Аутор Тема: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375  (Прочитано 62914 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #640 послато: Септембар 13, 2020, 08:31:29 поподне »
Хвала на анализи, Синиша. Значајан помак. Видећемо додуше какву ће позицију имати на стаблу. По некој логици, морала би бити паралелна са Y22063, али нешто млађа. Мада логика често изостаје приликом ових прорачуна. Ово је прилика да сви они који припадају "кричкој" подграни (род "Б" у пројекту) сутра окушају срећу са овим СНП-ом. Остаје питање да ли се ова подграна и одвојила негде у Затарју.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #641 послато: Септембар 13, 2020, 10:33:02 поподне »
Честитке Петру на резултатима и новој подграни!

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #642 послато: Септембар 23, 2020, 03:04:07 поподне »
Пошто еј и на ФТДНА потврђена нова грана коју формирају Демић и Стефановић под ознаком J2b-M205>Y22059>BY173962 погледао сам да ли има неких STR посебности који би могли указати на нову грану.

Сљедеће вриједности Демића и Стефановића ми се чине индикативним, јер их посједују само они,а не посједују ни Лакић ни сви припадници гране Y22063.

DYS714=26 (у односу на модално 25)
DYS576=19 (у односу на модално 18)
YGATA-A10=13 (у односу на модално 12)
DYS504=13 (у односу на модално 14)

Посебно би интересантна могла бити вриједност DYS576=19 јер се налази у сету од 23 маркера, па би била провјерљива код већег броја појединаца. Са друге стране, DYS576 није богзна како стабилан маркер, али код J2b-M205>Y22059 би се можда могао показати стабилнијим.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #643 послато: Октобар 08, 2020, 09:39:45 пре подне »
Хвала на анализи, Синиша. Значајан помак. Видећемо додуше какву ће позицију имати на стаблу. По некој логици, морала би бити паралелна са Y22063, али нешто млађа. Мада логика често изостаје приликом ових прорачуна. Ово је прилика да сви они који припадају "кричкој" подграни (род "Б" у пројекту) сутра окушају срећу са овим СНП-ом. Остаје питање да ли се ова подграна и одвојила негде у Затарју.

Издвојили су на Yfull грану којој припадају Демић са Баније и Стефановић из околине Ариља. У питању је J-Y155375:
https://www.yfull.com/tree/J-Y22059/?fbclid=IwAR2pPF3xvL4kLfzQOHaXjmcHAb0BPatyRIPz-S94pdPnu1GiCsCULNC-J0Y

Процењена старост, као што смо и очекивали, нешто мања. У овом случају свега 375 година, зато што је обрађен само Стефановићев резултат. Након коначне обраде, старост ће се сигурно незнатно повећати. Занимљиво да је приликом нове расподеле на стаблу и старост саме J-Y22059 пала неких 100 година. Сада је TMRCA 900 година.

На ову нову подграну су сигурно позитивни и тестирани J-Y22059 из Затарја, затим остали Банијци са славом Ђурђевдан, као и Кричке и њихови огранци. У нашем пројекту се припадност овој грани може одредити и на основу маркера DYS587 (код оних са 111 маркера), у случају да је вредност 21 и више. Тај маркер додуше више одређује ко је негативан на J-Y22063, а не ко је позитиван на J-Y155375. Имамо Лакића који ту поседује вредност 21, али је J-Y155375- и J-Y22063-.

Сада са сигурношћу можемо рећи да се J-Y22059 не шири из Затарја ка осталим областима, тј. да првобитна матица није тамо, већ да у динарске крајеве долазе три одвоје подгране Y22059, или се негде на том простору одвајају и шире даље.

Дакле припадници J2b-Y22059 сада могу тестирати следеће SNP-ове:

1. J-Y22063
- могу да тестирају сви са модалним хаплотипом, било да су из динарских, или јужних и централних српских крајева.
2. J-Y22069 - налази се низводно од Y22069, има смисла да га тестирају припадници Y22059 из копаоничког краја и расинског округа са славом Стевањдан и вредностима DYS385=17-19, DYS481=22.
3. J-Y155375 (BY173962 FTDNA) - овај СНП могу тестирати, као што сам навео, Затарци, Банијци (слава Ђурђевдан), Кричке, као и већина тестираних са вредностима DYS385b=18, DYS458=15, DYS576=19
4. J-Y22059* - грана којој припада Лакић из Крајине још није дефинисана, али ће у њу по некој логици ствари упасти они са славом Томиндан и модалним хаплотипом, али маркером 587 21 и више.
5. J-Y153290 - грана којој припадају Албанац Хазири са Косова и Грк из конт. Грчке. Могу наручити тестирани са југа Србије. Најпре они који поседују вредност 16 на маркеру DYS385a, или евентуално вредност 17 на маркерима DYS576 и DYS570.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1330
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #644 послато: Октобар 24, 2020, 07:33:38 поподне »
Крич(и) подсећа на латинско- grex у значењу стадо или група. Иначе гладиатори који су се екипно борили звани су - gregariii
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #645 послато: Новембар 14, 2020, 06:12:23 поподне »
Занимљив чланак о етимологији назива Крич и Кричак, као и о карактеристичним именима која су се јављала код Крича:

https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=title
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 180
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #646 послато: Новембар 14, 2020, 07:17:52 поподне »
Занимљив чланак о етимологији назива Крич и Кричак, као и о карактеристичним именима која су се јављала код Крича:

https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=title

Заиста је занимљиво повезивање са речи крст.

Привукло ми је пажњу и ово:

ПАСКАШ и ЂАН
 
 јесу балканороманска имена, исто тако позната науци, и објашњена.

Прво име је далмато-романског порекла, а друго италијанског:

1) роман.*Paskalе (по књиж.лат.:Paschalis) „Паскал, са значењем као срп. Васкрсија/-е(м.)” > далм.роман. *Paskale + (ст.)срп.суф. -аш или пак (крчкороман., овако онда) далм.роман.суф. -ašo (в. горе) > *Paskašo> балк. роман. Paskaš(u),

2)лат.Johannes „Јован/Иван” > итал. Gianni, па скраћено Gian-> балк. роман. Đan, можда и *Đanu

(в.SKOK1971 1,40, 738; ГРКОВИЋ 1977, 50).


https://www.restoranbagdala.com/almanah-bagdalske-price-istorija-bagdale/znamenite-krusevacke-porodice-ljotici-i-zojici

Ljota Janjić (1794-?), mehandžija, doselio se iz Arcista u Kruševac još u vreme Turaka. Imao je sinove Zoju i Nikolu. Porodica je živela u zajednici do 1867. godine, kada je dovršena gradnja hotela Pariz, a onda su njegovi potomci odlučili da se podele. Pošto je Zoja umro pre 1863. godine, Nikola je nosilac domaćinstva (PS, 1864, 339).

Zoja Ljotić (1814-?) ima Paskalja, Janju, Ljotu, i Dimitrija. Od Paskalja su Paskaljevići, Ljotini potomci su Ljotići. Paskalj Z. Zojić (1836-1906), otvorio je bakalsku radnju pod firmom Paskalja Zojića i Sina koju njegovi potomci drže do 1928. godine na levoj strani Trga kosovskih junaka a onda su prešli na desnu stranu istog Trga u novi lokal.

Овде је највероватније реч о Арти у епирском делу Грчке. 

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B0

Али једна наша познаница из фамилије Зојић (Крушевац) је помињала увек Игуменицу у Епиру као постојбину. Сматрали су себе Грцима. А можда су стварно били Цинцари.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

И на крају - наука још није дала одговор коме припадају "грчка" гробља у Плужинама и на Жабљаку и зашто се баш тако у народу зову.

https://www.vijesti.me/zabava/120938/grcka-groblja-u-pluzinama-i-na-zabljaku-dio-unesco-svjetske-bastine
 
« Последња измена: Новембар 14, 2020, 07:27:38 поподне ZO »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #647 послато: Новембар 14, 2020, 07:39:04 поподне »
Хвала за ово, Никола!

Ново тумачење, и мени од свих до сада најдраже, да би Кричак (Crŭcĭvī́cŭs) на старом латинском могао значити "Свети Крст".

Аутор нема дилему ни око етимологије личног имена Калока. Све указује на романску основу:

КАЛОКА (м.) „име кричког војводе / једног од кричких војвода”, не представља етимолошку недоумицу. Наиме, када се уклоне накнадна преобличења, долази се до балканороманског имена одмиља *Kalojk(u), грађеног суфиксом одмиља -k(u) (< слов. и ﴾ст.﴿срп. -ко) од личног имена *Kalojan(u), које се такође јавља и код Румунâ: Caloianu, такође и сa истим суфиксом -c(u) (данас презиме, некад име) Caloiancă [kalojankə], старије *Caloiancu ◌ﬞ [oтпр. kalojankəu], односно *Caloianc(u). Ово лично име пореклом је од средњегрчког Kαλoι(ω)άννη(ς) „добри/лепи Јован”, ласкајуће варијанте имена oних ромејских/византијских царева који су се звали ’Iωάννη(ς) односно „Јован” (ЛОМА 2005, 100).

Слично је са личним именом Рамеза:

РАМЕЗА (м.) „име једног кричког мегданџије”, вероватно старије *Рамоза (м.) (уп. Бе-к-о-за ﴾поред Бе-к-еза﴿ и Пе-ј-оза, в. ПЕШИКАН 1982, 117; ПЕШИКАН 1981, 419–26), јесте теже за етимолошко одгонетање, али ипак није непрозирно. Наиме, када се уклоне накнадна преобличења, долази се до балканороманског личног имена *Rоmaš(u), које се јавља и у крчкороманском као *Romašo, кроз од њега суфиксом -ulо изведено име, потоње презиме, на острву Рабу: *Romašulо, писано Romasulo (ЈИРЕЧЕК 1962, s. v.;уп. *Step-ul-əo, писано Stepole < Step-k-o < Stefano ﴾s. v. Carniolo﴿). Ово би вероватно била – за лично име узета – изведеница од речи Roma „Рим” сложеним суфиксом *-ascius/*askyu, (?) *-scius/*-skyu (в. SKOK 1971 1, 117; уп. SKOK 1950, 55; DRAŠKOVIĆ 1994, 44) у значењу отприлике „(пореклом)из Рима, (?) потомак Римљана” (уп. SKOK 1950, 55).


Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1899
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #648 послато: Новембар 14, 2020, 08:49:46 поподне »
Занимљив чланак о етимологији назива Крич и Кричак, као и о карактеристичним именима која су се јављала код Крича:

https://www.academia.edu/44494441/Veljkovi%C4%87_%C5%BD_B_Kri%C4%8D_an_i_Kri%C4%8Dkovi_i_kri%C4%8D_a%C4%8D_ka_imena_kratko_o_etimologiji_2020_Slovo_NI_%D0%9C53_?email_work_card=title

Полажење аутора од основе кричк- ме нагнало да се вратим на неку од ранијих прича на овој теми и о могуће келтском пореклу Крича (назив племена је могао бити келтског порекла иако сама хаплогрупа коју везујемо за Криче није типична за Англо- саксонце и Гале).

Мало погледах етимологију  презимена Krich.

Изненадио се да се сматра "необичним".

https://www.surnamedb.com/Surname/Crich

Видим да га повезују са речи брдо и стена. Па кад се вратимо на то где је била матица Крича (Сињајевини, Кричак) видимо  све сама брда и стене.

This unusual name is of Anglo-Saxon origin and is a locational surname deriving from either of the places called "Crick", in Northamptonshire, new Rugby and in Monmouthshire near Chepstow. The place in Northants is recorded as "Crec" in the Domesday Book of 1086, as "Kreic" in 1201 and as "Creck" in 1254, and derives it's name from the Old British (pre-Roman) word "cruc", a hill.

The place in Monmouthshire derives its name from the Old Welsh word "creic", rock, in modern Welsh "craig". Locational surnames were usually given to the lord of the manor and to those former inhabitants of a place who left the area to live or work in another town. The marriage of Dorrithy Crick and Stephen Birtbeck was recorded on May 29th 1620 at St. Giles', Cripplegate, London. The first recorded spelling of the family name is shown to be that of Barthholomew de Crekke, which was dated 1273, in the Suffolk Hundred Rolls, during the reign of King Edward 1, "The Hammer of the Scots", 1272 - 1307. Surnames became necessary when governments introduced personal taxation. In England this was known as Poll Tax. Throughout the centuries, surnames in every country have continued to "develop" often leading to astonishing variants of the original spelling.


Знам да ово некоме може деловати јако поједностављено - али то је само неко моје размишљање на задату тему.

« Последња измена: Новембар 14, 2020, 08:54:12 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1899
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #649 послато: Новембар 14, 2020, 09:01:09 поподне »
Полажење аутора од основе кричк- ме нагнало да се вратим на неку од ранијих прича на овој теми и о могуће келтском пореклу Крича (назив племена је могао бити келтског порекла иако сама хаплогрупа коју везујемо за Криче није типична за Англо- саксонце и Гале).

Мало погледах етимологију  презимена Krich.

Изненадио се да се сматра "необичним".

https://www.surnamedb.com/Surname/Crich

Видим да га повезују са речи брдо и стена. Па кад се вратимо на то где је била матица Крича (Сињајевини, Кричак) видимо  све сама брда и стене.

This unusual name is of Anglo-Saxon origin and is a locational surname deriving from either of the places called "Crick", in Northamptonshire, new Rugby and in Monmouthshire near Chepstow. The place in Northants is recorded as "Crec" in the Domesday Book of 1086, as "Kreic" in 1201 and as "Creck" in 1254, and derives it's name from the Old British (pre-Roman) word "cruc", a hill.

The place in Monmouthshire derives its name from the Old Welsh word "creic", rock, in modern Welsh "craig". Locational surnames were usually given to the lord of the manor and to those former inhabitants of a place who left the area to live or work in another town. The marriage of Dorrithy Crick and Stephen Birtbeck was recorded on May 29th 1620 at St. Giles', Cripplegate, London. The first recorded spelling of the family name is shown to be that of Barthholomew de Crekke, which was dated 1273, in the Suffolk Hundred Rolls, during the reign of King Edward 1, "The Hammer of the Scots", 1272 - 1307. Surnames became necessary when governments introduced personal taxation. In England this was known as Poll Tax. Throughout the centuries, surnames in every country have continued to "develop" often leading to astonishing variants of the original spelling.


Знам да ово некоме може деловати јако поједностављено - али то је само неко моје размишљање на задату тему.

Surname Crich

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #650 послато: Новембар 14, 2020, 09:24:54 поподне »
Аутор се осврнуо и на везу са називом Критија (данас село крај Солуна), коју је изнела Гордана Томовић (Кричани и Кричак)

Иако веза делује логично, постоје неке језичке препреке, пошто би на словенском то име гласило Корчана, Корчан. А становници истог би самим тим били Корчани.

(опште)словенска реч *къркь (коркь, кр ◌۪ъкь) „врат, потиљак (затиљак), грло, леђа (грбача/грбина)” (уп. срп. на крк﴾ач﴿е) у орографском значењу „горњи или пак избочени део (грба) брега или планине, грбина, грбача”.

Село Критија (Солун)


Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1899
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #651 послато: Новембар 14, 2020, 09:35:13 поподне »
Аутор се осврнуо и на везу са називом Критија (данас село крај Солуна), коју је изнела Гордана Томовић (Кричани и Кричак)

Иако веза делује логично, постоје неке језичке препреке, пошто би на словенском то име гласило Корчана, Корчан. А становници истог би самим тим били Корчани.

(опште)словенска реч *къркь (коркь, кр ◌۪ъкь) „врат, потиљак (затиљак), грло, леђа (грбача/грбина)” (уп. срп. на крк﴾ач﴿е) у орографском значењу „горњи или пак избочени део (грба) брега или планине, грбина, грбача”.

Село Критија (Солун)



Ја му.тај део нисам најбоље разумела. Чланак је подужи. Тражи пажљиво читање и враћање на речи.

Корча - Горица
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B0

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #652 послато: Новембар 14, 2020, 09:58:37 поподне »
Вредно је помена и мишљење аутора у вези Дробњака. Наиме, Вељковић и за њих каже да су романског порекла. Верујем да је тако због личних имена међу Дробњацима (пописи, предања), која у себи садрже "романску" основу. Пошто не даје друго (конкретно) објашњење.

"Крич(ан)и су били први суседи исто тако романског, напослетку посрбљеног те затим српског племена сточарâ Дробњаци, ипак, кричка је „дуга и занимљива историја оставила... скромне трагове у писаним изворима, а далеко богатије у народном предању”. И то пре свега у српском народном предању (међ)у првосуседним Дробњацима, које приповеда о сукобу новодосељених Дробњака и староседелаца Крич(ан)а."

Не знам како се ова теорија поклапа са генетичким резултатима и да ли смо разматрали опцију да је ова подграна I1 можда била на Балкану и у предсловенском периоду. Присуство у Албанији и Западној Македонији свакако отвара и ту могућност.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1899
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #653 послато: Новембар 14, 2020, 11:14:36 поподне »
Вредно је помена и мишљење аутора у вези Дробњака. Наиме, Вељковић и за њих каже да су романског порекла. Верујем да је тако због личних имена међу Дробњацима (пописи, предања), која у себи садрже "романску" основу. Пошто не даје друго (конкретно) објашњење.

"Крич(ан)и су били први суседи исто тако романског, напослетку посрбљеног те затим српског племена сточарâ Дробњаци, ипак, кричка је „дуга и занимљива историја оставила... скромне трагове у писаним изворима, а далеко богатије у народном предању”. И то пре свега у српском народном предању (међ)у првосуседним Дробњацима, које приповеда о сукобу новодосељених Дробњака и староседелаца Крич(ан)а."

Не знам како се ова теорија поклапа са генетичким резултатима и да ли смо разматрали опцију да је ова подграна I1 можда била на Балкану и у предсловенском периоду. Присуство у Албанији и Западној Македонији свакако отвара и ту могућност.

У сваком случају показује да је.племе Кричи и њихов назив још увек отворено за проучсвања.

За Дробњаке не знам. Парадоксално, они тек по освајању територије Крича и убиства сина кричког војводе Калоке "просипањем његове дроби"  добијају тај назив Дробњаци и као да од тада постају право племе (добијају на самопоуздању).

Ипак, све указује да су и Дробњаци били ту негде у близини ...у ком облику и са каквим устројством не знамо


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #654 послато: Новембар 14, 2020, 11:39:47 поподне »
Наравно да Дробњаци нису добили име по "просипању дроба", него да је то смишљено касније, као и остале бајковите приче из народа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #655 послато: Новембар 14, 2020, 11:50:47 поподне »
Наравно да Дробњаци нису добили име по "просипању дроба", него да је то смишљено касније, као и остале бајковите приче из народа.

Биће да је тако. Лично име Дробњак се среће веома рано (14., 15. век). То просипање дроба, према предању, десило се (ако се уопште десило) знатно касније. Није реално да је било пре 14. века, а да народна традиција то тако живо памти. Углавном, реално је претпоставити да су многа предања измишљена, или бар преувеличана. Ако ништа, онда бар смештена у погрешан временски период.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #656 послато: Новембар 15, 2020, 12:47:10 пре подне »
Размишљах малопре о овци Зрни (са зрнастим црним тачкама на лицу), а по којој је највероватније настао надимак људи (са доста младежа) и презиме Зрнић, пошто се на турском дефтеру нахије Кричка помиње Ковач син Зрне. Али, то сад није битно, него што сам истражујући надимке оваца наишао на калооку (са црнилом око очију), и одмах ме асоцирало на нашег драгог Калоку.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html

  „Ima šarene jagnjadi ali ta nisu za priplod, većinom su ove kalooke. Crnooke kako tako kažu. One su većinom za priplod”, kaže Bensad Redžović.
« Последња измена: Новембар 15, 2020, 12:48:46 пре подне Зрно »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #657 послато: Новембар 15, 2020, 01:02:37 пре подне »
Размишљах малопре о овци Зрни (са зрнастим црним тачкама на лицу), а по којој је највероватније настао надимак људи (са доста младежа) и презиме Зрнић, пошто се на турском дефтеру нахије Кричка помиње Ковач син Зрне. Али, то сад није битно, него што сам истражујући надимке оваца наишао на калооку (са црнилом око очију), и одмах ме асоцирало на нашег драгог Калоку.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3450350/novi-sneg-na-pesteri.html

  „Ima šarene jagnjadi ali ta nisu za priplod, većinom su ove kalooke. Crnooke kako tako kažu. One su većinom za priplod”, kaže Bensad Redžović.

Осим Ковача, сина Зрне, на том попису, у истом џемату, помиње се и Вугрин, син Црне. :)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1899
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #658 послато: Новембар 15, 2020, 07:07:46 пре подне »
Овде се дискутовало о пореклу имена Дробњак. Постојало је и лично име Дробњак. Али причу о пореклу племена Дробњак везујући га за начин убиства сина кричког војводе и сами Дробњаци помињу у својим записима о овом племену као.једну од могућности.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1334.0

Дробна је и име неког поља у Чешкој па ће Небо бити у праву када је везивао настанак за травчицу таквог имена.

https://en.mapy.cz/?source=area&id=104509

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Drobnjaci
« Последња измена: Новембар 15, 2020, 07:16:11 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Nenad M

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375
« Одговор #659 послато: Новембар 15, 2020, 08:18:20 пре подне »



...
Дробна је и име неког поља у Чешкој па ће Небо бити у праву када је везивао настанак за травчицу таквог имена.
...


Дробни Пијесак помиње се у Кањошу Мацедоновићу као пусто морско жало на коме се Паштровићи окупљају ради неких важних питања. Такође, у песми "Жали Заре" помињу се "дробне слузе". Мислим да је јасно да се, у врло различитим говорима српског језика, ова реч користи у истом значењу: ситан.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока