Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375

[Sergio]

Данас смо наручили проширење са 67 на 111 маркера за Демиће.

Свака част. Штета што у многим фамилијама нема те заједничке иницијативе.

[Uzi]

Данас смо наручили проширење са 67 на 111 маркера за Демиће.

Честитке! Надам се да ће проширење донети нека нова сазнања и поклапања. 

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Свака част. Штета што у многим фамилијама нема те заједничке иницијативе.

Ма није ни овдје било, него ми је Amicus помогао око наручивања пошто нисам имао картицу.
Студентска уштеђевина.

[Предраг56]

Пpoco

Опет дођемо на исто! Ово сам писао почетком маја 2017.године!

Κριθία (Критиа)-Κριθ -κριθαριού kritharioú (jечам жито или зрно) и  Κεχριώτης (Кехриотис) - κεχρ (просо)!!!

 

Вратио сам сe на рад Горданe Томовић о Кричанима. У свом раду она наводи да се оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини да је  сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна, да је данас то село Критија, на турском Јени Кјој, северо источно од Солуна.

Заиста имамо у Грчкој такво место.

http://buk.gr/el/poli-perioxi/krithia

Κριθιά (Τοπική Κοινότητα Κριθίας (Κριθέας) - Δημοτική Ενότητα ΑΣΣΗΡΟΥ), ανήκει στον δήμο ΛΑΓΚΑΔΑ της Περιφερειακής Ενότητας ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ που βρίσκεται στην Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας, σύμφωνα με τη διοικητική διαίρεση της Ελλάδας όπως διαμορφώθηκε με το πρόγραμμα “Καλλικράτης”.

kókkous kritharioú значи jечам жито или зрно 
κόκκους κριθαριού

Шта кажу Македонци
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B8_%D0%8C%D0%BE%D1%98

Ени Ќој или Ново Село (грчки: Κριθιά, Критија, до 1927 Γενή Κιόι, Ени Ќој)[2] — село во Општина Лагадина во Солунски округ, Егејска Македонија, денес во областа Централна Македонија, Грција.


Имамо место под истим називом и у Турској.
https://en.wikipedia.org/wiki/Krithia

Krithia (Greek: Κριθία; Turkish: Alçıtepe) is a small village on a commanding high plateau in the Eceabat District of Çanakkale Province, Turkey, about 4 miles from Cape Helles, the tip of the Thracian Chersonesos, now Gallipoli Peninsula.
Krithia was named after the grain "krithos", which in Greek means "barley"; a nearby cape was also called Krithea (Κριθέα) in Byzantine times, now Akbaş Burnu.

[Милош]

Moждa je вeћ пoмињaнo, aли ja нaлeтex нa jeдaн тeкcт, пa peкox дa пoдeлим.

Pиcтo Koвиjaнић у "Пoмeни цpнoгopcкиx плeмeнa у кoтopcким cпoмeницимa (XIV-XVI виjeк), књигa II, Tитoгpaд 1974, нa cтpaни 181. кaжe дa cу ce Kpичи из пpeдeлa Дpoбњaкa paceлили у oблacт Пoтapja, гдe и дaнac пocтoje бpojни тoпoними, кojи cвeдoчe o oвoм cтapoм пopoмaњeнoм илиpcкoм плeмeну, oгpaнку Maтapугa.

Ja ниcaм имao oву књигу у pукaмa, вeћ caм oвaj пacуc нaшao кoд В. Кoњeвићa у "Xepaк Вpaнeш-poдoнaчeлник плeмeнa Вpaнeши", пa мe зaнимa oдaклe oвaквo тумaчeњe Koвиjaнићa и нa ocнoву чeгa бaзиpa oвo cвoje виђeњe?

Опет дођемо на исто! Ово сам писао почетком маја 2017.године!

Κριθία (Критиа)-Κριθ -κριθαριού kritharioú (jечам жито или зрно) и  Κεχριώτης (Кехриотис) - κεχρ (просо)!!!

 

Вратио сам сe на рад Горданe Томовић о Кричанима. У свом раду она наводи да се оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини да је  сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна, да је данас то село Критија, на турском Јени Кјој, северо источно од Солуна.

Заиста имамо у Грчкој такво место.

http://buk.gr/el/poli-perioxi/krithia

Κριθιά (Τοπική Κοινότητα Κριθίας (Κριθέας) - Δημοτική Ενότητα ΑΣΣΗΡΟΥ), ανήκει στον δήμο ΛΑΓΚΑΔΑ της Περιφερειακής Ενότητας ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ που βρίσκεται στην Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας, σύμφωνα με τη διοικητική διαίρεση της Ελλάδας όπως διαμορφώθηκε με το πρόγραμμα “Καλλικράτης”.

kókkous kritharioú значи jечам жито или зрно 
κόκκους κριθαριού

Шта кажу Македонци
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B8_%D0%8C%D0%BE%D1%98

Ени Ќој или Ново Село (грчки: Κριθιά, Критија, до 1927 Γενή Κιόι, Ени Ќој)[2] — село во Општина Лагадина во Солунски округ, Егејска Македонија, денес во областа Централна Македонија, Грција.


Имамо место под истим називом и у Турској.
https://en.wikipedia.org/wiki/Krithia

Krithia (Greek: Κριθία; Turkish: Alçıtepe) is a small village on a commanding high plateau in the Eceabat District of Çanakkale Province, Turkey, about 4 miles from Cape Helles, the tip of the Thracian Chersonesos, now Gallipoli Peninsula.
Krithia was named after the grain "krithos", which in Greek means "barley"; a nearby cape was also called Krithea (Κριθέα) in Byzantine times, now Akbaş Burnu.

Пpeдpaжe, oдличнo тумaчeњe!

[Небојша]

Симпатичан опис једне ноћи на Дурмитору (Вражје језеро):

http://www.putokaz.me/izvjestaji-sa-akcija/668-prvo-srastanje-vrazje-jezero-durmitor

"Hladno je, duva na momente. Gledam na termometar, ima 7̊ C. Pred zoru će biti još hladnije. Ali ne mari. Neka je toplo onima u gradu, što ostaše u svojim ugrijanim krevetima.

Nama ne mora, neposrednije je ovako. Nama ne treba, bolje se pamti. Fotografišem okolo, Srđa čak svira gitaru, pjevamo. Povremeno se sjetim da situacija i nije baš uobičajena, smijem se od zadovoljstva. Već je kasno, idemo na spavanje. U tim trenucima, dok fotografišem šatore osvijetljene lampama, pored jezera, u tom neviđbogu, pored jezera koje se čak imenuje vražjim, osjećam zadovoljstvo, stapanje sa prirodom, sa noći, sa hladnoćom. Odjednom čujem vragove i utopljenike, čujem žene plemena Kriča koje zovu svoje umrle ratnike. Za mene, ovo je noć otkrovenja, nestvarna i uzbudljiva."

Све ово зачињено је прелепим фотографијама тога краја













Аутор: Жељко Шћепановић ("Најбољи извештаји из природе")

[Дробњак]

Симпатичан опис једне ноћи на Дурмитору (Вражје језеро):

http://www.putokaz.me/izvjestaji-sa-akcija/668-prvo-srastanje-vrazje-jezero-durmitor

"Hladno je, duva na momente. Gledam na termometar, ima 7̊ C. Pred zoru će biti još hladnije. Ali ne mari. Neka je toplo onima u gradu, što ostaše u svojim ugrijanim krevetima.

Nama ne mora, neposrednije je ovako. Nama ne treba, bolje se pamti. Fotografišem okolo, Srđa čak svira gitaru, pjevamo. Povremeno se sjetim da situacija i nije baš uobičajena, smijem se od zadovoljstva. Već je kasno, idemo na spavanje. U tim trenucima, dok fotografišem šatore osvijetljene lampama, pored jezera, u tom neviđbogu, pored jezera koje se čak imenuje vražjim, osjećam zadovoljstvo, stapanje sa prirodom, sa noći, sa hladnoćom. Odjednom čujem vragove i utopljenike, čujem žene plemena Kriča koje zovu svoje umrle ratnike. Za mene, ovo je noć otkrovenja, nestvarna i uzbudljiva."

Све ово зачињено је прелепим фотографијама тога краја













Аутор: Жељко Шћепановић ("Најбољи извештаји из природе")

Предобре фотке. Ја сам на 5 км-а од језера. Одшетам ових дана до тамо. Најлепше је кад је прохладан и ветровит дан јер нема никог. Кад су топли дани, све врви од купача, турбо-фолка, роштиља и другог хаоса, па није неки угођај, сем за купање.

[Бобан Чамџић]

Небојша
Да ли је до сада неко од Ћировића пореклом из Мораче урадио ДНК тест?
Покушавам да убедим једног од Ћировића пљеваљских да уради ДНК тест 14.септембра.Повезивање Ћировића старинаца у Морачи са Кричима је врло могућа.

[Небојша]

Небојша
Да ли је до сада неко од Ћировића пореклом из Мораче урадио ДНК тест?
Покушавам да убедим једног од Ћировића пљеваљских да уради ДНК тест 14.септембра.Повезивање Ћировића старинаца у Морачи са Кричима је врло могућа.

Мислим да није. Постоји у пројекту неки Ћировић из околине Мионице, који се уклапа у род Морачана Богићеваца (R1b-U152), али нисам сигуран да води порекло од тих стариначких Ћировића.

То би била стварно велика ствар. Ако могу некако да помогнем, јавите.

Од тих староседелачких родова из Мораче тренутно имамо тестиране Даниловиће  E-V13. Остаје да видимо Сандиће и Ћировиће. За Криче би то стварно могло да буде велико откриће, мада постоји реална шанса да нема ништа од тога, тј. да предање није тачно.

[Бобан Чамџић]

Мислим да није. Постоји у пројекту неки Ћировић из околине Мионице, који се уклапа у род Морачана Богићеваца (R1b-U152), али нисам сигуран да води порекло од тих стариначких Ћировића.

То би била стварно велика ствар. Ако могу некако да помогнем, јавите.

Од тих староседелачких родова из Мораче тренутно имамо тестиране Даниловиће  E-V13. Остаје да видимо Сандиће и Ћировиће. За Криче би то стварно могло да буде велико откриће, мада постоји реална шанса да нема ништа од тога, тј. да предање није тачно.

Мислим да су и Брауновићи старинци.

Ћировић из околине Мионице,Богићевац,тешко да је од старинаца Ћировића.Јер Богићевци насељавају ове просторе од XVI века,а старинци Ћировићи спомињу се да живе у близини манастира Мораче у XIII веку.

Остало је да добијем коначан одговор најкасније до 10.септембра.Ако буде решио да уради ДНК тест могу ли да га упутим на Вас Небојша?

[Банија]

Ми имамо потенцијалну везу са Ћировићима преко Котлајића.
Давно сам писао о томе: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=574.0

Међутим, познато нам је да постоји село Котлајићи (ако сам добро схватио, то је некада био само засеок Крупица) у пљеваљском крају и то баш у Кричку. Вјерујем да пљеваљске Котлаје прије имају везе са овим селом него са Морачом.

[Бобан Чамџић]

Котлајићи и Крупице су два суседна села.Оба села су део средњовковног Кричка.По записима који постоје  у село Вашково које се налази у непосредној близини ова два села су прво дошли Ћировићи из Горње Мораче вероватно крајем XVII века,који су пре тога живели у Доњој Морачи.

Од тих Ћировића су касније настали Голубовићи који у пљеваљском крају живе у више села:Крупице,Котлајићи,Маоче,Њивице...један део Голубовића је населио село Шумановац код Жабљака,а један део се населио у селу Ограде које припада прибојској општини.Осим презимена Голубовић,поједини Голубовићи су прозвани и Котлаје-Котлајићи.
Осим Ћировића и Голубовића(Котлаја)истом роду припадају и пљеваљски Пејовићи и Ђаковићи.

Моје презиме поједини записи родно повезују са Голубовићима из Ограда који су од Голубовића из Крупица и Котлајића,а сви они су од Ћировића,ако се ти ретки записи узму у обзир.Ово је свакако претпоставка,ДНК тест Ћировића би зато дао прецизне одговоре.

[Небојша]

Котлајићи и Крупице су два суседна села.Оба села су део средњовковног Кричка.По записима који постоје  у село Вашково које се налази у непосредној близини ова два села су прво дошли Ћировићи из Горње Мораче вероватно крајем XVII века,који су пре тога живели у Доњој Морачи.

Од тих Ћировића су касније настали Голубовићи који у пљеваљском крају живе у више села:Крупице,Котлајићи,Маоче,Њивице...један део Голубовића је населио село Шумановац код Жабљака,а један део се населио у селу Ограде које припада прибојској општини.Осим презимена Голубовић,поједини Голубовићи су прозвани и Котлаје-Котлајићи.
Осим Ћировића и Голубовића(Котлаја)истом роду припадају и пљеваљски Пејовићи и Ђаковићи.

Моје презиме поједини записи родно повезују са Голубовићима из Ограда који су од Голубовића из Крупица и Котлајића,а сви они су од Ћировића,ако се ти ретки записи узму у обзир.Ово је свакако претпоставка,ДНК тест Ћировића би зато дао прецизне одговоре.

Биће занимљиво ако се испостави да је у том делу Црне Горе постојала некаква концентрација M205 и да постоји континуитет миграција ка северозападу. Сетимо се да Лубурић за Годијеље каже да су из Годиња у Црмници (могуће да је ово само претпоставка на основу сличног имена?).

Са друге стране, неспорно је да се Кричак помиње веома рано на простору где и данас имамо прилично M205, међу којима неки имају предање о већој старини на том подручју.

[Банија]

Уплаћено је данас тестирање другог огранка Демића из Класнића код Глине (Баније).
Огранак који је тестиран (Демићи-Тубићи) нема предање о сродству са огранком који ће бити тестиран сутра (Демићи-Даштовићи), а и почели смо се узимати међусобно крајем XIX вијека. Уколико сродство постоји, оно свакако датира из времена прије 1800. године.

[Rigel]

Цитат: Небојша  септембар 16, 2017, 08:03:16 поподне
Видић, Св. Стеван, Бачинци (општина Шид), даље порекло из Парабућа (данас Ратково) у Бачкој, хаплогрупа J2b1-M205, род Крича

Нисам успео пронаћи више о овим Видићима. Видим само да је становништво Раткова насељено углавном од стране колониста из Топлице и околине Лесковца.

Видић се по хаплотипу савршено уклапа у ову групу M205 са потеза Полимље-Крајина (385ab=15-18, 458=15). У том смислу би било занимљиво уколико је из тих југоисточних крајева, с обзиром да се овакви хаплотипови до сада тамо нису појављивали.

Ово је ујчевина нашег Ригел-а, па можда може да каже нешто више о Видићима.


Хвала Небојша. 

Моји Видићи су у Бачинце (општина Шид) дошли крајем 19. века из Парабућа (данас Ратково). Претпостављам после велике епидемије колере која је избила у Парабућу 1873. и од које је умрло 800 људи, тј. четвртина становништва места.

У Парабућу се у попису 1828. помиње једна кућа Видића. На пописима 1728., 1743., 1752. и 1772. у Парабућу нема Видића.

Међутим, нашао сам Видиће пописане у близини Парабућа током 18. века:

- у Српском Милетићу (Racz Militics) 1752. и 1784.
- у Челареву (Cséb) 1743.
- у Сомбору 1796.

Да ли је нека од ових породица прешла у Парабућ крајем 18./почетком 19. века тешко је рећи.

О даљем пореклу немамо никаквих предања.

Пошто су Срби у Војводини, колико ми је познато, ретко мењали презиме (изузимајући узимање презимена по имену места одакле су, што овде није случај), рекао бих да су Видићи највероватније са овим презименом дошли у јужну Угарску.

Само презиме потиче од имена Вид или Вида, и сигурно се јављало на разним местима код неповезаних породица.

Једине Видиће који славе Св. Стевана сам нашао у области Прњавора и Босанског Брода. Нисам успео да откријем да ли они имају неко предање о даљем пореклу.

Такође су ми интересантне две друге групације Видића:

- у литератури о Пљевљима се Видићи помињу као једно од најстаријих племена/родова у том крају; каже се да су ту били у време доласка Турака; данас их у Пљевљима више нема; исељавали су се у Рашку (село Себимље и сам град Рашка) и уопштено по том делу југозападне Србије; неки су дошли и до Београда; овај род слави Св. Николу, али слава се некада и мењала; оно што је посебно интересантно код овог рода Видића је управо да потичу из пљеваљског краја који је један од центара хаплогрупе J2b1-M205 на овим просторима.

- други већи род Видића су они из ужичког краја са славом Св. Аранђела; они наводно сви потичу из Сирогојна код Ужица; од овог рода је и Немања Видић; међу коментарима о породици Видић на секцији ”Презимена” овог форума, неко је навео да се у њиховој породици прича да су ови Видићи из Сирогојна даљим пореклом из јужне Херцеговине; не знам колико је ово поуздано.

Видића има још по Босни и чини ми се на Кордуну, са разним славама, али то нигде није Св. Стеван.

Нисам се још срео са презименом Видић на простору југоисточне Србије.

У сваком случаји, само тестирање може потврдити неку везу или пут миграције до Бачке.

Проширио сам број маркера на 67 за Видиће, па да искористим прилику да се јавим Кричима. 

Marker   DYS531   DYS578   DYF395   DYS590   DYS537   DYS641   DYS472   DYF406S1   DYS511
Value   11   8   15-16   8   11   10   8   12   9

Marker   DYS425   DYS413   DYS557   DYS594   DYS436   DYS490   DYS534   DYS450   DYS444   DYS481   DYS520   DYS446
Value   12   22-23   17   10   12   12   19   8   13   22   20   13

Marker   DYS617   DYS568   DYS487   DYS572   DYS640   DYS492   DYS565
Value   12   11   14   10   12   12   11

[Небојша]

Проширио сам број маркера на 67 за Видиће, па да искористим прилику да се јавим Кричима. 

Marker   DYS531   DYS578   DYF395   DYS590   DYS537   DYS641   DYS472   DYF406S1   DYS511
Value   11   8   15-16   8   11   10   8   12   9

Marker   DYS425   DYS413   DYS557   DYS594   DYS436   DYS490   DYS534   DYS450   DYS444   DYS481   DYS520   DYS446
Value   12   22-23   17   10   12   12   19   8   13   22   20   13

Marker   DYS617   DYS568   DYS487   DYS572   DYS640   DYS492   DYS565
Value   12   11   14   10   12   12   11

Свака част, Ригел!

Овако Видић стоји са осталима на 67 маркера:

- Радовић, Источно Сарајево, око 800 година до заједничког претка
- Лакић, Босанска Крајина, око 960 год.
- Тинтор, Северна Далмација, око 1100 год.
- Cullen, САД (раније Хрватска?), око 480 год.
- Наранчић, Лика, око 780 год.
- Чирко, Ливно, око 930 год.
- Милутиновић, околина Крушевца, око 1080 год.
- Стојановић, Врачев Гај, Банат, око 1230 год.
- Демић, Банија, око 630 год.
- Хазири, Косово, око 1470 год.
- Мркобрад, Ковин, Банат, око 1140 год.
- Биљански, Смољан, Бугарска, око 1560 год.
- Новаковић, Босанска Крајина, око 960 год.
- Раденковић, Трстеник, око 930 год.
- Батоћанин, Лопаш, око 930 год.

Као што се може видети, на основу 67 маркера, Видићу је најближи мистериозни Кулен, који је јако близак још неким припадницима M205. После њега му је вероватно најближи Демић, који је уједно близак и поменутом Кулену.

Видићу су генетски најдаљи Бугарин Биљански и Албанац Хазири, што је негде и очекивано.

[Витомир Радовић]

Колико је предак Чамџића удаљен од Радовића?

[Небојша]

Колико је предак Чамџића удаљен од Радовића?

Премало маркера за процену.

[Витомир Радовић]

Хвала ти Небојша.

[Банија]

Први од три планирана текста о Кричима:
http://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/

У њему су обрађени Кричи кроз предања и кроз историјске изворе. Нисам користио научну апаратуру јер сматрам да је текст овако прегледнији и читљивији обичним људима.

Ових дана планирам и текст о Кричима у нашим западним крајевима, као и текст о Кричима као генетски профилисаном роду.