Аутор Тема: Светски ДНК дан 2019  (Прочитано 38723 пута)

Ван мреже Veljko Gruzanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #120 послато: мај 12, 2019, 07:30:15 поподне »
Tu knjigu je sastavio moj deda-stric, ima je u porodici, ali ja sam samo deo video, posto nije u jednom rukopisu,ali planiram sa je sakupim.
Samo jedan porodica je starija od nas, to sam napisao u prijavi, i to su Samanovici, oni i dalje postoje i oni su starinim isto sa Pestera..druge knjige sam vidjao po knjizarama i bibliotekama, nisam zapamtio imena autora, ali se secam da su se dosta poklapala sa knjigom mog deda strica u smislu starosti porodice.
A to za Jovanovice cu proveriti;-)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #121 послато: мај 12, 2019, 08:09:32 поподне »
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Таман да видимо да ли су ово Ковачевићи-Богуновићи Ј2а-М92, или неки други. Ови Ковачевићи су, према Карановићевој подели, најбројнији огранак "Богуновића" у Поуњу.

"У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н.; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање."

Реално је да нису сви генетски повезани, с обзиром да је у питању често презиме и честа слава, а упитна је и веза са Богуновићима, зато што смо већ имали доста промашаја на ту тему.

Од Ковачевића из Поуња (Јовањдан) је и Василије Вајан Ковачевић, српски вођа у "Босанско-херцеговачком устанку" (1875-1878)


Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #122 послато: мај 12, 2019, 08:10:26 поподне »
Соколовић, Аранђеловдан, Ивање, Бојник

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Соколовићи су према предању од Соколовића из Старе Херцеговине-Пиве. Око 1670. доселили су се у околину Тополе, одакле су преци тестираног прешли у Црну Траву (око 1790. године), а на послетку у Ивање око 1850. О овоме у литератури нема говора - може се само пронаћи да су Соколовићи дошли из Црне Траве после ратова 1877-78, када је насељавано Ивање.

Иако сви знамо да је прича о Соколовићима, Мехмед-паши, патријарху Макарју и Бају Пивљанину замршена, недоречена и обавијена митолошким велом, ипак постоје два хаплотипа који би се могли довести у везу са њима, макар са Бајом Пивљанином - цео наш N2 род, и R1a хаплотип Бајовића из Безуја.

Наш тестирани има три мање уобичајене вредности, DYS19=17, DYS635 = 24 и DYS389 II-I = 19. Не бих могао са сигурношћу рећи да је повезан са било киме од до сада тестираних. Формално му је близак Вујасиновић из околине Книна (један маркер разлике од упоредивих 17, слави Стевањдан), а могле би му бити блиске и неке српске породице из околине Урошевца (необјављена истраживања, славе Ђурђиц и Алимпијевдан). 

« Последња измена: мај 12, 2019, 08:11:57 поподне Селаковић »

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #123 послато: мај 12, 2019, 08:16:55 поподне »
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

Честитке Богуновићима!

Занимљиво је ово поклапање са Живковићем. Његови Котарани су одмах са друге стране Суве међе у односу на Ивањску.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 258
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #124 послато: мај 12, 2019, 08:17:50 поподне »
Ковачевић, Јовањдан, Ивањска, Босанска Крупа, J2a-M92>S8230

Значајан резултат за крајишке Богуновиће. Када је објављен списак пријављених, осврнуо сам се на могући резултат ових Ковачевића:

Дакле Ковачевићи су ипак Богуновићи! Иако међу породицама које је Карановић у Крајини уврстио у Богуновиће, има више хаплогрупа, делује да је ипак постојао костур овог рода негде у прошлости. Наиме, имамо сада већ више потврђених крајишких Богуновића J2a-M92, као и њихове огранке (према литератури) попут Цвјетићана и Ковачевића, који припадају истој хаплогрупи.

Ковачевићи су у Ивањску дошли из Великог Радића. Почетком 20. века било их је тамо 6 кућа. У Великом Радићу су били најстарија породица. Досељени су из Дољана, а миграицони пут пре тога, према предању, ишао је: Змијање - Далмација - Поуње.

Више пута смо причали о пореклу крајишких Богуновића, али није лоше споменути још једном. Они су дакле старином негде "с југа", из Рашке, тако је бар запамтило предање. Дакле пре неких 500 година су "пали" на Змијање, а онда се ширили по Крајини. Данас, уз помоћ ДНК резултата, знамо да је њима матица заправо на простору Старе Црне Горе (Катунска нахија).

Генетски Ковачевић одудара од модалног хаплотипа на маркеру 389I/II (14/30), мада се и код неких хаплотипова у матици јавља ова мутација. Интересантно да Ковачевић поседује вредност 12 на маркеру YGATAH4, која се јавља и код Живковића са Баније (слава Јовањдан).

За родове у Крајини који припадају хаплогрупи J2a-M92>S8230 може бити занимљив резултат Нинковића из Павловца код Бања Луке, који су по свему судећи пореклом од Нинковића из околине Гламоча:

Нинковићи су из Херцеговине дошли у Поповиће. Кад их се ту народило четрдесеторо чељади, они су се изделили и прешли овде око 1856. године. Славе Св. Јована.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Дакле, могуће је да су даље миграције у крајишке области ишле управо преко Гламоча.

Иначе, на подручју Гламоча има још стариначких (стариначких у смислу да нису на то подручје досељени из Далмације) српских родова који се и по хаплотипу и по крсној слави подударају са српским породицама на подручју Лике, Кордуна, Баније и Далмације. То су Париповићи J2b-M241>PH1602, затим један необјављени резултат који је исти род са Мандићима из Лике итд.
« Последња измена: мај 12, 2019, 08:20:28 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #125 послато: мај 12, 2019, 08:20:43 поподне »
За родове у Крајини који припадају хаплогрупи J2a-M92>S8230 може бити занимљив резултат Нинковића из Павловца код Бања Луке, који су по свему судећи пореклом од Нинковића из околине Гламоча:

Нинковићи су из Херцеговине дошли у Поповиће. Кад их се ту народило четрдесеторо чељади, они су се изделили и прешли овде око 1856. године. Славе Св. Јована.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Дакле могуће је да су миграције у крајишке области ишле преко Гламоча.

Иначе, на подручју има још стариначких (стариначких у смислу да нису на то подручје досељени из Далмације) српских родова који се и по хаплотипу и по крсној слави подударају са српским породицама на подручју Лике, Кордуна, Баније и Далмације. То су Париповићи J2b-M241>PH1602, затим један необјављени резултат који је исти род са Мандићима из Лике итд.

Заборави да кажем како је и тестирани навео да у породици постоји предање о пореклу из околине Гламоча. Али пренео сам и оно што је Карановић забележио о овима из Ивањске почетком 20. века.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #126 послато: мај 12, 2019, 08:51:00 поподне »
Адамовић, Ђурђевдан, Бистрица, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Д у Табели нашег Пројекта.

Овај род дефинисали смо вредношћу 15 на DYS19 и славом Ђурђевдан, а сви тестирани до сада су из Херцеговине или Старе Херцеговине и околине. Неке од породица из овог рода везују се за средњевековне Пилатовиће, или за село Пилатовце, мада су сви тестирани лоцирани северније, око Гацка, и даље на север. Многи резултати тестираних из овог рода још увек нису јавни (тестирање Херцеговаца), али неки јесу - Беатовић из Жањевице (Гацко), Васиљевић из Правошева (Пријепоље)...

Наравно, да су сви тестирани из ове групе заиста један род тек треба потвдити дубљим СНП тестовима.

Адамовић нема потпуних поклапања ни са ким, односно са преосталом осморицом из овог рода има углавном два или три маркера разлике. Ни остали из овог рода немају међусобно пуна поклапања.

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 69
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #127 послато: мај 12, 2019, 09:04:10 поподне »
Шарац, Никољдан, Доњи Полој, Слуњ, Кордун, J2b-M205

Шарци са простора Горње Крајине славе Јовањдан и Никољдан. Могуће да постоји веза са Шарцима из Лике (Доњи Лапац и Грачац), који такође славе Никољдан. Генетски су Шарцу најближи лички Усорци. Од осталих Крајишника, нису далеко ни Новаковићи из Подгрмечја, који славе исту славу. Према томе, нема сумње да су и Шарци Y22063+. Шараца са овом славом има и у Поуњу, а досељени су из Лике, после окупације.

Тестирани је навео како у породици постоји предање о пореклу из области Пиве. Биће да је и то предање новијег датума, пошто у Пиви има Шараца (Јовањдан). У сваком случају, ако је део Y22063+ у Крајину дошао из Потарја и околине, онда предање није пуно промашено (случајно, или не). 

Неко од Кордунаша можда зна више о овим Шарцима из околине Слуња.

Доњи Полој је ближи Вељуну него Слуњу и раније је административно припадао Котару Војнић.
Шараца на Кордуну је било у селима: Будачка Ријека, Буковац Перјасички (село до Доњег Полоја), Горња Височка (село до Буковца Перјасичког), Перјасица, Доњи Полој, Подгорје Крњачко, Понорац, Својић.
Када се анализирају позиције села, може се приметити да су се Шарци у населили у селима западно и северно од Вељуна, на потезу од 15-ак км дужине.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 258
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #128 послато: мај 12, 2019, 09:07:44 поподне »
Адамовић, Ђурђевдан, Бистрица, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду Д у Табели нашег Пројекта.

Овај род дефинисали смо вредношћу 15 на DYS19 и славом Ђурђевдан, а сви тестирани до сада су из Херцеговине или Старе Херцеговине и околине. Неке од породица из овог рода везују се за средњевековне Пилатовиће, или за село Пилатовце, мада су сви тестирани лоцирани северније, око Гацка, и даље на север. Многи резултати тестираних из овог рода још увек нису јавни (тестирање Херцеговаца), али неки јесу - Беатовић из Жањевице (Гацко), Васиљевић из Правошева (Пријепоље)...

Наравно, да су сви тестирани из ове групе заиста један род тек треба потвдити дубљим СНП тестовима.

Адамовић нема потпуних поклапања ни са ким, односно са преосталом осморицом из овог рода има углавном два или три маркера разлике. Ни остали из овог рода немају међусобно пуна поклапања.

Ови Адамовићи су по Лутовцу даљим пореклом из Дробњака. Иначе, са истим предањем и славом по селима Бијелог Поља има још родова, попут Шебека.

Мада је за Адамовиће конкретно сада на основу овог резултата то предање доведено у питање.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #129 послато: мај 12, 2019, 09:21:03 поподне »
Ђорђевић, Јовањдан, Медвеђа

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855, роду Шекулараца.

Ђорђевићи знају да су из Шекулара, од (А)Рмуша. Са раније тестираним Рмушем из Шекулара има поклапање на 22 од 23 упоредива маркера.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #130 послато: мај 12, 2019, 09:28:26 поподне »
Јечменица, Никољдан, Доброселица, Чајетина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближи на Пројекту му је један несумњиви рођак из околине Пљевље, а који је тестиран у оквиру херцеговачког подухвата. У оквиру овог подухвата има још један близак хаплотип из околине Стоца, а по предању даљим пореклом из Риђана. Сва тројица поред сличног хаплотипа, који карактеришу маркери 458=18, 576=19, 635=24, имају и исту славу. Сва тројица имају једну до две разлике на упоредива 23 маркера. И тестирани је навео раније порекло из околине Пљевље, што је овим резултатом и потврђено.

Предложио бих тестирање маркера 561 код Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 326
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #131 послато: мај 12, 2019, 09:35:14 поподне »
Тодоровић, Јовањдан, Друговац, Смедерево

Припада хаплогрупи I1-Z58. Најближи му је Панић из Репе код Подујева који слави Јовањдан, од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Такође, блиски су му и тестирани из околине Урошевца који такође слави Јовањдан (3/23) и тестирани из околине Смедеревске Паланке (2/17).

Боривоје М. Дробњаковић је за друговачке Тодоровиће забележио следеће:
Цитат
Топаловића (Илићи, Тодоровићи, Петровићи) 38 к. Слава: св. Јован. Стара породица. Били њихови стари у фрајкору. Старином су од Косова.
Имајући у виду поклапања тестираног, може се закључити да Тодоровићи заиста јесу пореклом са Косова.

Сви претходно наведени тестирани би требало да припадају грани Y3560 (https://www.yfull.com/tree/I-Y3560/), а вероватно и грани испод (Y14516). Било би добро када би се тестирани Тодоровић тестирао на ове СНП-ове.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #132 послато: мај 12, 2019, 10:20:52 поподне »
Јованов, Никољдан, Радојево (Кларија), Нова Црња, Банат

Припада хаплогрупи R1b L51 највероватније грани U106, што би морало бити потврђено СНП тестирањем.

Нема ближих поклапања са до сада тестиранима на српском ДНК пројекту.

Предање рода Јованових, који су најбројнији у старом српском селу Кларији, каже да су досељени из Јармате (са румунске стране границе), као и већина родова у Кларији.

Српско становништво Јармате је по предању потицало од Крушевца, а за Јованове се још помиње да су даљим пореклом из Грчке, те да су дошли с ковчегом злата.

Редак хаплотип оставља отвореним све наведене могућности...а од користи би било урадити дубље СНП тестирање.
« Последња измена: мај 12, 2019, 11:40:26 поподне НиколаВук »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #133 послато: мај 12, 2019, 10:56:13 поподне »
Илић, Алимпијевдан, Толисавац, Крупањ

Припада хаплогрупи R1b, највероватније рано одвојеној грани PF7562-BY16680, роду А

Илић једини има вредност 16 на дис 385б, а за по неколико маркера се разликује и од осталих у поменутом роду А,
па и од Ненадовића из Бранковине, са којима дели славу Алимпијевдан.

У књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“, у тексту о селу Толисавац, каже се:

–Тодоровићи, Марковићи, Ристановићи, Максимовићи, Глишићи и Илићи су из Црне Реке у Црној Гори одакле су досељени почтком 18. века, сви славе Алимпијевдан.

Тешко је одговорити на шта се ту мисли, одакле су могли бити досељени. Осат делује као најлогичније исходиште.
« Последња измена: мај 12, 2019, 11:40:58 поподне НиколаВук »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #134 послато: мај 12, 2019, 11:11:11 поподне »
Мунћан, Аранђеловдан, Сефкерин, Опово

Припада хаплогрупи R1b. За одређивање гране потребно је дубље тестирање,
пре свега јер тестирани поседује необично ниску вредност 9 на дис 438.

Место порекла Мунћана заправо је Борча, где су по предању досељени из Сефкерина,
али ја то нисам пронашао у доступној литератури.


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #135 послато: мај 12, 2019, 11:25:48 поподне »
Савић, Ђурђевдан, Баћевићи, Мостар

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних маркера: 391=10, 385=14-14, 576=16, 481=29, 549=12, 635=21. И поред 4 разлике на упоредива 23 маркера, нема сумње да му је Рајковић из Косијера код Цетиња близак. Деле све споменуте карктеристичне вредности (изузев 385 и код Рајковића је 481 још нижа, 28). За Рајковиће смо већ писали:

Цитат

„Братићевићи“ (Мала Госпођа) су братство настало од претка Братића, који се око 1650. године доселио из Пипера, Од његова три сина су следећи родови: од Рајка су Рајковићи, од Рада Радовићи, и од (В)Латка Латковићи. Рајковићи и Радовићи су у Косијерима, а Латковићи у Ђиновићима. Братићевићи су раније славили Ђурђев-дан, што можда, као и време досељења, указује да су они од пиперских Лужана.

Од Рајковића потичу Митровићи у Паштровићима (Моровић), као и Рајковићи у Лици (код Оточца), који су већином покатоличени."

Спомињање Ђурђевдана као раније славе, још више даје на снази овој вези Савића и Рајковића.

Савић је навео да су даљим пореклом из Мостарског Блата, па ова два предања некако треба "помирити". Рекао бих да се ради о сеоби из Зете.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #136 послато: мај 12, 2019, 11:28:35 поподне »
Недић, Никољдан, Кутлово, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1b подграни BY611-Z2705, добро профилисаном роду
са славом Никољдан, коме припада и тестирани Зрнић са српског ДНК пројекта.

Иако већина тестираних у том роду потиче из западнијих крајева, очигледно је да један део тог рода матицу има у пределима Старе Србије, односно у Полимљу.

Према књизи Тодора Радивојевића "Лепеница", међу досељеним породицама у периоду од 1737. до 1787. године, то јест у тзв. Другој сеоби, налазе се Недовићи (Недићи) из Новог Пазара.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #137 послато: мај 12, 2019, 11:52:09 поподне »
Јеринкић, Јовањдан, Кикинда

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности на маркерима, могу се издвојити: 19=15, 458=18, 456=16. Најближи му је Милићевић из Мирашевца код Раче, са којим дели споменуте карактеристике и славу. Имају три разлике на упоредива 23 маркера, где је на једном двострука разлика.

Ако неко има више података о овој фамилији, нека напише.

И Јеринкићу бих предложио да тестира маркер 561 преко Yseq-а.

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4754
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #138 послато: мај 12, 2019, 11:52:42 поподне »
Мунћан, Аранђеловдан, Сефкерин, Опово

Припада хаплогрупи R1b. За одређивање гране потребно је дубље тестирање,
пре свега јер тестирани поседује необично ниску вредност 9 на дис 438.

Место порекла Мунћана заправо је Борча, где су по предању досељени из Сефкерина,
али ја то нисам пронашао у доступној литератури.

Кад сам провлачио Мунћанов хаплотип кроз Невген, врло велике шансе је давао да припада DF27>Z195>Z295, а још низводније некој иберијско-баскијској грани. Не знам колико је прецизан у израчунавању R1b подграна на основу 23 маркера, али би било занимљиво ако би се та процена показала као тачна.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1736
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #139 послато: мај 12, 2019, 11:57:17 поподне »
Лукић, Никољдан, Осечина, E-V13>Z5018>S2979

Најближе поклапање (1/23) има са Јовановићем из Дечана који такође слави Никољдан.
Тестирани је у упитнику навео да су Лукићи према предању досељени "од Дрине".