Демографски суноврат Срба

[Душан]

АИ Гемини:

Размишљаш о једном од кључних демографских и економских "шта би било кад би било" сценарија бивше Југославије. Твоја теза погађа суштину проблема: урбанизација је била мотор политичке моћи, а у случају Срба у Хрватској, та урбанизација се одвијала ван матичних општина.

Ево анализе твоје претпоставке из угла демографије, економије и стратегије:

1. Проблем "Периферне урбанизације"
У социјализму је индустријализација пратила већ постојеће центре. Срби из Крајине су гравитирали ка градовима који су били близу, али су административно и етнички били другачије структуирани.

Губитак утицаја: Одласком у Сисак или Карловац, то становништво је постајало "градска мањина". Иако су били образовани и запослени, нису имали политички капацитет да доносе одлуке о сопственом статусу.

Демографско пражњење: Док су се развијали центри на ободу, унутрашњост (Лика, Банија, Кордун) је остајала "пасиван крај".

2. Сценарио: Книн и Глина као регионални центри
Да су Книн и Глина плански развијани као средњи градови (попут нпр. Вараждина или Велења), слика 1991. би била радикално другачија:

Критична маса: Град од 40.000 или 50.000 становника (што би Книн био са додатних 15.000–20.000 људи и природним прираштајем) има потпуно другачију друштвену тежину. То подразумева болнице, факултете, јачу инфраструктуру и, што је најважније, интелектуалну елиту на једном месту.

Геополитичка стабилност: Компактан урбани центар је много теже политички и војни "заобићи" него разуђена села. Такви градови би постали гравитационе тачке које би задржале омладину.

Економски опстанак: Већи градови стварају сопствену акумулацију капитала, чиме би зависност од Загреба или Београда била мања, а преговарачка позиција 1990-их јача.

3. Зашто се то није десило?
Постојала су два фактора:

Економска логика: Било је јефтиније ширити већ постојећи Сисак због железаре или Карловац због индустрије, него градити инфраструктуру "из нуле" у брдско-планинском пределу.

Политички страх: Постојала је (оправдана или не) сумња да би стварање јаких хомогених центара у Крајини подстакло партикуларизам. Расипање становништва у веће, мешовите градове сматрало се бољим рецептом за "братство и јединство".

Закључак: Да су ти људи остали у Гини или Книну, Крајина не би била само скуп "географских положаја" и села, већ функционална урбана регија. Историја нас учи да се судбина народа често ломи на томе да ли имају град који може да изнесе терет кризе.

[Кратер]

Ово је истина.
Али ми смо у непосредној близини Крајине 1991. имали знатну урбану популацију, која је потицала из Крајине.
Сисак 10.829 Срба, Карловац 14.529, Задар 10.958, Шибеник 3.889, али у свим овим градовима смо били мањина.
Сад замислимо да су се уместо тога у социјализму развијали Глина и Книн, па би Глина имала 25.000 Срба више, и Книн 15.000 више.
Верујем да би све завршило другачије.

Па то и тадашњим властима је и био циљ. Само ме чуди што и даље нема неког већег центра у Лици или у средишњој Далмацији. Могли су барем један центар направити ако ништа друго барем због сопствене безбедности.

[Кратер]

АИ Гемини:

Размишљаш о једном од кључних демографских и економских "шта би било кад би било" сценарија бивше Југославије. Твоја теза погађа суштину проблема: урбанизација је била мотор политичке моћи, а у случају Срба у Хрватској, та урбанизација се одвијала ван матичних општина.

Ево анализе твоје претпоставке из угла демографије, економије и стратегије:

1. Проблем "Периферне урбанизације"
У социјализму је индустријализација пратила већ постојеће центре. Срби из Крајине су гравитирали ка градовима који су били близу, али су административно и етнички били другачије структуирани.

Губитак утицаја: Одласком у Сисак или Карловац, то становништво је постајало "градска мањина". Иако су били образовани и запослени, нису имали политички капацитет да доносе одлуке о сопственом статусу.

Демографско пражњење: Док су се развијали центри на ободу, унутрашњост (Лика, Банија, Кордун) је остајала "пасиван крај".

2. Сценарио: Книн и Глина као регионални центри
Да су Книн и Глина плански развијани као средњи градови (попут нпр. Вараждина или Велења), слика 1991. би била радикално другачија:

Критична маса: Град од 40.000 или 50.000 становника (што би Книн био са додатних 15.000–20.000 људи и природним прираштајем) има потпуно другачију друштвену тежину. То подразумева болнице, факултете, јачу инфраструктуру и, што је најважније, интелектуалну елиту на једном месту.

Геополитичка стабилност: Компактан урбани центар је много теже политички и војни "заобићи" него разуђена села. Такви градови би постали гравитационе тачке које би задржале омладину.

Економски опстанак: Већи градови стварају сопствену акумулацију капитала, чиме би зависност од Загреба или Београда била мања, а преговарачка позиција 1990-их јача.

3. Зашто се то није десило?
Постојала су два фактора:

Економска логика: Било је јефтиније ширити већ постојећи Сисак због железаре или Карловац због индустрије, него градити инфраструктуру "из нуле" у брдско-планинском пределу.

Политички страх: Постојала је (оправдана или не) сумња да би стварање јаких хомогених центара у Крајини подстакло партикуларизам. Расипање становништва у веће, мешовите градове сматрало се бољим рецептом за "братство и јединство".

Закључак: Да су ти људи остали у Гини или Книну, Крајина не би била само скуп "географских положаја" и села, већ функционална урбана регија. Историја нас учи да се судбина народа често ломи на томе да ли имају град који може да изнесе терет кризе.

Ни дан данас не улажу у те крајеве иако би требали због националне безбедности.

[Иван Вукићевић]

Некада Српско (а сада Источно) Сарајево је последица трагикомичног покушаја да се народу сервира прича како Сарајево није скроз изгубљено. Тако постоји и Српски (Источни) Мостар који је заправо општина од два-три територијално неповезана села, од којих је Зијемље највеће:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8d/Isto%C4%8Dni_Mostar-naselja.PNG
Да, баш је сачуван део Мостара... Срећом, па нису градили стамбене блокове по Зијемљу и Кокорини.

Наравно, ту су и други "гиганти" попут Источног Дрвара и других сличних општина чија је главна сврха да се покаже да ипак имају Срби мало од свих тих градова, иако ништа није добијено када су у питању сами градови. Успут, ето и прилике да се локални чланови партија мало ухлебе. Штета би била да се таква прилика пропусти.

Назив Источно Сарајево је бесмислен у сваком погледу пошто се у односу на Сарајево налази јужно, а не источно. И подела на три општине које су настале од сеоских делова три некадашње градске општине (Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Источни Стари Град) је само трошак за ионако сиромашну Републику Српску. Да не говорим о вештачкој творевини званој Град Источно Сарајево у коју су поред поменуте три "источне" општине, Пала и Трнова угурали чак и Соколац да би напумпали број становника, а и територију. Тако долазимо до тврдњи да је "Град Источно Сарајево је територијално највећи град у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини" и да "на територији града живи око 70.000 становника", које се могу прочитати на Википедији. Битно је да је највећи у БиХ. Могли су и Калиновик, Рогатицу и Вишеград да додају, па да буде већи и од Београда.

Иначе, гледајући снимак, стиче се утисак да је град плански грађен, што је похвално.

[Душан]

Па то и тадашњим властима је и био циљ. Само ме чуди што и даље нема неког већег центра у Лици или у средишњој Далмацији. Могли су барем један центар направити ако ништа друго барем због сопствене безбедности.

Ma шта ће они да населе. Неспособни за ишта, осим за уништавање.

Ево њихов поп кука како су се раселили, прво узурпирали српске куће по Западној Славонији, Банији и Кордуну, па кад су видели да ту нема привреде, одоше за Загреб и у Немачку.

На 15:10.

<a href="https://www.youtube.com/v/K4Ym1Sy6lQU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/K4Ym1Sy6lQU</a>
 

[Христифор]

Не видим како се ово може преокренути. Питање да ли ће за пола века РС имати и 500 000 становника збијених на подручју Бања Лука-Бијељина.

https://n1info.rs/region/demograf-republika-srpska-izgubila-60000-stanovnika-zbog-niskog-prirodnog-prirastaja/

[ВелиборЛазић13]

Не видим како се ово може преокренути. Питање да ли ће за пола века РС имати и 500 000 становника збијених на подручју Бања Лука-Бијељина.

https://n1info.rs/region/demograf-republika-srpska-izgubila-60000-stanovnika-zbog-niskog-prirodnog-prirastaja/

Имаће. Добра је то земља, није природно да буде празна. Само што ти становници неће бити Срби.

[Христифор]

Можда код вас у Семберији нешто и домаћег народа остане уз наравно незаобилазни увоз људи са стране.  За крајеве јужно наде одавно нема.

[ДушанВучко]

Имаће. Добра је то земља, није природно да буде празна. Само што ти становници неће бити Срби.

А који ће да буду?
Ја бих разумео дефетизам уколико околни народи имају позитивнији прираштај, неки суседан народ који има исти учинак у овоме као и ми, не може демографски и територијално да угрози неку област где су у овом тренутку Срби већина

[Христифор]

Није реч о томе да ће нас неко из суседства угрозити и напасти. Ствар је у томе да нестајемо и то не чак ни полагано па да имаш неку утеху. Србија ће за 50 година имати садашњом динамиком од пола милиона до милион људи мање по разним основама, а РС ће доћи на ивицу демографског гашења.

[ДушанВучко]

Није реч о томе да ће нас неко из суседства угрозити и напасти. Ствар је у томе да нестајемо и то не чак ни полагано па да имаш неку утеху. Србија ће за 50 година имати садашњом динамиком од пола милиона до милион људи мање по разним основама, а РС ће доћи на ивицу демографског гашења.

Тако ће и остали ентитети у БиХ, тако да смо ту на истом. Заједнички се смањујемо на Балкану

[Христифор]

Тачно је то, али мене као Србина највише наша мука мучи и тишти.

[ДушанВучко]

Тачно је то, али мене као Србина највише наша мука мучи и тишти.

Тако је, али ја сам реаговао на ранији пост да ће на потезу између Бања Луке и Бијељине за 50 година можда живети неки други народ, а не ми
Тј. ово: "Имаће. Добра је то земља, није природно да буде празна. Само што ти становници неће бити Срби."

[Христифор]

Већ сада по Београду Непалци раде као достављачи, и на грађевини, а Бангладежани раде као возачи у ГСП-у. Има их и у остатку Србије, чак и по истоку РС који је појам изпражњености. У годинама које долазе њихов број може бити само већи.

[ДушанВучко]

Већ сада по Београду Непалци раде као достављачи, и на грађевини, а Бангладежани раде као возачи у ГСП-у. Има их и у остатку Србије, чак и по истоку РС који је појам изпражњености. У годинама које долазе њихов број може бити само већи.

Та прича о страним радницима је одавно у ЕУ, код Словака су Вијетнамци од почетка 2000тих, затекао сам тај период  тамо који нас тек сада затиче.  Занимљиво да је код Словака и Чеха природни прираштај у порасту, а атеизам им је доминантан. Мало скретање са теме, али страни радници нису угрожавање и не могу да буду, као и верско опредељење.Тај моменат нисмо ми први искусили да би нам то био неки алиби, или неки позив на узбуну (као кад сам видео касирку у продавници у Крагујевцу која псује муштерију радника Арапина, а само је куповао, а она онако "за себе" промрмља псовку коју сам чуо)...Људи иду тамо где могу, и где мисле да им је боље и ту нема помоћи

[ДушанВучко]

Ја само могу да се надам да нећемо скоро ући у ЕУ, да страних радника не буде још више  (могу да замислим како је Ирцима итд)
ЕУ нас штити од тих прилива страних радника својим одлагањем нашег приступа 
ПС, немојте да бринете за подручје Републике Српске у смислу народа који ће ту да живи за 50 година, то ће бити Срби већински, колико год да их буде тада  (а једном мора и у позитиву да се крене)

[Atlantische]

Мало скретање са теме, али страни радници нису угрожавање и не могу да буду

Тако је. Зашто би подигли плате и побољшали услове рада својим људима, када је лакше увести робове упитног радног квалитета и социјалног понашања, успут се новчано уградити за субвенције преко неке од парадржавних агенција. Све у складу са протестантском етиком највећег и најумнијег међу нама, јер како рече ''Срби неће да раде по хладном''.

[ВелиборЛазић13]

Тако је, али ја сам реаговао на ранији пост да ће на потезу између Бања Луке и Бијељине за 50 година можда живети неки други народ, а не ми
Тј. ово: "Имаће. Добра је то земља, није природно да буде празна. Само што ти становници неће бити Срби."

Жао ми је ако сам Вас узнемирио размишљањем, али бојим се да је засновано на чињеницама. Ако погледам само шта се дешава са селима у Семберији, која су била заиста популационо велика, са одличним условима за живот и веома близу административног центра (од 3 до 20 километара), не треба ни размишљати шта је са другим, мањим општинама. Одлив младих у иностранство и у Београд/Нови Сад је однио скоро све репродуктивно способне становнике из неких дијелова. Ако погледам само примјер "мог сокака", у ком је у 8 домаћинстава 1990. живјело 33 људи, а данас у 4 активна живи 11 шта још требам да разматрам? При томе од та 4 два су старачка, у трећем је дјевојка од 30 година а у четвртом момак од 38... Нема дефетизма, ја сам своју вјеру показао практично, кроз број потомака, али ако проблем негирамо не можемо га ријешити, јер нема шта да се рјешава. 

Христифор је добро схватио, не мислим да ће за 50 година на нашем простору живјети неко од околних народа, сви смо у истом/сличном проблему. Страни радници јесу наша реалност. Већ и у Бијељини нема грађевине без радника из Азије, али не мислим ни да је то само по себи довољно. Будућност народа који је практично колонизован кроз спољни дуг (прије свега према Кини) а при томе није претјерано свјестан ситуације нити има капацитета за борбу, свакако није свијетла.

Да Бог да да ме догађаји демантују, али без неког огромног преокрета и повратка дијаспоре, те бар дјелимичног враћања селу, не видим којим се механизмима можемо демографски опоравити.

[Душан]

Мислим да ће наша дијаспора по Немачкој, Аустрији почети да се враћа, јер ће због пораста удела муслиманских имиграната у становништву тих земаља, бити неподношљиво за живот.

[Небојша]

Мислим да ће наша дијаспора по Немачкој, Аустрији почети да се враћа, јер ће због пораста удела муслиманских имиграната у становништву тих земаља, бити неподношљиво за живот.

Наравно да неће. Да им је било битно да не буду окружени разним странцима, не би одлазили ни први пут. Највећим делом је мотив за одлазак био бољи стандард и уређенији систем, а не окруженост муслиманима.