Miloš Obilić/ Vojinović?

[Ивица Јовановић]

Свакако, слажем се. Његовим пореклом су се бавили много дуже и много темељније стручњаци који су цео живот посветили науци. Не треба гајити лажну наду да ћемо ми овде наћи нешто што они већ нису. Али ајде да видимо које се паралеле јављају у најранијим причама о том догађају. Било би добро почети од турских хроника. У најранијим турским хроникама, Ахмедија и Уруџ, се не помиње ни име ни презиме тог јунака. Али се у обе појављује мотив да је султан био усмрћен брзо, када је остао сам или са малим бројем пратилаца, и хинџаром односно мачем. За Уруџа се чак сматра да је био на Косову у време битке. Он пише да је тај наш jунак био један од "моћних неверничких бегова". Име или нису знали или нису хтели да га напишу. Пошто се то писало из перспективе Османлија акценат је на мучеништву Мурата а не на томе који му је доакао. С друге стране Халкокондил наводи име, Милоин односно Милош. И турски и овај грчи извештај говори о Милошевом завету и жељи да се жртвује.  Разлика је у томе што Халкокондил пише да је напад био извршен копљем и да се десио не на крају већ на почетку битке, као и то да је милош био војвода и коњаник. Сва три извештаја су настала неколико деценија после боја, сећања су свежа. Твртко у писмима опет не помиње име али помиње 12 заветованих племића. Дакле у три од четри извештаја имамо аргумент да можемо сматрати да је Милош био војвода. Нешто касније и Константин Михаиловић помиње исто име, Милош Кобилић. Рекао бих да је за сада најизвесније то да се звао Милош и да је био некаквим витезом. Мучи ме то Копилић, јер се прво јавља Копилић па Обилић хронолошки. Не треба занемарити ни то да је Копил био лично име пре косовског боја, није искључено да му се отац звао Копил. Постоји и презиме Копиловић. Рекао бих да је индикативно и то да се и Копил и Копиловић јавља у западним крајевима, Грбаљ и Хум. Можда је стварно дошао са Вуковићем. Копаћемо још 

[Exiled]

А да приупитамо Мурата?😀

[Ивица Јовановић]

Најбоље  пошто је за сада извесно само то да је Мурат преселио, све остало је само прича.

[Exiled]

Најбоље  пошто је за сада извесно само то да је Мурат преселио, све остало је само прича.

Е сад, ако је било онако мучки,притајено,заверенички како турске легенде сугеришу онда је врло лако могло бити с леђа и ту нам ни рахметли Мурат не може помоћи јер га није ни видио. А ако је било и очи у очи а наш му се витез није представио онда и ту имамо проблем. Кад боље размислим реко бих да нам ни Мурат није нека гаранција проналаска решења. Треба нам, заправо,неко из пратње султанове,можда Србин Хамза?

[barbarylion]

Е сад, ако је било онако мучки,притајено,заверенички како турске легенде сугеришу онда је врло лако могло бити с леђа и ту нам ни рахметли Мурат не може помоћи јер га није ни видио. А ако је било и очи у очи а наш му се витез није представио онда и ту имамо проблем. Кад боље размислим реко бих да нам ни Мурат није нека гаранција проналаска решења. Треба нам, заправо,неко из пратње султанове,можда Србин Хамза?

ni Bata vise nije medju zivima 

Ono sto se kod turaka moze pratyiti kao kostanta jeste da njihovi izvori uglavnom podlezu verskom i politickom fanatizmu, pa je tako po njima sigurno morala postojati nekakva prevara, inace kako bi drugacije hriscanin ubio jednog sultana.



Meni je interesantna prica o Milosu kao vitezu zatocniku, iako mi je vrv to najmanje verovatna opcija.
Postoji nekoliko izvora u kojima se pominju Delije i Zatocnici, vrv je najppznatiji onaj u kome se jedan od takvih opisuje kao Srbin.



Prvi turski vojnici koje je Srbija upoznala bile su akindžije. Ovaj vojni red lake konjice (sastavljene od Turaka i domaćeg muslimanskog zemljoradničkog stanovništva, uz mali broj hrišćana) odigrao je, u periodu osvajanja balkanskih zemalja, veoma značajnu ulogu. Korišćen je, podjednako efikasno, i u vreme rata i u vreme mira. U vreme mira akindžije su, poput bujice (tur. akin - nalet, potok, bujica), upadale u neprijateljsku zemlju i, pljačkajući, pustošeći i paleći, lomile njen otpor, pripremajući je, tako, za lakše osvajanje. U vreme rata, pak, imali su više zadataka; služili su kao prethodnica glavnoj vojsci, imali su zadatak da opsedaju tvrđave do njenog dolaska, a u toku bitke sprečavali su da napadnutima dođe pomoć iz susednih zemalja napadajući same te zemlje. Nakon bitke akindžije su proganjale neprijatelja u bekstvu.
I u izvođenju bezbrojnih turskih provala iz Bosne i Srbije u susedne ugarske i venecijanske posede tokom 15. i 16. veka akindžije su imale važnu ulogu. Ali, vremenom je njihov značaj opadao, pa ih je negde posle 1526. godine počeo potiskivati novi vojnički red - delije. Ovo ime dobili su, najverovatnije, zbog svoje izvanredne smelosti i hrabrosti (tur. deli - lud, hrabar, junačan, neustrašiv, danas i umobolan, sumanut, lud za čime). Javljaju se najpre u Bosni, pa u Srbiji kao lična garda pograničnih komandanata, a zatim su se razvili u snažne udarne jedinice - graničare. Regrutovani su iz redova hrabrih islamizovanih stanovnika Bosne, Srbije i Hrvatske. Čuveni bosanski namesnik Gazi Husrev-beg imao je oko deset hiljada delija, a kasnije su i drugi sandžak-begovi, beglerbegovi i veziri imali svoje delije.
Delija, koga je Francuz Nikola de Nikole susreo 1551. u Jedrenu (bio je Srbin i hrišćanin "samo se pretvara kad živi s Turcima po njihovom zakonu") imao je šalvare "od kože mladog medveda sa dlakama napolju". Na glavi je nosio kapu od pegave leopardove kože uz koju je bilo prikačeno široko orlovo krilo. I konj mu je, umesto pokrovcem, bio pokriven kožom jednog velikog lava, koja je prednjim šapama bila pričvršćena na grudima konja, dok su druge dve visile pozadi, što je sve zajedno trebalo da uplaši neprijatelja. Saznajemo još da su se delije između sebe zvale zatočnici. U starijem srpskom jeziku zatočnik je bio čovek koji izaziva, zameće boj, onaj koji se zarekao da će izaći na megdan, megdandžija.

[Ивица Јовановић]

У окружењу Муратовом било је и Грка, чисто да се зна. Можда је од свих ових извора најзначајније писмо које, као одговор, Флорентинци шаљу краљу Твртку. Они тамо јасно понављају оно што је Твртко њима написао. На жалост не помиње се име, што можда имплицира да га ни Твртко у том тренутку није знао. Али се понавља мотив жртве, завере, 12 велможа, и опет мач а не копље. Можда и јесу применили неко лукавство, можда и превару али боже мој. Дакле имамо неколико битних мотива јунаштво-верност-заклетва, све то упућује на витешки код и мислим да нема сумње да је Милош био витез.

[Exiled]

ni Bata vise nije medju zivima 

Ono sto se kod turaka moze pratyiti kao kostanta jeste da njihovi izvori uglavnom podlezu verskom i politickom fanatizmu, pa je tako po njima sigurno morala postojati nekakva prevara, inace kako bi drugacije hriscanin ubio jednog sultana.



Meni je interesantna prica o Milosu kao vitezu zatocniku, iako mi je vrv to najmanje verovatna opcija.
Postoji nekoliko izvora u kojima se pominju Delije i Zatocnici, vrv je najppznatiji onaj u kome se jedan od takvih opisuje kao Srbin.



Prvi turski vojnici koje je Srbija upoznala bile su akindžije. Ovaj vojni red lake konjice (sastavljene od Turaka i domaćeg muslimanskog zemljoradničkog stanovništva, uz mali broj hrišćana) odigrao je, u periodu osvajanja balkanskih zemalja, veoma značajnu ulogu. Korišćen je, podjednako efikasno, i u vreme rata i u vreme mira. U vreme mira akindžije su, poput bujice (tur. akin - nalet, potok, bujica), upadale u neprijateljsku zemlju i, pljačkajući, pustošeći i paleći, lomile njen otpor, pripremajući je, tako, za lakše osvajanje. U vreme rata, pak, imali su više zadataka; služili su kao prethodnica glavnoj vojsci, imali su zadatak da opsedaju tvrđave do njenog dolaska, a u toku bitke sprečavali su da napadnutima dođe pomoć iz susednih zemalja napadajući same te zemlje. Nakon bitke akindžije su proganjale neprijatelja u bekstvu.
I u izvođenju bezbrojnih turskih provala iz Bosne i Srbije u susedne ugarske i venecijanske posede tokom 15. i 16. veka akindžije su imale važnu ulogu. Ali, vremenom je njihov značaj opadao, pa ih je negde posle 1526. godine počeo potiskivati novi vojnički red - delije. Ovo ime dobili su, najverovatnije, zbog svoje izvanredne smelosti i hrabrosti (tur. deli - lud, hrabar, junačan, neustrašiv, danas i umobolan, sumanut, lud za čime). Javljaju se najpre u Bosni, pa u Srbiji kao lična garda pograničnih komandanata, a zatim su se razvili u snažne udarne jedinice - graničare. Regrutovani su iz redova hrabrih islamizovanih stanovnika Bosne, Srbije i Hrvatske. Čuveni bosanski namesnik Gazi Husrev-beg imao je oko deset hiljada delija, a kasnije su i drugi sandžak-begovi, beglerbegovi i veziri imali svoje delije.
Delija, koga je Francuz Nikola de Nikole susreo 1551. u Jedrenu (bio je Srbin i hrišćanin "samo se pretvara kad živi s Turcima po njihovom zakonu") imao je šalvare "od kože mladog medveda sa dlakama napolju". Na glavi je nosio kapu od pegave leopardove kože uz koju je bilo prikačeno široko orlovo krilo. I konj mu je, umesto pokrovcem, bio pokriven kožom jednog velikog lava, koja je prednjim šapama bila pričvršćena na grudima konja, dok su druge dve visile pozadi, što je sve zajedno trebalo da uplaši neprijatelja. Saznajemo još da su se delije između sebe zvale zatočnici. U starijem srpskom jeziku zatočnik je bio čovek koji izaziva, zameće boj, onaj koji se zarekao da će izaći na megdan, megdandžija.

А шта мислиш да ли је Србин Хамза могао бити од Балшића? Можда сам ово питање требао поставити на теми о косовском завету међу Црногорцима?

[Exiled]

У окружењу Муратовом било је и Грка, чисто да се зна. Можда је од свих ових извора најзначајније писмо које, као одговор, Флорентинци шаљу краљу Твртку. Они тамо јасно понављају оно што је Твртко њима написао. На жалост не помиње се име, што можда имплицира да га ни Твртко у том тренутку није знао. Али се понавља мотив жртве, завере, 12 велможа, и опет мач а не копље. Можда и јесу применили неко лукавство, можда и превару али боже мој. Дакле имамо неколико битних мотива јунаштво-верност-заклетва, све то упућује на витешки код и мислим да нема сумње да је Милош био витез.

Добро је да си поменуо Грке јер сами бог зна колико их је било на османској страни на лицу места.

[barbarylion]

А шта мислиш да ли је Србин Хамза могао бити од Балшића? Можда сам ово питање требао поставити на теми о косовском завету међу Црногорцима?

Ti se sprdas sa temom, sto je okej malo do neke mere, ali ja nisam bas imao u planu da tema ide tim tokom.
Nisam video da postoji tema koja bi se bavila istorijskom licnoscu nama poznatom pod imenom Milos Obilic.

Zasto da ne bude ovakva tema na ovom sajtu gde ljudi mogu naci skoro sve sto ih zanima u vezi istorije i genetike, uostalom Obilic se vise pominje u istoriji nego neciji kraljevi, pa ih mi prihvatamo i uzimamo zdravo za gotovo.

[Lajbnic]

Ono sto se kod turaka moze pratyiti kao kostanta jeste da njihovi izvori uglavnom podlezu verskom i politickom fanatizmu, pa je tako po njima sigurno morala postojati nekakva prevara, inace kako bi drugacije hriscanin ubio jednog sultana.

Има један турски (не-османски) извор који се, условно говорећи, не уклапа у овај клише и који нуди јединствену теорију о убиству Мурата у Косовској битки, а при том је и савремен - писан између 1394. и 1398. г. У питању је хроника живота сиваског кнеза и "султана" Кадије Ахмада Бурханудина, под називом "Гозба и борба",  писана на персијском језику од стране његовог историографа Азиза Ибн Астарабадија. Овај извор је обрадио Фехим Бајрактаревић у "Један савремени персиски извор о бици на Косову" објављен у Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском влашћу 03-04 1952-1953 - има у дигиталној  библиотеци.

Елем, Астарабади пише како се Пророк Мухамед појавио Бурханудину у сну говорећи му о султану Мурату и мамелачком египатском султану Баркуку да би касније известио о судбини обојице владара, што би било у преводу:

”Tih dana Murad-beg krenu u boj sa nevernicima i pogibe tamo kao mučenik (šehid). Međutim, neki ljudi su uporno tvrdili da je njegov sin, u toku bitke, naredio nekolicini sluga (službenika) da ga ubiju. A kako je doista bilo, to (jedino) Bog zna!
A što se tiče sultana Barquqa, Jelboga-i Nasiri se pobunio protiv njega, a kakva je sudbina zadesila Barqiqa (п.п свргнут са власти 1389.), to je već spomenuto. Prema tome, ono što je čestiti Prorok – mir budi s njim! – u snu bio rekao, dogodilo se sa obojicom.”

Јасно се види отклон самог писца на овакве тврдње да је Бајазит организовао убиство свог оца током битке. Мада може се тумачити и као ad-hoc убиство - можда је планирао да убије Јакуба, Мурат некако сазнао или био на путу да сазна...Наравно, питање је колико веровати оваквом извору ако се зна да је овај источно-анадолијски бејлик/беглук био у непријатељству са Османлијама.

Мени је интерасантан још један податак из овог извора, не тиче се ове теме директно већ има везе са дужином османских припрема за косовску кампању. Наиме, Астарабади пише да су султану Бурханудину, током његове посете Амасији након рамазана 790. г. по хиџри, тј. након октобра 1388., дошли у посету монголски кнезови са молбом за дозволу да похарају османске покрајине зато што је "Османов син пошао у борбу са неверницима", мислећи на Муратов поход на Србију. Не знам колико је уопште познат овај податак о почетку османске кампање, мени се некако чинили да је то много касније, можда пролеће 1389. и сл.

[ДушанВучко]

Мене је прво мистерија како није код нас у том периоду остало име онога који је убио Мурата. Знао је нешто о томе сигурно и Деспот Стефан Лазаревић, Кнегиња Милица итд, али није се писало о томе генерално код нас тада, о самој бици. (можда није ни смело да се пише, пошто је Стефан био Бајазитов вазал). Тек касније се помиње Милош, па ми и то пролазило кроз главу чак, да није Бајазит имао удела у томе, да је био жељан власти, па да збаци оца и брата? (ако је Мурат планирао трон за Јакуба). И да се у наративну наведе "страдао од неверника". Наравно, не бих волео да је тако било и да се одузме слава Милошу, али ми је недостатак савремених сведочења са наше стране мало мистерија, с обзиром да је било личности из тог времена који су се бавили писањем, литературом, под бр. 1. сам Стефан Лазаревић , Кнегиња Милица итд

[Драган Обреновић]

О убиству Мурата у Косовској бици пише и византијски историчар Лаоник Халкокондил (~1430 – ~1470) који је практично савременик битке (пише о њој са историјске дистанце од 50-60 година, као да крајем 20. века пишете о II светском рату).

У својој "Историји" (књига прва) Халкокондил помиње јунака Милоша који се по договору са Лазаром наоружан упутио са коњем ка Муратовом војном логору који је помислио да овај долази као пребег. Када су га по Муратовом наређењу пропустили, те када је пришао довољно близу његовом шатору, јурнуо је ка Мурату и усмртио га копљем, а у том нападу затим и сам храбро погинуо. Ево га оригинални текст на грчком:

Ἕλληνες δὲ οὐ φασι μαχεσάμενον καὶ ἐπεξελθόντα, ὡς ἐτρέψατο τοὺς ἐναντίους, ἀποθανεῖν, ἀλλ᾽ ἐν τῇ παρατάξει ἔτι μένοντος αὐτοῦ λέγουσιν ἄνδρα γενναι ότατον ἐθελῆσαι ἑκόντα ὑποστῆναι ἀγῶνα κάλλιστον τῶν πώποτε γενομένων. Τοῦνομα δὲ εἶναι τἀνδρὶ τῷδε Μηλόην. Τοῦτον δὴ τὸν Μηλόην φασίν, αἰτησά- μενον, ὅσα ἐβούλετό οἱ γενέσθαι ὑπὸ Ἐλεαζάρου τοῦ ἡγεμόνος, ὠπλισμένον ἐλαύνειν σὺν τῷ ἵππῳ ἐπὶ τὸ Ἀμουράτεω στρατόπεδον, ὡς ἂν αὐτομολοῦντα ἀπὸ τῶν ἐναντίων. Ἀμουράτην δὲ λέγουσιν, ἐλπίζοντα αὐτομολεῖν παρ' ἑαυ τὸν τὸν ἄνδρα, κελεύειν ὑποχωρεῖν αὐτῷ ἐπιτρέπειν, ὥστε ἐλθόντα ἐπειπεῖν, ἃ βούλοιτο. Γενομένου δὲ ἀγχοῦ τῶν θυρῶν βασιλέως, ᾗ ἔμενε, παραταξάμενος ἄρασθαι τὸ δόρυ, καὶ ἐπιόντα ὁρμήσασθαι ὀρμὴν πασῶν δὴ καλλίστην, ὧν ἡμεῖς ἴσμεν, καὶ ἀνελόντα βασιλέα Ἀμουράτην αὐτόν τε ἅμα αὐτοῦ ἀποθανεῖν γενναιότατα. Έλληνες μὲν οὖν οὕτω λέγουσι γενέσθαι, Τοῦρκοι δὲ ἐπεξερχό μενον μετὰ τὴν νίκην ἀποθανεῖν ὑπ᾿ ἀνδρὸς Τριβαλλοῦ.

[Exiled]

Мене је прво мистерија како није код нас у том периоду остало име онога који је убио Мурата. Знао је нешто о томе сигурно и Деспот Стефан Лазаревић, Кнегиња Милица итд, али није се писало о томе генерално код нас тада, о самој бици. (можда није ни смело да се пише, пошто је Стефан био Бајазитов вазал). Тек касније се помиње Милош, па ми и то пролазило кроз главу чак, да није Бајазит имао удела у томе, да је био жељан власти, па да збаци оца и брата? (ако је Мурат планирао трон за Јакуба). И да се у наративну наведе "страдао од неверника". Наравно, не бих волео да је тако било и да се одузме слава Милошу, али ми је недостатак савремених сведочења са наше стране мало мистерија, с обзиром да је било личности из тог времена који су се бавили писањем, литературом, под бр. 1. сам Стефан Лазаревић , Кнегиња Милица итд

Јес' Милица рекла на самрти:„Ко нема зета нема ни сокола" алудирајући на вртоглави успон Бајазитов а самим тим и султаније Оливере😉

[Vlax]

Мене је прво мистерија како није код нас у том периоду остало име онога који је убио Мурата. Знао је нешто о томе сигурно и Деспот Стефан Лазаревић, Кнегиња Милица итд, али није се писало о томе генерално код нас тада, о самој бици. (можда није ни смело да се пише, пошто је Стефан био Бајазитов вазал). Тек касније се помиње Милош, па ми и то пролазило кроз главу чак, да није Бајазит имао удела у томе, да је био жељан власти, па да збаци оца и брата? (ако је Мурат планирао трон за Јакуба). И да се у наративну наведе "страдао од неверника". Наравно, не бих волео да је тако било и да се одузме слава Милошу, али ми је недостатак савремених сведочења са наше стране мало мистерија, с обзиром да је било личности из тог времена који су се бавили писањем, литературом, под бр. 1. сам Стефан Лазаревић , Кнегиња Милица итд

Ево неколико могућих одговора на твоје питање:

1. Ако су један или група витезива у метежу битке продрли до Мурата и убили га и нико није преживео акцију, онда нико на српској страни и није могао знати ко је убио Мурата. Питање је и да ли су Турци неког ухватили и саслушавали или су их одмах побили

2. Као што си и сам делимично рекао: Да ли је двору деспота Стефана одговарало да се зна име Муратовог убице? Због односа с Турцима, због унутрашњих политичких односа (нпр.ако је јунак био из војске Бранковића, са којима је Стефан био у сукобу), а можда Константин Философ намерно не помиње име да не би засењивао славу Лазара и Стефана

3. Ћутање из безбедносних разлога. Да ли је било мудро хвалити се сродством са неким ко је убио султана док турске војске харају Балканом уздуж и попреко?

[barbarylion]

Ево неколико могућих одговора на твоје питање:

1. Ако су један или група витезива у метежу битке продрли до Мурата и убили га и нико није преживео акцију, онда нико на српској страни и није могао знати ко је убио Мурата. Питање је и да ли су Турци неког ухватили и саслушавали или су их одмах побили

2. Као што си и сам делимично рекао: Да ли је двору деспота Стефана одговарало да се зна име Муратовог убице? Због односа с Турцима, због унутрашњих политичких односа (нпр.ако је јунак био из војске Бранковића, са којима је Стефан био у сукобу), а можда Константин Философ намерно не помиње име да не би засењивао славу Лазара и Стефана

3. Ћутање из безбедносних разлога. Да ли је било мудро хвалити се сродством са неким ко је убио султана док турске војске харају Балканом уздуж и попреко?

Postoji teza da je brat kneginje Milice Nikola Vratkovic zapravo taj junak koji je usmrtio Murata, i da se iz pragmaticnih razloga to nije potenciralo.

[ДушанВучко]

Што каже колега вероучитељ, "сумња није грех", а не сумњам, само сам поставио пар питања на које су стигли одговори, и Милош је у нашем бићу, па уз Кнеза Лазара, најважнији симбол борбе за слободу, а у војничком смислу, на првом месту у смислу жртвовања као војника земље, док је Лазар у смислу жртвовања као владара. И без наших савремених сведочења, сведочили су други, па нема разлога да неки други наводе нешто што би ми волели да чујемо (а и неки се "отимају око њега, да је "њихов", не би то радили да није био једина личност која је убила неког султана)...",Са чим ћемо пред Милоша" је узречица којом нас је он задужио... Ми га тражимо, њега који је постојао и извршио тај подвиг, али је део реалне личности и даље у мистерији, ко је био и одакле, а можда је и боље да тај део, "без ЈМБГ броја" остане и део епа, мистерије, јер је можда та комбинација реалног догађаја и мита у реалној личности и најбољи, држи тај моменат епа, легенде и реалности, јер сам еп поткован у реалном догађају, диже тај догађај на виши ниво и даје виши смисао

[Ивица Јовановић]

Не знам колико су ови извештаји тачни и тачно преведени али би требало да се односе на простор између залеђа Дубровника и Невесиња:

Sriedanus Cranislalich pred gospodinom rektorom ser Nikolom, sinom pokojnog Georgija iz Chaboge, tuži se na [precrtano: kuće petorice ljudi iz Druguicha iz Neuesigna u Tučepe] Radissama Dragouicha, Radouaca Goranoouicha, Begana Goranoouicha, Uteisenuma Gradichyeuicha, Bogdanuma Gratcouicha, Grubaca Osyrcoouicha i Nouacuma, braću iz Badou Dragouicha. Svi oni opljačkali su Bogdanuma i Bosichcuma, njegove sluge, i uzeli njihove haljine, koje su imali na sebi, i pojaseve, zajedno sa nekim drugim predmetima. Svedoci: Milsa Upornica, Radoan, nećak Milse, Galeč Bratochnich, Čoran Milgostich, Andruschus iz Maxi i Bogavac Chobilich". Isto, 59.

**Ja, Radoslauus Cobilla, priznajem da sam svesno dao, postavio i iznajmio Bogauca, mog sina, prisutnog ovde, da radi kao šegrt kod Juana zlatara do devetog meseca sledeće godine, sa obećanjem da će učiniti sve što mu je naređeno, kako u odlasku, tako i u povratku, a da neće počiniti nikakvu krađu niti prevaru protiv njega. U ovom poslu, Juan obećava da će ga hraniti, oblačiti i davati mu obuću, te mu na kraju platiti po dogovoru u skladu sa svojim običajima. I takođe obećava da će ga, u slučaju da prekrši ugovor, ispraviti prema pravu."

"Bogavac Cobilich, zamenik Brenni, izjavljuje da se obavezuje i obećava ser Juniju Zive de Georgio da će mu dodeliti i predati jednog konja koji Bogavac poseduje na ispaši na ostrvu Svetog Petra za ceo današnji dan. Ukoliko ne dodeli pomenutog konja, Dimitrijus Petričić, zlatarski majstor, obećava i obavezuje se da će za istog Bogavca dati i isplatiti ser Juniju zbog navedenog nedodeljenog konja iznos od 50 perpera" (18.08. 1388.), Div. Canc., XXVII, 146v.

"Nouach, sin Bogavca Cobilicha" (16.11. 1389.), Div. Canc., XXIX, 31v; "Velach, sin Bogavca Cobilicha" (02.05. 1390.), Isto, 92.


Ово су неке тужбе и извештаји на латинском. Са латинског превео стручњак Чат Џитипи.

[Vlax]

Ово су неке тужбе и извештаји на латинском. Са латинског превео стручњак Чат Џитипи.

Баш сам се читајући зачудио откуд у Дубровнику ово обраћање са "сер" 

[Ивица Јовановић]

Па да наставимо где смо стали. Знате да се спекулисало да је Обилић дошао на Косово са Вуковићем. Претражујући Кобилиће и Кобиљачиће из Захумља пронашао сам да су на два места наведени као чланови знаменитог рода Љубибратића (Chobiglacich). Ето мало занимљивих момената за размишљање. Ако је Кобилић-Обилић дошао са одредом Влатка Вуковића и ако је од тих Кобилића онда му у теорији знамо хаплогрупу. И не само хаплогрупу него и славу  У теорији наравно.

[barbarylion]

Па да наставимо где смо стали. Знате да се спекулисало да је Обилић дошао на Косово са Вуковићем. Претражујући Кобилиће и Кобиљачиће из Захумља пронашао сам да су на два места наведени као чланови знаменитог рода Љубибратића (Chobiglacich). Ето мало занимљивих момената за размишљање. Ако је Кобилић-Обилић дошао са одредом Влатка Вуковића и ако је од тих Кобилића онда му у теорији знамо хаплогрупу. И не само хаплогрупу него и славу  У теорији наравно.

Svaka čast Ivice

Kojoj haplogrupi pripadaju Ljubibratići?

Inače, u  nekoliko izvora Miloš se pominje pod imenom Miloin, verujem da je to možda zbog toga što Grci nisu bili baš vešti da zapamte tačno ime junaka koji je ubio Murata, ali dovoljno je blizu.
Svakako ne isključujem ni mogućnost da je zaista i bio Miloin.
Kod Halkokondila se takođe govori o Miloinu, heroju koji je usmrtio Mutata.