Аутор Тема: Светски ДНК дан 2019  (Прочитано 40312 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #100 послато: мај 12, 2019, 05:23:20 поподне »
Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић, Глина, Банија, J2b-M205

Муиџи су генетски несумњиво најближи Демићи из Горњег Класнића, који такође славе Ђурђевдан. Са Демићима-Даштовићима свега једна разлика и то на DYS458. Муиџа ту има вредност 16, па је упитно колико се на основу овог маркера могу правити неке конструкције. Он је до сада често служио у класификацији на Y22063-/+. Са Демићима-Тубићима две разлике и то због мутације на маркеру 358b, која се очито десила код Демића (мада ће бити да су у питању повратне мутације).

Нека специфичност код овог рода Ђурђевдан, Класнић/Банија, била би вредност 16 на маркеру 358a. Подсетићу да су Демићи негативни на Y22063 и да су им по маркерима најближи тестирани из околине Пљеваља, Северне Далмације, итд. Карактеристичне вредности 385b=18, 458=15, 576=19 и 481=24.

Петар би могао рећи више о пореклу ове породице.

Хаплогрупа J2b-M205 је иначе на Банији (у овим границама из пројекта) заступљена са 18,2% и то је тренутно, поред Лике, крајишка област са највише M205.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7172
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #101 послато: мај 12, 2019, 05:23:27 поподне »
Поздрав свима. Нов сам на овом форуму и управо су ми стигли резултати тестирања, па вас молим да ме упутите у даље кораке.

Хвала унапред,
Марко

Добродошли Марко на Форум Порекло.

Сачекаћемо да колеге уредници Српског ДНК пројекта објаве коментар вашег резултата.

Ван мреже Маре

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #102 послато: мај 12, 2019, 05:30:52 поподне »
Добродошли Марко на Форум Порекло.

Сачекаћемо да колеге уредници Српског ДНК пројекта објаве коментар вашег резултата.

Хвала на информацији. Враћам се у дискусију кад будем видео своје податке.

Ван мреже Veljko Gruzanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #103 послато: мај 12, 2019, 05:36:24 поподне »
Pozdrav drugari
Sad sam dobio rezultate.
Samo izbacujte, lako je za pracenje;-)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1252
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #104 послато: мај 12, 2019, 05:51:52 поподне »
Остојић, Никољдан, Грачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније подграни YP417. Генетски су му најближи остали Никољштаци са овом хаплогрупом из Крајине. Са Радановићем из Поточана код Прњавора има 2 разлике на 23 упоредива маркера, са Загорцем из Медака код Госпића и Копањом из Бање Луке има 3 разлике на исто толико упоредивих маркера, са Метлићем из Рора код Гламоча има 4 разлике. Са свима наведенима је најуочљивија разлика на DYS458, где Остојић поседује вредност 17, док остали из ове групе на том маркеру имају вредност 16.

Нека бољи познаваоци Крајине додају шта имају на овај резултат. ;)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #105 послато: мај 12, 2019, 05:52:13 поподне »
Гиноски, Ваведење, Инче, Македонски Брод, J2b-M241>Z638

Нисам нашао више о пореклу ове породице у литератури. Можда треба пратити по крсној слави, која спада у ређе. Гиноском су генетски блиске неке српске породице са Косова (Штимље, Клина). То су управо они родови што славе Стевањдан, које поменух малопре у случају крајишких Раковића. Интересантно да су Гиноском у анонимним базама најближи Пољаци, Немци и Италијани.

Гиноски припада роду Поповаца из Инча, који су били једини становници овог поречког села. О њима је писао Петар С. Јовановић у књизи "Порече" (испитивања вршена 1926. године):

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #106 послато: мај 12, 2019, 06:00:34 поподне »
sasad haplogrupa J ozbiljno vodi

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #107 послато: мај 12, 2019, 06:11:31 поподне »
Јовановић, Аранђеловдан, Ореовац, Македонски Брод, J2a-M67

Јовановићу су генетски најближе неке породице процењене као L210 и Z7671. На 17 маркера има 3 разлике са једном породицом из Тимочке Крајине, док на је на 23 маркера чини се најближи Јелачић из Нових Карловаца (5 разлика). Сврстао сам га у L210, па ћемо видети како ће се одвијати ситуација.

Из Ореовца имамо тестираног Ђуровског (Q1-L713) који припада роду Рашајковаца, старинаца из овог села (слава Аранђеловдан). Једини други род присутан у Ореовцу а који није од рода Рашајковаца је род Карпузоваца, који исто славе Аранђеловдан. О њиховом пореклу је писао Јован Трифуноски у свом делу "Кичевска котлина":

"Досељеници су Карпузовци (5 к, св. Арханђео). Потичу од претка Карпуза. Пометути предак „на врвење“ дошао је у ово село. Ту је остао за стално јер му је оснивач рода Рашајковци („да не бидет сам“) уступио место Горни огради (у Горњој махали). Насељавање рода Карпузовци извршено је пре око 200 до 230 година (око 1730. или 1760. г.)."

Пошто се генетски не поклапа са Ђуровским, биће да је Јовановић од рода Карпузоваца. Са његовим резултатом, имамо комплетну Y-ДНК генетску слику Ореовца, села у области Доње Рабетино.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #108 послато: мај 12, 2019, 06:17:15 поподне »
Муиџа, Ђурђевдан, Горњи Класнић, Глина, Банија, J2b-M205

Муиџи су генетски несумњиво најближи Демићи из Горњег Класнића, који такође славе Ђурђевдан. Са Демићима-Даштовићима свега једна разлика и то на DYS458. Муиџа ту има вредност 16, па је упитно колико се на основу овог маркера могу правити неке конструкције. Он је до сада често служио у класификацији на Y22063-/+. Са Демићима-Тубићима две разлике и то због мутације на маркеру 358b, која се очито десила код Демића (мада ће бити да су у питању повратне мутације).

Нека специфичност код овог рода Ђурђевдан, Класнић/Банија, била би вредност 16 на маркеру 358a. Подсетићу да су Демићи негативни на Y22063 и да су им по маркерима најближи тестирани из околине Пљеваља, Северне Далмације, итд. Карактеристичне вредности 385b=18, 458=15, 576=19 и 481=24.

Петар би могао рећи више о пореклу ове породице.

Хаплогрупа J2b-M205 је иначе на Банији (у овим границама из пројекта) заступљена са 18,2% и то је тренутно, поред Лике, крајишка област са највише M205.

Потајно сам се надао оваквом резултату. :)

Све Муиџе су из Доњег Класнића, тачније из засеока Коса, тако да треба стајати Муиџа, Доњи Класнић/Глина/Банија. У сваком случају, ријеч је о занимљивом роду, који је имао предање о поријеклу од непознатог Наполеоновог војника (пошто је Банија у периоду од 1809. до 1813. године била дио Илирских провинција Француског царства).

Муиџе су у Класнићу потврђене у другој половини XVIII вијека, када их је била најмање једна породична задруга, тако да поријекло од француског војника свакако отпада. Према подацима из 1772. године, у Класнићу је пописан Михаило Муиџа. Нешто касније (1779-1786), осим Михаила Муиџе, помињу се и Петар Муиџа и Никола Муиџа.

Муиџе су у Класнићу смјештене између Стојаковића (крсна слава Ђурђевдан) и Шикања (крсна слава Стевањдан). Напоменуо бих да имамо Стојаковиће из Љубине код Двора, који славе Ђурђевдан и који су потврђени као J2b1-M205. Занимљиво је то што у Класнићу и у Љубини осим презимена Стојаковић, као заједничко презиме постоји и презиме Рудић (крсна слава Пантелијевдан). Пошто се породична задруга Муиџи (бр. 20) у Класнићу налази уз три породичне задруге Стојаковића (бр. 17, 18, 19), мислим да је готово извјесно да су Муиџе само огранак Стојаковића, који је презиме вјероватно добио по надимку (сличне примјере настанка нових презимена имамо у Далмацији почетком XVIII вијека).

Очито је да на подручју Баније постоји један огранак Крича који слави Ђурђевдан и коме припадају Демићи, Муиџе и Стојаковићи, као и један необјављени род са подручја Вргинмоста чије презиме свакако упућује на Криче.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #109 послато: мај 12, 2019, 06:25:44 поподне »
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #110 послато: мај 12, 2019, 06:26:45 поподне »
Остојић, Никољдан, Грачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, највероватније подграни YP417. Генетски су му најближи остали Никољштаци са овом хаплогрупом из Крајине. Са Радановићем из Поточана код Прњавора има 2 разлике на 23 упоредива маркера, са Загорцем из Медака код Госпића и Копањом из Бање Луке има 3 разлике на исто толико упоредивих маркера, са Метлићем из Рора код Гламоча има 4 разлике. Са свима наведенима је најуочљивија разлика на DYS458, где Остојић поседује вредност 17, док остали из ове групе на том маркеру имају вредност 16.

Нека бољи познаваоци Крајине додају шта имају на овај резултат. ;)

Остојићи су очито из Томингаја крај Грачаца, где их је 1915. године било 14 кућа. Као и највећи део српског становништва тог краја, пореклом су из Северне Далмације. Осим Остојића, имамо још R1a-M458 родова из тог дела Лике (пореклом из Далмације).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #111 послато: мај 12, 2019, 06:27:46 поподне »
sasad haplogrupa J ozbiljno vodi

Не води. У питању је другачији темпо објављивања резултата. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #112 послато: мај 12, 2019, 06:45:53 поподне »
Шарац, Никољдан, Доњи Полој, Слуњ, Кордун, J2b-M205

Шарци са простора Горње Крајине славе Јовањдан и Никољдан. Могуће да постоји веза са Шарцима из Лике (Доњи Лапац и Грачац), који такође славе Никољдан. Генетски су Шарцу најближи лички Усорци. Од осталих Крајишника, нису далеко ни Новаковићи из Подгрмечја, који славе исту славу. Према томе, нема сумње да су и Шарци Y22063+. Шараца са овом славом има и у Поуњу, а досељени су из Лике, после окупације.

Тестирани је навео како у породици постоји предање о пореклу из области Пиве. Биће да је и то предање новијег датума, пошто у Пиви има Шараца (Јовањдан). У сваком случају, ако је део Y22063+ у Крајину дошао из Потарја и околине, онда предање није пуно промашено (случајно, или не). 

Неко од Кордунаша можда зна више о овим Шарцима из околине Слуња.

Ван мреже Бадин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 23
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #113 послато: мај 12, 2019, 06:49:15 поподне »
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Буловићи су из Бителића покрај Сиња.

Иначе Срби из Бителића и околних села причају чисту икавицу.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 282
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #114 послато: мај 12, 2019, 06:53:14 поподне »
Буловић, Јовањдан, Бителић, Сињ

Припада хаплогрупи I1-Z63. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Чекић из Грбаваца код Градишке (разликују се на једном од 23 упоредива маркера), Поповић из Биовичиног села који такође слави Јовањдан (2/23) и Ћук из Зрмање (2/23).

О пореклу Буловића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4167.msg114708#msg114708

Било би добро да тестирани уради СНП тестирање, како би се утврдило којој грани испод Z63 Буловићи припадају.

Буловићи би пре свега због славе могли бити најближи Поповићима из Биовичиног села.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #115 послато: мај 12, 2019, 07:04:30 поподне »
Милошевић, Ђурђевдан, Пајсијевић, Кнић

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема ближих поклапања међу претходно тестираним због неких неуобичајених вредности које поседује (DYS393=12 и DYS389II=29).

Михаило Драгић за Милошевиће у Пајсијевићу каже следеће:
Цитат
Јовановићи и Милошевићи су стари досељеници из Прељине. Славе Ђурђиц.
Претпостављам да Драгић говори о овим Милошевићима иако се слава разликује. С тим у вези, и сам тестирани каже да је у неким публикацијама налазио да је слава његових Милошевића Ђурђиц, али да нема податке о томе да је слава мењана.

Милошевићи и Јовановићи из Пајсијевића би требало да су од Топаловића из чачанске Прељине, а даљим пореклом од Звркета (Топаловића) из Негришора у Драгачеву.

Радомир Илић за Топаловиће у Прељини пише следеће:
Цитат
Баш пред Први српски устанак доселили су се:
ТОПАЛОВИЋИ из села Негришора (Доње Драгачево), славе Ђурђиц. Сад их има и у Горњој Горијевници (срез љубићски) и у Пајсјевићима (Гружа).
Јован Ердељановић за Звркете (Топаловиће) у Негришорима бележи следеће:
Цитат
Најстарија је у селу породица Топаловића. То је врло давнашња породица: неки кажу, да је овде још „од прије Косова“, а други тврде, да је досељена пре 300 година. Пореклом је из Колашина у Црној Гори. Њено је најстарије станиште на месту Кућишту на Главици према долини Плавичевачког Потока. Они су једном морали из села бежати од Турака, па се доцније само један вратио и обновио породицу. Ово се лепо слаже са оним податком аустриске карте, да су Негришори 1718. године били пусти. О старини ове породице сведочи и њена велика разгранатост и велики број кућа: 66. У њу спадају данашњи: Топаловићи, Ружићи, Дуњићи и Звркете. Вероватније се чини, да је старо презиме или назив целе ове породице Звркете, па су се доцније Топаловићи као најјачи њихов џемат истакли, док су се остале Звркете растуриле по другим џематима и измењале презимена; тако су се Топаловићи почели сматрати као главни представник целе породице. Иначе су Звркете најмногобројније међу Топаловићима, јер у њих спадају: Звркете, Дмитровићи (они у Плавичевцу), Живановићи, Кузмановићи, Стевановићи, Аксовићи и Станићи. – Сви Топаловићи славе Ђурђиц (јесењи, у новембру). – Ових Топаловића има много у Пријељини (у срезу љубићском), где чине читав џемат. Знају, да су с овима негришорским једна породица а имају и исту славу. Такође знају поуздано, да од исте породице има Топаловића у Горијевници (срезу љубићском), у Пајсијевићу у Гружи и у неком селу у Срему близу Земуна.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #116 послато: мај 12, 2019, 07:05:56 поподне »
Осим у Жировцу, Љиљци су на подручју Прве банске (глинске) крајишке регименте потврђени и у Обљају, такође у другој половини XVIII вијека и ту их је било најмање двије породичне задруге. Славе Срђевдан, као и Љиљци у Жировцу и Класнићу.

У другој половини XVIII вијека потврђени су и у Бијелим Водама. Ту их је била најмање једна породична задруга, али је тај огранак временом угашен.

Ван мреже Ćirilovac

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #117 послато: мај 12, 2019, 07:14:56 поподне »
U vezi Mažibrada najstariji zapis je iz 1709 u Mletačkom popisu, Marko je glavar porodice a spominje se kao sin Vuka ili Vuke, svi su u Kistanjama.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9138
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #118 послато: мај 12, 2019, 07:20:42 поподне »
Филиповић, Ђурђевдан, Прошћење, Мојковац, J2b-M205

Још један M205 резултат из овог дела Црне Горе. Имамо од раније у пројекту Медојевиће из Прошћења, као и Дедејиће са Жабљака, који су пореклом из тих крајева. Као и код Дедејића и код Филиповића постоји предање о пореклу "са Чева", тј. из Катунске нахије. Подсетићу да се Прошћење налази на самом истоку некадашње Кричке територије, па оваква предања изазивају сумњу, али нису искључене неке повратне миграције, посебно ако узмемо у обзир да се M205 јавља и у околини Катунске нахије (Озринићи крај Никшића, Котор, итд.). Такође, одређен број M205 родова из Полимља/Затарја негује предање о пореклу из Катунске нахије.

Важно је нагласити да Филиповић по хаплотипу не подсећа на оне J-М205 из Полимља, већ најближа поклапања има међу Годијељима, Крајишницима (Усорци и остали), затим по Западној Србији, итд.


О Филиповићима из околине Пљеваља (Љутићи)

Предак породице Филиповић у Љутићима је, према предању, живио у Загарчу, а презиме су добили по неком Филипу. Из Загарча је један Филиповић, због убиства, побјегао и настанио се у Прошћење. Одатле је жена тог Филиповића са сином Пејом побјегла и настанила се у Љутиће, засеок Говеђе Брдо око 1810. године. Пејо је ту одрастао, оженио се и стекао потомке, који су се почетком 20. вијека, као чифчије Селмановића, преселили на садашње имање.

Пејо Филиповић је имао синове: Дмитра, Бошка, Богдана, Сгевана, Петра и Видоја. Од Дмитра, Бошка, Петра и Видоја није остао пород. Богдан Филиповић и Мила, рођена Кљајевић, је имао сина Мила и ћерке: Неду и Савету. Миле Богданов послије очеве смрти је одселио са мајком у Вранеш и живио на мајчином имању. Миле Богданов и Илинка, рођена Бајчетић, је имао синове: Митра, Петра и Љуба чији потомци живе у Војводини. Стеван Пејов и Стака, рођена Пурић, је имао сина Јована и ћерке: Стаку, Милушу и Јовану. Јован Стеванов и Анђа, рођена Пејовић, је имао синове: Милоша, Михаила и Стевана и ћерку Милицу удату за Обренића. Стеван Јованов је погинуо као борац НОР 1945. године и није оставио пород.

 
« Последња измена: мај 12, 2019, 07:23:17 поподне Небојша »

Ван мреже Veljko Gruzanin

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #119 послато: мај 12, 2019, 07:23:00 поподне »
Ima vrv veze sa Dragacevom kao sto tvrdite..
Za Jovanovice u Pajsijevicu mi nije poznato ali raspitacu se
Prema predanju negde smo sa Pestera, vrv je ta linija isla preko Uzice i Dragaceva..
Vise od 50 posto Gruzanskog kraja je sa prostora Sjenice, Pestera i Dragaceva..
To za Topolovice mi nije poznato, jer prvi izvori moje porodice su sa kraja 15.veka, videcu raspitacu se jos:-)