Хвала за ово, Никола!
Ново тумачење, и мени од свих до сада најдраже, да би Кричак (Crŭcĭvī́cŭs) на старом латинском могао значити "Свети Крст".
Аутор нема дилему ни око етимологије личног имена Калока. Све указује на романску основу:
КАЛОКА (м.) „име кричког војводе / једног од кричких војвода”, не представља етимолошку недоумицу. Наиме, када се уклоне накнадна преобличења, долази се до балканороманског имена одмиља *Kalojk(u), грађеног суфиксом одмиља -k(u) (< слов. и ﴾ст.﴿срп. -ко) од личног имена *Kalojan(u), које се такође јавља и код Румунâ: Caloianu, такође и сa истим суфиксом -c(u) (данас презиме, некад име) Caloiancă [kalojankə], старије *Caloiancu ◌ﬞ [oтпр. kalojankəu], односно *Caloianc(u). Ово лично име пореклом је од средњегрчког Kαλoι(ω)άννη(ς) „добри/лепи Јован”, ласкајуће варијанте имена oних ромејских/византијских царева који су се звали ’Iωάννη(ς) односно „Јован” (ЛОМА 2005, 100).
Слично је са личним именом Рамеза:
РАМЕЗА (м.) „име једног кричког мегданџије”, вероватно старије *Рамоза (м.) (уп. Бе-к-о-за ﴾поред Бе-к-еза﴿ и Пе-ј-оза, в. ПЕШИКАН 1982, 117; ПЕШИКАН 1981, 419–26), јесте теже за етимолошко одгонетање, али ипак није непрозирно. Наиме, када се уклоне накнадна преобличења, долази се до балканороманског личног имена *Rоmaš(u), које се јавља и у крчкороманском као *Romašo, кроз од њега суфиксом -ulо изведено име, потоње презиме, на острву Рабу: *Romašulо, писано Romasulo (ЈИРЕЧЕК 1962, s. v.;уп. *Step-ul-əo, писано Stepole < Step-k-o < Stefano ﴾s. v. Carniolo﴿). Ово би вероватно била – за лично име узета – изведеница од речи Roma „Рим” сложеним суфиксом *-ascius/*askyu, (?) *-scius/*-skyu (в. SKOK 1971 1, 117; уп. SKOK 1950, 55; DRAŠKOVIĆ 1994, 44) у значењу отприлике „(пореклом)из Рима, (?) потомак Римљана” (уп. SKOK 1950, 55).
