Бржи сам (последња измена на време, мада сам два пута покушавао, оће ме кафана )
Ха ха ха ма кафана је институција, а изгледа да се у њој најбоље решавају и проблеми из генетичке генеалогије.
Ајде уживај, а ја ћу да наставим даље са анализама WGS и SNP резултата тестираних Минића и Марићевића (Батрићеваца).
12. ДЕО:
И сада долазимо до дела предања које су днк анализе обориле..
13. ДЕО: Осим неких наведених Драгићевих "потомака" (видети претходну страницу теме), ни предања оних који наводно потичу од четвртог Батрићевог сина Вука нису се обистинила. У питању су Булатовићи из Раћеса у Кучима са славом Лучиндан, неколико њихових ужих грана је тестирано на 23 маркера и сви су припали E-V13 хаплогрупи. Стеван Поповић у књизи о племену Ровца наводи податак да су ови Булатовићи исељени из Мртвог Дубоког још у 16. веку, због неке крвне освете. Може се закључити да је томе претходило њихово рано прибраћивање правим Булатовићима (због чега су почели да се исказују као Булатови потомци), одн. прибраћивање једном Батрићевом сину и то највероватније Драгићу, одсељеном у Мртво Дубоко. Извесно је да се овде ради о неком староседелачком роду у Ровцима, који је протеран из Мртвог Дубоког од стране осталих Ровчана током 16. или почетком 17. века.
То је укратко то што се најраније генеалогије ровачког братства Булатовића одн. огранка Батрићеваца тиче, које се временом развијало и јачало, од Батрићевих синова, унука (рођених у првим деценијама 16. века) и њихових потомака, уз упоредне процесе прибраћивања осталих родова у Ровцима, које нам генетичке анализе данас откривају. Сећања и успомене на далеке претке, које су у највећој мери сачуване усменим казивањима "с колена на колено", кроз истакнуту генеалогију и пасове, нису избледела до 20. века, када су и реализоване бројне фамилијарне монографије и комплетни родослови.
Најзад, такав је случај и са братством Минићи, чији је родоначелник
Мина рођен у горњоровачком засеоку Смолица, у другој половини 17. века. И дан-данас ово село настањују његови директни потомци. Мина је имао три сина: Нику, Аџију и Дурка. Никови синови су прослављене ровачке војводе, Савић и Коћа. Војвода Савић је погинуо 1739. године на Кули Рашовића, у боју у Кучима против војске скадарског везира, након њега војводство преузима његов млађи брат Коћа који је дуги низ година стајао на челу ровачког племена. Војвода Коћа је заједно са групом Ровчана 1774. године спасао Куче - Дрекаловиће којима је претило потпуно уништење, од стране скадарског везира, након чега су Кучи 7 година живели у Ровцима. Из овог периода и датира њихово велико, међусобно традиционално пријатељство. Осим поменутих војвода, у прошлости је било још Минића који су заузимали истакнута звања међу Ровчанима, имали су и 7 барјактара, 3 свештеника и неколико официра. Војвода Коћа и његов син Драгоје су се заједно са својим блиским рођацима, Дурковим синовима, преселили из Смолица у Веље Дубоко око 1770. године. Коћа се убрзо враћа у Горња Ровца а на своје имање у Веље Дубоко преводи свог синовца Тошка, сина војводе Савића. Иначе,
Ника, Коћа и Драгоје, директни су преци тестираног Минића из Вељег Дубоког.
Након WGS теста Минића из Орашца, постављало се питање утврђивања јасније старости и позиције
Y255062 на родословном стаблу Минића, као и да ли су Марићевићи настали од Минића? На основу упоредног SNP тестирања и добијених позитивних резултата Минића из Вељег Дубоког на приватне тестиране новеле Минића из Орашца (А36497, А36498, А36499 и FT126897), може се ипак са приличном сигурношћу претпоставити старост њима узводне Y255062, која по свему судећи износи око 470-500 година (дакле, прва половина 16. века). Управљајући се комплетним родословом Минића - Батрићеваца, Y255062 је највероватније настала или код Батрићевог унука
Марка (Илијановог сина), или најкасније код праунука
Радосава, самим тим је откривено и када се догодило предачко раздвајање Марићевића и Минића у матици. С обзиром на добијене SNP резултате као и на чињеницу да је родоначелник Минића (Мина) рођен у другој половини 17. века,
дефинитивно је одбачена хипотеза о пореклу Марићевића од Минића. Истовремено је могуће открити и колико-толико правилан редослед филогенетског низа SNP мутација од Марка (или Радосава) до Мине, уколико би се рецимо пронашао неко од
Пејовића за тестирање на А36497, А36498, А36499 и FT126897, који живе у Смолицама, Заврху и Вељем Дубоком. Наиме, заједнички предак Минића и Пејовића био је чувени ровачки кнез и харамбаша Пејо, који је живео средином 17. века, тако да би евентуална комбинација добијених позитивних и негативних резултата или бар један негативан резултат Пејовића на неки од поменутих, заједничких SNP мутација Минића, значио и откриће SNP мутација/мутације међу упамћеним прецима из овог дела родослова, можда и код самог Мине.
Упоредо са акцијом тестирања двојице Минића, обављено је и SNP тестирање
МАРИЋЕВИЋА из Орашца на
Тодоровићеве приватне новеле испод Y255062, то су:
Y255244 и Y254900. Тодоровићу је изолован и Y263785(H), међутим на њега не постоји могућност појединачног тестирања пошто се овај SNP налази у хомологном региону, док Y254753 означава SNP мутацију оца тестираног Тодоровића (TMRCA 50 ybp):
YF084438 (Dante Labs, WGS, Hg19 BAM)
YF103202 (YSEQ, Hg19>Hg38 upgrade)
https://www.yfull.com/tree/I-Y254753/