139. Кајмаковић, Јовањдан, Модран/Бијељина
Припада хаплогрупи N2, за сада можемо рећи са сигурношћу грани FT213937.
Хаплотип тестираног Кајмаковића је, са чак четири немодалне вриједности, веома интересантан. Оно што запада за око јесте да су три од ове четири немодалне вриједности прилично ријетке, могло би се рећи и јединствене. Повишена DYS439=13 и снижена DYS576=16 се, тамо гдје су упоредиве, практично не јављају код других тестираних. Нешто више информација можда нуди за двије јединице повишена вриједност DYS392=16. Ова вриједност јесте јединствена, а најближи су јој резултати тестираних Кленчана (Баћовић, Антовић), код којих се на овом маркеру јавља вриједност 15, за један виша од модала.
Одређени путоказ за даље истраживање даје и сам тестирани, који наводи предање о поријеклу од/из Војиновића из Пиве. Ово предање наводи и Радмила Кајмаковић у монографији Семберија, у којој каже: “Кајмаковићи и Аврамовићи (од њих су Цвјетиновићи и Перишићи – сви славе Јовањдан) из Пиве су, старо заједничко презиме је Војиновић. Доселила су четири брата, двојица су се населила у Модрану, један у Балатуну (од њега су Шкорићи) и један у Козлуку.” У дијелу у ком обрађује Балатун, наводи: “Шкорићи (Јовањдан) из Пиве су доселили у Салаш (практично сјеверни заселак Балатуна – прим. В.Л), а одатле у Балатун. Један од њих остао је у Модрану. Звали су се Војиновићи, а прозвали се Шкорићи, по једном који је био “шкорав” у образима. Од њих су Комарци (Комарчевићи) и Мијачевићи.”
Дакле, и Шкорићи у Балатуну и Кајмаковићи и остали у Модрану сачували су помен Пиве, ранијег презимена Војиновић и сјећање на заједничко поријекло. На жалост Шкорићи за сада нису тестирани, али јесу Комарчевићи и они припадају хаплогрупи I2, роду Лаловића Пивљана.
Сами Комарчевићи немају предање о поријеклу од Шкорића, нити ранијем презимену Војиновић, док је њихово предање о досељењу “од Комарнице” по којој се и презивају, прилично разрађено (преко Јадра и Рађевине, па Мачве и у Семберију), али и потврђено како самим тестирањем, тако и кроз етнографску литературу. Ипак, тиме је можда доказано да Комарчевићи не потичзу од Шкорића, али не и да Шкорићи и Кајмаковићи нису заједничког поријекла.
У попису из 1850/51. Године у Балатуну налазимо три куће Шкорића, а сва три домаћина су синови Јована Шкорића, рођеног око 1790. године. С друге стране у Модрану су пописана домаћинства Цвијетина и Јована Аврамовића, чији је отац Аврам могао бити приближно вршњак Јована Шкорића. Од Цвијетина потичу поменути Цвјетиновићи, од његовог сина Петра-Перише потичу Перишићи, а од Јована Аврамовићи. Пописан је и Трифун Шкорић, нешто млађи од осталих, али би његов отац Пајо лако могао бити млађи брат Јована Шкорића из Балатуна. Међутим, претка Кајмаковића није за сада могуће са сигурношћу идентификовати у овом попису. Први сигуран помен презимена имамо у катастарском попису из 1873/75, гдје је пописан Иван, син Томе Кајмаковића, вјероватни предак свих данашњих Кајмаковића. У периоду успоставе земљишних књига имамо поред Ивана, још тројицу Кајмаковића, Јову, Симу и Тодора, али на основу расположивих података не могу рећи више о њиховој међусобној вези.
Само предање о ранијем презимену Војиновић, можда и садржи значајан путоказ. Наиме, Војиновићи из Пиве припадају хаплогрупи E-V13. Међутим Вујиновићи, раније расељени из Пиве, по свему судећи припадају хаплогрупи N2.
Значајан корак ка одговорима које овдје тражимо, било би тестирање код YSEQ-a на FGC28435.
