Само је на незгодном положају окружен Бошњацима. Боље би било да су направили град који је пандан Мостару у Херцеговини. Само Требиње није довољно.
Покушало се са Палама, па очигледно није ишло. Колико се сјећам, негдје непосредно након рата, план је био да на Палама дође до веће урбанизације и да српско становништва Сарајева и околине ту направи нови град. Једним дијелом је то и урађено, али је урбанизација Српског Сарајева у Лукавици, негдје помјерила ствари опет ближе Сарајеву.
Градски центри су веома битни за одржавање демографске слике, али и уопште за национално одржање. Крајишки Срби су рецимо били већина на једном широком простору, од Врбаса до Далмације и до Горског Котара, али никад нису успјели да на том простору формирају неки респектибилан градски центар, који би уједно био и национални центар. Тек након посљедњег рата донекле Бањалука преузима ту функцију, али је то и даље прилично слабо, јер је највећи дио Крајине остао ван надлежности Бања Луке.
Прије 1990. године, Срби у СР Босни и Херцеговини и СР Хрватској нису били већина нити у једном већем граду (граду преко 100.000 становника) осим Бања Луке.