Поменута књига ("Bell Curve") је један од најочигледнијих примера како се cherry picking-ом добијају жељени резултати који онда тобож оправдавају некакву генетску или, још горе, "расну" разлику у интелигенцији. У суштини, ништа необично за САД и западни свет уопште где је тренутно присутан латентни расизам (за разлику од отвореног расизма присутног отприлике до 50-их и 60-их година 20. века), а ова књига је само наставак расистичких теорија из 19. века које су црнце и генерално већину не-Европљана посматрале као облике живота који су једва интелигентнији од мајмуна.
Кад смо код самог појма "раса" како га разуме један просечан становник САД-а, а то је да постоје бела, црна и жута раса, ја бих поставио питање - која су "раса" аустралијски Абориџини? Новогвинејци? Бушмани? Становници индијског потконтинента? Индијанци из Амазоније? Онда су се физички антрополози краја 19. и почетка 20. века "досетили" па су "направили" још раса и "расица", да би то на крају личило на својеврсну пародију. Ово само говори да је једино фенотип реална биолошка категорија, док "раса" то није - раса је искључиво друштвени конструкт. У суштини, појам "расе" као такве би био безазлен да се уз њу аутоматски не почне да везује следећи наратив - расе се толико међусобно разликују да се о њима може говорити малтене као о различитим врстама хоминида који не би требало да се мешају јер се тиме разводњава урођена интелигенција "паметнијих" раса генетским материјалом "глупље" расе (гле чуда, увек је тзв. црна раса та која је "глупа и мајмунолика") - дакле долази се до пунокрвног расизма.
Ако се питамо како је дошло до тога да Европљани направе прекоокеанске империје и колонизују цео свет а не Кинези, Индијанци, Банту црнци или аустралијски Абориџини и да ли су због тога Европљани тј. тзв. "бела раса" (само да подсетим да су Словени често од тих западних антрополога прибрајани у посебну "варијанту" белаца који су наравно "глупљи" од Германа и Романа) урођено "паметнији" у односу на њих? Кратак одговор је - не, нису ништа просечно нити "паметнији" нити "глупљи" од њих, нити постоји та имагинарна "урођено висока интелигенција". Све је ствар географије и животне средине, односно да ли су се преци свих тих људи населили на делу планете који је у коначници био погоднији или непогоднији за развој цивилизације. Укратко - сви људи имају сличан потенцијал за развој али животна средина (која диктира стратегију опстанка) у огромној мери утиче на то да ли ће развити производњу хране, централизовану државну организацију, писмо итд. или не. На неким континентима, нпр. Аустралији, природни услови (несталност климе - дуги влажни периоди праћени дугим сушним периодима, затим недостатак биљних и животињских врста погодних за припитомљавање, велика изолованост континента што је спречавало размену становништава и нових идеја итд.) нису дозвољавали људима да се стално настане, што је основни предуслов за почетак производње хране (тј. земљорадње и сточарства), која је први степеник у повећању популације што напослетку доводи до настанка првих држава итд. Аустралијска географија и животна средина је једноставно фаворизовала другачији начин опстанка, а то је лов и сакупљање у малим скупинама, чиме се људска врста бавила већим делом свог постојања на овој планети.
Мишљења сам да је прави тест интелигенције, много бољи од свих у којима је потребно знање писања и бројева (што опет фаворизује само одређене социјалне групе, те они испадају "паметнији" од осталих), преживљавање у непознатој дивљини - неко вас је нпр. избацио у одређено ненасељено подручје и ви имате само свој мозак, руке и ноге како бисте у таквом окружењу успели да преживите и евентуално пронађете некакву помоћ. Улог је велики - ваш живот. По расистичким "научницима", белци имају "природно преимућство" њихове "урођене више интелигенције" да преживе у таквим условима. Да ли је то заиста случај? Опет ћу се осврнути на Аустралију - 1860. године двојица белих Европљана, Роберт Берк и Вилијам Вилс, су били први бели истраживачи који су покренули експедицију преласка Аустралије осом југ-север (од Мелбурна до Залива Карпентарија); иако су успели да дођу до Залива захваљујући камилама које су им носиле намирнице кроз аустралијску пустињу, при повратку су, северно од места Менинди, истрошили све те намирнице за које су мислили да ће им бити довољне за повратно путовање; у помоћ су им притекли Абориџини који су, за разлику од њих, били добро ухрањени и снабдевени водом, иако су живели у пустињи. Берк је потом непромишљено (неки би рекли - глупаво) пуцао у једног од Абориџина те се цела њихова скупина разбежала; кроз месец дана, и Берк и Вилс су умрли од жеђи и глади.
https://en.wikipedia.org/wiki/Burke_and_Wills_expeditionКако то да "супериорни" бели Европљани нису могли да се снађу и преживе у аустралијској пустињи, док су Абориџини, "глупи пећински људи", у овом случају испали много паметнији, те су знали како да у том окружењу пронађу храну и воду и преживе? Можда зато јер су они и њихови преци у тој средини живели већ 40 000 година? Овај пример лепо приказује сву имагинарност некакве "урођене више интелигенције" која се, наравно, јавља само код одређених одабраних "раса", јер би у том случају "тупави" Абориџини изумрли још приликом насељавања Аустралије пре 40 000 година, суочени са њеном суровом климом на коју, као Берк и Вилс, не би имали прави одговор; за разлику од њих, белци би имали довољно маште и сналажљивости да пронађу начин опстанка у тој пустињи без обзира да ли су дошли пре 40 000 или пре 50 година јер забога, ипак су они "природно интелигентнији".
Свима које ова тематика занима, препоручујем да прочитају одличну књигу Џареда Дајмонда "Микроби, пушке и челик: судбине људских друштава" која прилично пластично, са гомилом примера, показује да је географија и са њом увезана животна средина била главни фактор који је проузроковао неједнак развој људских заједница (фаворизујући Евроазију у односу на остале континенте).