Демографски суноврат Срба

[Кратер]

Број Хрвата у БиХ је на рекордном минимуму. Хрватска путовница ту пуно помаже или одмаже, како се посматра.

Колико видим не стоје ни Бошњаци баш сјајно. Дуги редови пред страним амбасадама.

[Душан]

Број Хрвата у БиХ је на рекордном минимуму. Хрватска путовница ту пуно помаже или одмаже, како се посматра.

Увек може још већи минимум. 

[Христифор]

Колико видим не стоје ни Бошњаци баш сјајно. Дуги редови пред страним амбасадама.

Срби се најмање исељаавају, ако изузмемо Србију. У неку руку је то добро, а у неку није.

[Кратер]

Срби се најмање исељаавају, ако изузмемо Србију. У неку руку је то добро, а у неку није.

Па чекај, ја сам мислио да је она полупразна како кажу њихови медији. Кажу да је много бољи животни стандард у Федерацији него у Српској и да сви хрле да се уселе у њу.

[Христифор]

Исток и Херцеговина су празни. Од Зворника преко Бијељине па до запада и Бања Луке се набила већина становништва.

[drajver]

Којим осталим узроцима?
Нигде није дошло до замене становништва због емиграције у мирнодопским условима у Европи у модерно доба.
Емиграција је последица раста броја становника, и може искључити као узрок промене етничке структуре.

Ако из Србије исели пола милиона Срба (то је емиграција, зар не?), а усели пола милиона Непалаца (то је имиграција, зар не?), онда ће у Србији доћи до замјене становништва. Самим тим емиграција је један од узрока замјене становништва. Шта ту није јасно?

[CosicZ]

Можда има неке везе, а можда и не, али у Хрватској је најгоре стање у жупанијама у којима живи значајан број Срба.
https://bosna.hr/iz-hrvatske-se-iselilo-dvostruko-vise-ljudi-nego-sto-pokazuje-zvanicna-statistika/

Срби_у_Хрватској #Пописи 2011. и 2021. године

[Sneki]

Ако из Србије исели пола милиона Срба (то је емиграција, зар не?), а усели пола милиона Непалаца (то је имиграција, зар не?), онда ће у Србији доћи до замјене становништва. Самим тим емиграција је један од узрока замјене становништва. Шта ту није јасно?

Замена националне структуре је последица политичке одлуке да се дозволи усељавање, није емиграција Срба узрок.
Непалци ће се усељавати само ако им држава дозволи, а ако им дозволи значи да је донета политичка одлука о замени становништва, што и јесте агенда глобалиста.
Генерално Срби емигрирају јако мало, најчешће у крајњој нужди.
Опет ћу поновити да је Европа у доба највеће емиграције остала са непромењеним етничким саставом становништва, док је интензивна замена становништва започела у последњој трећини 20. века, као последица агенде одозго.

[Кратер]

Ако из Србије исели пола милиона Срба (то је емиграција, зар не?), а усели пола милиона Непалаца (то је имиграција, зар не?), онда ће у Србији доћи до замјене становништва. Самим тим емиграција је један од узрока замјене становништва. Шта ту није јасно?

Било би добро видети колико од тих 586.616 хиљада колико су заправо Срби, а колико други народи (Мађари, Хрвати, Бугари, Словаци итд.). Знам да Мађара има 70 хиљада мање у односу на претпрошли попис.

[drajver]

Било би добро видети колико од тих 586.616 хиљада колико су заправо Срби, а колико други народи (Мађари, Хрвати, Бугари, Словаци итд.). Знам да Мађара има 70 хиљада мање у односу на претпрошли попис.

Искрено, немам појма колико је Срба изашло, а Непалаца ушло. Лупио сма цифре, нације и земљу само да бих начелно показао да и емиграција учествује у укупном салду.

[Душан]

У последњем међупописном периоду 2011-2022 миграциони салдо са иностранством био је -118,081 (досељено 149,162, исељено 267,243).
Нема говора о пола милиона.



Наш највећи проблем је негативан природни прираштај, а не исељавање.

[Христифор]

Како је кренуло бежи се и из великих средина које су апсорбовале људе из мањих места. Видљива је апокалипса у Херцеговини и на истоку РС.

https://i.imgur.com/U3bmRDN.jpeg

[Душан]

Како је кренуло бежи се и из великих средина које су апсорбовале људе из мањих места. Видљива је апокалипса у Херцеговини и на истоку РС.

https://i.imgur.com/U3bmRDN.jpeg

Ти крајеви су и пре рата имали драстично исељавање становништва.

У том песимизму и црнилу које промовишете, заборавили сте да нагласите да је читав нови град никнуо на празној ледини, град који се развија и живи.
 
<a href="https://www.youtube.com/v/4BofIVnv0RY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/4BofIVnv0RY</a>

[Кратер]

Ти крајеви су и пре рата имали драстично исељавање становништва.

У том песимизму и црнилу које промовишете, заборавили сте да нагласите да је читав нови град никнуо на празној ледини, град који се развија и живи.
 
<a href="https://www.youtube.com/v/4BofIVnv0RY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/4BofIVnv0RY</a>

Боље би било да је никнуо негде у Херцеговини, а не да се ослања на Сарајево.

[ДушанВучко]

Боље би било да је никнуо негде у Херцеговини, а не да се ослања на Сарајево.

Таман је на месту где треба овакав један нови град. Одлазим тамо једном годишње на такмичење хармонике и одушевљен сам инфраструктуром, широким улицама...Није то много велико , али човек има утисак да је у великом граду, има простора и за бициклисте, постоје факултети, град пун младих људи, студената...Ја сам уочио јако позитивну тенденцију тамо и перспективу

[ДушанВучко]

Што се тиче старосне структуре у српским земљама, Источно Сарајево је можда најмлађе (уз српске средине на Косову), вероватно због студената. Имам неколико бивших ђака тамо, и они су одушевљени том средином . Али ми је и утисак да Источно Сарајево има најбољи "вајб" од српских места у перспективи (барем од оних које сам лично посетио), јер је нов град и окренут будућности . Тамо нема "мрачења" у вези са овом темом

[Кратер]

Што се тиче старосне структуре у српским земљама, Источно Сарајево је можда најмлађе (уз српске средине на Косову), вероватно због студената. Имам неколико бивших ђака тамо, и они су одушевљени том средином . Али ми је и утисак да Источно Сарајево има најбољи "вајб" од српских места у перспективи (барем од оних које сам лично посетио), јер је нов град и окренут будућности . Тамо нема "мрачења" у вези са овом темом

Само је на незгодном положају окружен Бошњацима. Боље би било да су направили град који је пандан Мостару у Херцеговини. Само Требиње није довољно.

[drajver]

Само је на незгодном положају окружен Бошњацима. Боље би било да су направили град који је пандан Мостару у Херцеговини. Само Требиње није довољно.

Покушало се са Палама, па очигледно није ишло. Колико се сјећам, негдје непосредно након рата, план је био да на Палама дође до веће урбанизације и да српско становништва Сарајева и околине ту направи нови град. Једним дијелом је то и урађено, али је урбанизација Српског Сарајева у Лукавици, негдје помјерила ствари опет ближе Сарајеву.

Градски центри су веома битни за одржавање демографске слике, али и уопште за национално одржање. Крајишки Срби су рецимо били већина на једном широком простору, од Врбаса до Далмације и до Горског Котара, али никад нису успјели да на том простору формирају неки респектибилан градски центар, који би уједно био и национални центар. Тек након посљедњег рата донекле Бањалука преузима ту функцију, али је то и даље прилично слабо, јер је највећи дио Крајине остао ван надлежности Бања Луке.

Прије 1990. године, Срби у СР Босни и Херцеговини и СР Хрватској нису били већина нити у једном већем граду (граду преко 100.000 становника) осим Бања Луке.

[Душан]

Покушало се са Палама, па очигледно није ишло. Колико се сјећам, негдје непосредно након рата, план је био да на Палама дође до веће урбанизације и да српско становништва Сарајева и околине ту направи нови град. Једним дијелом је то и урађено, али је урбанизација Српског Сарајева у Лукавици, негдје помјерила ствари опет ближе Сарајеву.

Градски центри су веома битни за одржавање демографске слике, али и уопште за национално одржање. Крајишки Срби су рецимо били већина на једном широком простору, од Врбаса до Далмације и до Горског Котара, али никад нису успјели да на том простору формирају неки респектибилан градски центар, који би уједно био и национални центар. Тек након посљедњег рата донекле Бањалука преузима ту функцију, али је то и даље прилично слабо, јер је највећи дио Крајине остао ван надлежности Бања Луке.

Прије 1990. године, Срби у СР Босни и Херцеговини и СР Хрватској нису били већина нити у једном већем граду (граду преко 100.000 становника) осим Бања Луке.

Ово је истина.
Али ми смо у непосредној близини Крајине 1991. имали знатну урбану популацију, која је потицала из Крајине.
Сисак 10.829 Срба, Карловац 14.529, Задар 10.958, Шибеник 3.889, али у свим овим градовима смо били мањина.
Сад замислимо да су се уместо тога у социјализму развијали Глина и Книн, па би Глина имала 25.000 Срба више, и Книн 15.000 више.
Верујем да би све завршило другачије.

 

[Душан]

Само је на незгодном положају окружен Бошњацима. Боље би било да су направили град који је пандан Мостару у Херцеговини. Само Требиње није довољно.

Град је направљен на правом месту, на делу Сарајевског поља које је остало у Републици Српској. Штета што у Дејтону није још већи део поља припао Српској.

Сарајево је окружено Републиком Српском са југа и истока, можемо и са те перспективе да посматрамо ствари.

Немају Бошњаци капацитет да се било где шире, већ годинама имају негативан природни прираштај, чак и кантон Сарајево и даље има 80,000 становника мање него пре рата.