затарје) и хаплотипу који се од најчешћег из те гране разликује само на маркеру 456 (15 уместо модалних 14). Велики број породица из Западне Србије, са славом Ђурђевдан, поседује близак хаплотип. Издвојићемо ипак само потпуна и најближа поклапања, односно породице које славе Ђурђевдан, а поседују вредност 456=15.

Глушчевићи и Гајевићи из околине Пријепоља и Пљеваља (род Бујака), Радовићи, Џурово, Пријепоље, Живковићи, Непричава, Лајковац, Јовановићи, Шабац-

J-Y155375 Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/

"Није тачно утврђено када су из села Петњице у Дробњацима дошли Ђурићи у Заовине. Вероватно крајем XVII века улазе у миграционе токове. Једно време живели су око Пљеваља. Број Ђурића се веома динамично увећавао великим наталитетом. Године 1840. највише је њихових кућа, то су домаћинства и задруге: Милисава, Веселина, Павла, Трипка, Косте, Спасоја и Тадије. Распоређени су у засеоке: ђурићи–Спајићи, Ђурићи—Поповићи, Ђурићи–Граховци, Ђурићи– Веселиновићи, Ђурићи—Радовановићи, Ђурићи–Трифковићи, Ђурићи– Костићи." (Бајина Башта и околина до 1941, Стеван Игњић, 1985)

Од ових Ђурића из Заовина воде порекло:

Прота Милан Ђурић

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B

Љубодраг Ђурић

https://sh.wikipedia.org/wiki/Ljubodrag_%C4%90uri%C4%87
интересантан текст: https://www.hercegovina.info/zanimljivo/zabranjene-price-o-komunistickim-seks-aferama-119526/119526/

Историчар Иван Ђурић

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B

Ван мреже popmihajlov

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #201 послато: Јун 27, 2025, 02:55:10 поподне »
69. Попмихајлов, Аранђеловдан, Србобран

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>FT255070>Y275542. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=12-29 и DYS481=22. Најближе поклапање има са припадницима рода А2, за које је карактеристична слава Мратиндан: са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 маркера, од муслимана Лујиновића из Ратајске код Пријепоља разликује се на 1 од 25, а од Лончаревића из Гусиња на 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Михајловић, а родовски надимак Логданов.

Било би интересантно видети шта они знају о породичној историји и зашто су се одселили из Бачке.  ;D

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1212
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #202 послато: Јун 27, 2025, 06:46:45 поподне »
Право време за први статистички пресек стања на 103 објављена резултата.

И2а-34 (33%)  Дин Југ-25 (24.2%),(73.5%) / Дин Север-9 (8.7%),(26.4%)
Е-В13-22 (21.3%)
Р1б-12 (11.6%)
И1-10 (9.7%)
Р1а-9 (8.7%)
Ј2б-9 (8.7%)
Г2а-3 (2.9%)
Ј2а-1 (0.9%)
Ј1-1 (0.9%)
Г1-1 (0.9%)
И2а2а-1 (0.9%)







Ван мреже ЖељкоС

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 42
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #203 послато: Јун 27, 2025, 07:32:36 поподне »
Право време за први статистички пресек стања на 103 објављена резултата.

И2а-34 (33%)  Дин Југ-25 (24.2%),(73.5%) / Дин Север-9 (8.7%),(26.4%)
Е-В13-22 (21.3%)
Р1б-12 (11.6%)
И1-10 (9.7%)
Р1а-9 (8.7%)
Ј2б-9 (8.7%)
Г2а-3 (2.9%)
Ј2а-1 (0.9%)
Ј1-1 (0.9%)
Г1-1 (0.9%)
И2а2а-1 (0.9%)

Остало је још 57 резултата, изгледа најсложенији  :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #204 послато: Јун 27, 2025, 09:47:36 поподне »
146. Шандоров, Никољдан, Осијек, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23, DYS481=19, DYS533=11 и DYS635=21 и повишене вредности маркера DYS19=14, DYS385a=17 и DYS389i=14. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #205 послато: Јун 27, 2025, 09:49:10 поподне »
78. Мамић, Михољдан, Ламовита, Приједор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном, без неких претерано специфичних вредности. Најближе поклапање у нашој табели има са Станковићем из Острвице код Госпића (Јовањдан) и Бабићем из Локве код Чапљине (Јовањдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Нису му претерано блиски остали припадници ове гране који славе Михољдан, од Радусина из Доњих Петровића код Крупе на Уни и Ђерисила из Требијова код Требиња разликује се на 4 од 23 маркера, додуше разлике су углавном на релативно брзомутирајућим маркерима, па се веза у малој даљој прошлости свакако не може искључити. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У шематизму митрополије дабро-босанске из 1882., у Ламовити у парохији Омарска за Мамиће се наводи да славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/04/24/poreklo-prezimena-parohija-omarska-prijedor/

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #206 послато: Јун 27, 2025, 10:08:27 поподне »
80. Милић, Митровдан, Чиниглавци, Пирот

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, могуће и млађој подграни YP417>YP418>FTB20451>BY71087>FTB3834. Управо са неколицином припадника ове гране има најближа поклапања, у питању су Ратковић из Бечња код Чачка (Јовањдан), Ћика из Перјасице код Бариловића (Јовањдан) и Јаблан из Добрског Села код Цетиња, од све тројице се разликује на 3 од 23 маркера. Од карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-13, врло висока DYS576=21, и DYS481=24. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није оставио детаљније податке о даљем пореклу, а ни у доступној литератури нисам пронашао више информација о Милићима.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #207 послато: Јун 27, 2025, 10:10:03 поподне »
130. Беговић, Никољдан, Маћедонце, Медвеђа, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Са претходно тестираним Беговићем из истог места има потпуно поклапање хаплотипова.

Беговићи потичу од Спа(х)ића са Лијешти у Кучима, који су огранак Мијовића (једне од основних грана Дрекаловића).

Један Спахић је урадио дубљи генетички тест и утврђено је да припада млађој грани E-BY165837>BY167606>FT173074:
https://www.yfull.com/tree/E-BY165837/
Истој грани припадају и Божовићи из Затона код Бијелог Поља, који су тамо дошли из Горњих Села код Берана.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #208 послато: Јун 27, 2025, 10:34:48 поподне »
81. Јевђовић, Никољдан, Севојно, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико вредности које одступају од модала: снижене DYS439=12, DYS481=28 и DYS635=22, и повишену DYS549=12. Јевђовићу је у нашој табели најближи Недић из Трбушана код Чачка (Никољдан), разликују се на 2 од 25 маркера. Препорука је додатно тестирање, по могућству помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео следеће податке:

Цитат
Јевђовићи су пореклом из племена Кучи, Црна Гора. Доселили су се у Севојно око 1877-1878. Најстарији предак се звао Мијајло. Он је довео породицу из Црне Горе. Рођен је око 1825. Умро је у Севојну. Његов син се звао Јеврем, умро је 1916. у Севојну.

Слично је о Јевђовићима забележено и у литератури:

Цитат
Јевђовићи су из Куча, има их 4 куће, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/02/19/poreklo-prezimena-naselje-sevojno-uzice/
« Последња измена: Јун 27, 2025, 10:51:54 поподне Црна Гуја »

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #209 послато: Јун 27, 2025, 10:59:21 поподне »
89. Томашевић, Никољдан, Бабине, Пријепоље

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања (0-3 маркера разлике) има са неколико фамилија из околине Пријепоља које такође славе Никољдан, али нажалост ниједан од тих резултата није још увек јаван. С обзиром да још увек ниједан припадник тог рода није SNP/дубински тестиран, препорука Томашевићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео два предања о даљем пореклу, прво од Булатовића-Ровчана које је очигледно нетачно, а друго о пореклу из Бањана.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #210 послато: Јун 27, 2025, 11:12:31 поподне »
95. Марашевић, Михољдан, Жуњевиће, Нови Пазар

Припада хаплогрупи I1-CTS6364>М227>A11380>BY16930>Y263675, роду Миленковића-Мараша. Према подацима из литературе (Рашка, Петар Ж. Петровић) Мараши из Цврња су се доселили око 1860. из Мојстира код Штавице, а старином су из Лијеве Реке. Порекло из Источног Мојстира код Тутина је поменуо и кандидат. Имамо у бази тестираног још једног Марашевића из Врбнице код Сјенице. Припадају истој хаплогрупи уз две разлике на маркерима DYS389i=14/13 и DYS389ii=30/29, с тим што Марашевић из Врбнице слави Аранђеловдан. Иначе Михољдан пада на дан када је Аранђеловдан по грегоријанском календару, па отуд и име овог празника (Михаљ је на мађарском језику Михаило), тако да је реч вероватно о истој слави и роду који је некада користио грегоријански календар. Истом роду припада и Нововић из Ботурића код Бијелог Поља, Аранђеловдан, разлика само на маркеру DYS576=17/16.

Ван мреже Mitar334

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #211 послато: Јун 28, 2025, 02:19:38 пре подне »
95. Марашевић, Михољдан, Жуњевиће, Нови Пазар

Припада хаплогрупи I1-CTS6364>М227>A11380>BY16930>Y263675, роду Миленковића-Мараша. Према подацима из литературе (Рашка, Петар Ж. Петровић) Мараши из Цврња су се доселили око 1860. из Мојстира код Штавице, а старином су из Лијеве Реке. Порекло из Источног Мојстира код Тутина је поменуо и кандидат. Имамо у бази тестираног још једног Марашевића из Врбнице код Сјенице. Припадају истој хаплогрупи уз две разлике на маркерима DYS389i=14/13 и DYS389ii=30/29, с тим што Марашевић из Врбнице слави Аранђеловдан. Иначе Михољдан пада на дан када је Аранђеловдан по грегоријанском календару, па отуд и име овог празника (Михаљ је на мађарском језику Михаило), тако да је реч вероватно о истој слави и роду који је некада користио грегоријански календар. Истом роду припада и Нововић из Ботурића код Бијелог Поља, Аранђеловдан, разлика само на маркеру DYS576=17/16.

Здраво, ово сам ја. Хтео бих да напоменем да и ако пише да смо из Жуњевића у ствари ми смо из села Цврње близу Жуњевића. И ако административно припада Жуњевићу оно је засебно село.

Према према предању један наш предак Сретко је био хајдук или комита у Мојстиру, кога су убили Турци, и онда су његова браћа убила неког важног Турчина из тог предела. Зато су морали да беже. Његова жена Јована и мали син Јеротије су кренули са његовом браћом, док су та браћа одлучила да наставе ка Куршумлији она је остала у Цврњу. Она је одатле иначе пореклом, из породице Ристовић.

Мој деда је дуго тражио те наше рођаке у Куршумлији али није их пронашао. Ја сам већ давно нашао на форуму Миленковића који је из Куршумлије који се распитивао за Мараше из Мојстира. Овим само потврђијемо да јесмо у сродству.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #212 послато: Јун 28, 2025, 10:57:47 пре подне »
151. Ненадић, Ђурђевдан, Штиково/Дрниш, I2-Y3120

Према наводима из литературе Ненадићи су се у Штиково доселили из Босне, наводно "после 1750. године", али вероватније крајем 17. века. Извесно је да су били присутни у Штикову у 18. веку. Ненадића са славом Ђурђевдан је било и у Дрнишу и они су вероватно огранака штиковских Ненадића.
У Далмацији у месту Дабар (данас општина Хрваце, а раније Сињ) постоји и друга фамилија Ненадића који славе Никољдан. У литератури постоји навод да су истог порекла као и Ненадићи из Штикова, али ја бих тај податак узео са резервом. С обзиром да до сада нису тестирани, овај навод је за сада немогуће потврдити нити демантовати.
Исељених Ненадића из Штикова и њихових одељака има у Ливањском пољу. То су Ненадићи у селима Богдаше (Ливно) и Грковци (Босанско Грахово). У Грковцима од Ненадића потичу Мајсторовићи, а можда и Кешини, док су у Црном Лугу (исто Б. Грахово) њихов огранак Грајићи. Код ових Ненадића у Ливањском пољу забележено је предање да су даљом старином из Херцеговине.

Припадност Ненадића и њихових одељака Мајсторовића грани I2-Y3120 (прецизније, I2-CTS10228) већ је раније потврђена тесовима код компаније 23andMe, а сада смо добили и хаплотип. Резултат Ненадића карактерише вредност DYS389ii=33 и у мањој мери маркери DYS19=15 и DYS570=17. У бази Српског ДНК пројекта нема резултата за које би се могло поуздано тврдити да указују на родовску блискост са Ненадићем, али два хаплотиппа су веома интересантна и треба их поменути. Пре свега, то је резултат Шекарића (Ђурђевдан, Мируше/Никшић) који припада роду Пилатоваца. Хаплотип Шекарића као и Ненадићев поседује ретке вредности DYS389ii=33 и DYS19=15, са подударањем 20/23. Имајући у виду заједничку славу и забележено предање да су Ненадићи пореклом из Херцеговине, мислим да постоје солидне шансе да тестирани припада Пилатовцима.

Други занимљив резултат је Керкезов (Ђурђевдан, Врановина/Босански Петровац), који са хаплотипом Ненадића такође има поклапање 20/23, али деле само једну ређу вредност DYS19=15. Сматра се да су Керкези део досељеничке струје која је у Поуње стигла пре 1851. и то из Далмације, преко Лике и Унца, што уз исту крсну славу и сличност хаплотипова указује на могућу везу са Ненадићима.

О сличноости хаплотипова Керкеза и Пилатоваца је већ раније било речи, а недавно смо утврдили да и једни и други припадају млађој грани I2-Y3120>Y508496>Y4460, па је изгледно да и Керкези и Ненадићи припадају роду Пилатоваца. Нажалост, још нико из ове велике групе није урадио дубински геномски тест, што би било више него пожељно. Препоручујем тестираном да о томе размисли.
« Последња измена: Јун 28, 2025, 11:02:17 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #213 послато: Јун 28, 2025, 12:38:54 поподне »
117. Босић, Никољдан, Горња Слатина, Шамац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951>YP6186>BY99654. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која благо одступа је повишена DYS456=18. Ову вредност дели са раније тестираним Босићем из истог села, који му је уједно и најближе поклапање у нашој бази, разликују се на 2 од 25 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Бирача из Брубна код Глине (Никољдан), а на 3 од 23 од Кораћа из Завале код Требиња (Никољдан). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да Босићи према предању потичу из села Кожухе код Добоја, а да су даљим пореклом из (околине) Бајине Баште. Такође је навео и да им је презиме одувек било Босић, што се разликује од предања које је оставио претходно тестирани Босић:

Цитат
Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Мајсторовић, а да презиме Босић носе од 1800. године, почевши са Видом Босићем, који је узео презиме по мајци Боси. Видов рођени брат Цветко који се населио у оближњем Пањику задржао је презиме Мајсторовић.


На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #214 послато: Јун 28, 2025, 01:21:07 поподне »
118. Пивић, Лучиндан, Веселиновац, Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y52621>FT190799>Y189944, роду Никшића. Од модалног хаплотипа одступају повишена вредност DYS439=14 и снижена DYS389II=12. Од тестираних припадника рода Никшића најближи су му Вујичић и Матијашевић из Драговољића код Никшића, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

За Пивиће се у литератури наводи да потичу од Мијатовића из Робаја код Мионице, а за Мијатовиће да су досељени из Никшићке Жупе, па се може рећи да су ови наводи потврђени резултатом Пивића.

Цитат
Najstarije porodice (doseljene u drugoj polovini 17. stoleća):

MITROVIĆI i PIVIĆI – obe doseljene iz Robaja, prva od Žužića, a druga od Mijatovića iz istog sela. Ovde su došle na poklonjena imanja, Mitrovići slave Sv. Arhanđela, Pivići slave Sv. Luku.

https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-veselinovac-valjevo/

Цитат
-Mijatovići i Rađići. U starije doseljenike, doseljene u opštoj seobi, računaju se i Mijatovići, čiji se rodonačelnik Mijat doselio iz Nikšićke Župe i ovde naselio, a njegova dva brata Sekula i David otišli niže od ovog mesta. Mijatovi potomci su i Rađići, slave Lučindan.

https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-robaje-mionica/

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #215 послато: Јун 28, 2025, 01:41:40 поподне »
119. Цветковић, Св. Врачи, Острово, Маркушица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>CTS3402>YP237>YP235>YP234>YP295>L366. Од карактеристичних вредности могу се издвојити снижена DYS481=22 и повишена DYS635=24. Нема претерано блиских поклапања у нашој табели, а најближи су му припадници рода Ћеклића, као и група родова из Врањског Поморавља и Понишавља (Арсић из Врања, Тасић из Леснице код Трговишта, Раковац из Ниша), и од једних и од других се разликује на 3-4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #216 послато: Јун 28, 2025, 01:48:48 поподне »
151. Ненадић, Ђурђевдан, Штиково/Дрниш, I2-Y3120

Према наводима из литературе Ненадићи су се у Штиково доселили из Босне, наводно "после 1750. године", али вероватније крајем 17. века. Извесно је да су били присутни у Штикову у 18. веку. Ненадића са славом Ђурђевдан је било и у Дрнишу и они су вероватно огранака штиковских Ненадића.
У Далмацији у месту Дабар (данас општина Хрваце, а раније Сињ) постоји и друга фамилија Ненадића који славе Никољдан. У литератури постоји навод да су истог порекла као и Ненадићи из Штикова, али ја бих тај податак узео са резервом. С обзиром да до сада нису тестирани, овај навод је за сада немогуће потврдити нити демантовати.
Исељених Ненадића из Штикова и њихових одељака има у Ливањском пољу. То су Ненадићи у селима Богдаше (Ливно) и Грковци (Босанско Грахово). У Грковцима од Ненадића потичу Мајсторовићи, а можда и Кешини, док су у Црном Лугу (исто Б. Грахово) њихов огранак Грајићи. Код ових Ненадића у Ливањском пољу забележено је предање да су даљом старином из Херцеговине.

Припадност Ненадића и њихових одељака Мајсторовића грани I2-Y3120 (прецизније, I2-CTS10228) већ је раније потврђена тесовима код компаније 23andMe, а сада смо добили и хаплотип. Резултат Ненадића карактерише вредност DYS389ii=33 и у мањој мери маркери DYS19=15 и DYS570=17. У бази Српског ДНК пројекта нема резултата за које би се могло поуздано тврдити да указују на родовску блискост са Ненадићем, али два хаплотиппа су веома интересантна и треба их поменути. Пре свега, то је резултат Шекарића (Ђурђевдан, Мируше/Никшић) који припада роду Пилатоваца. Хаплотип Шекарића као и Ненадићев поседује ретке вредности DYS389ii=33 и DYS19=15, са подударањем 20/23. Имајући у виду заједничку славу и забележено предање да су Ненадићи пореклом из Херцеговине, мислим да постоје солидне шансе да тестирани припада Пилатовцима.

Други занимљив резултат је Керкезов (Ђурђевдан, Врановина/Босански Петровац), који са хаплотипом Ненадића такође има поклапање 20/23, али деле само једну ређу вредност DYS19=15. Сматра се да су Керкези део досељеничке струје која је у Поуње стигла пре 1851. и то из Далмације, преко Лике и Унца, што уз исту крсну славу и сличност хаплотипова указује на могућу везу са Ненадићима.

О сличноости хаплотипова Керкеза и Пилатоваца је већ раније било речи, а недавно смо утврдили да и једни и други припадају млађој грани I2-Y3120>Y508496>Y4460, па је изгледно да и Керкези и Ненадићи припадају роду Пилатоваца. Нажалост, још нико из ове велике групе није урадио дубински геномски тест, што би било више него пожељно. Препоручујем тестираном да о томе размисли.

Ненадићи су били у Штикову већ у првом млетачком катастру 1710. на челу са Јовом Ненадићем пок. Боже.

https://www.poreklo.rs/2024/01/01/stikovo-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #217 послато: Јун 28, 2025, 02:04:52 поподне »
93. Миљуш, Јовањдан, Сурчин, Земун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских хаплотипова на пројекту па се на основу резултата теста ове резолуције не може претпоставити са ким би од до сада тестираних припадника ове хаплогрупе могао бити близак. Према подацима из литературе требао би да потиче од Богуновића из Лике и Крајине. Из ове групе имамо за сада тестираног Кубурића из Вођенице код Босанског Петровца али се разликује од Миљуша на чак 5 маркера од упоредивих 25, па је веза крајње неизвесна. Препорука за даље тестирање је BigY-700 или WGS тест.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #218 послато: Јун 28, 2025, 03:15:18 поподне »
132. Павловић, Петковдан, Бошњаце/Лебане, I2-Y3120

Тестирани је наавео да припада роду Павловића - Прокопових. Надимак Прокопови носе по деда Прокопу (вероватно Прокопије) са којим немају крвно сродство. Чукундеда тестираног је био Прокопов зет, на миразу, ожењен његовом пасторком. Отац чукундеде се звао Цветан (Тања) па је по њему назив фамилије и Тањини.

Године 1982. у литератури су Павловићи - Прокопови вероватно грешком забележени као Пракоповићи. За њих је тада наведено да их у Бошњацу има седам кућа и да су непознатог порекла. За највећи део становника села Бошњаце се том приликом такође бележи да је непознатог порекла. Бошњаце је веома старо насеље које је постојало још пре османлијске окупације. У турском дефтеру из 1516. године село је забележено на два места: прво као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ–Бошњак, а потом као тимар у махали Дубочици под именом Бошњак. Све ово говори у прилог великој старини становништва Бошњаца. Зна се такође да је село једном пресељено после куге, са места старог селишта на данашње место ближе реци Јабланици.

Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS460=8, DYS549=12 и у нешто мањој мери DYS576=17. На 23 до 25 упоредивих маркера овај хаплотип нема релевантних подударања у бази Српског ДНК пројекта, али на 17 упоредивих маркера има два потпуна подударања. У питању су Стевановић такође из села Бошњаце и Јовић из Чекмина код Лесковца, обојица са славом Петковдан као и Павловић. С обзиром на исту славу, географску зону и подударање маркера, може се основано претпоставити да сви припадају истом роду. Једина резерва постоји због тога што у сету од 17 маркера нема ни једног од оних који су код Павловића карактеристични, па се упоредиви маркери тестираних подударају на практично модалним вредностима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #219 послато: Јун 28, 2025, 04:10:23 поподне »
97. Чакаревић, Цвети, Правошево, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054*. Кандидат је навео у упитнику да је старо породично презиме било Живковић, на шта указује блиско поклапање са Живковићем из Радијевића код Нове Вароши, који је радио WGS тест. Разликују се само на два маркера, DYS437=17/16 и DYS635=22/21,  и славе исту славу. Овај крај није обрађен у етнографској литератури. Постоји монографија овог места коју је писао Милић Матовић, али ни у њој се не могу наћи детаљи о пореклу породица из овог златарског места. Само су набројане породице које су биле настањене у овом месту након пропасти турске царевине, међу којима су наведени и Чакаревићи.