Аутор Тема: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375  (Прочитано 63299 пута)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #500 послато: Мај 04, 2017, 06:20:31 поподне »
Да ли би од ових Крички могао бити словачки археолог Vojtech Budinský-Krička? Рођен је у Ружомбероку. Видимо да је Крички било у Коморану, а днк резултати показују да је њихова хаплогрупа присутна и код Мађара из Будимпеште.

Не стигох ових дана да прокоментарише овај твој прилог. Али био ми је занимљив јако. Могући трагови Крича у Војводини! Мада ја сам (када је у питању моја породица по оцу, затим Павкови, Стојановићи и др.) мислио да је миграција ишла преко данашње Србије, али ми ово упућује и на могућу везу Далмација, Лика, Крајина, Босна и итд и итд.

Прочитах ових дана књигу Мокрински родослови у издању Војвођанске академије наука и уметности.

У делу "Мокринска" презимена из пописа у првој половини XVIII века (стр.12) када се говори о Потиској војној граници (развојичење шанчева у Бачкој пре пресељења у Банат од 1743-1745)  наиђох н е о ч е к и в  а н о  на помињање неких овде нама познатих презимена (можда нису сва кричка):

Сегедин: помиње се извесни Демић за кога се каже да је изгледа прешао у Сенту 1720 године (стр.12).

Суботица: Кришанов (занимљиво презиме)

Бечеј: Новаков (можда нема везе са презименом  Новаковић, а можда и има, стр.13)

Сента: Демић, Зрнић (стр.13 и стр.15)

Зрнићи се касније помињу код родослова Ђуканових у контексту да су крајем  XVIII и почетком XIX века понекад кумовали, уз Грастиће, Ђукановима званима још и Савини (што је фамилија моје бабе по оцу), и  да су све те породице стигле у Мокрин из Сенте (стр.71).

Интересантно је да су Новаковићи остали без -ић, док код Демића и Зрнића није се имало шта скратити а да се презимена не наруже у битном (то видимо код кратких презимена).

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #501 послато: Мај 05, 2017, 12:17:57 пре подне »
Не стигох ових дана да прокоментарише овај твој прилог. Али био ми је занимљив јако. Могући трагови Крича у Војводини! Мада ја сам (када је у питању моја породица по оцу, затим Павкови, Стојановићи и др.) мислио да је миграција ишла преко данашње Србије, али ми ово упућује и на могућу везу Далмација, Лика, Крајина, Босна и итд и итд.

Прочитах ових дана књигу Мокрински родослови у издању Војвођанске академије наука и уметности.

У делу "Мокринска" презимена из пописа у првој половини XVIII века (стр.12) када се говори о Потиској војној граници (развојичење шанчева у Бачкој пре пресељења у Банат од 1743-1745)  наиђох н е о ч е к и в  а н о  на помињање неких овде нама познатих презимена (можда нису сва кричка):

Сегедин: помиње се извесни Демић за кога се каже да је изгледа прешао у Сенту 1720 године (стр.12).

Суботица: Кришанов (занимљиво презиме)

Бечеј: Новаков (можда нема везе са презименом  Новаковић, а можда и има, стр.13)

Сента: Демић, Зрнић (стр.13 и стр.15)

Зрнићи се касније помињу код родослова Ђуканових у контексту да су крајем  XVIII и почетком XIX века понекад кумовали, уз Грастиће, Ђукановима званима још и Савини (што је фамилија моје бабе по оцу), и  да су све те породице стигле у Мокрин из Сенте (стр.71).

Интересантно је да су Новаковићи остали без -ић, док код Демића и Зрнића није се имало шта скратити а да се презимена не наруже у битном (то видимо код кратких презимена).

За Зрниће из Мокрина сам одавно чуо, али сам мислио да су дошли неком скоријом колонизацијом, из Лике. Свеједно Зрнићи нису Кричи према резултату тестирања.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #502 послато: Мај 05, 2017, 05:43:25 пре подне »
За Зрниће из Мокрина сам одавно чуо, али сам мислио да су дошли неком скоријом колонизацијом, из Лике. Свеједно Зрнићи нису Кричи према резултату тестирања.

Па зато сам се и оградио.

Али тај неки правац миграција и могућа веза неких породица (ко зна још од када и одакле ) су ми били били интересантни, као и статус неких појединца (граничар и итд).

Поздрав! :)


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14348
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #503 послато: Мај 08, 2017, 12:21:53 поподне »
Осим тога Нeбојша, она прва карта коју си синоћ избацио...гдe си приказао крички кластeр и у дeлу Анадолијe (ако сам добро схватио), вратио сам сe на рад Горданe Томовић о Кричанима. У свом раду она наводи да се оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини да је  сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна, да је данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, северо источно од Солуна, да је утицај грчког језика и византијске културе веома  рано почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави, да поред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и других делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана.

Па заиста имамо у Грчкој такво место

http://buk.gr/el/poli-perioxi/krithia

Κριθιά (Τοπική Κοινότητα Κριθίας (Κριθέας) - Δημοτική Ενότητα ΑΣΣΗΡΟΥ), ανήκει στον δήμο ΛΑΓΚΑΔΑ της Περιφερειακής Ενότητας ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ που βρίσκεται στην Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας, σύμφωνα με τη διοικητική διαίρεση της Ελλάδας όπως διαμορφώθηκε με το πρόγραμμα “Καλλικράτης”.


kókkous kritharioú значи jечам жито или зрно 
κόκκους κριθαριού

Шта кажу Македонци
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B8_%D0%8C%D0%BE%D1%98

Свака част за овај проналазак! Тражио сам то место раније али га нисам нашао. Та конструкција о пореклу Крича из околине Солуна и грчким сточарима потекла је од Гордане Томовић.

Наравно, они тада нису имали днк резултате, нити било шта слично. Међутим, када данас погледамо распоред ове подгране J-M205, то не делује толико невероватно.

Имамо очито влашку групу са једном од матица на простору северне Црне Горе, имамо Грка (додуше у зап. Анадолији), имамо појачану концентрацију ове гране у Шоплуку, где је осетан утицај тих грчких сточара.

Ако томе додамо и оне Храбакове приче (које нису сасвим проверене) о досељавању влашких групација с југа у централне крајеве тадашње српске државе, онда ово звучи више него занимљиво.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #504 послато: Мај 08, 2017, 06:04:27 поподне »
Свака част за овај проналазак! Тражио сам то место раније али га нисам нашао. Та конструкција о пореклу Крича из околине Солуна и грчким сточарима потекла је од Гордане Томовић.

Наравно, они тада нису имали днк резултате, нити било шта слично. Међутим, када данас погледамо распоред ове подгране J-M205, то не делује толико невероватно.

Имамо очито влашку групу са једном од матица на простору северне Црне Горе, имамо Грка (додуше у зап. Анадолији), имамо појачану концентрацију ове гране у Шоплуку, где је осетан утицај тих грчких сточара.

Ако томе додамо и оне Храбакове приче (које нису сасвим проверене) о досељавању влашких групација с југа у централне крајеве тадашње српске државе, онда ово звучи више него занимљиво.

Ма тражио сам и ја раније то место. Али ми никако није успевало до јуче.

Можда сам и досадан. Ту је горе, близу Солуна (релативно) у Бугарској и тај град Кричим, који можда нема баш никакве везе са нашим Кричима. Али је интересантно (па и комично) што ни Бугари не знају. Ово је са блога извесног Димитри Георгиева, који је посегнуо чак и за речником Вука Караџића и дошао до речи крчма (што благе везе по мени нема).

http://apollon.blog.bg/izkustvo/2009/10/16/zagadkata-na-imeto-na-grad-krichim-proizhod-i-etimologiia-kr.417227

Димитър Георгиев - Даков

До този момент изследователите лингвисти бяха затруднени с разгадаването на ребуса за името на град Кричим. Името на града е старобългарско по произход и голяма роля за изясняването на неговия произход дава Асеновия скален надпис, където е изписано и името на селището.

Кричимски надпис на цар Иван Асен ІІ гласи: “на този камък седя цар Асен, когато превзе Кричим”. Надписът няма точна дата, но по хода на събитията се отнася след битката при Клокотница. 

Удивително точно е съхранено името Кричим в запис от турски документ от 1695 година за извънредния данък "авариз",  него името на селището е изписано като Kiriçma.
 :)

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5

Битка код Клокотнице се одиграла 9. марта 1230.године између Бугарског царства и Епирске деспотовине. Бугарску војску предводио је Јован Асен II, а Епирску Теодор Анђео Дука Комнин. Завршила се поразом Епирског деспота Теодора Дуке. Након те битке Бугарска је освојила Македонију и заузела север данашње Албаније. Епирска деспотовина је након битке постала другоразредна држава.
 :)
Могућа је и варијанта и да је та битка код Клокотнице изазвала разна померања народа и скупина са простора данашње Бугарске, и Грчке са  Епиром. И да наши Кричи као скупина сточара тада у ствари долазе на простор данашње Црне Горе, тако да се већ 1260 године помињу у српској историји.  Нисам историчар. Не знам.

Имамо запис о подизању манастира Морача из 1252. године од стране Стефана, син краља Вукана а унука Немањиног, што се спомиње на надвратнику западног портала.

А ми смо овде помињали фамилију Ћировић (као присутну у време подизања манастира) у вези са Кричима.

Од 1230 до 1260 је могло свашта да се издешава (то све  наравно ако Кричи нису били ту или у околини већа старина). 

Анадолија је посебна прича.

Али знам, да када видимо твоје карте, онда обично добијемо сви у кући инспирацију.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14348
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #505 послато: Мај 08, 2017, 07:17:21 поподне »
Можда сам и досадан. Ту је горе, близу Солуна (релативно) у Бугарској и тај град Кричим, који можда нема баш никакве везе са нашим Кричима. Али је интересантно (па и комично) што ни Бугари не знају. Ово је са блога извесног Димитри Георгиева, који је посегнуо чак и за речником Вука Караџића и дошао до речи крчма (што благе везе по мени нема).

У сваком случају, нека веза са тим простором постоји. Морам рећи, иако ме наш Лепен добрано преусмерио на Каракачане, све мање верујему ту опцију.

На страну то што они долазе прилично касно и то са Пинда у Албанији/Грчкој (где нема наше гране J-M205), тестирани J2b1 из ЈИ Србије којих, рачунајући и необјављена истраживања, има пуно, немају никакву свест о таквом пореклу.

И наши етнолози су сагласни око тога да се Каракачани нису одржали у Србији. Потпуно је другачије у Бугарској, где се сваке године одржавају традиционални скупови Каракачана у Сливену, што ће рећи да они имају јасну изражено свест о пореклу, итд.

С обзиром да је Србија у том погледу знатно либералнија од Бугарске, за очекивати би било да су баш код нас очували своју традицију, док су Бугари екстремно нетолерантни према другим етничким групцима.

И даље трагамо за неком везом између источних и западних Y22066 и пореклом ове групе.

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #506 послато: Мај 14, 2017, 12:47:11 поподне »
Ако све буде како треба, у наредних 10-ак дана добићемо и резултат Крички из Братишковаца.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #507 послато: Мај 14, 2017, 02:14:59 поподне »
Ако све буде како треба, у наредних 10-ак дана добићемо и резултат Крички из Братишковаца.

Ако се не поклопи са већ тестираним Кричком, баш ме брига. Знам који је прави.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14348
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #508 послато: Мај 17, 2017, 12:31:29 поподне »
Петар Влаховић можда с правом мисли да су сеобе Кричана започеле још пре доласка Турака (о чему сведочи велики број топонима као и континуитет презимена са основом КРИЧ на простору Босне и Хрватске) Наравно, много масивније миграције одвијале су се након продора Османлија.

Код Лубурића постоји податак да се неки Давид Кричковић из Пољица помиње још 1492 године.







(Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини)


Још је интересантнији помен Јуре Кричковића из 1233. године, такође из Пољица



(Vjesnik za arheologiju i povijest dalmatinsku)

С обзиром на рани помен Кричковића у далматинском приморју, можда је битно поменути да у Макарској, тачније у општини Брела, постоји, или је постојало, место Кричак.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #509 послато: Мај 17, 2017, 08:01:44 поподне »
Кад смо овдe помињали рад Горданe Томовић о Кричима и њиховој "могућој" вeзи са сeлом Критија у околини Солуна /то би била та византијско-грчка вeза), нијe згорeг помeнути да сe то мeсто налази у Солунском округу Лагадин (грчки: Δήμος Λαγκαδά, Димос Лангада), којeм припада и општина Асирос (нeобичан назив), односно Assiros (Greek: Άσσηρος, before 1926: Γιουβέσνα - Giouvesna, Bulgarian: Гвоздово, Gvozdovo). Рад који сам пронашао указујe да су сeло Критиа, код Галипоља ипак основали Грци протeрани из роднe Критијe код Асироса (Солун) ко зна када од странe Турака и враћeни ту послe Првог свeтског рата размeном становништава. У Асиросу  има свакојаких народа, па и Саракачана (са којима јe Кричe повeзивао Лeпeничанин).

Fields of Wheat, Hills of Blood: Passages to Nationhood in Greek Macedonia .
By Anastasia N. Karakasidou


Macedonia: The Politics of Identity and Difference - Google Books
books.google.rs

imag

host image

https://en.wikipedia.org/wiki/Assiros

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Историја града Асироса јe врло интeрeсантна (као и праисторија), ту су чувeнe оставe за жито.

Wardle, K. A., 1989, “Excavations at Assiros Toumba 1988: A Preliminary Report,” The Annual of the British School at Athens, 84, 447-463.

ČUVARI ŽITA U PRAISTORIJI | Milos Jevtic - Academia.edu
www.academia.edu

https://www.academia.edu/2495819/%C4%8CUVARI_%C5%BDITA_U_PRAISTORIJI

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #510 послато: Мај 17, 2017, 08:52:30 поподне »
Причајући са јeдном пријатeљицом гркињом-лингвистом о Кричима и раду Горданe Томовић о њима и довођeњу у вeзу са сeлом Критија, она ми рeчe да јe питањe из којeг јeзика јe у грчки јeзик дошла рeч критија (и да јe могућe и из групe јeзика којима припада и арапски јeзик).

Дођосмо у разговору и до "чувeних" визнатијских граничара Акритаса (grč. Διγενής Ακρίτας) из 9 до 11 века, а ја јој поменух онај  топоним Левертара што се повезује са чуварима леверима и неферима (чувари друмова).Па помислих на судбину Крича по "расури" са Дурмитора, у Даламцији, Лици, Банији, Кордуну, Банату. Јeдном граничар, увeк граничар.

Заиста испада по историјским подацима да су ти визнатијски граничари "завршили своју војничку каријеру кад су Турци "узели маха" и Византија посустала. Мада су бил ангажовани на истоку као "брана " Арапима, можда је ("само контам") нека група завршила у Дукљи (имамо и Буф, грч. Ακρίτας, Акритас, у преводу граничар, до 1955. Μπούφι, Буфи, насеље у Грчкој у општини Лерин, периферија Западна Македонија https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%83%D1%84).

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8

Акрити је назив који се користио у Византијском царству од 9. до 11. века за означавање војних јединица у источном делу царства, које су се суочавале са муслиманским агресорима на Блиском истоку. Њихови подвизи, су били слављени, и послужили су византијцима као инспирација за стварање”националног епа” о Акриту Дигенесу и циклусу песама о Акритима.
Термин је изведен од грчке речи Акрон / Акра, што значи границе; слично граничарима, лимитанци, су били запослени у касноримским и рано византијским војскама како би чували границе (лимес).
 :)
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CE%BA%CF%81%CE%AF%CF%84%CE%B5%CF%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/Digenis_Akritas

Ту је и тај њихов чувени јунак Василос Дигeнис Акритас (Vasilios Digenis Akritas),син сиријског eмира Мисура или Мосура и кћeркe Андроника Дукe и eп о њeму.

<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/wP_3Hf-dgEk" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

https://youtu.be/oI0G4_w-F7c
https://youtu.be/NrazspMVg2s

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #511 послато: Мај 17, 2017, 09:02:51 поподне »
Колико сам видeо и прочитао у Грчкој има потомака ових Акритаса, они имају свој фолклор, ношњу, нeка ми сe допада, а нeка  нe (дeлују ми опасно  :o) и музику, односно пeсмe којe пeвају о њиховим подвизима.

Жeнска ношња ми јe достојанствeна и помало мe подсeћа  у својој "свeдeности" на црногорску и личку, мушка црна (као нeки гусари). Музика мало монотона (уз сво поштовањe), али то јe ствар укуса.

Παναϊα μ' Σουμελά | Δ.Καρασαββίδης - Ακρίτες Ασπροπύργου
https://youtu.be/GS-heRKuMzY

Τα Ποντιακά | Δημ.Καρασαββίδης | Ακρίτες Ασπροπύργου
https://youtu.be/go0Sn75czjA

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #512 послато: Мај 27, 2017, 01:21:44 поподне »
Још мало прилога о могућој византијско-грчкој вези Крича (молим да се све ово што излажем условно схвати) са блога Драгана Палдрмића, Мостови културе, јер не знам шта су извори (осим предања) за писања аутора Видоја Деспотовића за поједине тврдње (који помиње 6 век) у раду о селу Љутић код Пљевља.

ЉУТИЋ

https://mostovikulture.wordpress.com/2014/11/27/vidoje-despotovic-ljutici/

"Od Osnovne škole u Matarugama, pa do Krakalica, lijevo i desno od asfaltnog puta Pljevlja – Bijelo Polje, prostire se selo Ljutići."

"Prema predanju u ovim krajevima su živjeli iza Rimljana Grci, da su rejon Mataruga i okolina bili prenaseljeni, da su tu živjeli plemena Mataruge i Kriči, da je sve ovo bilo prenaseljeno i da su poslije pada pod Turke Mataruge i Kriči ostali vjerni svojoj vjeri i nijesu prelazili u islam. Bili su to i poznati stočari, zvani Vlasi, koji su sa stadima putovali veoma daleko i povremeno se povraćali i asimilirali u Srbe-pravoslavce. Nazivi Kavala u Ljutićima i Kalipolje u Vrulji su grčkog porijekla. Tu su i groblja, neka se i sada zovu grčkim, u kojima su grobovi i spomenici Rimljana, potom Grka i Srba."


"Tu su i groblja, neka se i sada zovu grčkim, u kojima su grobovi i spomenici Rimljana, potom Grka i Srba. Neka od ovih groblja su napuštena, a neka i sada služe za sahrane. U groblju u Dubravi su stećci iz rimskog perioda, u blizini tumule gdje su vršena sahranjivanja Ilira, a u Dubu i humke sa nadgrobnim pločama. Sve ovo, sa nešto pisanih dokumenata, svjedoči da su i u Ljutićima živjeli stanovnici iz najranijeg perioda datiranja obilježja o životu."

 
"Breza, kao karavanska stanica, se pominje u ugovorima iz 14. vijeka između dubrovačkih trgovaca i vlaha o prevozu kao krajnja stanica ili kao mjesto gdje se upućuju karavani, zatim kao mjesto preko kojeg je vodio put do krajnjeg odredišta (Komaran). Prema Brezi se određivao bliži položaj Komarana kao cilja karavana. Na Brezi je bila osmatračnica i utvrđenje, jer je u vidnom polju sa Gradinom u Vrulji, Katabunom, Kartalovim brdom i uzvišenjima od pravca Pljevalja preko Otilovića i Ivovika. Aktivnosti ove karavanske stanice je bila izrazitija kada je Polimlje postalo granička oblast Srbije i Bosne u 15. vijeku. O životu u Ljutićima u dalekoj prošlosti, čak i prije Ilira, postoje i drugi dokazi. U nekim pećinama rijeke Ćehotine, prilikom nekih istraživanja u 20. vijeku, su nađeni ostaci ljudskih staništa još iz perioda starijeg kamenog doba. Ovo i još neki arheološki nalazi svjedoče da su ovi krajevi bili naseljeni još i prije više hiljada godina prije nove ere."

 "Kriči su u ove krajeve bili naseljeni još u 7. vijeku bježeći pod najezdom Srba u Donju Hercegovinu."






 

« Последња измена: Мај 27, 2017, 01:23:33 поподне P56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #513 послато: Мај 27, 2017, 03:16:17 поподне »
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=510.0;topicseen

Галипољски Срби

А ево једне, скоро заборављене теме, са овог форума  на којој се говори о Галипољским Србима (Срби из Срема) који су од стране турака почетком 16.века  пресељени у село Бајрамчик, после пада српске деспотовине, и који се у 20-ом веку враћају у отаџбину.

http://www.intermagazin.rs/galipoljski-srbi-preziveli-osmanlije-nestali-u-jugoslaviji/

Очигледно је то Галипоље Турцима било једна од стратешких тачака за  насељевање поробљених народа  који су им им служили као "живи бедем" за одбрану или ко зна из којих разлога.Уосталом, скапирао сам и да су Понтски грци прошли као "боси по трњу".

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0_1312.

Један од разлога може бити и Битка код Галипоља која се одиграла 1312.године између Срба и Турака. Завршена је потупном победом Срба. Византијски цар Андроник II у недостатку сопствених снага се одлучује да у помоћ позове свог зета српског краља Милутина, који се одазива позиву и шаље му свог најбољег војсковођу Новака Гребострека и 2000 тешко оклопљених коњаника.

Можда наши Кричи(ако нису већа старина) тада, после те битке, долазе на просторе тадашње српске државе.  Мада помињала се овде и нека 1260 година и итд.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5

Galipolje (tur. Gelibolu Yarımadası, grč. Καλλίπολις, Χερσόνησoς Θράκια) je poluostrvo u turskoj Trakiji, u evropskom delu Turske. Zapadno je Egejsko more, dok je na istoku moreuz Dardaneli.

Sama reč Galipolje potiče iz grčkog jezika gde Καλλίπολις znači „lepi grad".


« Последња измена: Мај 27, 2017, 03:23:37 поподне P56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #514 послато: Мај 27, 2017, 03:23:56 поподне »
https://quod.lib.umich.edu/cgi/t/text/text-idx?c=acls;cc=acls;view=toc;idno=heb05014.0001.001

Ја сам овде већ помињао књигу FIELDS OF WHEAT, HILLS OF BLOOD: PASSAGES TO NATIONHOOD IN GREEK MACEDONIA, 1870-1990
Karakasidou, Anastasia N.

Рад говори са социолошког аспекта (по мени) пре свега о судбини грчких избеглица, али помиње и остале популације, о последицама тог средњевековног присилног расељавања становништва Балкана под утицајем инвазије Турака на Византију и Балкан и њиховог поновног враћања у отаџбинске земље или земље свог порекла и проблемима на које су наилазили од стране својих сународника (неразумевања и неприхватања) до несналажења и сиромаштва. Обиман рад на енглеском језику,али веома занимљив.

https://books.google.rs/books?id=vGQ2enTZWO4C&pg=PP4&lpg=PP4&dq=Fields+of+Wheat,+Hills+of+Blood:+Passages+to+Nationhood+in+Greek+Macedonia,+By+Anastasia+N.+Karakasidou&source=bl&ots=hZm9v3gg7z&sig=vcs_dKOIxxQH-iEMwDwOzo6JE-0&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjKgOKe-4_UAhWC0BoKHYi4AbkQ6AEISDAH#v=onepage&q=Fields%20of%20Wheat%2C%20Hills%20of%20Blood%3A%20Passages%20to%20Nationhood%20in%20Greek%20Macedonia%2C%20By%20Anastasia%20N.%20Karakasidou&f=false

Због свег (свог) тог "тумбања" народа сумњам да би на потезу Солун-Кавала-Калипоље и њихових залеђа било припадника Ј2б - М205 у већем броју (јер њих нигде и нема пуно изузев на Балкану и Кипру до 5%, можда Крит који проценат), а посебно кричког кластера (а ако су некада били међу Акритасима-византијским граничарима онда би та раштрканост била разумљива и њихово "претапање у сточаре" јер су Акритаси након пада Византије изгубили своје војничке привилегије).

А војник се од када је света и века тешко претварао у земљорадника.
« Последња измена: Мај 27, 2017, 03:33:28 поподне P56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #515 послато: Мај 27, 2017, 03:34:34 поподне »
Војник се тешко претварао у земљорадника, а статус сточара - влаха даје мобилност и релативну независност.
« Последња измена: Мај 27, 2017, 03:38:58 поподне P56 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14348
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #516 послато: Мај 27, 2017, 03:37:54 поподне »
"Tu su i groblja, neka se i sada zovu grčkim, u kojima su grobovi i spomenici Rimljana, potom Grka i Srba. Neka od ovih groblja su napuštena, a neka i sada služe za sahrane. U groblju u Dubravi su stećci iz rimskog perioda, u blizini tumule gdje su vršena sahranjivanja Ilira, a u Dubu i humke sa nadgrobnim pločama. Sve ovo, sa nešto pisanih dokumenata, svjedoči da su i u Ljutićima živjeli stanovnici iz najranijeg perioda datiranja obilježja o životu."

Апропо ове приче, поделио бих овде импресије једног припадника кричког кластера J2b1, који неуморно, колико му обавезе дозвољавају, директно на терену трага за неким доказима који би размрсили даље порекло Крича.

Тако је недавно овај наш "рођак" (теситран на необјављеном истраживњу, па не могу рећи презиме) био у Ускоцима, на Сињајевини, на Кричком Пољу, итд. Тамо је упознао неке занимљиве људе и код многих наишао на "општекричку" оријентацију, што ме искрено чуди.

Наиме, један професор из тог краја, који тврди да је пореклом од Крича и који је пуно истраживао о овом старом племену, сматра да су Кричи остаци римских легионара који су на своју иницијативу, још у то старо доба, тражили премештај (са све женама и децом) у те крајеве. Касније су се наводно одметнули и од римске власти и остали ту да живе у јако затвореној заједници, не мешајући се са другима.

Тако остаје све до досељавања Словена, али траје и након тога један период. Ту су и неке слике из птичије перспективе, на којима се виде камене ограде, којима је наводно била прошарана и ограђена читава територија Крича раније.

Мени лично више личе на неке импровизоване торове за стоку, али неко из тог краја можда боље зна.

Волео бих да знам на основу којих доказа је професор конструисао читаву причу. Сигуран сам да их нема превише. Са друге стране, можду су у питању само претпоставке.

Да иронија буде већа, тај професор је од Зековића из Ускока, слава Никољдан. Ови су Зековићи по предању из Куча, нису вероватно од Радоњића/Чејовића како кажу, али имају прилично јасну свест о пореклу, па ме стога овај податак чуди.

Иначе, Зековиће из Ускока имамо и у днк пројекту и припадају хг R1a-M458, у групи су са Кликовцима и осталима (род "А"). Можда су ово неки други Зековићи, мада нисам сигуран да постоје. А можда се код неких Ускока временом развила и таква свест о пореклу (Кричи) услед неких подела и сл.

Иначе, још неке породице из Ускока кажу да су пореклом од Крича.

Ништа у принципу ново нисам открио, о овој опцији смо и ми раније причали (сеоба у време Рима и сл.), али чисто да поделим причу. Верујем да ће и осталим Кричима бити интересантно.



Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #517 послато: Мај 27, 2017, 04:36:19 поподне »
Апропо ове приче, поделио бих овде импресије једног припадника кричког кластера J2b1, који неуморно, колико му обавезе дозвољавају, директно на терену трага за неким доказима који би размрсили даље порекло Крича.

Тако је недавно овај наш "рођак" (теситран на необјављеном истраживњу, па не могу рећи презиме) био у Ускоцима, на Сињајевини, на Кричком Пољу, итд. Тамо је упознао неке занимљиве људе и код многих наишао на "општекричку" оријентацију, што ме искрено чуди.

Наиме, један професор из тог краја, који тврди да је пореклом од Крича и који је пуно истраживао о овом старом племену, сматра да су Кричи остаци римских легионара који су на своју иницијативу, још у то старо доба, тражили премештај (са све женама и децом) у те крајеве. Касније су се наводно одметнули и од римске власти и остали ту да живе у јако затвореној заједници, не мешајући се са другима.

Тако остаје све до досељавања Словена, али траје и након тога један период. Ту су и неке слике из птичије перспективе, на којима се виде камене ограде, којима је наводно била прошарана и ограђена читава територија Крича раније.

Мени лично више личе на неке импровизоване торове за стоку, али неко из тог краја можда боље зна.

Ништа у принципу ново нисам открио, о овој опцији смо и ми раније причали (сеоба у време Рима и сл.), али чисто да поделим причу. Верујем да ће и осталим Кричима бити интересантно.

Ја сам Небојша (идући на осећај) такође писао нешто слично на ту тему, да су Кричи могуће потомци римских легионара, с тим што је моје мишљење да су то они који су пореклом из Сирије, и да је ту велику улогу одиграо Каракалин едикт из 212. године Constitutio Antoniniana којим су се додељивана римска грађанска права слободним људима широм Римског царства.

Каракала (лат. Caracalla; рођен 4. априла 186. године, умро 8. априла 217. године) цар Римског царства од 211. до 217. године, рођен у Лугдунуму у провинцији Галији,  син будућег цара Септимија Севера и Јулије Домне, добио име Марку Аурелију Антонину, али је касније добио надимак Каракала по дугачкој галској туници коју је носио, није имао популарност ни у једном слоју друштва изузев у војсци.

Пошто је био мешаног пунско-сиријског порекла ( рођен је  у Лугдунуму у Галији), могуће да је према својим сународницима био попустљивији или да су они код њега уживали неке привилегије.

Karakalin edikt i gradovi Jonije, Zbornik Matice srpske za klasične studije 17 (2015), 99-108
http://www.academia.edu/24158284/Karakalin_edikt_i_gradovi_Jonije_Zbornik_Matice_srpske_za_klasi%C4%8Dne_studije_17_2015_99-108

Оно што је мени занимљиво је то да су и Акритаси (византијски граничари) били различитог порекла (Акритаси црни) па тако и јерменског, а сасвим логично и сиријског порекла. Јер ко би могао да служи као брана Арапима на "источним границама Византије", осим оних који су "донекле знали" њихов језик,нису се физички много разликовали од њих, и ако је неко пажљиво ишчитао о Акритасима што сам поставио (нисам хтео да смарам) видео би да су они дејствовали по принципу "извиђања", "упадица" и "изненађења", изузетно увежбани, по мени могуће обучени у црно (по ношњи мушкараца) и то ноћу.

Свака част том човеку на истраживачком раду на терену јер је то оно право. Ја сам само један књишки мољац, који има и свог помоћника. Вероватно бих на терену добио  "напад поленске алергије".Није свако за све. :)

Осим тога, сигуран сам и да је код Крича било "саплемењавања" и "одплемењавања" па отуда и код тог племена и различитих хаплогрупа, као и код многих других или предања да је "неко од Крича". Неко је био по "мајци од Крича", а неко по "оцу од Крича", неко по обе линије.

Уосталом мени је тренутно највећа енигма Eрих Кош и онај његов рад о старом учитељу кричу. Иако слови да је  по оба родитеља јеврејског порекла, ја мислим да му је неко био "од  Крича" (нека баба или баба-тетка или још боље прабаба - тетка...има таквих у многим породицама које деци причају разне приче "из старих времена") и да му је пренео нека стара предања.

Ја пошто сам побожан, хвала Богу,већ сам исконструисао у својој глави да је Криче (видосмо да су доста пострадали) Господ са разлогом "збио" уз Србе (страдалнички народ по мени) из само њему знаних  разлога кроз исту веру да деле добро и зло кроз векове и много волим што је то тако и ето их и сачувао.

Жао ми је само што нема Синише овде који је Криче извео на светло дана из дубине заборава, уложивши велики труд од 2012/2013 године.

Ова тема о Кричима на овом форуму има елементе и форума (разговаралишта), блога (промишљања на тему) али и некаквог "живог зида" на којем можемо да пишемо о ономе што откривамо (макар и грешили у томе).Свако то може да оспори неким другим промишљањима и запажањима.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14348
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #518 послато: Мај 27, 2017, 04:46:49 поподне »
Уосталом мени је тренутно највећа енигма Eрих Кош и онај његов рад о старом учитељу кричу. Иако слови да је  по оба родитеља јеврејског порекла, ја мислим да му је неко био "од  Крича" (нека баба или баба-тетка или још боље прабаба - тетка...има таквих у многим породицама које деци причају разне приче "из старих времена") и да му је пренео нека стара предања.

То дело Е. Коша, који је Јеврејин иначе, треба схватити више као научну фантастику. Можда је ту мало себи дао "песничке слободе", па је саставио причу о том учитељу Кричу, с обзиром да су остали подаци углавном из литературе која се бави Дробњаком. Прича деловала занимљиво, па је то искористио у тренутку инспирације.

Са друге стране, све и да постоји тај учитељ Крич, ништа ново није рекао Кошу, само је начин мало екстремнији.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #519 послато: Мај 27, 2017, 05:35:54 поподне »
То дело Е. Коша, који је Јеврејин иначе, треба схватити више као научну фантастику. Можда је ту мало себи дао "песничке слободе", па је саставио причу о том учитељу Кричу, с обзиром да су остали подаци углавном из литературе која се бави Дробњаком. Прича деловала занимљиво, па је то искористио у тренутку инспирације.

Сва предања "болују" помало или боље речено "обојена" су неком врстом претеривања, од улепшавања неког догађаја до приказивања неког другог догађаја трагичнјим него што је заиста био...

Сад чекамо ону пријатељицу гркињу да нам нешто појасни из једне песме понтских грка, који говоре посебним дијалектом грчког језика, она каже старијим од данашњег грчког, у којој се у корену појављује оно к а л о к а. Везано за предање о о војводи Колоки. Мада смо имали дискусију на посебној теми о том имену. Жика је поменуо име Калокус (Chalocus). Тако некако.