Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

[ВелиборЛазић13]

226. Зарић, Лучиндан, Црњелово Горње/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, док ће за утврђивање припадности некој од нижих грана ипак бити потребно урадити додатна тестирања.

Тестирани Зарић нема нарочитих блискости са резутатима географски блиских тестираних, а интересантно је примјетити да и релативне блискости има углавном са резултатима тестираних из Србије. Када су у питању тестирани са славом Лучиндан, већина је на 4 разлике од 23 упоредива маркера, што је релативно много да бисмо без додатних тестова износили тврдње о ближој повезаности. Међу њима су географски далеки Савић из околине Медвеђе, нешто ближи Ивановић из Зеока код Лазаревца, те један нејавни припадник генетског рода Никшића, из околине Никшића. Ипак, како рекох, за било какве тврдње неопходна су бар даља SNP тестирања.

Тестирани у упитнику није оставио никакво детаљније предање о ранијем поријеклу, наводећи оквирно да се вјероватно ради о Херцеговини, или Црној Гори. У монографији Радмиле Кајмаковић "Семберија" Зарићи нису обрађени. У најстаријем домовном протоколу СПЦ за села Црњелово Доње и Горње налазимо куће Зарића у Црњелову Доњем, а домаћини су Радован, Јован, рођени 1850их и Млађен (рођен 1870их). Ако одемо за корак даље, у необјављеном катастарском попису из периода 1873 -1875. година налазимо прву двојицу поменутих, те навод да су браћа, али се не помиње име оца. Коначно, у најстаријем извору из 19. вијека, попису из 1850/51. године у селу Црњелово проналазимо домаћинство Зарије Радовановића, сина Радована, са којим је, између осталог, пописан и најстарији син Млађен, рођен 1840. године. Ако се сагледа понављање имена Радован и Млађен, те временске дистанце међу лицима која се помињу у ова три писана извора (Радован, отац Зарије би требало да је дјед Радована рођеног 1850, а Млађен рођен 1873. је врло вјероватно син Млађена рођеног 1840, који није пописан у катастарском попису, што би се и уклопило са претпоставком да је старији Зарија умро нешто мало прије рођења сина који ће понијети његово име) сасвим је основано претпоставити да се ради о једној лози, која почиње са Радованом, рођеним око 1770/1780.

Препорука за тестираног је или неки од дубинских тестова, или директна тестирања код YSEQ-a на SNP-oве са чијим носиоцима има најближа поклапања.

[Иван Вукићевић]

245. Живковић, Никољдан, Кореташи, Лопаре, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106), односно подроду Драгошевића (E-CTS11222) из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног је модалан за овај род. Има чак 18 потпуних поклапања хаплотипова на 20 или више маркера.

Тестирани је навео да им је по предању у Кореташе дошао предак Максим из Посавине.

YFull стабло: https://www.yfull.com/tree/E-CTS11222/
Подаци о гранању Драгошевића, који имају нетачно предање о пореклу из Куча, доступни су у књизи Чедомира Булајића о Вилусима. Кључни делови су доступни и на порталу Порекла: https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Цео генетички род Матаруга детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Небојша]

246. Спасојевић, Стевањдан, Угљевик Село, Угљевик, J2b-L283>Z638


Конкретно о Спасојевићима из Угљевик Села нисам нашао више података код Миленка С. Филиповића (Мајевица, 1969). Ако тестирани зна како је гласило родовско име, или старије презиме, то може бити од помоћи. Било је неких касније досељених Спасојевића из Вукосаваца, али они изгледа славе Јовањдан и у вези су са тамошњим Спасојевићима-Пајкановићима.

Ова група J2b-L283 слављеника Стевањдана и Алимпијевдана веома је раширена на простору Семберије. Због сличности у хаплотиповима, претпостављамо да могу бити иста грана са Николићима из Рашке, који су радили дубински тест и припадају: J-Y32373. Нико од ових Сембераца није радио дубински тест, тако да још увек немамо потврду којој нижој подграни припадају.

Истом генетичком роду припадају: Благојевић и Крстић, Алимпијевдан, Велика Обарска; Стевановић, Стевањдан, Загони; Јовановић, Петковдан, Шалинац, Смедерево, као и већи број слављеника Стевањдана из Батковића код Бијељине.

 

[ВелиборЛазић13]

Најновија тура тестираних:

241. Радић, Трифундан,   Црњелово Горње/Бијељина,
242. Јовановић, Јовањдан,   Црњелово Доње/Бијељина,
243. Вићић, Јовањдан, Богутово Село/Угљевик,   
244. Јовичић, Никољдан, Кореташи/Лопаре,   
245. Живковић, Никољдан, Кореташи/Лопаре,
246. Спасојевић, Стевањдан, Угљевик Село/Угљевик,
247. Зекић, Никољдан, Чађавица Доња/Бијељина,
248. Лазић, Лучиндан, Трњаци/Бијељина.

Због мог кашњења са објављивањем списка, неки од резултата су већ објављени, али свакако није згорег имати ове спискове.

[Мића]

247. Зекић, Никољдан, Чађавица Доња, Бијељина, R1a-М458>L1029

Припада хаплогрупи R1a-L1029, која је стара око 3.100 године, према yfull.com. Без дубљег генетичког теста, не може се одредити млађа грана. У хаплотипу тестираног уочава се врло  специфична, повишена вредност маркера DYS19=17 и специфична вредност DYS570=20.

Најближа поклапања су 22 од 23 упоредива маркера (сва тројица имају DYS19=16):
- Необјављени резултат, Лучиндан, Виљуша/Чачак (Стари Влах)
- Ђерисило, Михољдан, Требијови/Требиње (Херцеговина)
- Радусин, Михољдан, Доњи Петровићи/Крупа на Уни (Босанска Крајина)

Од осморице са 2 маркера разлике од 23 упоредива маркера занимљиво је да нема никољштака. Ипак, издвојио бих географски најближег Видића, Стевањдан, Горњи Палачковци/Прњавор (Босанска Крајина). Такође, поменуо бих и Плескоњића из Доње Бабине/Пријепоље (Ђурђевдан) зато што је потврђено да припада млађој подграни FT288648 па би Зекић, ако је заинтересован могао да тестира овај маркер код компаније Y SEQ (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139722) или свакако WGS+ тест (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=129554).

Тестирани није оставио податке о свом пореклу. У доступној литератури нисам нашао податке о пореклу ове породице.
Основне информације о хаплогрупи R1a:  https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/

[Ojler]

244. Јовичић, Никољдан, Кореташи/Лопаре, I2-Y3120, род Којића - Црњеловаца

Тестирани није навео предање о пореклу, а село Кореташи није обрађено у етнографској литератури коју поседујемо. На попису 1991. године у селу је живело 18 становника са презименом Јовичић.

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима: DYS385=16-17, DYS389i=9-26, YGATAH4=11, DYS570=20, а у нешто ређе за грану I2-Y3120 спада и маркер DYS19=17. Иако су овде присутне неке приватне мутације, јасно је да Јовичић припада роду који смо назвали Којићи - Црњеловци. Хаплотип овог рода карактеришу вредности DYS385=16-17, DYS19=17 и повишена вредност на DYS570>=20, што су вредности које се јављају и код Јовичића.

Претходно је утврђено да овом роду припадају двојица Којића и Мирковић из Црњелова Доњег у општини Бијељина.

Кореташи и Црњелово Доње нису баш суседна села (око 50 километара удаљености), па би било интересантно разумети повезаност између Којића и Јовичића уколико није подупрта предањима. Зато препоручујем да размисле о дубинским ДНК тестовима, како би се установила старост ове везе.

[Лука]

244. Јовичић, Никољдан, Кореташи/Лопаре, I2-Y3120, род Којића - Црњеловаца

Тестирани није навео предање о пореклу, а село Кореташи није обрађено у етнографској литератури коју поседујемо. На попису 1991. године у селу је живело 18 становника са презименом Јовичић.

Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима: DYS385=16-17, DYS389i=9-26, YGATAH4=11, DYS570=20, а у нешто ређе за грану I2-Y3120 спада и маркер DYS19=17. Иако су овде присутне неке приватне мутације, јасно је да Јовичић припада роду који смо назвали Којићи - Црњеловци. Хаплотип овог рода карактеришу вредности DYS385=16-17, DYS19=17 и повишена вредност на DYS570>=20, што су вредности које се јављају и код Јовичића.

Претходно је утврђено да овом роду припадају двојица Којића и Мирковић из Црњелова Доњег у општини Бијељина.

Кореташи и Црњелово Доње нису баш суседна села (око 50 километара удаљености), па би било интересантно разумети повезаност између Којића и Јовичића уколико није подупрта предањима. Зато препоручујем да размисле о дубинским ДНК тестовима, како би се установила старост ове везе.

Не би било лоше да неко од припадника овог генетичког рода испита своју припадност подграни Y135654.

[ВелиборЛазић13]

Не би било лоше да неко од припадника овог генетичког рода испита своју припадност подграни Y135654.

Покушавам да договорим са једним од тестираних Којића WGS, а ако не буде ништа од тога свакако би се ишло на Yseq. Хвала на сугестији.

[Мића]

248. Лазић, Лучиндан, Трњаци, Бијељина, R1a-М458>L1029

У хаплотипу тестираног уочава се условно специфична, снижена вредност DYS456=16 (модална је 17). Тестирани вероватно припада грани R1a > M458 > L1029 > YP418 > YP6047 > Y290723.

Најближа поклапања, 1 маркер разлике (DYS576=18) од 23 упоредива, има са двојицом Спајића, Никољдан, Камен/Рогатица, док је трећи Спајић из истог места из ког су и претходна двојица удаљен 2 маркера разлике од Лазића (додатно DYS390=26). Трећи Спајић је урадио велики тест и припада грани R1a > M458 > L1029 > YP418 > YP6047 > Y290723 > Y289137.
Потпуно поклапање са двојицом Спајића има и необјављени резултат, Никољдан, из Зрењанина.
Од лучинштака су на 3 маркера разлике од 23 упоредивих маркера и двојица Кундачина из Херцеговине, из села Нарат и Ораховице код Билеће.
Они припадају грани сестринској грани R1a > M458 > L1029 > YP418 > YP6047 > Y290723 > FTA41717

Такође, на 1 маркер разлике (DYS456=17) од 23 су и тестирани:
•   Шеварика, Ђурђевдан, Бокани/Кнежево
•   Павловић, Марковдан, Обудовац/Шамац
•   Копања, Никољдан, Павловац/Бања Лука
Поменућу и још три географски блиска резултата, са 3 маркера разлике од 23 упоредивих:
•   Секулић, Јовањдан, Велика Обарска/Бијељина   
•   Глигоревић, Ђурђевдан, Тутњевац/Угљевик   
•   Поповић, Стевањдан, Чађавица Горња/Бијељина   
Нико од ове шесторице није радио SNP тестирање.

У литератури је кратко забележено да су Лазићи (Лучиндан) из Тутњевца (Угљевик).
Извор: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974, https://www.poreklo.rs/2014/10/26/poreklo-prezimena-selo-trnjaci-bijeljina/

Тестирани није оставио податке о пореклу.

Шта даље:
Препорука је тестирање WGS+ (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=129554) или BigY тест, ради одређивања најмлађе гране и процене времена најскоријег заједничког претка (TMRCA) са Спајићем и двојицом Кундачина.

Основне информације о хаплогрупи R1a:  https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/
Позиције на YFull стаблу:
https://www.yfull.com/tree/R-L1029/
https://www.yfull.com/tree/R-Y290723/

[Мића]

248. Лазић, Лучиндан, Трњаци, Бијељина, R1a-М458>L1029

У хаплотипу тестираног уочава се условно специфична, снижена вредност DYS456=16 (модална је 17). Тестирани вероватно припада грани R1a > M458 > L1029 > YP418 > YP6047 > Y290723.

Најближа поклапања, 1 маркер разлике (DYS576=18) од 23 упоредива, има са двојицом Спајића, Никољдан, Камен/Рогатица, док је трећи Спајић из истог места из ког су и претходна двојица удаљен 2 маркера разлике од Лазића (додатно DYS390=26). Трећи Спајић је урадио велики тест и припада грани R1a > M458 > L1029 > YP418 > YP6047 > Y290723 > Y289137.
Потпуно поклапање са двојицом Спајића има и необјављени резултат, Никољдан, из Зрењанина.
Од лучинштака су на 3 маркера разлике од 23 упоредивих маркера и двојица Кундачина из Херцеговине, из села Нарат и Ораховице код Билеће.
Они припадају грани сестринској грани R1a > M458 > L1029 > YP418 > YP6047 > Y290723 > FTA41717

Такође, на 1 маркер разлике (DYS456=17) од 23 су и тестирани:
•   Шеварика, Ђурђевдан, Бокани/Кнежево
•   Павловић, Марковдан, Обудовац/Шамац
•   Копања, Никољдан, Павловац/Бања Лука
Поменућу и још три географски блиска резултата, са 3 маркера разлике од 23 упоредивих:
•   Секулић, Јовањдан, Велика Обарска/Бијељина   
•   Глигоревић, Ђурђевдан, Тутњевац/Угљевик   
•   Поповић, Стевањдан, Чађавица Горња/Бијељина   
Нико од ове шесторице није радио SNP тестирање.

У литератури је кратко забележено да су Лазићи (Лучиндан) из Тутњевца (Угљевик).
Извор: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974, https://www.poreklo.rs/2014/10/26/poreklo-prezimena-selo-trnjaci-bijeljina/

Тестирани није оставио податке о пореклу.

Шта даље:
Препорука је тестирање WGS+ (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=129554) или BigY тест, ради одређивања најмлађе гране и процене времена најскоријег заједничког претка (TMRCA) са Спајићем и двојицом Кундачина.

Основне информације о хаплогрупи R1a:  https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/
Позиције на YFull стаблу:
https://www.yfull.com/tree/R-L1029/
https://www.yfull.com/tree/R-Y290723/

Такође, географски близак је и лучинштак Продановић, Лучиндан, Вуковићи/Милићи има разлике на 2 маркера DYS456=17 и DYS570=15, с тим што је ова последња  разлика четворострука од Лазића, који има DYS570=19.   

[Atlantische]

249. Митрић, Јовањдан, Буковица Доња, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Хаплотип тестираног Митрића одликују снижене вредности на YGATAH4 и DYS449, као и повећана DYS385b.

У табели пројекта тренутно немамо Y128480 резултат који садржи све ове вредности. Маркерно су му најближи слављеници Јевстатијевдана из Бруснице код Горњег Милановца, разлика је само на YGATAH4. Са недавно објављеним Никољштаком Јовићем из Горње Трнове Митрић се разликује на DYS449 (двострука разлика) и DYS635. Од тестираних са истом славом најближе му стоје Мириловићи из Острожина код Вргинмоста, уз разлике на YGATAH4 и DYS449. Веза са Мириловићима може бити индикативна у контексту раније доказаних генетичких веза између Крајине и Семберије.

На основу изнетих података се не може изнети конкретнији закључак о повезаности са другим Y128480 резултатима.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или WGS тест.