Добри и вриједни људи, поздрав свима!
Та конструкција која је изнешена од стране Бањанске веома занимљиво звучи па стим у вези молим да се дају неке препоруке и смернице у смислу литературе везане за ту теорију.
Унапријед хвала!
Поздрав Bocajlo,
драго ми је да се неко интересује за моју претпоставку могућег Кастриотског порекла Руђа и Бранила. Није да је форсирам, али шта је ту је, само се у овој варијанти фрапантно слажу коцкице. Као што већ наведох Хамза /Бранило Кастриота је за сада једина историјска личност, која има (скоро) потпуно поклапање са пивским Бранилом, главном лику из основног пивског предања, које почиње, да " Бранило и Руђо бране Султана и добивају као награду поседе у Пиви". Наиме, ова шармантна реченица ме (још) увек подсећа на енглеску кованицу "hidden in plain sight" (сакривено на очиглед свих). Бранило и Руђо нису била два безазлена локална момка, која ето бране јадног, безпомоћног и доброћудног чикицу Султана на годишњем одмору у Херцеговини око 1468 год, од локалног силеџије
Бакрорез из 1596, Theodor de Bry,
Ameses Castriota f. (filius) Reposiae (
Хамза Кастриота син Репоша По интернету кола и варијанта да је Хамза/Бранило син Станише (по генеалошким таблицама К. Хопфа, в.прил.), али није тачна.
Постоји велика вероватноћа, да је Хамза/Бранило Кастриота идентичан са историјским ликом истог доба -ВранаКонте-ом (Vranakonti, UranaConte,Branakonte, Conta Urana.
Пошто у Пиви нису познати гробови Руђе и Бранила, сасвим је вероватно, да су они само у пиви оставили потомство и преселили се у Напуљско краљевство на своје нове добивене феуде као рец. Ducato di Ferrendina. Првобитно су се тамо звали Бранаи-Кастриота да би се касније звали само Кастриота -Скендербег.
Најјача спона Хамзе/Бранила са Пивом, је ретко име његовог оца Репоша (Карл Хопф погрешно наводи, да се замонашио на Синају), као и Али-бега сина Репоша тимарника Сокол града из Аличићевог дефтера. Мислим, да је поменути Али бег круцијална ставка у разрешењу енигме.
Препоручио бих ако можете наћи српски превод књиге Франца Бабингера "Мехмед Освајач и његово доба" у преводу Томислава Бекића, Нови Сад 1968год, ово енглеског линка.
https://books.google.de/books?id=PPxC6rO7vvsC&pg=PR11&lpg=PR11&dq=franz+babinger+mehmed+der+eroberer+und+seine+zeit&source=bl&ots=IRu8jqpDcl&sig=zdKzN6UuEYg6pFvaoVmeFJKKWaY&hl=de&sa=X&ved=0CEgQ6AEwB2oVChMIkMOkrv2oxwIVovJyCh1P8wFB#v=onepage&q=franz%20babinger%20mehmed%20der%20eroberer%20und%20seine%20zeit&f=falsehttps://books.google.de/books?id=WXhcAAAAcAAJ&pg=RA1-препоручујем ово капитално дело фон Хана,
Reise durch die Gebiete des Drin und Wardar, Johann Georg von Hahn
PA303&dq=johann+von+hahn+branilo&hl=de&sa=X&ved=0CCAQ6AEwAGoVChMIlIj1pISpxwIVgY8sCh0CTQma#v=onepage&q=johann%20von%20hahn%20branilo&f=false
Karl Hopf, Chroniques gréco-romanes inédites ou peu connues
http://reader.digitale-sammlungen.de/de/fs1/object/display/bsb11158887_00005.htmlGiuseppe Staffa,(2014) I grandi condottieri del Medioevo
https://books.google.de/books?id=MWiuAwAAQBAJ&pg=PT110&lpg=PT110&dq=hamza+castriota&source=bl&ots=Qy9D5ODfsN&sig=JQbGyIYPBSaAzlrGdrnt-5cr7tk&hl=de&sa=X&ved=0CFMQ6AEwCWoVChMIjoG04pupxwIVRYwsCh0rlAST#v=onepage&q=hamza%20castriota&f=falseА. Аличић, Поименични попис санџака вилајета Херцеговина
http://mediafiretrend.com/f/157671592/alii_s_ahmed_poimenini_popis_sandaka_vilajeta_hercegovina_1477_god.html