Аутор Тема: Светски ДНК дан 2019  (Прочитано 40798 пута)

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 136
  • G2a-L42, Затарац
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #80 послато: мај 12, 2019, 04:14:27 поподне »
На сајту Srdjevdan.org пише да су Љиљци сродници Лакетића. Иначе ти Лакетићи су грана Трипковића, Љешанско братсво које је Срђевдан као славу узело од своје ујчевине Јасеноваца, и припадају хаплогрупи I2-PH908 што можемо закључити из резултата тестираног Ковијанића, Љешанског срђевштака који је тестиран као I2-PH908 . Такође се за Љиљке наводи да су настањени у Зборишту а не у Горњем Жировцу. Не знам шта ви кажете на све ово...
« Последња измена: мај 12, 2019, 04:16:49 поподне Твртко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9153
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #81 послато: мај 12, 2019, 04:23:50 поподне »
Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:

''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''

Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.

Важна потврда за Крјаишнике са Срђевданом. Милан Карановић Љиљке смешта уз Грбиће, Башиће, Угреновиће и Брекиће из Поуња. Смаих Љиљака је било свега две куће у средњем Поуњу почетком 20. века. За читаву ову крајишку групу матична област је Северна Далмација.

О даљем пореклу ове крајишке Y2613 причали смо више пута. Колико знам, они ипак имају Y-ДНК поклапања на простору јужног и централног Балкана, а веома им је близак генетски и Мијач из Црне Горе. Углавном су занимљива ова њихова предања о пореклу "с југа". Код Љиљака се помиње Скадар, код оних из Поуња Крушевац, код оних из Унца Крушево у Македонији (неки верују да је ово пак Крушево крај Обровца). Можда она и нису без основа, видећемо у будућности.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 285
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #82 послато: мај 12, 2019, 04:26:44 поподне »
На сајту Srdjevdan.org пише да су Љиљци сродници Лакетића. Иначе ти Лакетићи су грана Трипковића, Љешанско братсво које је Срђевдан као славу узело од своје ујчевине Јасеноваца, и припадају хаплогрупи I2-PH908 што можемо закључити из резултата тестираног Ковијанића, Љешанског срђевштака који је тестиран као I2-PH908 . Такође се за Љиљке наводи да су настањени у Зборишту а не у Горњем Жировцу. Не знам шта ви кажете на све ово...

Дезинформација, а као друго Ковијанићи нису I2-PH908 него I2-Z17855.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 285
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #83 послато: мај 12, 2019, 04:28:37 поподне »
За читаву ову крајишку групу матична област је Северна Далмација.

Не знам колико је реално ово, с обзиром да у Далмацији малтене нема родова који славе Срђевдан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9153
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #84 послато: мај 12, 2019, 04:30:24 поподне »
Не знам колико је реално ово, с обзиром да у Далмацији малтене нема родова који славе Срђевдан.

Има их у Лици, Унцу, а пореклом из Северне Далмације. Морало је бити и ту, бар у рубним крајевима ка Лици. Ипак је ово карпатско-далматински кластер. :D

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 136
  • G2a-L42, Затарац
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #85 послато: мај 12, 2019, 04:31:31 поподне »
Код Љиљака се помиње Скадар, код оних из Поуња Крушевац, код оних из Унца Крушево у Македонији (неки верују да је ово пак Крушево крај Обровца). Можда она и нису без основа, видећемо у будућности.

Колико ја знам и колико сам изучавао и род Дапчевића слави Срђевдан а они су у Кртоле дошли из Скадра. У Скадру и дан данас имају остаци цркве Св. Срђа и Вакха, а знамо да је култ тих светаца био итекако распросрањен између Поповог поља тј. Дубровника и Скадра. Знам за још пар породица са славом Срђевдан које имају предање да су из Скадра, и ваљало би их наћи и наговорити да се тестирају :)

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 285
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #86 послато: мај 12, 2019, 04:31:34 поподне »
Мажибрада, Андријевдан, Кистање

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи би требало да су му двојица тестираних Драча из Бенковца. Од једног се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 упоредива маркера.

Нисам успео да пронађем ништа о пореклу Мажибрада, па ако неко зна нешто нека дода.

У Далмацији, Андријевдан славе још само Милијаши из Модриног Села, што је близу Кистања, тако да су Милијаши вероватно исти род са Мажибрадама.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 285
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #87 послато: мај 12, 2019, 04:32:02 поподне »
Има их у Лици, Унцу, а пореклом из Северне Далмације. Морало је бити и ту, бар у рубним крајевима ка Лици. Ипак је ово карпатско-далматински кластер. :D

У Лици их има, да.
« Последња измена: мај 12, 2019, 04:34:01 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9153
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #88 послато: мај 12, 2019, 04:33:01 поподне »
Колико ја знам и колико сам изучавао и род Дапчевића слави Срђевдан а они су у Кртоле дошли из Скадра. У Скадру и дан данас имају остаци цркве Св. Срђа и Вакха, а знамо да је култ тих светаца био итекако распросрањен између Поповог поља тј. Дубровника и Скадра. Знам за још пар породица са славом Срђевдан које имају предање да су из Скадра, и ваљало би их наћи и наговорити да се тестирају :)

Мислим да се они "хватају" за те крајеве на основу ретке славе - Срђевдан. Не постоји јасна генетска веза, али треба узети у обзир та предања о пореклу из јужних српских крајева.

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 136
  • G2a-L42, Затарац
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #89 послато: мај 12, 2019, 04:35:02 поподне »
Извињавам се на грешци ово за хаплогрупу, а ово за дезинформацију нисам баш сигуран. За ово мора постојати нека веза нису могли из досаде лупити такво нешто. Можда су селећи се из Скадра пролазили кроз Љешанску нахију и због слава се присвојатали. Наравно ово сада говорим хипотетички и на основу искустава, јер знамо да је било много таквих повезивања.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 285
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #90 послато: мај 12, 2019, 04:38:05 поподне »
Извињавам се на грешци ово за хаплогрупу, а ово за дезинформацију нисам баш сигуран. За ово мора постојати нека веза нису могли из досаде лупити такво нешто. Можда су селећи се из Скадра пролазили кроз Љешанску нахију и због слава се присвојатали. Наравно ово сада говорим хипотетички и на основу искустава, јер знамо да је било много таквих повезивања.

То је извесно конструкција новијег датума, тешко да су Љиљци знали у прошлости за Лакетиће и Ковијаниће.


Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 136
  • G2a-L42, Затарац
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #91 послато: мај 12, 2019, 04:42:30 поподне »
Све је могуће, вријеме ће показати :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9153
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #92 послато: мај 12, 2019, 04:47:37 поподне »
Гиноски, Ваведење, Инче, Македонски Брод, J2b-M241>Z638

Нисам нашао више о пореклу ове породице у литератури. Можда треба пратити по крсној слави, која спада у ређе. Гиноском су генетски блиске неке српске породице са Косова (Штимље, Клина). То су управо они родови што славе Стевањдан, које поменух малопре у случају крајишких Раковића. Интересантно да су Гиноском у анонимним базама најближи Пољаци, Немци и Италијани.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #93 послато: мај 12, 2019, 04:52:16 поподне »
Љиљак, Срђевдан, Горњи Жировац, Двор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098. Има потпуна поклапања са свим Срђевштацима који су припадници ове хаплогрупе. Са Грбићем из Рачића код Бихаћа и са Грунчићем из Зрењанина на 23 маркера, а са Богдановићем из Јелићке код Приједора и необјављеним резултатом из околине Костајнице на 17 маркера.

Тестирани је у упитнику оставио следеће податке:

''Презивали смо се Стефановић. Кретање породице Стефановић се креће из Призрена, преко Скадра до села Поде код Херцег Новог где се мења презиме у Љиљак. Након промене презимена део Љиљака се сели на Банију. Сматра се да смо у Скадру живели око 200 година.''

Као и у случају претходно објављеног Мрдака и овде се може рећи да генетика не иде у прилог предању, и да се највероватније ради о стариначком (предтурском) становништву крајишких области.

Љиљци су у Жировцу потврђени у другој половини XVIII вијека, када их је било најмање четири породичне задруге. Према подацима из 1772. године, у Жировцу су пописани Матија Љиљак, Тривун Љиљак, Танасија Љиљак, Глиго Љиљак и Јефтенија Љиљак. Дио Љиљака из Жировца населио се у Класнићу (Горњи Класнић) половином XIX вијека.

Осим у Жировцу, Љиљци су на подручју Прве банске (глинске) крајишке регименте потврђени и у Обљају, такође у другој половини XVIII вијека и ту их је било најмање двије породичне задруге. Славе Срђевдан, као и Љиљци у Жировцу и Класнићу.

Битно је напоменути да су Срђевдан прослављали још неки родови на подручју Глинске крајине, попут Кладара и Ребрача. Оба рода потврђена су на подручју Прве банске крајишке регименте у другој половини XVIII вијека, а посебно су Ребраче биле значајан род, пошто су током XVIII вијека давали крајишке кнезове. Нема сумње да су банијски Срђевштаци на Банију прешли или са подручја Зринског поља, или из Поткозарја и Поуња, свакако током или након рата 1683-1699. године.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #94 послато: мај 12, 2019, 04:54:49 поподне »
Раковић, Аранђеловдан, Лешак, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 15 на маркеру DYS19, остале вредности су модалне, па самим тим има доста блиских хаплотипова. Да би направио неки ужи круг, узео сам само оне који славе Аранђеловдан, тако да блиско поклапање има са једним из херцеговачког подухата из околине Равног, као и неколико њих са југа Србије. Али дефинитивно му је са пројекта најближи Милетић из Међухане код Блаца, даљим пореклом из Требића на Рогозни. Са њим има две разлике на упоредива 23 маркера. И сам тестирани је навео да су Раковићи из Требића и да су се презивали Ковачевићи.

Може се рећи да је овим резултатом то потврђено. О овом роду смо писали када је објављен режултат Милетића.

Тестирани је директан потомак јелечког војводе Радосава из Првог српског устанка који ке држао линију на планини Рогозни и у долини Средњег Ибра, која је требала да онемогући пролазак турских одреда из правца Приштине.

О војводи Радосав јелечком има више писаних трагова од који је највреднији помена запис, и разматрање порекла војводе Радосава који је оставио Аврама Поповића.

Поповић лоцира место одакле потиче Војвода Радосав у Требићу и наводи драгоцене информације о расељавању његових синова након Српско-турских ратова.

Радосав је, по казивању његовог унука, Арсенија Милетића (деде тестираног Милосава) досељеног 1879. године у село Међухана (Блаце) у Топлици, имао три сина - Саву, Милету и Морђа чији су се потомци раселили у два правца. Сави потомци су се иселили у оближње Кончулиће, док су се Милетини и Ђорђеви потомци иселили у Међухану и Трнаву.

Тестирани броји следећа колена од Војводе јелечког Радосава:
Радосав-Милета-Арсеније-Андреја-Милосав.

Нажалост, предање о даљем пореклу, па чак и војводи Радосаву је ишчезло код његових исељених потомака.

Међутим, два податка које је тестирани саопштио нам дефинитивно могу помоћи да реконструишемо даље порекло Војводе Радосава као и миграције његових потомака. Наиме, тестирани памти да је чуо да су његови стари пореклом из “Јасенице”, као и да имају рођаке Ковачевиће, у Горњој Трнави ( Прокупље) са којима су вези одржавали његов деда и отац, крајем 19. и почетком 20. века.

Ковачевићи јеси пописани у првом попису топличког округа 1884. године у селу Горња Трнава који су досељени из Требића и који славе исту славу као и потомци Војводе Радосава.

Петар Петровић је током својих теренских истраживања у Требићима забележио следеће фамилије које славе Аранђеловдан, и то:

У Горњем Требићу, Ковачевиће (10 кућа, Св. Аранђео), Морачани, који су по предању добили презиме по претку који је био рударски ковач, и који имају своје одељке у Горњој Трнави у Топлици, и

У Доњем Требићу, Вукадиновиће (10 кућа) који су досељене из Каменице (Лепосавић).

На крају разматрања о становништву Требића, Петровић наводи следеће породице које потичу од Вукадиновића и које су исељене у првој десетини 19. века:

Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Св. Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи

Требићани: Марковићи и Минићи
(Св. Арханђео) у подибарску Ратину

Вукадиновићи (Св. Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници.

У монографији “Јасеница” Боривоје Дробњаковић у опису становништва села Баничина наводи Вукадиновиће 2 к. Слава: св Аранђел, који су досељени 1865. г. из Требића (код Н. Пазара). Такође наводи да их има их у Требићу, као и да су се четири куће населиле у Велику Плану (добрички-топлички [срез]).

Када се све ове чињенице укрсте, јасно се оцртава еволуција породице, односно рода војводе јелечког Радосава [Вукадиновића] која је готово идентична са описом повратних миграција породица истакнутих устаника из Првог српског устанка у ибарској области.

Велика је вероватноћа да је род војводе Радосава управо род Вукадиновића, које је П. Петровић назвао Морачанима, који су се у Требиће доселили из оближње Каменице (највероватније током 18. века) и чији су се представници након неуспелих акција на Рогозни иселили у Шумадију, а затим се вратиле у стари крај, као и Ћирковићи из Лозне и друге фамилије које су избегле у Србији након пропасти устанка у новопазарском санџаку.

Такође имамо и резултат Вукадиновића из Требића, на 23andMe и који се делимично слаже са овим резултатима.


Вукадиновић, Аранђеловдан, Требиће, Лепосавић, I-P37

У Доњем Требићу су:

-Вукадиновићи, 10 кућа, су од Вукадиновића у Каменици. Спомињу се по архивској грађи у првој десетини 19. века; овамо дошли из Рватске, у коме су неко време били мухамеданци, па су повратили стару веру.

Од Вукадиновића води порекло велики број породица из тог краја

Одселили се у првој десетини 19. века:

-Ранковићи, Кнежевићи и Живковићи (Арханђео) у Закуту у Доњој Гружи;
-Требићани Марковићи и Минићи (Арханђео) у подибарску Ратину;
-Вукадиновићи (Арханђео) у Баничину у Доњој Јасеници, тамо дошли 1865. године из Топлице.

Сви ови родови су од:

-Вукадиновића Морачана у Требићу.
https://www.poreklo.rs/2018/03/11/poreklo-prezimena-selo-trebice-leposavic/

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #95 послато: мај 12, 2019, 05:02:26 поподне »
Бојанић, Ђурђевдан, Жагровић, Книн

Требало би да припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Најближи му је претходно тестирани Бојанић из Жагровића (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3104.msg90177#msg90177), од кога се разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Не би било лоше да Бојанићи тестирају дробњачке СНП-ове (FGC22045 и FGC33034).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9153
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #96 послато: мај 12, 2019, 05:08:44 поподне »
Јовановић, Аранђеловдан, Ореовац, Македонски Брод, J2a-M67

Јовановићу су генетски најближе неке породице процењене као L210 и Z7671. На 17 маркера има 3 разлике са једном породицом из Тимочке Крајине, док на је на 23 маркера чини се најближи Јелачић из Нових Карловаца (5 разлика). Сврстао сам га у L210, па ћемо видети како ће се одвијати ситуација.


Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #97 послато: мај 12, 2019, 05:12:23 поподне »
Извињавам се на грешци ово за хаплогрупу, а ово за дезинформацију нисам баш сигуран. За ово мора постојати нека веза нису могли из досаде лупити такво нешто. Можда су селећи се из Скадра пролазили кроз Љешанску нахију и због слава се присвојатали. Наравно ово сада говорим хипотетички и на основу искустава, јер знамо да је било много таквих повезивања.

Љиљци су род који је преко 250 година на Банији. Предање које је тестирани навео је по свему судећи плод накнадне конструкције на основу прича о повезаности култа прослављања Срђевдана са крајевима око Скадра. Банијски родови имају свијест о томе да су на Банију прешли углавном из сусједних крајева Босанске крајине (Поткозарје, Поуње, Сува међа) и то је генетика више пута потврдила, нарочито у случају Срђевштака.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3913
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #98 послато: мај 12, 2019, 05:19:46 поподне »
Бисенић, Аранђеловдан, Голобок, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Поседује мало другачији хаплотип од свих осталих на пројекту из ове гране. Има нешто вишу вредност 14 на маркеру 439, затим за ову грану нешто нижу вредност 30 на 389II, као и веома ниску вредност 27 на 481. Због овога нема блиских поклапања у роду Y56203. Можда су му због прва два споменута карактеристична маркера, најближи тестирани са САНУ истраживања из околине Мионице (16/17), као и из околине Сврљига (15/17).

О Бисенићима се у литературу каже:

"Бисенићи (Јовановићи, Радојевићи, Васићи, Радивојевићи (укупно 40 к., св. Арханђел). Стари су им се доселили са Косова – од Вучитрна".

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-golobok-smed-palanka/

Ово је веома интересантан резултат, пре свега због даљег порекла тестираног. На истраживању Срба са КиМ, имали смо један необичан хаплотип, који припада грани Y56203 и чије је даље порекло Бело Брдо. Такође се и у косовском Поморављу, недалеко од Новог Брда, појавио један Y56203, али непознатог порекла. Како Бисенићи имају предање о Вучитрну, могуће да се ради о средњовековном становништву рударских центара, а које је досељено из западних крајева, где је епицентар Y56203. Или је можда у питању "источни" огранак ове гране, одвојен много пре. Само дубља тестирања би отклонила ту дилему.
« Последња измена: мај 26, 2019, 02:44:36 поподне Милош »

Ван мреже Маре

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Светски ДНК дан 2019
« Одговор #99 послато: мај 12, 2019, 05:19:57 поподне »
Поздрав свима. Нов сам на овом форуму и управо су ми стигли резултати тестирања, па вас молим да ме упутите у даље кораке.

Хвала унапред,
Марко