I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946

[ljubisa22233]

У грани којој припадате налази се српски херцеговачки род који слави светог Стевана са матицом на подручју шуме Требињске, који смо назвали Шумњаци-стевањштаци. Такође и један Бошњак и један Хрват из Коњица. Сви они припадају млађој грани Y155080, односно PH220 по FTDNA номенклатури, па је могуће да је то и ваша млађа грана. Ево шта је о овој грани написао Синиша Јерковић у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:
Ако бисте нам послали ваш хаплотип могли бисмо да дамо неку процену о евентуалној блискости са родовима из наше базе.

О Вукојевићима има релативно доста података у литератури, а највише су о њима писали Никола Мандић и Андрија Никић.

Zahvaljujem mnogo na odgovoru. Vrlo dobro su mi poznati radovi navedenih autora kao i cijelo rodoslovlje Vukojevića i njihovih nasljednika nakon sredine 18. stoljeća. Međutim nisam upoznat s potkrijepljenom analizom njihovog porijekla prije tog razdoblja, odnosno zaključujem da sve dostupne analize, kao i poznate mi predaje, počinju najranije s krajem 17. stoljeća kako sam naveo u svom prvom postu na ovoj temi. Može li netko sintezom historijsko-geografske analize i ishoda genetičkog istraživanja barem okvirno odrediti kada je najkasnije priča o spomenutim Šumnjacima-stevanjštacima i klobučkim Vukojevićima bila njihova zajednička, budući da se čini kako je to recentniji događaj od ovoga što Siniša Jerković piše o poveznici s ispitanicima iz Švicarske i južne Njemačke.

Hvala i srdačan pozdrav.

[zoranns]

106. Савић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Може се сврстати у исти род заједно са још неколико породица које славе Ђурђевдан и чија је матица у Крајини, а најближи му је по свему судећи недавно тестирани Станојевић из истог места, који такође слави Ђурђевдан и са којим има само једну разлику на маркеру Y-GATA-H4 на којем Савић има повишену вредност 11, која одудара од осталих припадника ове хаплогрупе, па се може сматрати скоријом мутацијом. Са друге стране деле карактеристичну вредност DYS385=13-13, што јасно указује на блиски везу Станојевића и Савића.

Ево коментара на Станојевићев резултат:

Цитат: Кековац  Јун 30, 2025, 07:12:42 поподне
148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу означена другом SNP мутацијом PH220 која је тренутно на истом филогенетичком нивоу, тако да се ради о истим гранама. Има једну разлику на 25 упоредивих маркера у односу на Алексића из Сврзигаћа у Хрватској и то на маркеру DYS385b на којем Станојевић има снижену вредност 13, која је највероватније скоријег датума настанка. Алексић је радио BigY-700 тест. Иначе се добро уклапа у групу тестираних припадника ове хаплогрупе, који славе Ђурђевдан, и претежно су пореклом из места у Босанској Крајини, а то су Станојевић из Доњих Штрбаца код Прњавора, Миличић из Подосоја, Ђукић из Ђукића код Шипова, Иванишевић из Малог Радића код Крупе, Зељковићи из Доњих Подгорја и Доњих Бараћа код Мркоњић Града и Лекић из Шеховаца код Мркоњић Града.

У монографији Чечава Бранка Перића се за Станојевиће може пронаћи податак да су пореклом из околине Дервенте одакле се доселио родоначелник Станоје. У књизи је приказан и детаљан породични родослов, почевши од четири Станојева сина: Алексе, Симе, Митра и Теодора. Бранко Перић претпоставља да је презиме Станојевић настало од родоначелниковог овог имена.

У монографији Чечава Бранка Перића нисам пронашао податак о пореклу Савића. О њиховом пореклу је писао етнолог Миленко С. Филиповић у листу Развитак 1939. године где је навео да су Петковићи (с огранцима Савићи, Лукићи, Томићи, Васићи и Петковићи) из Планине.

[zoranns]

115. Савић, Лучиндан, Лукавац, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ово је први припадник ове хаплогрупе са славом Лучиндан на нашем пројекту. Од нешто ређих вредности има повишену вредност на маркеру DYS643=13. Потпуно поклапање има са Станојевићем (Ђурђевдан) из Доњих Штрбаца код Прњавора. Због хаплотипа блиског модалном ближа веза није извесна.

Савић је у упитнику навео предање према којем је његова породица из Роваца. Љуба Павловић пише да су Савићи дошли из Фоче крајем 17. или почетком 18. века. Више о томе може да се прочита у овом чланку на нашем порталу: https://www.poreklo.rs/2013/06/19/poreklo-prezimena-selo-lukavac-valjevo/. Генетика за сада не иде у прилог ни једном ни другом сценарију.

[ЖељкоС]

106. Савић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Може се сврстати у исти род заједно са још неколико породица које славе Ђурђевдан и чија је матица у Крајини, а најближи му је по свему судећи недавно тестирани Станојевић из истог места, који такође слави Ђурђевдан и са којим има само једну разлику на маркеру Y-GATA-H4 на којем Савић има повишену вредност 11, која одудара од осталих припадника ове хаплогрупе, па се може сматрати скоријом мутацијом. Са друге стране деле карактеристичну вредност DYS385=13-13, што јасно указује на блиски везу Станојевића и Савића.

Ево коментара на Станојевићев резултат:

Цитат: Кековац  Јун 30, 2025, 07:12:42 поподне
148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу означена другом SNP мутацијом PH220 која је тренутно на истом филогенетичком нивоу, тако да се ради о истим гранама. Има једну разлику на 25 упоредивих маркера у односу на Алексића из Сврзигаћа у Хрватској и то на маркеру DYS385b на којем Станојевић има снижену вредност 13, која је највероватније скоријег датума настанка. Алексић је радио BigY-700 тест. Иначе се добро уклапа у групу тестираних припадника ове хаплогрупе, који славе Ђурђевдан, и претежно су пореклом из места у Босанској Крајини, а то су Станојевић из Доњих Штрбаца код Прњавора, Миличић из Подосоја, Ђукић из Ђукића код Шипова, Иванишевић из Малог Радића код Крупе, Зељковићи из Доњих Подгорја и Доњих Бараћа код Мркоњић Града и Лекић из Шеховаца код Мркоњић Града.

У монографији Чечава Бранка Перића се за Станојевиће може пронаћи податак да су пореклом из околине Дервенте одакле се доселио родоначелник Станоје. У књизи је приказан и детаљан породични родослов, почевши од четири Станојева сина: Алексе, Симе, Митра и Теодора. Бранко Перић претпоставља да је презиме Станојевић настало од родоначелниковог овог имена.

У монографији Чечава Бранка Перића нисам пронашао податак о пореклу Савића. О њиховом пореклу је писао етнолог Миленко С. Филиповић у листу Развитак 1939. године где је навео да су Петковићи (с огранцима Савићи, Лукићи, Томићи, Васићи и Петковићи) из Планине.

Постоји један проблем: Да ли су то исти Петковићи?
Изгледа да постоје 2 или 3, а можда чак и 4 рода који носе презиме Петковић.
Савић, Петковић, Евђенић су сугурно један род.
Томић, Лукић, Васић су изгледа други род.
Осим њих имамо у Чечави још једне Петковиће у засеоку Ступе, а поред свега ту су још једни Петковићи за које незнам дал су засебан род или припадају неком од наведених

[ЖељкоС]

115. Савић, Лучиндан, Лукавац, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ово је први припадник ове хаплогрупе са славом Лучиндан на нашем пројекту. Од нешто ређих вредности има повишену вредност на маркеру DYS643=13. Потпуно поклапање има са Станојевићем (Ђурђевдан) из Доњих Штрбаца код Прњавора. Због хаплотипа блиског модалном ближа веза није извесна.

Савић је у упитнику навео предање према којем је његова породица из Роваца. Љуба Павловић пише да су Савићи дошли из Фоче крајем 17. или почетком 18. века. Више о томе може да се прочита у овом чланку на нашем порталу: https://www.poreklo.rs/2013/06/19/poreklo-prezimena-selo-lukavac-valjevo/. Генетика за сада не иде у прилог ни једном ни другом сценарију.

Станојевић из Штрбаца је огранак лозе Станојевића из Чечаве.
Могло би се ту понешто нагађати о могућим правцима досељавања,
изгледа да све вуче на Херцеговину, по једном запису с краја 19. вијека то би могло бити Петрово поље

[Кековац]

Станојевић из Штрбаца је огранак лозе Станојевића из Чечаве.
Могло би се ту понешто нагађати о могућим правцима досељавања,
изгледа да све вуче на Херцеговину, по једном запису с краја 19. вијека то би могло бити Петрово поље

У Чечави постоји речица Лукавац ако се не варам?

[ЖељкоС]

У Чечави постоји речица Лукавац ако се не варам?

Посред села је Чечавица. Осим ње  су Јаворова, Крушевица, Плањска ријека, Црна и Бијела ријека
Све оне чине ријеку Укрњу, тако је ми и дан данас зовемо и тако се у прошлости звала.
Тако се звала у записима с краја 19 вијека, тако је и на мапама из тог периода.
Послије је у 20 вијеку, из неког мени непознатог разлога, у писању постала Укрина.
Лукавац и Богданица  које спомиње Перић су мањи потоци

[LeoC]

Pozdrav svima,

testiran sam pozitivno na I1 I-FT428459, neki dan preko YSEQ.

Ovdje sam da naucim vise o svome rodu, porijeklu a i sam pridonesem ako ikako mogu .

Inace sam iz Jajca, BiH porijeklom. Po muskoj liniji moj Pradid je rodjen u selu Majdan izmedju Jezera i Mrkonjic Grada, odakle mu se majka preudala u Jajce na selo Klimenta odakle smo danas i ne znamo tacno ko mu je bio otac. Po prici je neki Srbski vojnik od tamo, a u dokumentima stoji Pavo Cvitanovic, mada Cvitanovica nema nigdje u tome kraju, osim nas pa mislim da nam je prezime dato za vrijeme komunizma jer smo katolici, a moj djed i dva brata se svi razlicito prezivaju (Cvitanovic, Cvjetanovic, Cvijetanovic ).
Vidim da ima u okolini Sipova i Mrkonjic Grada par prezimena testiranih na I-Y155080, pa bi to meni trebali biti moguci rodjaci, po muskoj liniji?

Sta predlazete, kako da ustanovim cukundida odnosno porijeklo po muskoj liniji? Mislite li da lokalni svecenici, pravoslavni i/ili katolicki mogu pomoci ako im se obratim u tome kraju? (zivim u dijaspori inace) Pradid je Juro Cvitanovic, krsten katolicki na mamino prezime Vukelja, rodjen 1919 u Aprilu.

Hvala unaprijed ko god je procitao i odgovori, zivili!:)

[zoranns]

Pozdrav svima,

testiran sam pozitivno na I1 I-FT428459, neki dan preko YSEQ.

Ovdje sam da naucim vise o svome rodu, porijeklu a i sam pridonesem ako ikako mogu .

Inace sam iz Jajca, BiH porijeklom. Po muskoj liniji moj Pradid je rodjen u selu Majdan izmedju Jezera i Mrkonjic Grada, odakle mu se majka preudala u Jajce na selo Klimenta odakle smo danas i ne znamo tacno ko mu je bio otac. Po prici je neki Srbski vojnik od tamo, a u dokumentima stoji Pavo Cvitanovic, mada Cvitanovica nema nigdje u tome kraju, osim nas pa mislim da nam je prezime dato za vrijeme komunizma jer smo katolici, a moj djed i dva brata se svi razlicito prezivaju (Cvitanovic, Cvjetanovic, Cvijetanovic ).
Vidim da ima u okolini Sipova i Mrkonjic Grada par prezimena testiranih na I-Y155080, pa bi to meni trebali biti moguci rodjaci, po muskoj liniji?

Sta predlazete, kako da ustanovim cukundida odnosno porijeklo po muskoj liniji? Mislite li da lokalni svecenici, pravoslavni i/ili katolicki mogu pomoci ako im se obratim u tome kraju? (zivim u dijaspori inace) Pradid je Juro Cvitanovic, krsten katolicki na mamino prezime Vukelja, rodjen 1919 u Aprilu.

Hvala unaprijed ko god je procitao i odgovori, zivili!:)

Leo dobrodosao.
Mislim da bi za pocetak mogao da posaljes nekom od moderatora rezultate da te uvrste u bazu, a to bi pomoglo i da se vidi podudarnost po markerima sa drugim pripadnicima ove nase grupe. Pretpostavljam da si rezultatima najblizi grupi testiranih koji poreklo vode od Sipova i Mrkonjica. islim da po crkvenim knjigama tesko da se moze sta naci jer su crkve uglavnom gorele za vreme rata i nisam siguran da ima tih podataka.

[ljubisa22233]

Zahvaljujem mnogo na odgovoru. Vrlo dobro su mi poznati radovi navedenih autora kao i cijelo rodoslovlje Vukojevića i njihovih nasljednika nakon sredine 18. stoljeća. Međutim nisam upoznat s potkrijepljenom analizom njihovog porijekla prije tog razdoblja, odnosno zaključujem da sve dostupne analize, kao i poznate mi predaje, počinju najranije s krajem 17. stoljeća kako sam naveo u svom prvom postu na ovoj temi. Može li netko sintezom historijsko-geografske analize i ishoda genetičkog istraživanja barem okvirno odrediti kada je najkasnije priča o spomenutim Šumnjacima-stevanjštacima i klobučkim Vukojevićima bila njihova zajednička, budući da se čini kako je to recentniji događaj od ovoga što Siniša Jerković piše o poveznici s ispitanicima iz Švicarske i južne Njemačke.

Hvala i srdačan pozdrav.

Imamo li novih rezultata testiranja ili istraživanja ovog migracijskog pravca?