Аутор Тема: Матагужи J1-M267  (Прочитано 3593 пута)

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 336
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #20 послато: септембар 05, 2019, 10:03:42 пре подне »
Овде би могли бити занимљиви резултати Пешикана из Цуца и Ђурановића из Мартинића, који такође припадају хаплогрупи J1.

Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #21 послато: септембар 05, 2019, 12:30:29 поподне »
Ниједна реч из илирског језика/илирских језика забележена у античким изворима нема подударања са именом Матагужа. Аутоматско везивање арбанашки=илирски нема упоришта у лингвистичкој науци, с обзиром да није дефинитивно доказано да је арбанашки директни потомак неког од илирских идиома/језика/дијалеката, штавише има прегршт индиција које такво тумачење не подржавају.

Za rješenje problema imena Mataruga, Mataguža i ostalih za koje se pretpostavlja da su ilirskog porijekla, treba se vratiti daleko u prošlost. Jedna od najzastupljenijih haplogrupa na ovim prostorima je E-V13 i njeno ishodište se vezuje za Sjevernu Afriku, odnosno za Afroazijsku, Semito-Hamitsku jezičku familiju. Danas i Albanski i Rumunski jezik pripadaju familiji Indo-Evropskih jezika pa je etimološka veza sa navedenim imenima izgubljena. Međutim, današnja lingvistika je znatno uznapredovala u poznavanju jednog drevnog Hamitskog jezika - Staroegipatskog. Staroegipatski hijeroglifi su predstavljali konsonantske grupe (od jednog ili više suglasnika) i zanemarivali su samoglasnike osim dugog u (w) i dugog i (j). Zato je pogodno krenuti od Koptskog jezika (pisan je prilagođenim grčkim pismom, liči na slovensko ćirilično). U Knjizi Wernera Vycichla "Dictionnaire étymologique de la langue copte" (Peeters, Leuven, 1984.), na str. 125 imamo odrednicu, prikazanu na sl.



St.-Eg. riječ mtw.t (izgovor matu, metu, mate i sl., w.t na kraju je identidikacija imenice ženskog roda) označava "otrov, posebno zmija i škorpija. Druga riječ koja se piše na istovjetan način je 'sperma' (muško sjeme) ... Možda se radi u oba slučaja o 'izlučevinama', u jednom slučaju čovjeka, u drugom zmija i škorpija. Konačno, fonetska vrijednost hijeroglifa mt (vidi sliku) navodi na pomisao da je, možda, prvi smisao prvobitan."



Gábor Takács u knjizi "Etymological Dictionary of Egyptian, Volume 3" (Brill, Leiden, 2008), na str. 703 daje značenje riječi:

mt.wt “1. der männliche Same, 2. (bildlich für) Sohn” (PT, Wb II 169, 1–3) = “1. seed (CT, Med.), 2. (fig.) seed, progeny (PT, Urk. IV)” (FD 121).

Dakle, u figurativnom smislu ta riječ znači potomstvo, danas bismo mogli reći i rod, pleme, narod.

Dalje, u knjizi Rainera Hanniga "Die Sprache der Pharaonen. Großes Handwörterbuch Ägyptisch-Deutsch (2800 — 950 v. Chr.), Marburger Edition", (Philipp von Zabern Meinz, 2009), imamo dvije interesantne odrednice rwḏ (str. 493) i gwš (str. 967), obje date na sl. ispod.



Prvo da vidimo kako se izgovara fonema ḏ. James P. Allen u knjizi "Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs, 3rd Edition" (CUP, Cambridge, 2014), na str. 20 kaže sa se izgovara kao 'dj' u Eng. dune, ali nekim Englezima liči na 'j' u Eng. June, što bi se reklo nešto između našeg 'đ' i 'dž'. Ali, Antonio Loprieno, koji se više bavio pitanjima dijahronog razvoja jezika, tvrdi da je 'ḏ' nasljednik Afroazijskih emfatika 'ḳ/x̣'(Ancient Egyptian: A Linguistic Introduction, CUP, Cambridge, 1995., str. 38), što u stvari znači da njegov etimološki izgovor nije 'dj', nego 'gj', kao u Albanskom.

Dakle, sada imamo da St.-Eg. rwḏ (izgovor: rūgj), znači: čvrst, tvrd, djelotvoran, sposoban, istrajan i sl., a 'gwš' (izgovor: gūš, u St.-Eg. nema glasa 'ž') - kriv (iskrivljen), grbav; šepav.

Zaključak se sam nameće. Moguće je da ime Mataguži doista ima veze sa nekim endemskim bolestima u Zeti, zabilježenim i u 20. vijeku. Naravno, moguće je i da su kasniji stanovnici naslijedili ime, a da nemaju genetske veze sa tim starim Matagužima.
« Последња измена: септембар 05, 2019, 12:32:41 поподне Дука »

Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #22 послато: септембар 05, 2019, 12:58:45 поподне »
Nažalost, dugogodišnji, pouzdani image host tinypic.com najavljuje prestanak rada, pa sam morao da pređem na drugi, Ali, on radi malo drugačije, pa prikazuje slike u umanjenom formatu, pa su tako i prenesene na sajt. Dok sam se ja snašao, isteklo je dozvoljeno vrijeme za izmjenu (čini mi se 1 min.) pa opet postavljam slike u pravoj veličini:





Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #23 послато: септембар 05, 2019, 02:23:51 поподне »
Овде би могли бити занимљиви резултати Пешикана из Цуца и Ђурановића из Мартинића, који такође припадају хаплогрупи J1.

Da, definitivno. Ne bih se ograničavao samo na albanske rezultate. Jedino ne znam koliko su ti krajevi međusobno povezani, tj kakva je mogućnost za seobe i preseljavanja. Ako se dobro sećam Đuranović je bio pozitivan na P58?

Što se tiče etimologije, ne bih išao dalje od balkanskog latinskog i grčkog jezika. svojevremeno, kad sam se zanimao za Mataruge našao sam da na portugalskom "mata" znači šuma (odatle i Mato Groso u Brazilu) ali u latinskom je neka druga reč bila za šumu. U biti potreban je neko ko bolje poznaje latinski i grčki od mene. Davno sam učio a i tad sam imao trojke ;D
« Последња измена: септембар 05, 2019, 02:27:08 поподне radon »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #24 послато: септембар 05, 2019, 03:32:24 поподне »
Занимљива је ова египатска прича, али је у Дечанској хрисовуљи Мата Гуж уписан тако, у облику имена и презимена  / братственог имена. Дакле, Мата = име, Гуж = презиме.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #25 послато: септембар 05, 2019, 03:33:57 поподне »
Него, како стоји грана којој припадају Радмужевићи Ј1 у односу на ове Матагуже? Могу ли они бити неки кандидати за везу с Матагужима?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #26 послато: септембар 05, 2019, 04:01:19 поподне »
Него, како стоји грана којој припадају Радмужевићи Ј1 у односу на ове Матагуже? Могу ли они бити неки кандидати за везу с Матагужима?

Мислим да су то давно одвојене гране, било да се гледа Y19093 којој припада Љекочај или нека од грана испод P58.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #27 послато: септембар 05, 2019, 04:25:57 поподне »
Него, како стоји грана којој припадају Радмужевићи Ј1 у односу на ове Матагуже? Могу ли они бити неки кандидати за везу с Матагужима?

Moguće da postoji veza (za Mataguže znamo samo da su M267, tj J1 haplogrupa) ali nešto ne verujem. Radmuževići su grana ispod Z1828 i L1189. Koliko vidim, njihovi pripadnici uglavnom gravitiraju jugozapadnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj (Gavras na Peleponezu je izuzetak) i južnoj i jugoistočnoj Albaniji. Naši ljudi se obično malo štrecnu kad se pojavi Albanija u celoj priči ali ne treba se toga bojati. Albanci su Rusi, Diši i Hodža. Sam Rusi je na FB J1 grupi napomenuo da su njegovi verovatno bili Vlasi. Ako se setimo, i naš Misaljević je isto pozitivan na L1189 a prilično sam siguran da bi bio pozitivan na ZS3128. Verujem da bi ovo mogla biti dosta jaka grupa među našim Cincarima.

Našim haplotipovima je najverovatnije najbliži dotični Gavras sa Peleponeza pošto on jedini deli sa Radmuževićima DYS389I-14 i DYS456-16, no bilo bi najbolje poslati DNK na neku bolju analizu, makar YSEQ ako već ne FTDNA i BigY. Valjda mogu Radmuževići da se udruže i pošalju svog šampiona na DNK megdan ;)

Ovo bi bio otprilike položaj ZS3128

https://drive.google.com/file/d/17G2pyw-h8fGz2tda2a5wRg4YTm7KfS-N/view?usp=sharing

Što se tiče dalje prošlosti teško je reći. S obzirom na starost moglo bi se raditi o nekoj indoevropskoj, eventualno tračkoj (ili nekog drugog nepoznatog naroda u istom periodu) migraciji, a mogla bi biti i neka kasnija migracija

Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #28 послато: септембар 05, 2019, 04:27:18 поподне »
Занимљива је ова египатска прича, али је у Дечанској хрисовуљи Мата Гуж уписан тако, у облику имена и презимена  / братственог имена. Дакле, Мата = име, Гуж = презиме.
Dečanska hrisovulja, kao i većina srednjovjekovnih povelja, pisana je tzv. ustavnim pismom, nije bilo velikih i malih slova (osim inicijala), a riječi su u većini slučajeva pisane zajedno, bez odvajanja. Ono što mi danas imamo je čitanje priređivača, koji je često po svojoj volji dijelio napisane riječi. Jedino bi kvalitetan faksimil bio mjerodavan.


Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #29 послато: септембар 05, 2019, 04:38:07 поподне »
Zaboravio sam dodati:

ZS3128 se nalazi pod rednim brojem 194 (17-ta, pretposlednja strana) J1 haplogroup project-a pa ko želi može pogledati ko se sve tu nalazi

https://www.familytreedna.com/public/J-M267?iframe=ycolorized

Drugo, Rusi na Molgenu imaju dosta razrađenu temu o ZS3128, pa vredi pročitati. Verovatno će sam kompjuter ponuditi prevod na engleski

http://forum.molgen.org/index.php/topic,9660.0.html

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #30 послато: септембар 06, 2019, 01:04:58 поподне »
Dečanska hrisovulja, kao i većina srednjovjekovnih povelja, pisana je tzv. ustavnim pismom, nije bilo velikih i malih slova (osim inicijala), a riječi su u većini slučajeva pisane zajedno, bez odvajanja. Ono što mi danas imamo je čitanje priređivača, koji je često po svojoj volji dijelio napisane riječi. Jedino bi kvalitetan faksimil bio mjerodavan.

То све стоји. Али, не би било логично да је неко уписан само као "Матагуж", без личног имена. То није никаква одредница за идентификацију конкретне особе. Хрисовуље су биле веома прецизне при опису поседа и лица која су дужници неке обавезе, да би се тачно знало о ком лицу се ради. Зато, мислим да је овде тумачење исправно, Мата Гуж.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #31 послато: септембар 07, 2019, 02:48:17 пре подне »
Што се тиче назива Матагуж и Матаруга ваља имати увиду, да су ти исти евентуално претрпјели гласовне промјене, које су сапроводиле србски језик у Средњем Вијеку. Скоро сваки глас "у" у србском настао је из старословинских õ (он < ан) или лъ. Тако су гуска и дуг у 11. в.  звучали гонска и длъг.
Матаруга је тада звучало матаронга или матаранга,
а Матагуж је могло звучати Матагълж, на што указују називи у средњевјечним списима Matarango те Matagulsi.
Одбацимо ли то и усредоточимо ли се на помен лица Мата Гуж, ријеч "гуж" у старословинском значила је неку врсту кожне врпце; из исте је настала и ријеч гужва - првобитно узица, чвор (prasl. *gǫžь). Ако Мата не би било од имана Матеј, не би било немогуће, иако је маловјеројатно, да је назив настао из некога занимања "мотогуж", јер имамо ријечи сличне грађе, нпр. мотовило - направа која вијењем мота нит.
Узмемо ли, да је Матагуж настало од Мата Гуж, могло би бити и да је Матаруга из Мата Руга, при чем је коријен "руга" сасвим обичан за словински језик.
Ја лично мним, да називи Матаруге и Матагужи сезају дубље у прошлост, каконо и Кричи, Кучи и Шпање, али можда и само натежемо то, а они заправо као и Букумири само имају неку врсту словинске етимологије имена.


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #32 послато: септембар 07, 2019, 03:22:23 пре подне »
Што се тиче назива Матагуж и Матаруга ваља имати увиду, да су ти исти евентуално претрпјели гласовне промјене, које су сапроводиле србски језик у Средњем Вијеку. Скоро сваки глас "у" у србском настао је из старословинских õ (он < ан) или лъ. Тако су гуска и дуг у 11. в.  звучали гонска и длъг.
Матаруга је тада звучало матаронга или матаранга,
а Матагуж је могло звучати Матагълж, на што указују називи у средњевјечним списима Matarango те Matagulsi.
Одбацимо ли то и усредоточимо ли се на помен лица Мата Гуж, ријеч "гуж" у старословинском значила је неку врсту кожне врпце; из исте је настала и ријеч гужва - првобитно узица, чвор (prasl. *gǫžь). Ако Мата не би било од имана Матеј, не би било немогуће, иако је маловјеројатно, да је назив настао из некога занимања "мотогуж", јер имамо ријечи сличне грађе, нпр. мотовило - направа која вијењем мота нит.
Узмемо ли, да је Матагуж настало од Мата Гуж, могло би бити и да је Матаруга из Мата Руга, при чем је коријен "руга" сасвим обичан за словински језик.
Ја лично мним, да називи Матаруге и Матагужи сезају дубље у прошлост, каконо и Кричи, Кучи и Шпање, али можда и само натежемо то, а они заправо као и Букумири само имају неку врсту словинске етимологије имена.

Као што горе написах, најлогичније ми делује, кад се у обзир узму и помени Матагужа у историјским изворима, да гуж има везе са источнороманском речју ghiuj (старац) а која је у то време могла имати исто значење као gjysh у данашњем албанском, дакле - "деда". Ово је лако могао бити надимак вође неког катуна и родоначелника породице. Такође, супстратне речи у румунском које имају албанске парњаке боље чувају старије облике од савремених албанских речи, што се види и по овом ghiuj-gjysh, где је у албанском дошло до промене г-ђ, у-ü, ж-ш. Старији албански облик ове речи је вероватно био идентичан данашњем румунском облику.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #33 послато: септембар 07, 2019, 05:18:57 пре подне »
Уствари, сад се сетих једног доброг тумачења за други део назива (Гуж), који га више везује за румунски односно источноромански језик али је близак и једном албанском облику. Наиме:

ghiuj   gaffer, old fogey   Hasdeu, Vraciu   Aromanian ghiuș; from Albanian gjysh "grandfather"

Дакле на румунском ghiuj се чита "гуж" и има значење "беспомоћни старац, старкеља", док у албанском gjysh значи "деда".

Прво, ово није у контрадикторности са значењем Ст.Ег. "gūš" - "крив (искривљен), грбав (погрбљен), шепав", већ, напротив, тачно описује статуру старог човјека.

Друго, старији људи у Црној Гори и Брдима су говорили да се не ваља орођавати са Зећанима јер су "криви". То је ушло и у пародију познате пјесме "Зета Земља рађа виле" на што се додавало "полу праве, полу криве". Ова ендемска "кривост" је објашњена недостатком неких важних минерала у земљишту, а тиме и у исхрани становника, што је сада искоријењено.

Треће, ту је и село Грбавци, ма шта о томе накнадне етимологије говориле.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #34 послато: септембар 07, 2019, 08:48:25 пре подне »
Прво, ово није у контрадикторности са значењем Ст.Ег. "gūš" - "крив (искривљен), грбав (погрбљен), шепав", већ, напротив, тачно описује статуру старог човјека.

Друго, старији људи у Црној Гори и Брдима су говорили да се не ваља орођавати са Зећанима јер су "криви". То је ушло и у пародију познате пјесме "Зета Земља рађа виле" на што се додавало "полу праве, полу криве". Ова ендемска "кривост" је објашњена недостатком неких важних минерала у земљишту, а тиме и у исхрани становника, што је сада искоријењено.

Треће, ту је и село Грбавци, ма шта о томе накнадне етимологије говориле.

Није немогуће али је тешко доказиво, с обзиром да треба да се прихвати без било каквих доказа теза да су преиндоевропски становници Балкана пре доласка индоевропских језика говорили неким језицима који су сродни староегипатском. Сами палеобалкански индоевропски језици су и даље велика непознаница, а камоли неидентификовани преиндоевропски језици унутрашњости Балканског полуострва. Скромна знања захваљујући сачуваним малобројним натписима имамо само о лемнијском и етеокритском језику, који представљају преиндоевропске језике Егеја и Крита.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #35 послато: септембар 08, 2019, 12:01:21 поподне »
Као што горе написах, најлогичније ми делује, кад се у обзир узму и помени Матагужа у историјским изворима, да гуж има везе са источнороманском речју ghiuj (старац) а која је у то време могла имати исто значење као gjysh у данашњем албанском, дакле - "деда". Ово је лако могао бити надимак вође неког катуна и родоначелника породице. Такође, супстратне речи у румунском које имају албанске парњаке боље чувају старије облике од савремених албанских речи, што се види и по овом ghiuj-gjysh, где је у албанском дошло до промене г-ђ, у-ü, ж-ш. Старији албански облик ове речи је вероватно био идентичан данашњем румунском облику.

ghiúj (ghiúji), s. m. – Bătrîn decrepit, ramolit. – Var. ghij, ghijan, ghijoi, ghijoc, bijog, bijoagă, ghijoagă. Probabil din sl. *gązĭ „creangă subțire”, cf. gînj. Semantismul se explică prin ideea de „îndoit, curbat”, cf. gînjia „a îndoi”, gînjui „a răsuci”; fonetismul pare a indica un împrumut de dată ulterioară lui gînj, cf. rus. guž „răchită”; dezvoltarea vocalică, așa ca în ghegă › ghioagă, ghin › ghionoi, chirăi › chiorăi, etc. Alb. ǵüš „bunic” (Meyer 143; Philippide, II, 714; DAR) provine din aceeași sursă, sau poate din rom. După părerea lui Hasdeu, Col. lui Traian, 1876, 1, este vorba de un dacic *ghiuga; după Popescu-Ciocănel, 31, ar trebui plecat de la per. ghauz „curtezană”, a cărui legătură nu se înțelege; iar după Lahovary 330, avem a face cu un cuvînt anterior indoeurop. Legătură cu hîj, s. m. (Mold., ghiuj), și vîj(oi), s. m. (Trans., ghiuj), nu este clară.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #36 послато: септембар 08, 2019, 12:38:13 поподне »
ghiúj (ghiúji), s. m. – Bătrîn decrepit, ramolit. – Var. ghij, ghijan, ghijoi, ghijoc, bijog, bijoagă, ghijoagă. Probabil din sl. *gązĭ „creangă subțire”, cf. gînj. Semantismul se explică prin ideea de „îndoit, curbat”, cf. gînjia „a îndoi”, gînjui „a răsuci”; fonetismul pare a indica un împrumut de dată ulterioară lui gînj, cf. rus. guž „răchită”; dezvoltarea vocalică, așa ca în ghegă › ghioagă, ghin › ghionoi, chirăi › chiorăi, etc. Alb. ǵüš „bunic” (Meyer 143; Philippide, II, 714; DAR) provine din aceeași sursă, sau poate din rom. După părerea lui Hasdeu, Col. lui Traian, 1876, 1, este vorba de un dacic *ghiuga; după Popescu-Ciocănel, 31, ar trebui plecat de la per. ghauz „curtezană”, a cărui legătură nu se înțelege; iar după Lahovary 330, avem a face cu un cuvînt anterior indoeurop. Legătură cu hîj, s. m. (Mold., ghiuj), și vîj(oi), s. m. (Trans., ghiuj), nu este clară.

Да, али исто тако:

ghiúj (ghiúji), s. m. – Bătrîn decrepit, ramolit. – Var. ghij, ghijan, ghijoi, ghijoc, bijog, bijoagă, ghijoagă. Probabil din sl. *gązĭ „creangă subțire”, cf. gînj. Semantismul se explică prin ideea de „îndoit, curbat”, cf. gînjia „a îndoi”, gînjui „a răsuci”; fonetismul pare a indica un împrumut de dată ulterioară lui gînj, cf. rus. guž „răchită”; dezvoltarea vocalică, așa ca în ghegă › ghioagă, ghin › ghionoi, chirăi › chiorăi, etc. Alb. ǵüš „bunic” (Meyer 143; Philippide, II, 714; DAR) provine din aceeași sursă, sau poate din rom. După părerea lui Hasdeu, Col. lui Traian, 1876, 1, este vorba de un dacic *ghiuga; după Popescu-Ciocănel, 31, ar trebui plecat de la per. ghauz „curtezană”, a cărui legătură nu se înțelege; iar după Lahovary 330, avem a face cu un cuvînt anterior indoeurop. Legătură cu hîj, s. m. (Mold., ghiuj), și vîj(oi), s. m. (Trans., ghiuj), nu este clară.

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #37 послато: септембар 08, 2019, 02:33:59 поподне »
Да, али исто тако:

ghiúj (ghiúji), s. m. – Bătrîn decrepit, ramolit. – Var. ghij, ghijan, ghijoi, ghijoc, bijog, bijoagă, ghijoagă. Probabil din sl. *gązĭ „creangă subțire”, cf. gînj. Semantismul se explică prin ideea de „îndoit, curbat”, cf. gînjia „a îndoi”, gînjui „a răsuci”; fonetismul pare a indica un împrumut de dată ulterioară lui gînj, cf. rus. guž „răchită”; dezvoltarea vocalică, așa ca în ghegă › ghioagă, ghin › ghionoi, chirăi › chiorăi, etc. Alb. ǵüš „bunic” (Meyer 143; Philippide, II, 714; DAR) provine din aceeași sursă, sau poate din rom. După părerea lui Hasdeu, Col. lui Traian, 1876, 1, este vorba de un dacic *ghiuga; după Popescu-Ciocănel, 31, ar trebui plecat de la per. ghauz „curtezană”, a cărui legătură nu se înțelege; iar după Lahovary 330, avem a face cu un cuvînt anterior indoeurop. Legătură cu hîj, s. m. (Mold., ghiuj), și vîj(oi), s. m. (Trans., ghiuj), nu este clară.

Нαραвно, сαмо с ραзликом, дα јε словѣнскα ρѣч живα и посвѣдочεнα, а о дαчском нε сαмо, дα ниѣ посвѣдочεн нεго јε и пρѣдпоствкα о том, дα су Влαси потомци оρомαњεних Δαка вεωмα нεподкρѣпљεнα којом било нαуком, зато и стоји "probabil".

Нα основу почεтногα гј мним, дα јε ρумунскα рѣч позαјмљεнα из αρбαнашскогα, α ακο би била из пρѣдρомαнскогα пρѣдкα αρбанαшскогα, пραοблик би глαсиω суш* јερε јε αρб. гј- постαло из с-. То би нα дубљεм уραвњу могло бити сρодно словѣнском сух, суш(ити), бαлт. saus*us, sausiti, што би по знαчεњу имѣло дотика с стαрцεм. Опεт нαглαшαм, дα јε то условно и дα јε то зαмисαω бившεгα обликα или reconstructio, α нε посвѣдочεнα ρѣч кαкοно и словѣнскα.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #38 послато: септембар 08, 2019, 02:45:26 поподне »
Прво, ово није у контрадикторности са значењем Ст.Ег. "gūš" - "крив (искривљен), грбав (погрбљен), шепав", већ, напротив, тачно описује статуру старог човјека.

Друго, старији људи у Црној Гори и Брдима су говорили да се не ваља орођавати са Зећанима јер су "криви". То је ушло и у пародију познате пјесме "Зета Земља рађа виле" на што се додавало "полу праве, полу криве". Ова ендемска "кривост" је објашњена недостатком неких важних минерала у земљишту, а тиме и у исхрани становника, што је сада искоријењено.

Треће, ту је и село Грбавци, ма шта о томе накнадне етимологије говориле.
Можда погурити и гужвати могу имати корен од "гуж"?

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #39 послато: септембар 08, 2019, 04:07:12 поподне »
Можда погурити и гужвати могу имати корен од "гуж"?

Нε бих изεω, да су ρѣчи гурαв, погурити постαле од гужав*, погужити*, каконо су и јερ(ε), јур(ε), морε, ондαρε постαлε οд јεжε, јужε, можε, ондажε тзв. rotacism-ом.
Но ово ниѣ обавεзно јερ у дρугих словѣнских јεзицих имα коρѣн гур*, рус. гурьба - гомилα људи, нагуρинα људи, у ст.сл. гурαти - ићи нαпрѣд, мк. гуркα - њишε сε, че. hourati - њихαти сε.
Опεт сε гуж и гур сводε нα исти корѣн -
гуж - чвор (свијαње); гурα - грба, свијεнα лεђа; гурαти - њихαти сε, свијαти сε
« Последња измена: септембар 08, 2019, 04:16:40 поподне сɣнце »