Кад смо код рекапитулација, да додамо хг E-V13
Ракоњци Никољдан, Ракоње, E-A24066 > H4=11, dys385b=171. На подручју цијелог Бихора појаве које се зову манастир Никоља Црква и Ракоње имају карактериистике
- манастирска земља Никољца
- ктитор Никољца Ракоњац
- једини су припадали Пећи а не Бихору или Комарану што јасно указује на екслузивитет као и на међусобну везу.
- Караман Ахмед-бег од (више него извјесно) Костура држи ову манастирску земљу и има везу са неким родом Ракон по којем земља Споче носи назив. И гле чуда у Костуру/Касторији био је род Ракон..
2. На Пештери у Боровштици, 1485. је мигрант од Костура Андин Ђини, само по себи лично име Андин је карактеристично за костурски род Ракон/Ракун, име оца је и чешће у на том подручју, кад додамо томе генетску чињеницу да су у том селу прије 1809. живјели Драговићи, генетски мало даљи рођаци Ракоњаца али дио истог кластера са свим одређујућим A24066 маркерима, као и маркерима испод. Врло блиско поклапање овог рода са Сјеверним Македонцем, све је јасно да јасније не може бити.
3. Чаровићи су стар род, морали су бити у Раждагињи у првој половини 18 в. гледајући родослове њихових грана, и морају се везивати са Чаровином, специфичан топоним и презиме, у 16 в. одјељеном земљом села Баљен, тимара војнучког кнеза Димитрија. Војнучки кнезови су били уско повезани са османским родом Хавалића (најстарија џамија у НП), а трагови тог рода вуку и у Раждагињу.
Чар антропоним као и Ракон имају паралеле у Костуру. Једино што поуздано обједињује сва три рода су несумњиве костурске паралеле. Да нема генетике једина нека индикација би била код свих Чаровића слава Никољдан са предањем да су раније славили Стевањдан, те прича сјеничких Ракоњаца о Стевањдану. Ракун/Ракон из Касторије према ономе што се види из дефтера води коријен из села Куманичево које неуобичајено носи и аланске трагове, а антропоним позних Алана је и „Чар“.
Дакле Ракоњци су "старосједиоци" жупе Лим (мада имају ипак више везе са Сјеницом)
од 15 в. Дошао род 1470. од Костура, или евентуално нешто/генерацију прије али се окористио својом и Караманлијском костурском везом.
Кад се томе придода предање неких Сјеничана о Ракоњцима као „Грцима“, свакако се такво што може узети и дословно, ако треба узимати икаква предања у обзир, с тим да те приче за разлику од уобичајено помена „Грка“, наводно ипак имају дословно значење, мислим да јесу морали знати при доласку бар нешто грчког језика, ако не и бити активни говорници уз додатак костурског бугарског.
Чињенице се морају прихватати, ко хоће да забије главу у пијесак нека то ради, но на немогућност смисленог одговора њима или игнорисање, кажем
qui tacet consentire videtur, фино да се слажемо.

Распоред личног имена Паун (плаво) које је носио ктитор Паун Ракоњац (прва половина 17 в.) крајем 16. и почетком 17 в. Црвено су Ракоњци, Чаровићи и Драговићи. Очито су Ракоњци уљез на мапи, а њихови рођаци су у епицентру.

Ракоњци јесу имали по свој прилици везу с Ракоњама и у 15. в. али су се населили нешто касније, из пештерског смјера.
Јаћимовићи E-Z1057 Очито старосједиоци Костенице. Нема неких поклапања генетских на даљим подручјима нити је грана позната па могу датирати ту даље у прошлост.
родови из Ораховице, Андријевдан E-Z1057 Вјероватно потомци влаха Комарана тј. влаха манастира Св. Петра и Павла из 1253., даље поријекло влашко. Један примјер кад се може индицирати даље поријекло и без дубље профилације, обзиром на дужи влашки статус, да су ти власи носили румунских трагова, и да је кровна хг била честа у тој популацији.
Кијамети E-FGC11457* Годијево
Предак је поп Јеремија, ово одређење гране није баш најидеалније претпостављам да су негативни на FGC11450. Може се радити о старом слоју у Годијеву.
Мучићи, Бегановићи E-PH2180 ,
преко Тузове Луке дошли из Груда. Код Груда доминира J-Y82533, но Ph1280>FT176420 је присутна код старих албанских родова Скадра, па јесте извјесно јужније поријекло.
Бегановићи , од Подграђа, Кучи. Јужнији крајеви опет у сваком случају.
Радич E-Z17424 Корита По предању дошли из Брда и примили ислам. Овај резултат ипак вуче га југу Балкана. Нисам видио ову грану на западу и мало је збуњујуће да се јавља овдје. Да је из Брда очекивао бих неке трагове тамо, можда и по Албанији. Не знам јесу ли ближи Бугарима или Грцима и дијелу Басараба који такођер ту спадају по маркерима.
Кучи E-BY165837*
Зећировићи , Лахол, , од Бекташа (гусињски Бекташевићи), не зна се одакле су дошли. Постоји и нека (наводно) друга прича о Анадолији. Очито није није тачна, но можда има веза са Гусињем.
Љуце , дошли од Никшића, предање Кучи, тачно.
Хаџибулић, Бојишта , раније Требаљево, Колашин
Аломеровић Баре из Липова, изворно Кучи, тачно.
Бандићи, Кукуље од Колашина. Очито је било неке концентрације исламизираних Куча у Колашину.
Премтић , Јасен Два брата из Куча дошла у Јасен и примили ислам, тачно о Кучима.
Вујошевићи, Никољдан, Затон Из Заграда. Углавном самообјашњиво презиме и генетика.
Рамчиловићи , Лагаторе E-Z13591 ,
Предање даље Кучи. Из Плава у 18 в. У сваком случају јесу из Брда, могуће да се неки Бјелопавлић утопио у Куче на путу.
Нишавићи , Петковдан, Припчићи E-Z13591 Бјелопавлићи, тачно предање.
Шебеци, Ђурђевдан E-Z1057 Јабланово и др.
Из Дробњака, јесу ово Шаранци?