Аутор Тема: Матагужи J1-M267  (Прочитано 3633 пута)

Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #40 послато: септембар 08, 2019, 05:10:12 поподне »
Можда погурити и гужвати могу имати корен од "гуж"?

Савремено значење ријечи гужва не одговара значењу које та именица има у народној употреби у Црној Гори. Наиме, гужва је предмет савијен у облику круга или од какве гране (служио је да се љесе од тора, или вратнице на огради привежу за колац), или од ужета од сијена које се обавије око стожине на врху стога сијена, да не улази вода.

Веома слично значење налазимо и у руском језику. Ово је извод из књиге В.И. Даља "Толковый словарь живого великорусского языка (современное написание слов), Изд. "Цитадель", г. Москва, 1998 г.):

ГУЖ м. петля, веночек, кольцо, калачик, мочка, глухая  привязь.  |  В упряжи, кожаная  глухая  петля,  укрепленная  в  хомутных  клешнях;  гуж обносится поверх оглобли, и в него вставляется нагнетом конец дуги. |  В гребных судах, венок, заменяющий оключину; он надевается на кочеток и на весло, либо продевается в дыру борта. Взялся за гуж, не говори,  что  не дюж, крепись в слове. Не под силу воз, так и гужи пополам. Поневоле конь гужи рвет, коли мочь не берет. Коли гужи плохи, кладь береги.  Не  тужи, наживешь ременные гужи! Не тужи, что мочальны гужи: ременные,  да  и  те рвутся! Тот тужи, у кого ременные гужи, а у нас лыко да мочало - туда же помчало! ременные дорогой оборвутся, не починишь. Не тужи, поколе  тянут во все гужи; а пристанут, слезай да сам помогай. Жена пряди  рубашки,  а муж тяни (вей) гуж. Ум, да умец, да у гужа рубец. | Тамб. гужок,  приуз, приузень, связка у молотильного цепа. | Гуж,  гужище  вологодск.  ужище, веревка для связки, привязки чего. Гужик, гужок, венчик, свитое из  чего кольцо, гайка из кожи, верви или иного гибкого вещества, надеваемая  для прикрепы, оболочки, затычки и пр. Гребь (весло)  гужиком  надевается  на кочеток (на колышек оключины). Гужевой, к гужу  относящ.,  гужом  (нар.) привезенный, сухопутный, извозный, на колесах или на полозу, а не  водою доставленный. | Гусем, вереницей. Гужовник м. или гужовка ж.  хребтовая, самая прочная часть  сыромяти,  на  упряжные  гужи.  Гужеед  м.  бранное прозвище кучера.

Међутим, наводе из одреднице коју је цитирао сɣнце не могу потврдити јер ријечи "ГѪЖЬ" нема у књизи "Словарь старославянского языка (4 тома)" (Изд-во С.-Петерб. ун-та, 2006.), а као што се види горе нема ни значења "ракита (врста врбе)" у руском језику из 19. вијека. Али, врло је вјероватно да ријеч води поријекло од коријена који значи "сави(ја)ти".

Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #41 послато: септембар 08, 2019, 07:00:12 поподне »
Max Vasmer (Макс Фасмер) у књизи "Этимологический словарь русского языка" ("Прогресс", Москва, 1986,), Том 1, стр. 471 даје одредницу "гуж", али, осим што указује да је прасловенски облик претпостављен, не пружа нове информације о поријеклу те ријечи.


Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #42 послато: септембар 10, 2019, 12:01:01 поподне »
Riječi su nastale glasovnim oponašanjem nekog prirodnog zvuka, tzv. stimulusa. Većina značenja riječi ima veze sa nekom vizuelnom asocijacijom, recimo u osnosu na izgled izvora zvuka. Poslušajte ovaj zvučni zapis:

https://vocaroo.com/i/s14H4jvJ6dma

Znate li šta proizvodi ovaj zvuk?

Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #43 послато: септембар 10, 2019, 06:12:10 поподне »
Znate li šta proizvodi ovaj zvuk?

Звук који сте имали прилике да чујете производи дувачки инструмент од шкољке, који се користили јунаци у индијским херојским еповима, а данас се користи у хиндуистичким и будистичким ритуалима.



Његов оригинални изглед се боље види  на овој слици (обратите пажњу на спирални конусни завршетак, украшен бисерима):



На Санскриту се та шкољка зове śaṅkhaḥ, а на Енглеском conch, и у изговору /kɒntʃ/ је, уз познату германску промјену консонанта 'g→k' (а тиме и 'ž→č'), најближе ономе што се чује на запису. А чују се само звучни "гласови":

1. на почетку је звучни парњак гласа "х", кога нема у нашем језику, али има у Чешком и Словачком (пише се као 'h'), те Украјинском ("густо" г) и Грчком (Γ, γ); у нашем језику је прешло у "г";
2. дуги назал вокалног типа, што тачно одговара Ст.Слов. "Ѫ";
3. предњонепчани сибилант "ЖЬ".

Према томе, назив овог инструмента на Ст.Слов. је био "ГѪЖЬ" и назив врло добро опонаша изворни звук.

Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #44 послато: септембар 10, 2019, 06:46:46 поподне »
Пошто смо извршили идентификацију стимулуса, да видимо шта је визуелно карактеристично за ове шкољке, које су, уствари, љуштуре великих пужева. То се боље види на овој слици:



Из погледа одозго на конусни завршетак се јасно уочава правилни спирални геометријски облик.

Eво и релевантних одредница из "Речника Српскохрватскога књижевног језика" (Матица Српска ● Матица Хрватска, Нови Сад ● Загреб, 1967.), књига прва, стр. 592:



А ево и неколико визуелних асоцијација:







Ван мреже Дука

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Матагужи J1-M267
« Одговор #45 послато: октобар 12, 2019, 02:50:56 поподне »
Slike na novom Image Host-u:

Koptski mate:



Hijerolglif mt:



St.Eg. rūgj/gūš:



Fasmer: guž:



Školjka puža Laevistrombus:



Rečcnik MS: guž: