Милош Обилић, ако је то право име и презиме, није Милош Војиновић. Милош Војиновић је био одрастао човек већ у првој половини 14. века а Обилић је био момак за женидбу пред косовски бој. Да је Милош Обилић био крупни велепоседник око његовог имена, а посебно презимена, не би било много дискусија. Пре ће бити да је био из војничког сталежа, односно представник ситног племства. Епске песме га описују као војводу граничних земаља кнеза Лазара. С обзиром на доступна сведочанства највероватнији сценарио је да су он и остали који су учествовали у том пробоју изабрани дан пред битку, вероватно по принципу добровољног јављања. И вероватно је таквих "клинова" било и више али се тај Милошев пробио. Када кажем клинова мислим на тешко оклопљене коњанике који су искористили маневром направљен процеп у турској линији како би јуришали директно на султанов барјак, попут онога у бици код Гаугамеле. Другим речима ишло се на све или ништа. Верујем да је био делом Лазареве ситне властеле а по броју легенди њега истраживачи који су се озбиљно бавили овом темом смештају у Браничево а не у Гацко, Ваљево или на Цер. Цитат:
На основу теренских истраживања долази се до резултата који су се
у већини случајева показали као најдрагоценији историјски извор у
оним случајевима где не постоји сачувана писана грађа. На теренским
истраживањима Браничева, пратећи топонимију, дошли смо до заним-
љивих сазнања.8 Наиме, на територији средњовековне земље9 Браниче-
во налази се богата топонимија везана за име Милоша Обилића. А на овом
тлу је и данас широко распрострањена и још увек жива легенда о овом
јунаку. Топоними на које смо наишли су: Кобиље, одатле преко реке
Пек, манастир Туман, за који постоји предање да је Милошева за-
дужбина10, од Тумана, Туманском реком ка Дунаву, наилазимо на топо-
ниме Малешево (Милошево) и Двориште, а од Дворишта тек нас неко-
лико километра дели од најзначајније пограничне тврђаве на Дунаву –
Голупца. Становници овог краја говоре да се Милош родио у Кобиљу,
двор је имао на месту Двориште, где су видљиви материјални остаци, а
задужбина му је манастир Тумане.11 Постоје две легенде о месту ње-
говог рођења: према једној рођен је у Кобиљу, а према другој у селу
Малешево (Милошево). Обе су имале тако јаке корене у друштву 18. века,
да су мештани чак локализовали остатке куће у којој се Милош наводно
родио и показивали је путописцима с почетка XIX века. Наводно место
рођења нећемо доводити у везу са изворима и епском поезијом12, с об-
зиром да ми не знамо право Милошево презиме, док је ово, нашироко,
познато – Кобилић/Обилић настало од надимка Кобила, прилагођава-
њем турске речи Kub – ila ( онај који зна задати ударац ) српском језику
и изговору.
Средњовековна села Двориште, Кобиље и Малошевци (данас Ма-
лошево/Милешево) помињу се у Браничевском дефтеру, из 1467. и
1476. године, као активна.13 То значи да су села била насељена и доно-
сила приходе са својих винограда и воденица и пре турског освајања
ове области.
Дакле, област око линије Тумане – Двориште – Голубац је могућа
територија, која је улазила у састав властелинства са којег је властелин
Милош повео своје људе ка Косову. Та територија налази на граници –
крајишту српске државе у време кнеза Лазара. Ако овоме додамо и по-
датак из епске песме да је Милош верни слуга на граници државе, на-
меће се идеја да је можда обављао функцију властелина крајишника.
Најважнија дужност била му је да брани државу, односно област на
граници, коју му је владар поверио. Он је уједно командант краљеве ( у
овом случају кнежеве ) војске, па се у том својству могао супротставити
непријатељским одредима или је могао да започне офанзиву ако то од
њега владар захтева.14 Крајеви око средњег тока реке Млаве, од Горња-
чке клисуре и града Ждрела према северу и западу, улазили су у састав
жупе Ждрело, касније истоимене нахије. Град је контролисао улазак у
Горњачку клисуру, пут према Хомољу и Голупцу, и имао је велики зна-
чај у српској средњовековној држави.15 Међутим, топонимија и легенда
о Милошу Кобилићу најизраженија је и најчвршће везана за област око
града Голупца. Због недостатка писаних извора, можемо претпоставити
да је у једном од ових крајишта, или у Ждрелу или у Голупцу, а можда и
у Вишесаву, функцију властелина крајишника обављао неко веома одан
кнезу Лазару, без обзира како се звао. А можда је то био Милош Коби-
лић, верни слуга свога господара, јунак овоземаљске Армагедонске бит-
ке и, у библијском духу, први војвода небеске војске светог кнеза муче-
ника.
Само треба додати да турско куб-ила не значи онај који задаје ударац већ нешто или некога ко је под доминацијом некога. Можда нисмо ми од њих преузели то куб-ила па транформисали у Кобилић/Обилић већ може бити да су Турци само записали место порекла поменутог јунака. Ко зна, све су ово у суштини само легенде. Да је постојао у то нема сумље и његов подвиг у том боју је, као што рече Марко Алексић, највећи подвиг једног појединца из свих балканских народа.
