Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

[ВелиборЛазић13]

157. Цацановић, Ђурђевдан, Голо Брдо/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, грани I-BY152858*.

Хаплотип тестираног Цацановића има пет немодалних вриједности – повишену DYS481=32 и снижене DYS19=15, DYS437=14, YGATAH4=10 и DYS533=12.

Са већином припадника поменуте гране дијели све немодалне вриједности, осим DYS437. Ову специфичну вриједност Цацановић дијели са релативно малим бројем тестираних, али се и ту ради о, рецимо, неколицини тестираних из Босанске крајине, са славом Никољдан, тако да бих ову вријесност ипак гледао прије као Цацановићево одступање од модалног хаплотипа припадника гране I-BY152858*, него као путоказ у неком другом правцу.
Међу битнијим поклапањима треба истаћи једног неименованог Ђурђевштака из села Пустипуси, код Љубиња, од ког се Цацановићев хаплотип разликује на једном од 16 упоредивих маркера, затим Шушића и Кољибабића из истог села, обојица са славом Ђурђевдан и са двије, односно три разлике на 22 упоредива маркера.

Један нејавни резултат из Мратиња, који је потврђени припадник гране I-FT65946, низводне од I-BY152858, а који, као и Цацановић, слави Ђурђевдан, је такође вриједан помена, јер се од Цацановићевог хаплотипа разликује на само једном од 24 упоредива маркера (поменути DYS437). Шта више, веома је симптоматична сличност њихових  презимена, па би се у евентуалној вези можда могло крити и објашњење за настанак овог јединственог презимена.

Презиме Цацановић је поменуто већ у османском попису из 1850/51. године, гдје налазимо чак четири домаћинства са овим презименом, при чему су домаћини релативно млади, а сва четворица су синови различитих очева. Ово указује на могућност досељења у претходној генерацији и то вјероватно тројице или четворице браће, или рођака. Ово, такође, указује и на то да је презиме по свему судећи било формирано приликом досељења (или бар формирано у неком сличном облику). Цацановићи су, као и преци неких других породица из Голог Брда, пописани у оквиру села Кованлук, са којим се Голо Брдо и данас граничи на сјеверу.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или бар директни на I-BY152858, код YSEQ-a.

[ВелиборЛазић13]

Нова двојица тестираних Сембераца су:

156. Трновац, Јовањдан, Попови, Бијељина,
158. Божић, Јовањдан, Мала Обарска, Бијељина.

[ВелиборЛазић13]

Имамо још тројицу тестираних и прелазимо број од 160:

159. Станкић, Стевањдан, Крћина, Угљевик,
160. Симић, Никољдан, Велика Обарска, Бијељина,
161. Тодоровић, Јовањдан, Коренита, Угљевик.

[ВелиборЛазић13]

156. Трновац, Јовањдан, Попови/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.

Хаплотип тестираног Трновца садржи седам немодалних вриједности – снижене на DYS439=12, DYS449=30, DYS481=30 и DYS533=12 и повишене на DYS391=12 и DYS576=19.

Најинтересантнија вриједност је свакако DYS391=12, која Трновца одваја од већине тестираних и доприноси томе да нема потпуних поклапања.  Уколико сагледамо и допунске критеријуме – крсну славу и географску блискост, свакако морамо поменути Чордашевића из Велике Обарске, од чијег се резултата Трновчев разликује на 2 од 24 упоредива маркера, при чему је једна разлика већ поменути DYS391, a други је DYS635, на ком Чордашевић одступа од модала. Извјесне сличности се могу тражити и у односу на два нејавна резултата из Мачве, због исте славе и  географске блискости, али се ради о резултатима на 16 маркера, од којих се Трновац разликује на поменутом DYS391 и релативно брзо мутирајућем DYS458.

Уопштено, Трновчев резултат има више наизглед блиских (3/22 углавном) резултата на простору Старог Влаха него Херцеговине, или Старе Херцњговине, бар када говоримо о тестиранима који славе Јовањдан.

Када је у питању предање, потврду досељења у Попове из Трнове на Мајевици налазимо већ и у самом презимену које је топонимско. Међутим, уз помоћ сарадника пројекта, господина Перице Николића, сасвим је могуће да смо отишли и корак даље. Наиме, Митровићи из Трнове, са славом Јовањдан и породичним надимком Грујић су, према господину Николићу можда повезани са Трновцима. Поред исте крсне славе, одређених индиција о сеоби једне од грана породице у „одговарајућем“ правцу, постоји и тај детаљ да се отац Митра Грујића, пописаног 1850/51. године у Трнови, иначе претка Митровића звао Јован. Други Јованов син пописан у Трнови том приликом, у одвојеном домаћинству, био је Томо, са којим су у домаћинству син Марко и млађи брат Перо. Дакле, ту већ наслућујемо и обрисе потврде дијела предања према ком је старије презиме могло бити Јовановић, а постоји и одређено поклапање са именима која се помињу у каснијим изворима.

Коначну потврду евентуалне везе Трноваца са Митровићима добили бисмо тек тестирањем Митровића, а било би веома корисно и да Трнивац уради неки од дубинских тестова.

[ВелиборЛазић13]

158. Божић, Јовањдан, Мала Обарска/Бијељина

Припада хаплогрупи N2, за сада остајући на нивоу FT213937*.

Хаплотип тестираног Божића има три немодалне вриједности, све три повишене – DYS389I=15, DYS389II=30 и DYS570=19.

Упркос релативно великом броју немодалних вриједности, Божић има три потпуна поклапања на 24 упоредива маркера и једно на 22 упоредива маркера. Због географске близине и већег броја упоредивих маркера свакако се подробније треба позабавити овим првопоменутим. Ради се о Благојевићу, Симикићу и Лакићу из Батковића. Сви славе Јовањдан, а Мала Обарска је до прије 15ак година и административно била дио Батковића.
Веома је интересантно размотрити детаљније одређене детаље у вези са предањима поменутих тестираних, али и податке доступне из писаних извора.

Наиме, Лакић, Симикић и Благојевић скоро сигурно представљају гране истог рода. Ову тезу подржава и турски попис из 1850/51. године, имплицирајући да су Лакићи и Симикићи можда за генерацију-двије међусобно ближи, него што су и једни и други са Благојевићима. Лакићи нису сачували никакво конкретно предање о досељењу, док су и Благојевићи и Симикићи помињали досељење у Батковић са Мајевице, с тим да у једној верзији предања Симикића постоји и помен досељења на Мајевицу из Србије. Ово сам предање можда олако одбацивао у досадашњем истраживању, сматрајући да је можда контаминирано, јер се на Мајевици и презиме Симикић и презиме Благојевић, често са славом Јовањдан, јављају прилично учестало.
Међутим, Божић такође говори о досељењу са Мајевице, из околине Лопара, помињући и поријекло “од Бобара”.

Дакле, поред идентичног хаплотипа, са поклапањем и на немодалним позицијама, исте славе, имамо код свих и предање о досељењу са Мајевице. Једино што донекле уноси додатна питања јесте помен Бобара. Наиме, већ имамо једног тестираног “Бобара”, Мићића из Пељава, чије је предање потврђено како тестом, тако и писаним изворима (Мићо Бобаревић, пописан 1850/51). Међутим, ова група Сембераца се од Мићића разликује на све три своје немодалне вриједности, што везу доводи у питање. Постоје два одговора – или су Бобари нешто шире братство, које не укључује нужно припаднике само једне гране N2, или је предање Божића донекле надограђено везивањем конкретно за Бобаре, мада ни у том случају не можемо искључити да су сви били дио исте миграционе струје.

Треба још поменути и да је Божо, предак Божића, пописан у Батковићу 1850/51. године, тако да је могуће претпоставити да се досељење десило деценију-двије раније.

Како је Благојевић већ потврђено негативан на FGC28435, за Божића би најбоље било да уради неки од дубинских тестова.

[Exiled]

156. Трновац, Јовањдан, Попови/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.

Хаплотип тестираног Трновца садржи седам немодалних вриједности – снижене на DYS439=12, DYS449=30, DYS481=30 и DYS533=12 и повишене на DYS391=12 и DYS576=19.

Најинтересантнија вриједност је свакако DYS391=12, која Трновца одваја од већине тестираних и доприноси томе да нема потпуних поклапања.  Уколико сагледамо и допунске критеријуме – крсну славу и географску блискост, свакако морамо поменути Чордашевића из Велике Обарске, од чијег се резултата Трновчев разликује на 2 од 24 упоредива маркера, при чему је једна разлика већ поменути DYS391, a други је DYS635, на ком Чордашевић одступа од модала. Извјесне сличности се могу тражити и у односу на два нејавна резултата из Мачеве, због исте славе и  географске блискости, али се ради о резултатима на 16 маркера, од којих се Трновац разликује на поменутом DYS391 и релативно брзо мутирајућем DYS458.

Уопштено, Трновчев резултат има више наизглед блиских (3/22 углавном) резултата на простору Старог Влаха него Херцеговине, или Старе Херцњговине, бар када говоримо о тестиранима који славе Јовањдан.

Када је у питању предање, потврду досељења у Попове из Трнове на Мајевици налазимо већ и у самом презимену које је топонимско. Међутим, уз помоћ сарадника пројекта, господина Перице Николића, сасвим је могуће да смо отишли и корак даље. Наиме, Митровићи из Трнове, са славом Јовањдан и породичним надимком Грујић су, према господину Николићу можда повезани са Трновцима. Поред исте крсне славе, одређених индиција о сеоби једне од грана породице у „одговарајућем“ правцу, постоји и тај детаљ да се отац Митра Грујића, пописаног 1850/51. године у Трнови, иначе претка Митровића звао Јован. Други Јованов син пописан у Трнови том приликом, у одвојеном домаћинству, био је Томо, са којим су у домаћинству син Марко и млађи брат Перо. Дакле, ту већ наслућујемо и обрисе потврде дијела предања према ком је старије презиме могло бити Јовановић, а постоји и одређено поклапање са именима која се помињу у каснијим изворима.

Коначну потврду евентуалне везе Трноваца са Митровићима добили бисмо тек тестирањем Митровића, а било би веома корисно и да Трнивац уради неки од дубинских тестова.

Могао би бити и наше гране, поготово због сличности са Видовићем из Корените. Видим да има и доста муслимана истог презимена у бијељинском крају што може да значи да су или старинци или избеглице из Србије од 1830-тих. Ваљао би дубинац свакако.

[ВелиборЛазић13]

Могао би бити и наше гране, поготово због сличности са Видовићем из Корените. Видим да има и доста муслимана истог презимена у бијељинском крају што може да значи да су или старинци или избеглице из Србије од 1830-тих. Ваљао би дубинац свакако.

Ради се о становницима Средње Трнове (Турска Трнова некада). Вјерујем да међу њима има бар један стариначки род (такође откриће господина Николића), али нисам сигуран да ћемо га успјети тестирати. Наравно, презиме је топонимско, тако да су и његови носиоци углавном разнородни.

Кад помињеш Видовића, можда ће у том контексту бити занимљив резултат Тодоровића, који чекамо.

[Exiled]

Ради се о становницима Средње Трнове (Турска Трнова некада). Вјерујем да међу њима има бар један стариначки род (такође откриће господина Николића), али нисам сигуран да ћемо га успјети тестирати. Наравно, презиме је топонимско, тако да су и његови носиоци углавном разнородни.

Кад помињеш Видовића, можда ће у том контексту бити занимљив резултат Тодоровића, који чекамо.

Одлично

[Ojler]

159. Станкић, Стевањдан, Доња Крћина/Угљевик, I2-Y3120

Тестирани не зна за предање о пореклу породице, а о Станкићима из Доње Крћине нисам ништа пронашао у литератури. Према попису БиХ из 1991. године у Доњој Крћини је живело 32 лица са презименом Станкић.

За хаплотип тестираног највише је карактеристична ретка снижена вредност YGATAH4=9, а карактеришу га и ређе вредности DYS449=33 и DYS635=24. Станкићу је извесно сродан раније тестирани Ивановић из Угљевика који слави Никољдан. Њихови хаплотипови се разликују на једном од 23 упоредива маркера, а Ивановићев резултат такође поседује ретке вредности YGATAH4=9 и DYS635=24, док му маркер DYS449 није одређиван.

Ивановић је навео да је његова фамилија носила презиме Василић све до пада Аустроугарске, а да су у Угљевик дошли из Црне Горе у првој половини 19. века, па би ови подаци можда могли бити интересантни и Станкићу.

Уколико Станкић и Ивановић желе да утврде колико далеко у прошлост сеже њихова веза до најмлађег заједничког претка, потребно је да ураде неке од дубинских тестова (WGS или BigY).

[Ojler]

160. Симић, Никољдан, Велика Обарска/Бијељина, I2-Y3120

Преци тестираног су некад носили презиме Бошковић. У османском попису из 1850/51. године у Великој Обарској је забележен предак тестираног Симо Бошковић, син Крсте, рођен 1806. године.

Хаплотип тестираног карактерише већи број ретких вредности, од којих се посебно издвајају DYS549=12, DYS481=32 и DYS449=34, а у мањој мери и  DYS576=19, те DYS635=22. Симић припада роду у којем су још и Милутиновић из села Бошковићи и Стефановић из села Горњи Локањ, оба у општини Зворник. Овом роду припада и један тестирани из Бистрице код Нове Вароши чији резултат није објављен, а вероватно и Мајсторовић из места Јазак код Ирига. Сви они такође славе Никољдан, а осим Мајсторовића хаплотипом сви одступају од резултата Симића на два маркера.
Треба обратити пажњу на занимљиво поклапање старог презимена тестираног (Бошковић) и места Бошковићи одакле је Милутиновић. У селу Бошковићи је на попису становништва 1991. године презиме Бошковић било једно од најчешћих и носило га је 58 мештана.

Било би веома значајно да Симић и други припадници овог рода ураде барем један, а још боље два дубинска теста, како би се испрофилисала њихова заједничка грана.

[Зрно]

162. Савић (Мратиндан), Даздарево (Бијељина)

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Има потпуно поклапање у маркерима само са Стајићем (Никољдан) из Бојника и они поседују ретку повишену вредност DYS3891I=14. Највећа је вероватноћа да се ради о подграни BY199059. Стајић је одавно послат у Данте лабс, па можда дочекамо резултат. Постоји пар њих од којих се Савић разликује само на једном маркеру од 23, али они су Санџаклије/Албанци из друге гране, сродне Пиперима. Тешко да постоји веза с њима, него се само потрефило у мутацијама маркера. Пошто Савић једини из ове хаплогрупе слави Мратиндан, вероватно је дошло до промене крсне славе у прошлости (могуће Никољдан раније). Било би добро да тестирани уради дубински тест у иностранству (може да се јави око договора за евентуално нижу цену), како би се утврдила подграна којој припада.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Тестирани је написао да су по предању из Херцеговине, али то скоро сигурно није тачно. По литератури су дошли из Пушковца код Лопара, што није далеко, али о том селу нисам нашао ништа. У Пушковцу је 1991. било 14, а у Даздареву 25 Савића.

[ВелиборЛазић13]

161. Тодоровић, Јовањдан, Коренита/Угљевик

Припада хаплогрупи N2, грана FT182494, док у погледу ниже гране можемо само изностити претпоставке.

Тестирани има хаплотип са свега двије немодалне вриједности, обје снижене – DYS460=9 и DYS570=17. Оба ова маркера имају нешто вишу стопу мутације, истина, DYS570 вишу, тако да су и ове двије разлике од умјерене помоћи код проналажења блиских резултата Тодоровићевом.

Праволинијски гледано, географски блиских резултата вриједних помена Тодоровић скоро да и нема – ту је један неименовани из Ритешића код Добоја, са славом Јовањдан, као и неколико наизглед блиских из Колубарског округа Мачве и Срема, али са различитим славама, тако да ту „блискост бројева“ по свему судећи нема филогенетски значај.

С обзиром на предање тестираног – уопштено о поријеклу из Херцеговине, можда би пажњу требало обратити на резултат Вишњића из Вишњића Дола код Никшића, од ког се Тодоровић разликује само на једном од 22 упоредива маркера и то на DYS570, на ком су обојица ван модала – Вишњић има за један вишу, а Тодоровић за један нићу вриједност од модала. С обзиром на то да се претпоставља да Вишњић припада грани Голијана-Горњебањана - Y89317, онда бисмо могли узети у разматрање и један ипак географски близак резултат тестираном Тодоровићу – Петровића из Кацевца, који такође слави Јовањдан, те се од Тодоровића разликује на два од 24 упоредива маркера – управо на DYS460 и DYS570, на којима је Петровић у модалу. Петровић је потврђени припадник гране Y89317, па би то могао бити веома озбиљан путоказ за даље тестирање Тодоровића, тим прије што и Вишњићи имају предање о одсељењу једног сродника на Мајевицу, на чијим обронцима лежи Коренита (али и Кацевац).

Коренита није обрађена у мени познатој литератури, док, на жалост, претка тестираног није било могуће са сигурношћу пронаћи ни у османском попису из 1850/51. године. Наиме, име Теодор/Тодор се јавља код домаћина у шест или седам кућа у Коренити, те није могуће без додатног истраживања претпоставити од ког од њих је настало презиме Тестираног.

Тестирани, међутим, преноси интересантно и помена вриједно предање о настанку породичног надимка – Коловачевић. Наиме, за вријеме Првог српског устанка, приликом бивања устаника у крајевима западно од Дрине, његов предак је, како предање каже, поправио точак на запрежним колима самом Вожду (то тешко може бити тачно, јер ми није познато да је Карађорђе био у Семберији 1809, али свакако би се могло радити о попу Луки Лазаревићу, или некоме од Ненадовића, који јесу водили устанике у тим крајевима), па је тако настао и до данас опставо овај живописан надимак.

Препорука за тестираног је да уради неки од дубинских тестова, или, за почетак, директни тест на Y89317 код YSEQ-a.

[ВелиборЛазић13]

Након краће паузе имамо велики број нових узорака, углавном из Семберије, уз неколико Мајевичана.

Најприје да поменем већ објављеног Савића:

162. Савић, Мратиндан, Даздарево, Бијељина.

А затим и узорци на које тек чекамо. Прије него што наведем списак изнијећу изразе захвалности господи Мирку Бабићу и Дејану Вуковићу, који су заслужни за ову туру:

163. Глигоревић, Ђурђевдан, Доња Трнова, Угљевик,
164. Митровић, Јовањдан, Угљевик,
165. Вуковић, Никољдан, Даздарево, Бијељина,
166. Ерић, Јовањдан, Попови, Бијељина,
167. Бјелцановић, Михољдан, Попови, Бијељина,
168. Мајсторовић, Ђурђевдан, Попови, Бијељина,
169. Јанковић, Мала Госпоина, Попови, Бијељина,
170. Николић, Аранђеловдан, Попови, Бијељина,
171. Тешић, Никољдан, Попови, Бијељина,
172. Тодоровић, Никољдан, Попови, Бијељина,
173. Ристић, Никољдан, Попови, Бијељина,
174. Милановић, Петровдан, Попови, Бијељина,
175. Кулић, Јовањдан, Попови, Бијељина,
176. Трифуновић, Лазаревдан, Попови, Бијељина,
177. Кнежевић, Аранђеловдан, Попови, Бијељина,
178. Бабић, Марковдан, Попови, Бијељина,
179. Марковић, Ђурђевдан, Тутњевац, Угљевик.

[Иван Вукићевић]

172. Тодоровић, Никољдан, Попови, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385b=19. Са хаплотипом Дражића (Ђурђевдан, Дрен/Лазаревац) има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од хаплотипа Комарице (муслиман, Прача/Пале) разликује на 1 од 23 маркера, при чему хаплотип Комарице такође поседује вредност маркера DYS385b=19. Тројица тестираних су издвојени у засебан род у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Тодоровићи по предању потичу из Старе Херцеговине, због чега нагађају да би могли бити од Тодоровића из Добреља код Гацка. Међутим, ово је мало вероватно пошто Тодоровићи из Добреља по предању потичу од Булајића из Грахова, за које је утврђено да припадају генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића (E-CTS11222).

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

173. Ристић, Никољдан, Попови, Бијељина, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS635=24 и снижену вредност маркера YGATAH4=10.

Тестирани је навео да Ристићи по предању потичу из Поповог Поља.

Препорука за даље тестирање: идеално би било урадити BigY или WGS тест, али и појединачни SNP тестови на до сада откривене млађе гране  могли би открити ближе порекло. С обзиром да Ристићи славе Никољдан, свакако би требало проверити да ли потичу од Драгошевића тј. да ли припадају млађој грани E-FT104106>FT287248>CTS11222.

YFull стабло: https://www.yfull.com/tree/E-FT104106/

[Иван Вукићевић]

174. Милановић, Петровдан, Попови, Бијељина, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z16988

Највероватније припада роду Љубомираца - аћимовштака, који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Хаплотип Милановића поседује вредност маркера DYS458=17, док сви остали до сада тестирани припадници поменутог рода на овом маркеру имају вредност 16. Остатак хаплотипа Милановића у потпуности је модалан за овај род. Милановић је први тестирани у оквиру овог рода који не слави Аћимовдан.

На два маркера разликује се од хаплотипова следећих тестираних:
- Петковић, Аћимовдан, Рача/Бајина Башта
- Чечур, Аћимовдан, Врпоље Љубомир/Требиње

Тестирани је навео да Милановићи по предању потичу из Херцеговине, што је у складу са овим резултатом.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране. Ниједан припадник рода Љубомираца - аћимовштака до сада није урадио дубљи генетички тест.

[ВелиборЛазић13]

163. Глигоревић, Доња Трнова/Угљевик

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.

Глигоревић има потпуно подударање на 24 упоредива маркера са раније тестираним Симићем из истог мјеста, те је ово практично потврда како предања, тако и оног што смо већ могли да тврдимо и на основу писаних извора - да су Глигоревићи и Симићи истог поријекла по директној мушкој линији.

Помена је вриједна чињеница да Глигоревић наводи предање о досељењу из Брадине код Коњица, што се код Симића, чини се, није сачувало.

У наставку је коментар Симићевог резултата - потпуно примјељив и на Глигоревића:

"153. Симић, Ђурђевдан, Добричићи/Доња Трнова/Угљевик

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана није могуће претпоставити.

Хаплотип тестираног Симића има пет немодалних вриједности – повипени DYS385b=16 и снижене DYS439=12, DYS449=30,  DYS533=12 и DYS635=22. Најспецифичнија је вриједност DYS385b, која и чини разлику у односу на већину тестираних.

Уколико полазимо од те вриједности, а узмемо у обзир и фактор просторне блискости, интересантно може бити поређење са хаплотипом тестираног Тришића из Велике Обарске, са којим постоји поклапање на 21 од 24 упоредива маркера, с тим да Тришић слави Јовањдан. Уколико занемаримо просторну блискост, може се узети у обзир и резултат Вујинића из Србца, који као и Симић слави Ђурђевдан, а такође је са њим на 21 поклапању од 24 упоредива маркера. Ту је и Сјеничић из Црквине код Шамца, са славом Јовањдан и поклапањем на 19 од 22 упоредива.

Симић, упркос релативно великом броју немодалних вриједности има солидан број резултата са 2 до 3 разлике на 16 и 22 маркера па их не вриједи набрајати, с обзиром да је евентуалну повезаност веома тешко квантификовати без додатних тестова.

Вриједно помена је и поређење са низом тестираних из Старог Влаха и околних области, који славе Ђурђиц, а са којима је разлика углавном на два од упиредивих 22 маркера. Међутим, ова група тестираних је сврстана у грану I-FT14506 и нико од њих нема немодалну вриједност на маркеру DYS385b коју има Симић. Ипак, с обзиром на релативну подударност са Сјеничићем, који сматра да су његови преци дошли из околине Сјенице, на шта и само презиме указује, као и чињеницу да досељавање на Мајевицу из Старог Влаха није непознато у етнографској литератури, треба пажљиво проучити сваки траг.

Што се тиче доступне лутературе, можемо рећи да упркос помињању три рода Симића у монографији “Доња Трнова”, породица тестираног није поменута. Међутим, сарадник пројекта, Перица Николић, пронашао је претке тестираног Симића у османском попису из 1850/51. године, гдје у кући број. 22. Проналазимо Симу Михајловића, сина Стојана, рођеног 1821. године. Од његовог брата Ђурђа, пописаног са њим у домаћинству, потичу Ђурђевићи, а од трећег брата (или, по годинама старости, можда полубрата по оцу) Глигора, пописаног у одвојеном домаћинству потичу Глигоревићи."

Препорука за тестираног је неки од дубинских или директних тестова, а сада имамо и опцију евентуалне подјеле трошка између дцојице сродника. 

[Radul]

Митровић, Јовањдан, Угљевичка Обријеж, Угљевик, Q-L932

Породица Митровић припада хаплогрупи Q-L932, чији је филогенетички низ:
Q > Q-L472 > Q-L56 > Q-Y2659 > Q-Y2700 > Q-L940 > Q-L932.

Према породичном предању, Митровићи су поријеклом из Кладња, одакле су се у једном периоду преселили у Угљевичку Обријеж (општина Угљевик). Додатних података о ранијим генерацијама Митровића није сачувано.

Генетички резултати указују на блиско поклапање са породицом Васић из Пожарнице код Тузле, која према властитом предању потиче из околине Требиња. Митровић и Васић имају поклапање на 20 од 23 STR маркера, славе исту крсну славу Јовањдан, и географски су релативно блиски. На основу ових података, може се с високим степеном вјероватноће закључити да припадају истом роду, са заједничким, али временски неутврђеним претком.

Овај хаплотип поседује прилично уникатане вриједности, па нема ниједно блиско поклапање ни у табели Пројекта, ни у иностраним базама.

Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране Q-L932 и идентификације ближих сродничких веза.

[Radul]

Ерић, Јовањдан, Попови/Бијељина, J2a-Y230579

Породица Ерић припада хаплогрупи J2a-Y230579, и генетичком роду Пјешиваца и Цуца, чији је филогенетички низ:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-CTS4132 > J-Z8096 > J-S8230 > J-Z38463 > J-SK1357 > J-SK1356 > J-Y230579

Тестирани Ерић слави Јовањдан, и према породичном предању потиче из Поповог Поља у Херцеговини, одакле се његов род у неутврђено вријеме доселио у Семберију, у мјесто Попове код Бијељине.

Ово је већ четврти тестирани припадник са подручја сјевероисточне Босне (потез Брчко – Бијељина) који има пјешивачко-цуцки хаплотип. Карактеристична особина његовог резултата је повишена вриједност на маркеру DYS481, што може указивати на одређену варијацију унутар ужег рода.

Ипак, због тога што тестирани посједује модални хаплотип односно типичне, најчешће вриједности за своју грану тешко је на основу самих STR маркера прецизно одредити коме је најближи унутар пјешивачко-цуцког генетичког рода. За поузданије закључке о сродству било би потребно дубље тестирање (нпр. BigY или WGS), које би омогућило утврђивање конкретне подгране и временске удаљености од најближих сродника.

Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гранеJ 2a-Y230579 и идентификације ближих сродничких веза.

[ВелиборЛазић13]

178. Бабић, Марковдан, Попови/Бијељина

Припада хаплогрупи I2 PH908, док је припадност некој од млађих грана тешко одредива без додатних тестирања.

Хаплотип тестираног Бабића има чак осам немодалних вриједности – повишене DYS458=18, DYS570=21 и DYS635=24, те снижене DYS19=15, DYS389II=30, DYS449=29, YGATAH4=9 и DYS481=30.

Од карактеристичних вриједности треба издвојити DYS570, јер је повишен за 3 вриједности, тако да је битан упркос нешто бржој мутацији, али и YGATAH4,  јер је снижена вриједност релативно ријетка, а брзина мутације нешто нижа.

Сходно чињеници да Бабићев хаплотип има релативно много немодалних вриједности, за очекивати је било да нема много резултата који су му превише блиски. Међутим, ни примјена додатних критеријума – крсне славе и географске близине не даје нам ништа конкретније кандидате за неку ближу повезаност. Наиме, нема блиских резултата са подручја блиских подручју са ког је тестираних, док међу тестиранима који славе Марковдан такође нема оних са малим бројем разлика у односу на Бабићев хаплотип.

Узевши у обзир два поменута нешто специфичнија маркера и предање Бабића о досељењу из Херцеговине, можда би вриједило више пажње посветити резултату једног нејавног тестираног из околине Невесиња, који слави Илиндан, а са Бабићем дијели вриједност 9 на YGATAH4, док на DYS570 има веома блиских 20 (Бабић 21, а модално је 18). Мада је овај резултат, када се гледа укупна слика на 4 разлике на упоредивих 19, ипак бих ову потенцијалну везу озбиљније размотрио.

У монографији Радмиле Кајмаковић – “Семберија”, за Бабиће се каже да су из Црне Горе и да су једна од најбројнијих породица. Док о њиховом присуству у попису из 1850/51. године могу само нагађати, од 1873. су несумњиво у Поповима, а бројност домаћинстава у том попису указује на то да су вјероватно пописани и 1850/51. под неким другим презименом.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или директни тест код YSEQ-a.