I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946

[Небојша]

Демић, муслиман, Мостар, I1-Z63>Y13946 (извор: 23andMe)


Лакат

"Демићи Муслимани становали су у Залику код Мостара. Планина им је била Подгорани, а имали су и овдје своје земље, прешли су прије 75 година."


Зијемља

"Муслиман Демић је из Залика код Мостара, прије 20 година прешао на читлук." (Јевто Дедијер: Херцеговина)

[ЖељкоС]

Али шта ћеш. Људи више воле да мисле да су потомци кнеза Мирослава и племенитих Николића из 15. века него да поверују да се презивају по неком претку Милиши који је живео можда пре 200 година и чувао овце.

Један од најбољих коментара које сам видио досад.
Као што људи воле да су Београђани, иако је Београд имао пре 200 година само 10 000 душа

[ЖељкоС]

Поздрав за све учеснике

148. Станојевић, Ђурђевдан, Чечава, Теслић

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу означена другом SNP мутацијом PH220 која је тренутно на истом филогенетичком нивоу, тако да се ради о истим гранама. Има једну разлику на 25 упоредивих маркера у односу на Алексића из Сврзигаћа у Хрватској и то на маркеру DYS385b на којем Станојевић има снижену вредност 13, која је највероватније скоријег датума настанка. Алексић је радио BigY-700 тест. Иначе се добро уклапа у групу тестираних припадника ове хаплогрупе, који славе Ђурђевдан, и претежно су пореклом из места у Босанској Крајини, а то су Станојевић из Доњих Штрбаца код Прњавора, Миличић из Подосоја, Ђукић из Ђукића код Шипова, Иванишевић из Малог Радића код Крупе, Зељковићи из Доњих Подгорја и Доњих Бараћа код Мркоњић Града и Лекић из Шеховаца код Мркоњић Града.

[ЖељкоС]

Имама питање. Постоји само једна разлика на 25 маркера у односу на Алексића. Да ли се може тврдити пре колико година је дошло до мутације, тј. када су нам се гране разишле?

[Кековац]

Имама питање. Постоји само једна разлика на 25 маркера у односу на Алексића. Да ли се може тврдити пре колико година је дошло до мутације, тј. када су нам се гране разишле?

Не може се утврдити када је живео заједнички мушки предак двојице тестираних без дубинског теста, WGS или BigY-700.

[ЖељкоС]

Не може се утврдити када је живео заједнички мушки предак двојице тестираних без дубинског теста, WGS или BigY-700.

Који тест препоручујеш, Алексић има чини ми се BigY-700?
Да ли би то довело до отварања нових огранака из Y155080?

[Кековац]

Који тест препоручујеш, Алексић има чини ми се BigY-700?
Да ли би то довело до отварања нових огранака из Y155080?

Да, препоручујем BigY-700 зато што су тамо дубински тестирани Срби, а нису пребацили резултат и на YFull стабло. Готово сигурно би дошло до детаљније профилизације и формирања нове подгране.

[zoranns]

87. Крџић, Јовањдан, Радобуђа, Ариље

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Има потпуно поклапање са Ранковићем из Рабровца код Младеновца:

[ЖељкоС]

Да, препоручујем BigY-700 зато што су тамо дубински тестирани Срби, а нису пребацили резултат и на YFull стабло. Готово сигурно би дошло до детаљније профилизације и формирања нове подгране.

Сад иде питање где и како направити тестирање.

[ЖељкоС]

Сачинио сам анализу за I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080

Од укуоног броја тестираних 1% отпада хаплогрупу Y155080.
Расподјела по славама унутар ове хаплогрупе
Стевањдан    28%    Требиње, Бијељина и Чачак са околином
Ђурђевдан    24%    шира околина Бањалуке
Никољдан    22%     Шабац и Чачак са околином
Јовањдан      8%      Ваљево и шира околина
Митровдан    6%      Сомбор
Ђурђиц        6%
Аћимовдан     2%
Аранђеловдан     2%
Михољдан     2%
Три славе су доминантне: Стевањдан, Ђурђевдан и Никољдан са укупно 74%.

[zoranns]

109. Рацков, Ђурђиц, Баранда, Опово

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Нема потпуних поклапања међу до сада тестираним припадницима ове хаплогрупе на пројекту, пре свега због повишене вредности DYS570=22, коју само он поседује, али за коју се не би могло рећи да је од великог филогенетског значаја јер прилично варира и код осталих припадника ове хаплогрупе. Од ређих вредности поседује и благо повишене DYS385b=15 и DYS576=17. Судећи само по хаплотипу вероватно му је најближи Бранковић, Јовањдан, из Жабара код Ваљева, са којим има две једноструке разлике на маркерима DYS576 и DYS570. Постоји међутим релативно разгранат род припадника ове хаплогрупе који слави Ђурђиц на подручју Поморавља, Шумадије и Александровачке жупе, па се можда због исте славе може довести у везу са Рацковим, иако имају нешто више разлика на упоредивих 23/25 маркера. Нарочито је упадљива разлика на маркеру DYS549 на којем Рацков има модалну вредност 13, док припадници србијанског рода са славом Ђурђиц имају снижену вредност 12. Штета је што овај род није за сада SNP профилисан.

Рацков је навео у упитнику да су досељени у Баранду из Кикинде, што је податак који може да се пронађе и код Ердељановића, који у Баранди наводи две породице Рацков, једна слави Ђурђиц, а друга Стевањдан, обе досељене из Кикинде. Кандидат је такође навео породично предање према којем су даљим пореклом из Поморишја.

[ДушанВучко]

109. Рацков, Ђурђиц, Баранда, Опово

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Нема потпуних поклапања међу до сада тестираним припадницима ове хаплогрупе на пројекту, пре свега због повишене вредности DYS570=22, коју само он поседује, али за коју се не би могло рећи да је од великог филогенетског значаја јер прилично варира и код осталих припадника ове хаплогрупе. Од ређих вредности поседује и благо повишене DYS385b=15 и DYS576=17. Судећи само по хаплотипу вероватно му је најближи Бранковић, Јовањдан, из Жабара код Ваљева, са којим има две једноструке разлике на маркерима DYS576 и DYS570. Постоји међутим релативно разгранат род припадника ове хаплогрупе који слави Ђурђиц на подручју Поморавља, Шумадије и Александровачке жупе, па се можда због исте славе може довести у везу са Рацковим, иако имају нешто више разлика на упоредивих 23/25 маркера. Нарочито је упадљива разлика на маркеру DYS549 на којем Рацков има модалну вредност 13, док припадници србијанског рода са славом Ђурђиц имају снижену вредност 12. Штета је што овај род није за сада SNP профилисан.

Рацков је навео у упитнику да су досељени у Баранду из Кикинде, што је податак који може да се пронађе и код Ердељановића, који у Баранди наводи две породице Рацков, једна слави Ђурђиц, а друга Стевањдан, обе досељене из Кикинде. Кандидат је такође навео породично предање према којем су даљим пореклом из Поморишја.

https://www.vesti-online.com/svirao-i-titu-i-slobi/

[ljubisa22233]

Pozdrav, ima li netko spoznaje o podrijetlu i migracijama plemena Vukojević iz Klobuka pored Ljubuškog s obzirom na to da su testirani Vukojevići ispali I1>Z63>BY332. U Klobuku su najkasnije 1693. otkada se pojavljuju u katoličkim maticama, a u isto doba ima ih i u defterima iako nije navedeno prezime. Jevto Dedijer 1905. u Klobuku ih opisuje kao starince premda su već tada promijenili prezimena. U popisima iz 17. stoljeća ovo područje nema mnogo stanovnika, ali su tu Vukojevići već naveliko koncentrirani. Kasnije su se namnožili pa je nastalo desetak novih prezimena. Što se tiče narodnih i obiteljskih predanja itekako postoji svijest o bivšem prezimenu s tim da stariji često te pretke nazivaju Vukojima. Međutim, nema predanja o njihovom dolasku, ali postoji mnogo zapuštenih lokaliteta po klobučkom brdu koji svjedoče o nekadašnjoj živosti, pastirskom životu i poljoprivredi. Bilo kako bilo, zanima me njihova priča prije 17. stoljeća na osnovu zaključaka genetske analize jer trag pisanih izvora ne ide tako detaljno i daleko u prošlost.

Zahvaljujem i srdačno pozdravljam.

[ljubisa22233]

Nastavno na prethodnu poruku istaknuo bih još jedno zapažanje. Uz Vukojeviće kojih u Klobuku 1741. ima 40ak (od 1880. u istom ih selu pod novonastalim prezimenima ima preko 1000), na popisu katolika zabilježene su još 3 obitelji od kojih je glava jedne Šimun Bogosavljević. S obzirom na to da već 1768. u Klobuku imamo i danas ondje zastupljeno prezime Boras logično je pretpostaviti da su Borasi nastali od spomenutog Šimuna u prilog čemu ide i to da ne postoji ni izvor ni predaja koja bi to opovrgnula. Ipak, ovdje nisam htio praviti poveznicu između Bogosavljevića i Borasa nego istaknuti nešto drugo, a to je da sam unutar ove teme uočio upravo prezime Bogosavljević s istom haplogrupom. Navedena lokacija porijekla je Kremna kod Užica, a slava Stevanjdan kao i kod Vukojevića. Vjerujem da većina ovdje zna više o tim Bogosavljevićima, a ja sam samo naveo podatak iz fra Dragićevićevog popisa. Ne znam za testirane Borase i imaju li istu haplogrupu, nego sam te dvije skupine doveo u vezu preko Vukojevića za koje još čekam da netko iznese dostupne podatke o povezanosti kako sam u prethodnoj poruci iznio.

Pozdrav, Lj

[Ojler]

Pozdrav, ima li netko spoznaje o podrijetlu i migracijama plemena Vukojević iz Klobuka pored Ljubuškog s obzirom na to da su testirani Vukojevići ispali I1>Z63>BY332. U Klobuku su najkasnije 1693. otkada se pojavljuju u katoličkim maticama, a u isto doba ima ih i u defterima iako nije navedeno prezime. Jevto Dedijer 1905. u Klobuku ih opisuje kao starince premda su već tada promijenili prezimena. U popisima iz 17. stoljeća ovo područje nema mnogo stanovnika, ali su tu Vukojevići već naveliko koncentrirani. Kasnije su se namnožili pa je nastalo desetak novih prezimena. Što se tiče narodnih i obiteljskih predanja itekako postoji svijest o bivšem prezimenu s tim da stariji često te pretke nazivaju Vukojima. Međutim, nema predanja o njihovom dolasku, ali postoji mnogo zapuštenih lokaliteta po klobučkom brdu koji svjedoče o nekadašnjoj živosti, pastirskom životu i poljoprivredi. Bilo kako bilo, zanima me njihova priča prije 17. stoljeća na osnovu zaključaka genetske analize jer trag pisanih izvora ne ide tako detaljno i daleko u prošlost.

Zahvaljujem i srdačno pozdravljam.

У грани којој припадате налази се српски херцеговачки род који слави светог Стевана са матицом на подручју шуме Требињске, који смо назвали Шумњаци-стевањштаци. Такође и један Бошњак и један Хрват из Коњица. Сви они припадају млађој грани Y155080, односно PH220 по FTDNA номенклатури, па је могуће да је то и ваша млађа грана. Ево шта је о овој грани написао Синиша Јерковић у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:

Хаплогрупа I1-PH220 најближе филогенетичке везе има са тестиранима са подручја Швајцарске и јужне Немачке, са којима дели заједничку мутацију Y51867. Старост ове везе процењује се на око 2.000 година. Поред значајног присуства међу Србима, грана I1-PH220 присутна је и међу другим балканским народима. Њено присуство међу бугарским, хрватским и албанским родовима могло би се објаснити раносредњовековним контактима свих тих народа са српском популацијом. Даље порекло ове генетичке Y-DNA линије требало би тражити међу западним и централноевропским германским племенима, на што упућују најближа генетичка поклапања.

Ако бисте нам послали ваш хаплотип могли бисмо да дамо неку процену о евентуалној блискости са родовима из наше базе.

О Вукојевићима има релативно доста података у литератури, а највише су о њима писали Никола Мандић и Андрија Никић.

[Imoćanin]

S obzirom na to da već 1768. u Klobuku imamo i danas ondje zastupljeno prezime Boras logično je pretpostaviti da su Borasi nastali od spomenutog Šimuna u prilog čemu ide i to da ne postoji ni izvor ni predaja koja bi to opovrgnula.

Borasi iz Vitine su testirani i pripadaju haplogrupi i2a-Z16983.

[zoranns]

Имама питање. Постоји само једна разлика на 25 маркера у односу на Алексића. Да ли се може тврдити пре колико година је дошло до мутације, тј. када су нам се гране разишле?

Ja i Djukic imamo potpuno poklapanje i receno mi je da to znaci da imamo zajednickog pretka u zadnjih par stotina godina, pa ti sad vidi.

[ЖељкоС]

Ja i Djukic imamo potpuno poklapanje i receno mi je da to znaci da imamo zajednickog pretka u zadnjih par stotina godina, pa ti sad vidi.

Можемо ли ступити у контакт?

[Драган Обреновић]

Можемо ли ступити у контакт?

Обратите се најбоље електронском поштом на [email protected] и то са своје email адресе коју сте навели у захтеву за приступање Српском ДНК пројекту. У тексту поруке оставите и свој број телефона и замолите за помоћ око ступања у контакт са другим тестираним(а). Ми ћемо проверити како су се он или они изјаснили приликом попуњавања "Захтева за уврштавање резултата ДНК тестирања у табелу Српског ДНК пројекта" и сходно томе видети које могућности за контакт постоје.

У новијим обрасцима захтева, свако има могућност да се изјасни како да поступимо ако неко жели да ступи у контакт са њим из разлога родословне природе:



У случају да други тестирани попуњавао старији упитник, где није било могућности за овакво изјашњавање, онда увек поступамо тако што њему прослеђујемо ваше контакт податке, па ако је човек сагласан и жели да оствари контакт са вама - писаће вам или вас позвати телефоном.

Молимо само за стрпљење, јер вероватно не можемо у истом дану да вам одговоримо на овакав допис (захтева мало администрације да се пронађе и погледа приступница човека с којим желите да ступите у контакт).

[ЖељкоС]

Хвала