Аутор Тема: Словенско насељавање Балканског полуострва  (Прочитано 22065 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #40 послато: јун 04, 2017, 02:47:33 пре подне »
Хипотеза о подунавској прапостојбини Словена подразумева закључак да су словенске сеобе на југ у VII веку заправо биле повратне сеобе тј. сеобе у правцу из којег су Словени у прошлиости отишли на север, уз могућност да неки никада нису ни напустили територију старе постојбине.  Другим речима хипотеза о подунавској прапостојбини Словена не мора бити неспојива са неким другим хипотезама, ако се има у виду са се територија прапостојбине могла у далекој прошлости знатно мењати, тј. ако се предпостави да су постојале две прапостојбине Словена.  Подунавска прапостојбина је у том случају могла претходити некој каснијој.
Ако се о прапостојбини Словена говори са становишта времена које је непосредно претходило сеобама, онда се већина савремених слависта слаже у томе да је средином првог миленијума нове ере она обухватала територију приближно између 50-ог и 55-ог степена северне географске ширине, између Дњепра на истоку и Одре на западу.
     

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #41 послато: јун 04, 2017, 03:19:07 поподне »
Јутарњи.хр у трансу  :)

Цитат
VODEĆI RUSKI SLAVIST OTKRIVA INTRIGANTNE DETALJE O STVARNOM PORIJEKLU HRVATA 'Hrvati i Srbi ni u pradavna vremena nisu bili isto pleme!

http://www.jutarnji.hr/life/znanost/vodeci-ruski-slavist-otkriva-intrigantne-detalje-o-stvarnom-porijeklu-hrvata-hrvati-i-srbi-ni-u-pradavna-vremena-nisu-bili-isto-pleme/6175906/

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #42 послато: јун 04, 2017, 04:06:17 поподне »
Јутарњи.хр у трансу  :)

http://www.jutarnji.hr/life/znanost/vodeci-ruski-slavist-otkriva-intrigantne-detalje-o-stvarnom-porijeklu-hrvata-hrvati-i-srbi-ni-u-pradavna-vremena-nisu-bili-isto-pleme/6175906/

Тако упорно тврдити да није било велике сеобе Словена, док ДНК јасно доказује да је било ме забезекњује. Што је најгоре, професори универзитета тврде тако нешто.

Што рече Синиша, док не почну да раде мултидисциплинарно, и споје археологију, генетику, лингвистику и историју, нема 'леба...
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #43 послато: јун 05, 2017, 06:14:05 пре подне »
Говорећи о прасловенским топонимима на Балкану, др Радослав Ротковић каже да у Прокопија Кесаријског око 550.г. налазимо списак Јустанијанових тврђава.  У многим називима види се јасан траг старословенског језика, Геогријев сматра да су 32 могуће словенска, а 21 сигурно словенски, док је Лав Гилдин тај број свео на 5.

Ево Ротковићевог става о о односу прасловенских оаза на Балкану и Илира:
"Нашу тезу да су прије велике сеобе на Балкану постојале оазе Прасловена (Венета), прихватили су Иван Мужић, Матеј Бор, С. Пантелић. Али Мужић и Пантелић инсистирају на старој тези Винка Прибојевића (1532) и Орбина (1601) да су Илири били Словени, и да се тиме подупире теза о аутохтоности Хрвата на Балкану, при чему је за њих велика сеоба била уствари мала инфилтрација у VI и VII вијеку.  Мужић на примјер сматра да су класични писци могли превести све те илирске топониме и антропониме.  У томе случају Божица би постала Теута, Борко - Пинес, Пољак - Агрон...
И ми не бисмо спорили такву могућност да је преођење дјеломично спроведено, а да је неки словенски облик остао.
Нема међутим ни једног словенског имена међу илирским владарима или племенима.
Истина је да се Плиније жалио да има племена чије је име тешко написати, али ту је могло да буде ријечи управо о поменутим прасловенским оазама, међу којим је поменуто племе Језерана (Озеријата) на Сави... По нама ово су Прасловени, које су класични писци забиљежили на Балкану као Венете (Херодот, Апијан), дио Венета, Венеда, које су германски аутори третирали као Словене...  Па ако су Словени од Карантаније до Балтика Венеди, Wenden, зашто Венети на Балкану не би били Прасловени?
А Пантелић не зна што ће с тим, па вели да је Ротковић "или генијалан или протурјечан", јер "наводи много доказа против прадомовине Словена у средњем Подунављу у средњем вијеку, а на крају кад се говори о Панонима и Венетима у античком времену, ипак признаје да су то најстарији народ југоисточне Европе" (С.Пантелић, "Прадомовина Словена", стр. 51).
"У нас ниђе нема овог закључка", каже Ротковић и додаје: "Ми само констатујемо оно за што имамо доказе.  Да су Илири били Словени, имали бисмо 100 000 словенских топонима на Балкану прије VII-X вијека наше ере, и нико их све не би могао превести.  А нема их зато што су Прасловени били мале етничке скупине на Балкану, међу Трачанима, Дачанима, Илирима, остацима Келта и Романа, па их зато као Словене нијесу ни затекли у VI вијеку, јер су већ били асимиловани!" ("Илустрована историја црногорског народа I", Подгорица, 2003, стр.51-52).             
« Последња измена: јун 05, 2017, 06:20:32 пре подне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4759
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #44 послато: јул 22, 2017, 10:29:33 поподне »
Наиђох на један занимљив текст који повезује топониме са подручја Пипера, Бјелопавлића, Братоножића и Пјешиваца са онима који се јављају на подручју Горње и Доње Лужице. Аутор краћег текста мало претенциозно покушава да повеже старо зећанско племе Лужана са Лужичким Србима, притом још сврстава у Србе племена за која у науци нема никаквих чвршћих доказа да су били део племенског савеза раносредњовековних балканских Срба (Браничевце, Бодриће), али у суштини текст је користан јер набраја занимљиве топонимске паралеле између наведених области:

"Налази српске етнологије, a нарочито Јован Ердељановић и Петар Шобајић потврђују у својим монографијама о племенима Пиперима, Бретоножићима, Плешивцима и Бјелопавлићима, где обојица износе мноштво података, да је прво српско становништво овог појаса било велико досељеничко племе Лужана.

Досељени овде у тако давно доба одржали су се као компактно становништво (Стари свет) све до доласка Турака. Друга српска племена населила су Јужни Банат и Браничево (Браничевци), Ободрити (Бодрићи) и део Бачке, одатле Лужницу у источној Србији и коначно Косово, Лужане код Самодреже цркве и реку Лаб, којој су дали име према својој незаборавној Лаби, мада се њихов ход у сеоби може пратити и даље на Југ. Имена места, река и брда у долини Зете и Брдима запањујуће одговарају данашњој топонимији Горње и Доње Лужице у Немачкој:

*Лужичка средишта у Пиперима – Црнци (у Лужници Černic i Černevald), Стијена (Štajnsdorf), Гробовље (Grabendorf), Ступа (Stolp), Студено (Studenic), где је становао бан лужански, Радовче (Radavič), Врба (Verben), Тријебал (Trjebin-Trabendorf), град Девич (Djevin-Gros Duben), Пискава (Biskov), Букови До (Bukvic), Луково (Lukau), Дубрава (Dubrau), Дубравица (Dubravka-Frauendorf), Брањевина (Branic), и др.

*У Братоножићима: Лутово (Lutol-Lojten), Дријење (Drjejce-Drevic), Црквице (Kerkvic-Kerkojce), Корјен (Korjenic) и др.

*У Бјелопавлићима: Јеленак (Gelau), Рошци (Ruzic), Горица (Goric), Глизица (Glajzic), Бањкове Луке (Pankov-Lukau), Гостиље (Gros Gastroze-Gasteraz), и др.

*У Пјешивцима: Стубица (Stoplipc), Копетињ (Kopac), Будошка Градина (Budišin), Острог (Ostrau- Ostric), Борков До ( Borkovi), као и стара братства Бембреци (Bamberg) и Кукаљи (Kukau)!

Чак су и географски положаји и растојања између ових места и епонима подударни. Сумње нема: населивши углавном долину Зете и Брда, Лужани су из прапостојбине донели и двоја имена. Још у Херцеговини и Црној Гори (али и у Лужици) живе потомци лужичких Миловића, Дучића, Луковића, Минића, Мировића, Поповића, Бабића, Рашовића…

Али један од дирљивих доказа да се ради о нашим древним прěцима су и ветрењаче, давнашњи симбол балтичке низије, којих на Балкану није било до досељавања Северних Срба. Описујући утврђени град Банска Глава у Пиперима „где је стајао бан лужански и велико лужанско гробље” Ердељановић бележи да је ту некада био и млин „старог свијета који је мљео на вјетар”. Музеј у Котбусу крије и одговоре на многе енигме. Ношње, обичаји и уопште фолклор Лужичких Срба указују на бројне паралеле са народном традицијом балканских Срба. На ово су упозоравали још Натко Нодило и нарочито највећи српски етнолог Веселин Чајкановић, који је своју тежишну тезу о српском врховном Богу извео из из упоредног проучавања лужичког и балканског духовног наслеђа. Тако је главни бог северних Срба био Свантовит (Световид), чије се велико светилиште налазило на острву Рујан у Балтичком мору, са примањем хришћанства постао је Свети Вид или један од највећих српских празника Видовдан. У Лужици се и данас изводи ритуално убијање петла („zabiane kokota”), као и код нас, на Св. Мару. О Божићу иду по селима “коледе” (“camprovane” и ”zapust”). О Васкрсу се шарају јаја у фантастичним бојама и правим уметничким радовима сличним чипки , каквих нема нигде осим у нас: музејска збирка у Котбусу чува више стотина оваквих униката. Култ коња и јахања, као траг славних времена и култног значења ове животиње изводи се на сваком Васкрсу и Ивандану, кад Срби, свечано обучени поново јашу Лужицом. После тога играју своје старо српско коло („serbska reja”) уз пратњу гајди („mehova"), и гусала („husle”). Стари инструменти и арахична српска музика незаобилазни су на сваком прелу , где се и данас окупља омладина."

https://www.facebook.com/istorijasrba/photos/a.309502371627.193241.309460306627/10155284532691628/?type=3&theater
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #45 послато: јул 22, 2017, 11:23:24 поподне »
Ово је из чланка "Кад је Берлин био српски".
Виђао сам га по мрежи, нпр:
http://www.vestinet.rs/pogledi/skrivana-istorija-srba-vremena-kada-je-berlin-bio-srpski
Занимљиво је да нигде нисам нашао име аутора.

Мислим да су поређења топо- и етнонима мало претенциозна. Таквих назива има свуда по словенском свету. Попут: Ступа, Дубрава, Лутово, Луково, Врба, Горица, а нарочито назива изведених од основе треб-, о чему смо скоро на некпој теми писали. Треба- жртва, требиште - место жртвоприношења.

А нека поређења су поприлично натегнута, па и несувисла:
Дријење (Drjejce-Drevic) - нема везе једно с другим,
Стијена (Štajnsdorf), Гробовље (Grabendorf) - дословни преводи на немачки, таквих топонима има нпр. и у Британији или Италији, па то не значи да имају везе са Србима,
Јеленак (Gelau) - колико је мени познато, у свим словенским језицима јелен се каже мање-више слично (јелен, олењ),
Рошци (Ruzic) - Рошци су изведени од речи рог,
Будошка Градина (Budišin), итд.

А ово поређење нема везе са животом: Бањкове Луке (Pankov-Lukau)  :)
Бањко и Пан(ко)...

Радослав Ротковић је написао нешто слично на ову тему, поредећи топонимију у ЦГ и Лужици и окoлним словенским областима, доказујући да су изворни Дукљани оданде досељени, те да (наравно) немају везе са балканским Србима  ::)

http://www.crnogorskipokret.org/wp-content/uploads/2016/01/rotkovic-radoslav-odakle-su-dosli-preci-crnogoraca.pdf
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4759
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #46 послато: јул 23, 2017, 10:18:56 пре подне »
Ово је из чланка "Кад је Берлин био српски".
Виђао сам га по мрежи, нпр:
http://www.vestinet.rs/pogledi/skrivana-istorija-srba-vremena-kada-je-berlin-bio-srpski
Занимљиво је да нигде нисам нашао име аутора.

Мислим да су поређења топо- и етнонима мало претенциозна. Таквих назива има свуда по словенском свету. Попут: Ступа, Дубрава, Лутово, Луково, Врба, Горица, а нарочито назива изведених од основе треб-, о чему смо скоро на некпој теми писали. Треба- жртва, требиште - место жртвоприношења.

А нека поређења су поприлично натегнута, па и несувисла:
Дријење (Drjejce-Drevic) - нема везе једно с другим,
Стијена (Štajnsdorf), Гробовље (Grabendorf) - дословни преводи на немачки, таквих топонима има нпр. и у Британији или Италији, па то не значи да имају везе са Србима,
Јеленак (Gelau) - колико је мени познато, у свим словенским језицима јелен се каже мање-више слично (јелен, олењ),
Рошци (Ruzic) - Рошци су изведени од речи рог,
Будошка Градина (Budišin), итд.

А ово поређење нема везе са животом: Бањкове Луке (Pankov-Lukau)  :)
Бањко и Пан(ко)...

Радослав Ротковић је написао нешто слично на ову тему, поредећи топонимију у ЦГ и Лужици и окoлним словенским областима, доказујући да су изворни Дукљани оданде досељени, те да (наравно) немају везе са балканским Србима  ::)

http://www.crnogorskipokret.org/wp-content/uploads/2016/01/rotkovic-radoslav-odakle-su-dosli-preci-crnogoraca.pdf

У праву си, аутор је мало више претенциозан. Једино што делује смислено је паралела Лаба-Лаб, о којој је већ писао Лома и која заиста може да представља пример доношења једног топонима из старе домовине на тло Балкана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1313
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #47 послато: јул 23, 2017, 01:36:40 поподне »
Ово је из чланка "Кад је Берлин био српски".
Виђао сам га по мрежи, нпр:
http://www.vestinet.rs/pogledi/skrivana-istorija-srba-vremena-kada-je-berlin-bio-srpski
Занимљиво је да нигде нисам нашао име аутора.

Мислим да су поређења топо- и етнонима мало претенциозна. Таквих назива има свуда по словенском свету. Попут: Ступа, Дубрава, Лутово, Луково, Врба, Горица, а нарочито назива изведених од основе треб-, о чему смо скоро на некпој теми писали. Треба- жртва, требиште - место жртвоприношења.

А нека поређења су поприлично натегнута, па и несувисла:
Дријење (Drjejce-Drevic) - нема везе једно с другим,
Стијена (Štajnsdorf), Гробовље (Grabendorf) - дословни преводи на немачки, таквих топонима има нпр. и у Британији или Италији, па то не значи да имају везе са Србима,
Јеленак (Gelau) - колико је мени познато, у свим словенским језицима јелен се каже мање-више слично (јелен, олењ),
Рошци (Ruzic) - Рошци су изведени од речи рог,
Будошка Градина (Budišin), итд.

А ово поређење нема везе са животом: Бањкове Луке (Pankov-Lukau)  :)
Бањко и Пан(ко)...

Радослав Ротковић је написао нешто слично на ову тему, поредећи топонимију у ЦГ и Лужици и окoлним словенским областима, доказујући да су изворни Дукљани оданде досељени, те да (наравно) немају везе са балканским Србима  ::)

http://www.crnogorskipokret.org/wp-content/uploads/2016/01/rotkovic-radoslav-odakle-su-dosli-preci-crnogoraca.pdf


Лублин и Треблинка у Пољској
Љубљана и Трбовље у Словенији
Љубиње и Требиње у Херцеговини
:)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #48 послато: јул 23, 2017, 05:24:14 поподне »


Лублин и Треблинка у Пољској
Љубљана и Трбовље у Словенији
Љубиње и Требиње у Херцеговини
:)

Ето, баш те паралеле показују да оваквих топонима истог корена има свуда по словенском свету.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #49 послато: јул 23, 2017, 05:50:22 поподне »
Ето, баш те паралеле показују да оваквих топонима истог корена има свуда по словенском свету.

Кад сам тражио нека наша мјеста на Google Earth у претрази се обично појављују и друга мјеста са идентичним називима у свијету. Тад сам примјетио да многа наша мјеста имају идентична имена по другим словенским земљама, чак и она која ми у први мах нису звучала словенски.

нпр. Лутово

Лутово, Тулска област, Русија
Лутово Сельцо, Витепска област, Белорусија
Lutová, Chlum u Třeboně, Česko
Ľutov, Slovensko
Lutowiska, Polska

симо

  • Гост
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #50 послато: јул 23, 2017, 06:00:35 поподне »
Или још:

Тепца

Tępcz, Polska

Убла

Ubľa, Slovensko

Мораково

Morakowo, Polska

Штрбци

Štrbské Pleso, Vysoké Tatry, Slovensko

Комарно, Комарница

Komárno, Slovensko
Комарно, Лививска, Украјина

Плана

Planá nad Lužnicí, Česko

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4759
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #51 послато: јул 23, 2017, 06:14:30 поподне »
Кад сам тражио нека наша мјеста на Google Earth у претрази се обично појављују и друга мјеста са идентичним називима у свијету. Тад сам примјетио да многа наша мјеста имају идентична имена по другим словенским земљама, чак и она која ми у први мах нису звучала словенски.

нпр. Лутово

Лутово, Тулска област, Русија
Лутово Сельцо, Витепска област, Белорусија
Lutová, Chlum u Třeboně, Česko
Ľutov, Slovensko
Lutowiska, Polska

Лут- се изводи од старословенског lǫt, са значењем "липа".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Гмитар

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
  • "старокарпатска грана" R1a>YP343>YP371>YP971
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #52 послато: август 02, 2017, 12:17:46 пре подне »
Да ли би неко могао да ме упути ка литератури, текстовима или чланцима о "источним" Словенима који су на Балкан дошли пре Срба?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #53 послато: август 02, 2017, 12:32:01 пре подне »
Мени прво пада на памет Валентин В. Седов - "Словени у раном средњем веку".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4759
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #54 послато: август 02, 2017, 09:58:10 пре подне »
Да ли би неко могао да ме упути ка литератури, текстовима или чланцима о "источним" Словенима који су на Балкан дошли пре Срба?

Ако добро знате француски, ова три чланка од Владислава Поповића су више него корисна за тему која вас занима:

http://www.persee.fr/doc/mefr_0223-5102_1975_num_87_1_1020?q=vladislav%20popovic
http://www.persee.fr/doc/crai_0065-0536_1980_num_124_1_13713?q=vladislav%20popovic
http://www.persee.fr/doc/crai_0065-0536_1978_num_122_3_13511?q=vladislav%20popovic

Чак и ако не знате француски, на крају тих чланака је списак коришћене литературе и ту се могу пронаћи и многи занимљиви прилози и чланци писани на српском у вези теме која вас занима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7795
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #55 послато: август 02, 2017, 05:18:44 поподне »
Florin Curta - The making of the Slavs
Тибор Живковић - Јужни Словени под византијском влашћу
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Гмитар

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 112
  • "старокарпатска грана" R1a>YP343>YP371>YP971
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #56 послато: август 02, 2017, 11:34:10 поподне »
Захваљујем пуно на одговорима, нажалост француски не разумем, али ево Небо је неписао пар наслова па ћу покушати да нађем то.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4759
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #57 послато: август 03, 2017, 05:01:56 поподне »
Сад сам се сетио да постоје још два сјајна чланка у вези са том тематиком, од Фрање Баришића: "Процес словенске колонизације источног Балкана" и од Јована Ковачевића: "Археолошки прилог прецизирању хронологије словенског насељавања Балкана"; оба су изнета на научном симпозијуму "Предславенски етнички елементи на Балкану у етногенези Јужних Славена", који имам у дигиталном формату, па ако је неко заинтересован, нека ми пусти поруку у ПП и послаћу му тај рад на мејл.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Dr Vlasic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #58 послато: август 07, 2017, 07:53:55 поподне »
Хипотеза о подунавској прапостојбини Словена подразумева закључак да су словенске сеобе на југ у VII веку заправо биле повратне сеобе тј. сеобе у правцу из којег су Словени у прошлиости отишли на север, уз могућност да неки никада нису ни напустили територију старе постојбине.  Другим речима хипотеза о подунавској прапостојбини Словена не мора бити неспојива са неким другим хипотезама, ако се има у виду са се територија прапостојбине могла у далекој прошлости знатно мењати, тј. ако се предпостави да су постојале две прапостојбине Словена.  Подунавска прапостојбина је у том случају могла претходити некој каснијој.
Ако се о прапостојбини Словена говори са становишта времена које је непосредно претходило сеобама, онда се већина савремених слависта слаже у томе да је средином првог миленијума нове ере она обухватала територију приближно између 50-ог и 55-ог степена северне географске ширине, између Дњепра на истоку и Одре на западу.
     
Stari naziv Gradiske iz drugog vijeka je bio Serbium.
Planina Kozara je tad bila zvana Biblija
« Последња измена: август 07, 2017, 11:59:56 поподне Amicus »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Словенско насељавање Балканског полуострва
« Одговор #59 послато: октобар 28, 2017, 11:18:36 поподне »
Павле Иосиф Шафарик у "Словенским старинана" као доказ бивствовања Словена од прастарих времена у Подунављу, наводи проналазак мермера са надписом "Valerius Felix miles coh. IV. stationis TSIERNEN" /  Валериа Феликса воиника IV.-те  кохорте смештене у Черни,157 лета Господњег". Черна би град на истоименои реци (притока Дунава).



Paul Joseph Schafariks Slawische alterthümer, Band 1

"Tsierna, mesto na dnešnej rieke Černa, srbsky Crna, vtekajúca na rozhraní Uhier a Valachie do Dunaja, podľa mramorového nápisu, na ktorom sa uvádza: „Valerius Felix miles coh. IV. stationis TSIERNEN.“ Tento kameň položený za konzulov Barbata a Regula po Kr. sa podnes nachádza v Mehadii.

http://zlatyfond.sme.sk/dielo/1522/Safarik_Slovanske-starozitnosti-I/5
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ