Аутор Тема: IQ i genetsko nasleđe  (Прочитано 1874 пута)

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
IQ i genetsko nasleđe
« послато: јануар 22, 2019, 05:05:25 поподне »
Koliko je genetika zaslužna za koeficijent inteligencije pojedinca i grupe ljudi u odnosu na odgoj, okruženje? Prema podacima iz 2018 istočni azijati su na vrhu zatim slijede evropljani pa ostali i na dnu Afrikanci. Od slovenskih država najbolje pozicionirani su Česi, pa Slovaci, Poljaci i onda Rusi. Vidim da po godinama testiranja ima razlika ali ne prevelikih. Od ex yu Slovenci su prvi. Nakon njih slijede Hrvati sa prosjekom 95, Makedonci kao i Bugari 91. Srbi imaju rezultat 89 a Bosanci 84. Na drugoj listi su Bosanci i Hrvati imali skore 90 a Makedonci su imali 91. Aškenazi Jevreji su kao etnička skupina ima uvjek nabolji rezultat. Da li je kod njih prirodna selekcija učinila do povećanja  IQ ili je to odgoj u pitanju?.

httpsw.worlddata.info/iq-by-country.php

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #1 послато: јануар 22, 2019, 05:20:53 поподне »
Koliko je genetika zaslužna za koeficijent inteligencije pojedinca i grupe ljudi u odnosu na odgoj, okruženje? Prema podacima iz 2018 istočni azijati su na vrhu zatim slijede evropljani pa ostali i na dnu Afrikanci. Od slovenskih država najbolje pozicionirani su Česi, pa Slovaci, Poljaci i onda Rusi. Vidim da po godinama testiranja ima razlika ali ne prevelikih. Od ex yu Slovenci su prvi. Nakon njih slijede Hrvati sa prosjekom 95, Makedonci kao i Bugari 91. Srbi imaju rezultat 89 a Bosanci 84. Na drugoj listi su Bosanci i Hrvati imali skore 90 a Makedonci su imali 91. Aškenazi Jevreji su kao etnička skupina ima uvjek nabolji rezultat. Da li je kod njih prirodna selekcija učinila do povećanja  IQ ili je to odgoj u pitanju?.

httpsw.worlddata.info/iq-by-country.php
Не знам које би то истраживање могло да буде, али не мислим да би то могло да има неке везе са генетиком. Овде си навео да међу словенским народима предњаче, игром случаја, управо они народи који су били под Аустроугарском, тј. економски развијенијом државом од Турске. Мислим да то има више везе са економијом, да се човек више развија у неком практичном смислу у развијенијим срединама. Јевреји, наравно, као прагматичан и економији наклоњен народ, показују висок ниво на тој скали. Поред економије, и светоназор може да утиче на то. Протестантски народи , наклоњенији материјализму, вероватно исто показују висок ниво. Православље управо по својој природи не подстиче материјализам, и светоназор је другачији него на западу, али то не значи да су западни народи паметнији. Само имају другачију врсту интелигенције, окренуту ка практичним и материјалним стварима. Не бих узимао ову поделу као релевантну.
« Последња измена: јануар 22, 2019, 05:27:28 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #2 послато: јануар 22, 2019, 05:43:35 поподне »
Не знам које би то истраживање могло да буде, али не мислим да би то могло да има неке везе са генетиком. Овде си навео да међу словенским народима предњаче, игром случаја, управо они народи који су били под Аустроугарском, тј. економски развијенијом државом од Турске. Мислим да то има више везе са економијом, да се човек више развија у неком практичном смислу у развијенијим срединама. Јевреји, наравно, као прагматичан и економији наклоњен народ, показују висок ниво на тој скали. Поред економије, и светоназор може да утиче на то. Протестантски народи , наклоњенији материјализму, вероватно исто показују висок ниво. Православље управо по својој природи не подстиче материјализам, и светоназор је другачији него на западу, али то не значи да су западни народи паметнији. Само имају другачију врсту интелигенције, окренуту ка практичним и материјалним стварима. Не бих узимао ову поделу као релевантну.

Primijetio sam povezanost ekonomskih faktora sa prosječnim rezultatima odnosno moguće srednje klase sa IQ prosjekom ali se neke države ne uklapaju kao npr Makedonija sa niskim životnim standardom ima rezultat bolji od zemalja bogatijih od Mk. Sjeverna Korea je ispred većine evropskih država i ispred SAD. Kina se ekonomski razvila zadnjih 20 godina i komunističko društvo je u pitanju. Prilikom ponovnog testiranja djece u Keniji rezultat se nakon 15 godina povećao za 29 sto bi se uklopilo sa napredovanjem društva. Skandinavske zemlje imaju pad IQ sto je vjerovatno povezano sa imigraciom iako su jako razvijene države.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 575
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #3 послато: јануар 22, 2019, 06:41:12 поподне »
Ta su istraživanja pomalo sporna, pošto još uvek traje diskusija da li se inteligencija nasleđuje ili stiče učenjem u toku života. Čini mi se da se navedeni podaci temelje jednim delom na istraživanju Rindermana i saradnika iz 2012 godine u kom je pokušao da poveže haplogrupe i visinu inteligencije. Po njemu, inteligencija je bila pozitivno povezana sa haplogrupama R1a, I1 i I2 i N, dok je bila negativno povezana sa haplogrupama J1 i L. Problem je što dobar deo Aškenaza pripada upravo toj liniji pa je celu stvar pokušao da relativizuje tezom da su pojedine grane imale različite razvojne puteve koji su kod nekih mogli da dovedu do porasta inteligencije. Tako su, ispada neki J1 natprosečno a drugi ispodprosečno inteligentni, zavisno u kakvom su društvu bili ;D

https://pdfs.semanticscholar.org/7f96/50ed07fb419fc6b2a0de80417ae12e5bcc82.pdf

Цитат
Third, single haplogroups are heterogeneous, being composed of a number of diverse subclades, which may in some cases have experienced diverse selective pressures. A possible instance of this can be seen in the case of haplogroup J1: In this sample it is a marker for a negative effect on cognitive ability, however J1 is also a marker for the Ashkenazi Jewish “Cohen” or “Cohn” lineage, an ancestry which has produced many famous intellectuals (e.g. Hermann Cohen, German philosopher; Jacob Cohen, American statistician; Leonard Cohen, Canadian poet and musician; Paul Cohen, American mathematician). Furthermore, countries and regions in the near East, such as Jordan, Palestine and Lebanon, achieve (compared to the rest of the Middle East) good cognitive competence results

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #4 послато: јануар 22, 2019, 07:26:34 поподне »
Ta su istraživanja pomalo sporna, pošto još uvek traje diskusija da li se inteligencija nasleđuje ili stiče učenjem u toku života. Čini mi se da se navedeni podaci temelje jednim delom na istraživanju Rindermana i saradnika iz 2012 godine u kom je pokušao da poveže haplogrupe i visinu inteligencije. Po njemu, inteligencija je bila pozitivno povezana sa haplogrupama R1a, I1 i I2 i N, dok je bila negativno povezana sa haplogrupama J1 i L. Problem je što dobar deo Aškenaza pripada upravo toj liniji pa je celu stvar pokušao da relativizuje tezom da su pojedine grane imale različite razvojne puteve koji su kod nekih mogli da dovedu do porasta inteligencije. Tako su, ispada neki J1 natprosečno a drugi ispodprosečno inteligentni, zavisno u kakvom su društvu bili ;D

https://pdfs.semanticscholar.org/7f96/50ed07fb419fc6b2a0de80417ae12e5bcc82.pdf

Haplogrupe koje pozitvno povezuje sa inteligencijom su se razvile na sjeveru evro-azije u surovijim klimatskim uslovima i inteligencija je kogla imati veći značaj u opstanku. Aškenazi su evropski Jevreji koji se dugo bave trgovinom i bankarstvom. Iako govorimo o kratkom vremenskom periodu u evolutivnom smislu ipak je moglo uticati na povećanje inteligencije. Ljudi su ukrštanjem domaćih životinja dobijali karakteristike koje im ttebaju u kraćem periodu. S druge strane IQ kao potencijalna inteligencija kod individue može varirati u zavisnosti od okruđenja, odrastanja, izloženosti stresu itd.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 280
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #5 послато: јануар 22, 2019, 08:48:04 поподне »
За интелигенцију јесте битна генетика, али и окружење у којем се особа развија, нарочито у периоду детињства.
Најадекватнија истраживања јесу праћење развоја једнојајчаних близанаца који су били усвајани у различитим породицама. Праћени су током одрастања и примећене су разлике у развоју интелигенције ( неко је више искористио потенцијал, неко мање)
Мислим да нам генетика даје опсег, а да нам други фактори из окружења одређују на којем делу скале ћемо се наћи.
Интераснтно ми је било у једној емисији је речено да је за опстанак наших предака који су живели у тежим условима била потребна већа интелигенција него за човека данас.


Ван мреже Sirius

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 55
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #6 послато: јануар 23, 2019, 03:53:59 пре подне »
Koliko je genetika zaslužna za koeficijent inteligencije pojedinca i grupe ljudi u odnosu na odgoj, okruženje? Prema podacima iz 2018 istočni azijati su na vrhu zatim slijede evropljani pa ostali i na dnu Afrikanci. Od slovenskih država najbolje pozicionirani su Česi, pa Slovaci, Poljaci i onda Rusi. Vidim da po godinama testiranja ima razlika ali ne prevelikih. Od ex yu Slovenci su prvi. Nakon njih slijede Hrvati sa prosjekom 95, Makedonci kao i Bugari 91. Srbi imaju rezultat 89 a Bosanci 84. Na drugoj listi su Bosanci i Hrvati imali skore 90 a Makedonci su imali 91. Aškenazi Jevreji su kao etnička skupina ima uvjek nabolji rezultat. Da li je kod njih prirodna selekcija učinila do povećanja  IQ ili je to odgoj u pitanju?.

httpsw.worlddata.info/iq-by-country.php

Што се тиче Србије, она је ту са КиМ а када видимо резултат Албаније онда је све јасно.
Шалу на страну.
Нема још научни поткрепљеног теста памети на глобално нивоу или ти по свакој земљи.
То су углавном псеудо фактори који се узимају.
Истина је, пак, да су се у САД радиле озбиљне научне психолошке студије на тему интелигенције раса и да је увтрђено да су косооки постизали најбоље резултате, затим белци и на крају црнци.
И то је рађено по свим социјалним-сталешким групама и увек су излазили ти резултати.
О томе се не прича пуно јер није политички коректно.

Цитат
The American Psychological Association (APA) Task Force on Intelligence was created in response to the debate surrounding the publication of The Bell Curve in 1994. The task force issued its report in 1995 and published a revised version in the February 1996 issue of American Psychologist. The report and article have been influential and are highly cited. In this Hot Topic, we refer to the group as the 1996 task force because the 1996 article drew the most attention to the group's work.

The differential between the mean intelligence test scores of Blacks and Whites (about one standard deviation, although it may be diminishing) does not result from any obvious biases in test construction and administration, nor does it simply reflect differences in socio-economic status. Explanations based on factors of caste and culture may be appropriate, but so far have little direct empirical support. There is certainly no such support for a genetic interpretation. At present, no one knows what causes this differential.

https://www.intelltheory.com/apa96.shtml



Race, Genes and I.Q. — An Apologia
https://newrepublic.com/article/120887/race-genes-and-iq-new-republics-bell-curve-excerpt




Ван мреже Sirius

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 55
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #7 послато: јануар 23, 2019, 04:13:43 пре подне »
Haplogrupe koje pozitvno povezuje sa inteligencijom su se razvile na sjeveru evro-azije u surovijim klimatskim uslovima i inteligencija je kogla imati veći značaj u opstanku. Aškenazi su evropski Jevreji koji se dugo bave trgovinom i bankarstvom. Iako govorimo o kratkom vremenskom periodu u evolutivnom smislu ipak je moglo uticati na povećanje inteligencije. Ljudi su ukrštanjem domaćih životinja dobijali karakteristike koje im ttebaju u kraćem periodu. S druge strane IQ kao potencijalna inteligencija kod individue može varirati u zavisnosti od okruđenja, odrastanja, izloženosti stresu itd.

Питање порекла Ашкеназа је занимљиво.
Дуго се сматрало да они уопште нису семити већ да су дошли са простора дашање Украјине где су некада живели изумрли Хазари који су прихватили јудеизам.
Међутим то је оповргнуто новим генетским истраживањима.
Ашкенази су дуго живели изоловани у гету. Једини ниачин да се пробију је да буду изузетно образовани, талентовани и далеко испред околине да би их се сматрало једнаким.
Говорим о периоду од неких 600 година у континуитету таквог понашња. То је сигурно утицало кроз одређену природну селекцију на просек интелигенције.



Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #8 послато: јануар 23, 2019, 03:35:11 поподне »
Поменута књига ("Bell Curve") је један од најочигледнијих примера како се cherry picking-ом добијају жељени резултати који онда тобож оправдавају некакву генетску или, још горе, "расну" разлику у интелигенцији. У суштини, ништа необично за САД и западни свет уопште где је тренутно присутан латентни расизам (за разлику од отвореног расизма присутног отприлике до 50-их и 60-их година 20. века), а ова књига је само наставак расистичких теорија из 19. века које су црнце и генерално већину не-Европљана посматрале као облике живота који су једва интелигентнији од мајмуна.

Кад смо код самог појма "раса" како га разуме један просечан становник САД-а, а то је да постоје бела, црна и жута раса, ја бих поставио питање - која су "раса" аустралијски Абориџини? Новогвинејци? Бушмани? Становници индијског потконтинента? Индијанци из Амазоније? Онда су се физички антрополози краја 19. и почетка 20. века "досетили" па су "направили" још раса и "расица", да би то на крају личило на својеврсну пародију. Ово само говори да је једино фенотип реална биолошка категорија, док "раса" то није - раса је искључиво друштвени конструкт. У суштини, појам "расе" као такве би био безазлен да се уз њу аутоматски не почне да везује следећи наратив - расе се толико међусобно разликују да се о њима може говорити малтене као о различитим врстама хоминида који не би требало да се мешају јер се тиме разводњава урођена интелигенција "паметнијих" раса генетским материјалом "глупље" расе (гле чуда, увек је тзв. црна раса та која је "глупа и мајмунолика") - дакле долази се до пунокрвног расизма.

Ако се питамо како је дошло до тога да Европљани направе прекоокеанске империје и колонизују цео свет а не Кинези, Индијанци, Банту црнци или аустралијски Абориџини и да ли су због тога Европљани тј. тзв. "бела раса" (само да подсетим да су Словени често од тих западних антрополога прибрајани у посебну "варијанту" белаца који су наравно "глупљи" од Германа и Романа) урођено "паметнији" у односу на њих? Кратак одговор је - не, нису ништа просечно нити "паметнији" нити "глупљи" од њих, нити постоји та имагинарна "урођено висока интелигенција". Све је ствар географије и животне средине, односно да ли су се преци свих тих људи населили на делу планете који је у коначници био погоднији или непогоднији за развој цивилизације. Укратко - сви људи имају сличан потенцијал за развој али животна средина (која диктира стратегију опстанка) у огромној мери утиче на то да ли ће развити производњу хране, централизовану државну организацију, писмо итд. или не. На неким континентима, нпр. Аустралији, природни услови (несталност климе - дуги влажни периоди праћени дугим сушним периодима, затим недостатак биљних и животињских врста погодних за припитомљавање, велика изолованост континента што је спречавало размену становништава и нових идеја итд.) нису дозвољавали људима да се стално настане, што је основни предуслов за почетак производње хране (тј. земљорадње и сточарства), која је први степеник у повећању популације што напослетку доводи до настанка првих држава итд. Аустралијска географија и животна средина је једноставно фаворизовала другачији начин опстанка, а то је лов и сакупљање у малим скупинама, чиме се људска врста бавила већим делом свог постојања на овој планети.

Мишљења сам да је прави тест интелигенције, много бољи од свих у којима је потребно знање писања и бројева (што опет фаворизује само одређене социјалне групе, те они испадају "паметнији" од осталих), преживљавање у непознатој дивљини - неко вас је нпр. избацио у одређено ненасељено подручје и ви имате само свој мозак, руке и ноге како бисте у таквом окружењу успели да преживите и евентуално пронађете некакву помоћ. Улог је велики - ваш живот. По расистичким "научницима", белци имају "природно преимућство" њихове "урођене више интелигенције" да преживе у таквим условима. Да ли је то заиста случај? Опет ћу се осврнути на Аустралију - 1860. године двојица белих Европљана, Роберт Берк и Вилијам Вилс, су били први бели истраживачи који су покренули експедицију преласка Аустралије осом југ-север (од Мелбурна до Залива Карпентарија); иако су успели да дођу до Залива захваљујући камилама које су им носиле намирнице кроз аустралијску пустињу, при повратку су, северно од места Менинди, истрошили све те намирнице за које су мислили да ће им бити довољне за повратно путовање; у помоћ су им притекли Абориџини који су, за разлику од њих, били добро ухрањени и снабдевени водом, иако су живели у пустињи. Берк је потом непромишљено (неки би рекли - глупаво) пуцао у једног од Абориџина те се цела њихова скупина разбежала; кроз месец дана, и Берк и Вилс су умрли од жеђи и глади.

https://en.wikipedia.org/wiki/Burke_and_Wills_expedition

Како то да "супериорни" бели Европљани нису могли да се снађу и преживе у аустралијској пустињи, док су Абориџини, "глупи пећински људи", у овом случају испали много паметнији, те су знали како да у том окружењу пронађу храну и воду и преживе? Можда зато јер су они и њихови преци у тој средини живели већ 40 000 година? Овај пример лепо приказује сву имагинарност некакве "урођене више интелигенције" која се, наравно, јавља само код одређених одабраних "раса", јер би у том случају "тупави" Абориџини изумрли још приликом насељавања Аустралије пре 40 000 година, суочени са њеном суровом климом на коју, као Берк и Вилс, не би имали прави одговор; за разлику од њих, белци би имали довољно маште и сналажљивости да пронађу начин опстанка у тој пустињи без обзира да ли су дошли пре 40 000 или пре 50 година јер забога, ипак су они "природно интелигентнији".  :)

Свима које ова тематика занима, препоручујем да прочитају одличну књигу Џареда Дајмонда "Микроби, пушке и челик: судбине људских друштава" која прилично пластично, са гомилом примера, показује да је географија и са њом увезана животна средина била главни фактор који је проузроковао неједнак развој људских заједница (фаворизујући Евроазију у односу на остале континенте).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sirius

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 55
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #9 послато: јануар 23, 2019, 03:47:29 поподне »
Са много тога што си изнео бих се сложио али тестови не кажу да су белци у просеку најинтелигентији већ косооки.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #10 послато: јануар 23, 2019, 03:48:51 поподне »
Са мнгоо ствари којие си изнео бих се сложио али тестови не кажу да су белци у просеку најинтелигентији већ косооки.

То је потпуно небитно за целину коју сам пробао да објасним, а то је сам погрешан концепт "расе" а затим и концепт "раса" које су "паметније" у односу на друге.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 814
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #11 послато: јануар 23, 2019, 03:57:59 поподне »
Значи, у Африци су мање интелигентни а тамо је хаплогрупа E најраширенија. Како онда, мајку му, да један Ајнштајн или Да Винчи буду рођаци са тим глупим африканерима? Или један Хића, аријевска авангарда? Или Наполеон, војни геније?

Наравно да су важни пре свега социјални разлози, па тек онда све остало. Пример Ашкеназа је довољно јасан. Сачињени су од мноштва различитих хаплогрупа али генерално не постоји израженија веза између њихове интелигенције и генетике. Интелигенција почиње да се активира када за то постоје позитивне друшвеноекономске околности. Више је интелигентних међу богатим, мање међу сиротињом мада припадају истим хаплогрупама.

И још нешто. Интелигенција о којој говоримо је врло ограничена по значењу и своди се углавном на математичку интелигрнцију. Постоји још много других типова интелигенције али то није прича за ову тему. 

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #12 послато: јануар 23, 2019, 08:26:25 поподне »
NikolaVuk griješiš u pogledu situacije i mainstreama u SAD i zapadu koji je trenutno na snazi. Radim u sredini gdje imam komtakt sa svim rasama u svijetu i gosti su mi Amerikanci. Rasizam je mnogo više prisutan kod drugih rasa prema Evropojanima, kao neka vrsta revanšizma. Na zapadu je sada sveprisutna politička korektnost kad su u pitanju rasa, seksualna orijentacija i sl. Sad se na rasu gleda na na društvenu konstrukciju kako ti kažeš ali i na pol. Znači neko je muško ili žensko ne po rodjenju nego kako odluči da jeste. U svakoj ljudskoj populaciji imamo dvije krajnosti u inteligenciji i prosjek. Neznatno niži prosjek neke populacije ne govori o njenoj manjoj vrijednosti ili ne pripadanja ljudskoj vrsti. Afrikanci imaju bolje predispozicije za trčanje i sportove da li je i to društvena konstrukcija? Evropljani su neprikosnoveni na takmičenjima snage npr. Imaju li azijati u SAD bolji ekonomski status od bijelaca sto i dalje pokazuju veći ukupni prosjek? Nije ti dobar primjer za dvojicu Evropljana koji su umrli u pustinji jer da su bili dvojica Aboridžina koji su živjeli u gradu predhodno takođe ne bi preživjeli. Koliko su istraživanja sistematski urađena i da li je pravilno izabrana grupa za testiranje ne znam ali su istraživanja rađena u dugom vremenakom periodu od strane više naučnika iz različitih zemalja i rezultati su bili slični. Slažem se da prirodni i ekonomaki uslovi imaju značaj ali takođe i genetika.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 425
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #13 послато: јануар 23, 2019, 08:44:17 поподне »
Коефицијент интелигенције је скуп неких знања и неких искустава. Неко има више једног, неко другог...
Неко се сналази у свему, неко слабо... Нисам чуо да то сналажење мере неким фактором, а изузетно је значајно.
Један "трећи" фактор уопште не помињу, а то је емоционална интелигенција. Кажу да тај фактор утиче на живот у односу 20 према 1 у односу на интелигенцију. Емоције одређују начине и одабирају са киме ћемо и како ћемо. Сам рад на нечему долази тек после, ако уопште дође.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 280
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #14 послато: јануар 23, 2019, 08:57:08 поподне »
Коефицијент интелигенције је скуп неких знања и неких искустава. Неко има више једног, неко другог...
Неко се сналази у свему, неко слабо... Нисам чуо да то сналажење мере неким фактором, а изузетно је значајно.
Један "трећи" фактор уопште не помињу, а то је емоционална интелигенција. Кажу да тај фактор утиче на живот у односу 20 према 1 у односу на интелигенцију. Емоције одређују начине и одабирају са киме ћемо и како ћемо. Сам рад на нечему долази тек после, ако уопште дође.
То сналажење се зове социјална интелигенција и по мени је и она и ова емоционална врло битна (џаба неком што је интелигентан ако не уме са људима)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #15 послато: јануар 23, 2019, 09:18:34 поподне »
NikolaVuk griješiš u pogledu situacije i mainstreama u SAD i zapadu koji je trenutno na snazi. Radim u sredini gdje imam komtakt sa svim rasama u svijetu i gosti su mi Amerikanci. Rasizam je mnogo više prisutan kod drugih rasa prema Evropojanima, kao neka vrsta revanšizma. Na zapadu je sada sveprisutna politička korektnost kad su u pitanju rasa, seksualna orijentacija i sl. Sad se na rasu gleda na na društvenu konstrukciju kako ti kažeš ali i na pol. Znači neko je muško ili žensko ne po rodjenju nego kako odluči da jeste. U svakoj ljudskoj populaciji imamo dvije krajnosti u inteligenciji i prosjek. Neznatno niži prosjek neke populacije ne govori o njenoj manjoj vrijednosti ili ne pripadanja ljudskoj vrsti. Afrikanci imaju bolje predispozicije za trčanje i sportove da li je i to društvena konstrukcija? Evropljani su neprikosnoveni na takmičenjima snage npr. Imaju li azijati u SAD bolji ekonomski status od bijelaca sto i dalje pokazuju veći ukupni prosjek? Nije ti dobar primjer za dvojicu Evropljana koji su umrli u pustinji jer da su bili dvojica Aboridžina koji su živjeli u gradu predhodno takođe ne bi preživjeli. Koliko su istraživanja sistematski urađena i da li je pravilno izabrana grupa za testiranje ne znam ali su istraživanja rađena u dugom vremenakom periodu od strane više naučnika iz različitih zemalja i rezultati su bili slični. Slažem se da prirodni i ekonomaki uslovi imaju značaj ali takođe i genetika.

Стоји то што говориш за реваншизам, али исто тако је код белаца присутан латентни расизам, нарочито због тога што сада нису у могућности да га отворено показују као до пре 50-ак година (а да не буду прозвани да су затуцани кју-клукс-клановци), што рађа фрустрацију и "кључање испод површине", јер сматрају да црнци и остали "уљези" не заслужују права која су им дата или за која су се изборили (зависно од погледа на ствари). Слично стање је и у Француској и западној Европи уопште према Арапима, Берберима и црнцима, које је додатно појачано (оправданом или не) исламофобијом. Пол је биолошка категорија јер неко може бити само мушко или женско, не постоји трећи пол; с друге стране, род (gender на енглеском) јесте друштвена категорија, најбољи пример код нас су вирџине које су преузеле друштвену улогу мушкарца и понашају се као мушкарци иако сви знају да су жене, а ни оне то не крију. Раса је проблематична управо зато што зависи само од нашег личног запажања или својеврсног "друштвеног уговора" (нпр. када се на попису у САД неко изјашњава да ли је белац, црнац, "Латино" и сл.); лако је прогласити Африканца који је потомак Банту експанзије из западне Африке током првог миленијума црнцем, али шта ћемо са Бушманима? Абориџинима, Новогвинејцима? Потоњи нису са афричког континента, имају неке одлике које их приближавају "Банту популацији", али исто тако и доста разлика, док афрички Бушмани имају сличности и са другим, удаљеним "расама" (белом и жутом). Због тога мислим да је најцелисходније служити се биолошким категоријама, као што је фенотип и не мешати интелигенцију са нечијим изгледом и бојом нечије коже, јер то стварно нема везе једно са другим.

За дату књигу сам већ написао да је резултат највећим делом cherry picking-a (одабирања истраживања која доказују унапред зацртану теорију а прећуткивање или склањање онога што њој не иде у прилог), те је због тога и других ствари жестоко искритикована у њиховој јавности, а та критика се тиче техничких ствари односно логичких грешака, тј. није политичко-идеолошка. Такође мислим да је преживљавање у природи прави тест интелигенције, јер вас враћа у првобитно људско стање и на прави начин тестира да ли сте довољно способни да се снађете и преживите или не; оно такође показује да су популације које и даље живе ловачко-сакупљачким или "неолитским" (проста пољопривреда) начином живота, као нпр. Новогвинејци, далеко способније за живот и виспреније од лењог западњака са вишком килограма навикнутог да све добија на дугме или одласком у продавницу. Зато мислим да ниси потпуно у праву и да би просечни Новогвинејац кога би спустили у центар Њујорка (да замислимо да никада у животу није видео ниједан град, камоли Њујорк) био итекако спремнији и имао много веће шансе да преживи од просечног западњака кога би спустили у новогвинејску џунглу. Једноставно, интелигенција нема везе са тзв. "расом" већ искључиво треба да се гледа на појединачном нивоу, од случаја до случаја, тј. од особе до особе.
« Последња измена: јануар 23, 2019, 09:20:57 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #16 послато: јануар 23, 2019, 09:23:23 поподне »
Коефициент интелигенције може да се посматра и као "јачина мотора" којим нека особа располаже. Оно што је битно је смер којим та особа иде. Па онда је боље ићи спорије у правом смеру, него лутати са "јаким мотором" тамо, овамо...Стабилност је ту најбитнија, тј. психолошки аспект, социјализација, емоционална интелигенција, тј. фактори који не могу да се опишу бројкама. Зато је то индивидуална категорија и сама класификација на нивоу нација је беспредметна. Ниво развоја одрећених земаља је нешто друго и условљена је другим стварима, али ова тема је пре свега релевантна на индивидуалном нивоу

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7900
  • I2a S17250 A1328
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #17 послато: јануар 23, 2019, 09:27:01 поподне »
Дуго се сматрало да они уопште нису семити већ да су дошли са простора дашање Украјине где су некада живели изумрли Хазари који су прихватили јудеизам.
Међутим то је оповргнуто новим генетским истраживањима.

Нисам знао за ово. Ја до данас живех у уверењу да су Ашкенази већином потомци азијатских Хазара, а мањим делом од придружених јудаизираних источноевропљана.
Постави неки рад на ову тему, који оповргава овај старији став, ако ти је расположив.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1252
  • G2a-L42>YSC33
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #18 послато: јануар 23, 2019, 10:00:56 поподне »
Нисам знао за ово. Ја до данас живех у уверењу да су Ашкенази већином потомци азијатских Хазара, а мањим делом од придружених јудаизираних источноевропљана.
Постави неки рад на ову тему, који оповргава овај старији став, ако ти је расположив.
Постоји тема о Јеврејима на форуму где се донекле дискутовало о томе. Уопштено говорећи, Ашкенази Јевреји су по мушким линијама доминантно левантског порекла, аутосомално су негде на пола између европских и западноазијских популација, а о мтДНК препоручујем да се прочита занимљив рад на ту тему A substantial prehistoric European ancestry amongst Ashkenazi maternal lineages.
 
Иначе, везано за IQ, нарочито код Ашкенази Јевреја, један од закључака или боље рећи претпоставки научника који су се бавили том тематиком јесте да је њихова вишевековна изолација у гетоима, одвојеност од класичних физичких послова попут земљорадње, рударства и војинства и самим тим врло рано у односу на остатак већине становништва високо образовање (пре свега кућно и у религиозним установама)имало утицај на то да се код њих генерацијски развије више интересовања и боље ''капирање'' углавном природних наука, па тако не треба да чуди велики број награђиваних Ашкеназа у разним научним дисциплинама.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #19 послато: јануар 23, 2019, 10:00:56 поподне »
Коефициент интелигенције може да се посматра и као "јачина мотора" којим нека особа располаже. Оно што је битно је смер којим та особа иде. Па онда је боље ићи спорије у правом смеру, него лутати са "јаким мотором" тамо, овамо...Стабилност је ту најбитнија, тј. психолошки аспект, социјализација, емоционална интелигенција, тј. фактори који не могу да се опишу бројкама. Зато је то индивидуална категорија и сама класификација на нивоу нација је беспредметна. Ниво развоја одрећених земаља је нешто друго и условљена је другим стварима, али ова тема је пре свега релевантна на индивидуалном нивоу

Lijepo rečeno i u potpunosti se slažem.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #20 послато: јануар 23, 2019, 10:12:11 поподне »
Стоји то што говориш за реваншизам, али исто тако је код белаца присутан латентни расизам, нарочито због тога што сада нису у могућности да га отворено показују као до пре 50-ак година (а да не буду прозвани да су затуцани кју-клукс-клановци), што рађа фрустрацију и "кључање испод површине", јер сматрају да црнци и остали "уљези" не заслужују права која су им дата или за која су се изборили (зависно од погледа на ствари). Слично стање је и у Француској и западној Европи уопште према Арапима, Берберима и црнцима, које је додатно појачано (оправданом или не) исламофобијом. Пол је биолошка категорија јер неко може бити само мушко или женско, не постоји трећи пол; с друге стране, род (gender на енглеском) јесте друштвена категорија, најбољи пример код нас су вирџине које су преузеле друштвену улогу мушкарца и понашају се као мушкарци иако сви знају да су жене, а ни оне то не крију. Раса је проблематична управо зато што зависи само од нашег личног запажања или својеврсног "друштвеног уговора" (нпр. када се на попису у САД неко изјашњава да ли је белац, црнац, "Латино" и сл.); лако је прогласити Африканца који је потомак Банту експанзије из западне Африке током првог миленијума црнцем, али шта ћемо са Бушманима? Абориџинима, Новогвинејцима? Потоњи нису са афричког континента, имају неке одлике које их приближавају "Банту популацији", али исто тако и доста разлика, док афрички Бушмани имају сличности и са другим, удаљеним "расама" (белом и жутом). Због тога мислим да је најцелисходније служити се биолошким категоријама, као што је фенотип и не мешати интелигенцију са нечијим изгледом и бојом нечије коже, јер то стварно нема везе једно са другим.

За дату књигу сам већ написао да је резултат највећим делом cherry picking-a (одабирања истраживања која доказују унапред зацртану теорију а прећуткивање или склањање онога што њој не иде у прилог), те је због тога и других ствари жестоко искритикована у њиховој јавности, а та критика се тиче техничких ствари односно логичких грешака, тј. није политичко-идеолошка. Такође мислим да је преживљавање у природи прави тест интелигенције, јер вас враћа у првобитно људско стање и на прави начин тестира да ли сте довољно способни да се снађете и преживите или не; оно такође показује да су популације које и даље живе ловачко-сакупљачким или "неолитским" (проста пољопривреда) начином живота, као нпр. Новогвинејци, далеко способније за живот и виспреније од лењог западњака са вишком килограма навикнутог да све добија на дугме или одласком у продавницу. Зато мислим да ниси потпуно у праву и да би просечни Новогвинејац кога би спустили у центар Њујорка (да замислимо да никада у животу није видео ниједан град, камоли Њујорк) био итекако спремнији и имао много веће шансе да преживи од просечног западњака кога би спустили у новогвинејску џунглу. Једноставно, интелигенција нема везе са тзв. "расом" већ искључиво треба да се гледа на појединачном нивоу, од случаја до случаја, тј. од особе до особе.

Rasa je fenotip, naziv zte rase je društvena konstrukcija. Da li je veća šansa da dijete bude inteligentno od inteligentnih roditelja? Ako jeste onda se inteligencija prenosi genetski kao i svaka druga karakteristika. Naravno ne treba zaključivati nečiju inteligenciju na osnovi boje kože, uopšte se ne radi o tome jer u svakoj populaciji imamo razne nivoe inteligencije. U ukupnom prosjeku neke populacije ne govori ništa o pojedincu. Ako je brzina značajna za opstanak lovca a intelekt davao prednost u hladnim uslovima gdje je zrebalo spremati zalihe za zimu moglo je dosvesti do male razlike u potencijalno inteligenciji, što uopšte ne znači da će ona biti iskorištena.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #21 послато: јануар 23, 2019, 10:18:36 поподне »
Коефициент интелигенције може да се посматра и као "јачина мотора" којим нека особа располаже. Оно што је битно је смер којим та особа иде. Па онда је боље ићи спорије у правом смеру, него лутати са "јаким мотором" тамо, овамо...Стабилност је ту најбитнија, тј. психолошки аспект, социјализација, емоционална интелигенција, тј. фактори који не могу да се опишу бројкама. Зато је то индивидуална категорија и сама класификација на нивоу нација је беспредметна. Ниво развоја одрећених земаља је нешто друго и условљена је другим стварима, али ова тема је пре свега релевантна на индивидуалном нивоу
Maло сам ово банално изнео, али свако се прилагођава условима у којима живи. Нама је неки западњак можда "сиров" , нема "ширину", па га сматрамо ограниченим, а можда смо ми у његовим очима мање интелигентни јер немамо његов систем вредности и не размишљамо о стварима у којима је он "укалупљен" и које су у његовој средини неопходне. Можда је човекова карактеристика да све што није у његовом систему вредности, је мање вредно. Материјална надмоћ западних колонизатора је довела до поремећаја свести код њих , да је то одраз њихове , поред осталог, и интелектуалне супериорности над поробљеним народима, али она није била условљена њиховом већом интелигенцијом , него другим стварима. Једно је сигурно, човек, хомосапиенс, је успео да се снађе скоро свуда, а за то је потребан процес, а не мерити на "кантар" чије сналажење је боље. Онај ко успева да живи  у пустињи једнако је успешан као и неки успешан економиста у Лондону. Мотив је исти: савлађивање препрека, преживљавање
« Последња измена: јануар 23, 2019, 10:23:12 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #22 послато: јануар 23, 2019, 10:31:17 поподне »
Mora se izeti u obzir i da previsok koeficijent inteligencije može biti ograničavajući faktor pri pronalaženju partnera i ostavljanju potomstva. Mnogi ljudi koje smatramo genijalcima nisu ostavili potomstvo. Ipak su u toj sferi instinkti preovlađujući faktor.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #23 послато: јануар 23, 2019, 10:55:59 поподне »
Mora se izeti u obzir i da previsok koeficijent inteligencije može biti ograničavajući faktor pri pronalaženju partnera i ostavljanju potomstva. Mnogi ljudi koje smatramo genijalcima nisu ostavili potomstvo. Ipak su u toj sferi instinkti preovlađujući faktor.
За сад сам "генијалац"  ;D Шалим се, нисам мерио коефициент, али мислим искрено да не спадам у надпросечно интелигентније особе, а немам још потомство. Али знам једног члана МЕНСЕ, а има потомство, тако да је и то стереотип  ;D Има случајева, напр. композитор Бах, који је имао 20 деце, једна од две жене му је била служавка. Код неких генијалних људи и није била пресудна конверзација на интелектуалном нивоу, имамо и пример Моцарта, филм "Амадеус", чиста хемија...Без хемије, ништа :)
« Последња измена: јануар 23, 2019, 11:02:32 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #24 послато: јануар 23, 2019, 11:27:56 поподне »
За сад сам "генијалац"  ;D Шалим се, нисам мерио коефициент, али мислим искрено да не спадам у надпросечно интелигентније особе, а немам још потомство. Али знам једног члана МЕНСЕ, а има потомство, тако да је и то стереотип  ;D Има случајева, напр. композитор Бах, који је имао 20 деце, једна од две жене му је била служавка. Код неких генијалних људи и није била пресудна конверзација на интелектуалном нивоу, имамо и пример Моцарта, филм "Амадеус", чиста хемија...Без хемије, ништа :)
Хемија :)
Amadeus 1984 (Mozart talking backwards)
<a href="https://www.youtube.com/v/eeOE4BQPHxk&amp;t=181s" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/eeOE4BQPHxk&amp;t=181s</a>
« Последња измена: јануар 23, 2019, 11:32:16 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #25 послато: јануар 23, 2019, 11:51:02 поподне »
За сад сам "генијалац"  ;D Шалим се, нисам мерио коефициент, али мислим искрено да не спадам у надпросечно интелигентније особе, а немам још потомство. Али знам једног члана МЕНСЕ, а има потомство, тако да је и то стереотип  ;D Има случајева, напр. композитор Бах, који је имао 20 деце, једна од две жене му је била служавка. Код неких генијалних људи и није била пресудна конверзација на интелектуалном нивоу, имамо и пример Моцарта, филм "Амадеус", чиста хемија...Без хемије, ништа :)

Muzičari pa još i slavni, mnogo hemije ;) Rekao sam može biti ograničavajućo faktor ali i nemora da znači.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #26 послато: јануар 23, 2019, 11:58:24 поподне »
Muzičari pa još i slavni, mnogo hemije ;) Rekao sam može biti ograničavajućo faktor ali i nemora da znači.
Али мора да зрачи  :D

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #27 послато: јануар 24, 2019, 12:03:16 пре подне »
Rasa je fenotip, naziv zte rase je društvena konstrukcija. Da li je veća šansa da dijete bude inteligentno od inteligentnih roditelja? Ako jeste onda se inteligencija prenosi genetski kao i svaka druga karakteristika. Naravno ne treba zaključivati nečiju inteligenciju na osnovi boje kože, uopšte se ne radi o tome jer u svakoj populaciji imamo razne nivoe inteligencije. U ukupnom prosjeku neke populacije ne govori ništa o pojedincu. Ako je brzina značajna za opstanak lovca a intelekt davao prednost u hladnim uslovima gdje je zrebalo spremati zalihe za zimu moglo je dosvesti do male razlike u potencijalno inteligenciji, što uopšte ne znači da će ona biti iskorištena.

Не видим живот у хладним пределима као фактор који је могао да одреди да неко буде "мало интелигентнији" од неког ко није из тих предела. Захтевнији задатак од спремања зимнице је наћи питку воду у пустињи нпр, али опет не мислим да је то давало некакву урођену интелектуалну предност становницима пустиње у односу на друге људе. Такође мислим да генетика не функционише баш тако просто (по принципу 1+1=2), да дете од два појединца са високим IQ мора такође да има висок IQ.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #28 послато: јануар 24, 2019, 12:30:06 пре подне »
Не видим живот у хладним пределима као фактор који је могао да одреди да неко буде "мало интелигентнији" од неког ко није из тих предела. Захтевнији задатак од спремања зимнице је наћи питку воду у пустињи нпр, али опет не мислим да је то давало некакву урођену интелектуалну предност становницима пустиње у односу на друге људе. Такође мислим да генетика не функционише баш тако просто (по принципу 1+1=2), да дете од два појединца са високим IQ мора такође да има висок IQ.

Da pojasnim moje viđenje. Osvajanje nove klimatske zone, u kojoj se tvoja vrsta nije razvila i tijelo nije prilagođeno, gdje je drugačija flora i fauna je zahtijevalo više intelekta, odnosno mnogi se nisu snašli i nisu ostavili potomstvo. Spremit zimnicu kad znaš šta trebaš nije problem ali kad si na novoj teritoriji i ne znaš odna je druga priča. Slušao sam stav Afrikanca koji kaže, da su oni pravi homo sapiensi a svi ostali su degradirani miješanjem sa Neandertalcima i Denisovima. Neandertalci su imali malo kraće udove jer su bili prilagođeni na lov iz zasjese a ne iz jurnjave za plijenom. Miješanje sa ovim hominidima je donijelo neke dobre neke loše strane. Iako su imali veći mozak ne mislim da su bili inteligentniji od modernog čovjeka već da je samo osvajanje druge koimatske zone uticalo na inteligenciju. Mada koliko shvatam ti misliš da te razlike uopšte ne postoje ili želiš biti politički korektan?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #29 послато: јануар 24, 2019, 12:50:22 пре подне »
Da pojasnim moje viđenje. Osvajanje nove klimatske zone, u kojoj se tvoja vrsta nije razvila i tijelo nije prilagođeno, gdje je drugačija flora i fauna je zahtijevalo više intelekta, odnosno mnogi se nisu snašli i nisu ostavili potomstvo. Spremit zimnicu kad znaš šta trebaš nije problem ali kad si na novoj teritoriji i ne znaš odna je druga priča.
Mислим да је то део прилагођавања, тј. да је прилагођавање новој средини подразумевало можда и већи број оних који који се нису прилагодили новој средини од оних који су преживели то прилагођавање и који су касније оставили потомство у тој средини. Прилагођавање је подразумевало селекцију оних који ће се прилагодити
« Последња измена: јануар 24, 2019, 12:54:33 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 487
  • I2-Y56203
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #30 послато: јануар 24, 2019, 08:02:48 пре подне »
Лично мислим да је интелигенција као особина једна од најпрецењенијих особина код људи. Конкретно мислим да је то тако у нашем друштву. Јако се цени интелигенција, док се неке друге особине, као на пример, вредноћа и упорност стављају ипак у други план. Једно време као студент кретао сам се мало у круговима људи који су учлањени у МЕНСА, и збиља има изузетних појединаца који бриљирају у овој или оној области, послу, итд. али више има сасвим неприметних људи, који се ничим посебним не могу похвалити, раде неке сасвим обичне послове, нису досегли неке високе домете у образовању, једноставно интелигенција на њихов живот утиче колико и број ципела.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #31 послато: јануар 24, 2019, 09:46:36 пре подне »
Da pojasnim moje viđenje. Osvajanje nove klimatske zone, u kojoj se tvoja vrsta nije razvila i tijelo nije prilagođeno, gdje je drugačija flora i fauna je zahtijevalo više intelekta, odnosno mnogi se nisu snašli i nisu ostavili potomstvo. Spremit zimnicu kad znaš šta trebaš nije problem ali kad si na novoj teritoriji i ne znaš odna je druga priča. Slušao sam stav Afrikanca koji kaže, da su oni pravi homo sapiensi a svi ostali su degradirani miješanjem sa Neandertalcima i Denisovima. Neandertalci su imali malo kraće udove jer su bili prilagođeni na lov iz zasjese a ne iz jurnjave za plijenom. Miješanje sa ovim hominidima je donijelo neke dobre neke loše strane. Iako su imali veći mozak ne mislim da su bili inteligentniji od modernog čovjeka već da je samo osvajanje druge koimatske zone uticalo na inteligenciju. Mada koliko shvatam ti misliš da te razlike uopšte ne postoje ili želiš biti politički korektan?

Далеко од тога да сам политички коректан а нисам ни расиста, већ покушавам да ствари сагледавам из реалне перспективе и да тражим праве узроке за појаве које су очигледне, нпр. неједнак развој људских заједница у зависности од географског подручја о чему је писао Дајмонд или велико шаренило фенотипова у данашњој људској популацији. Што се тиче наведеног става Африканца о "деградирању" то је исто тако расистички став а није у потпуности тачан ако је дотични Африканац потомак Нигер-Конго популације која се током првог миленијума п.н.е. из западноафричког језгра раширила по целој субсахарској Африци. Наиме, као што је Милош већ писао на другој теми, генетским истраживањима је откривено да је у западној Африци постојала још једна врста архаичних људи, различитих од анатомски модерних људи, чији генетски маркер је Y-ДНК хаплогрупа А00, откривена код живог појединца из Камеруна, а чији фосили још увек нису пронађени. Преци Нигер-Конго популације су се сигурно мешали са овом врстом, тако да би и они по мишљењу тог афричког расисте били "деградирани".  ;) Једине савремене популације које вероватно немају никаквог генетског уплива од стране других врста архаичних људи су Коисан народи (Бушмани и Хотентоти) и Пигмеји. Сматрам да је мешање савремених људи са неандерталцима и денисованцима сигурно донело промене у фенотипу и убрзано генетско прилагођавање на услове у којима су они боравили стотинама хиљада година а да ли је довело и до промена у интелигенцији је питање; за тако нешто немамо довољно доказа, нити неког живог и "неизмешаног" неандерталца или денисованца са којим би могли да правимо поређења.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #32 послато: јануар 24, 2019, 11:41:44 пре подне »
Лично мислим да је интелигенција као особина једна од најпрецењенијих особина код људи. Конкретно мислим да је то тако у нашем друштву. Јако се цени интелигенција, док се неке друге особине, као на пример, вредноћа и упорност стављају ипак у други план. Једно време као студент кретао сам се мало у круговима људи који су учлањени у МЕНСА, и збиља има изузетних појединаца који бриљирају у овој или оној области, послу, итд. али више има сасвим неприметних људи, који се ничим посебним не могу похвалити, раде неке сасвим обичне послове, нису досегли неке високе домете у образовању, једноставно интелигенција на њихов живот утиче колико и број ципела.

Slažem se da mnogo faktora utiče na uspjeh ali postoji i korelacija uspješnih ljudi sa inteligencijom. Ako je nešto logično ne znači i da je tačno a ako je nešto tačno to sigurno jeste i logično. Tako je i sa inteligencijom ako je imaš jćne znači da ćeš biti uspješan ali ako si ispješan vjerovatno jesi i inteligentan.

Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 814
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #33 послато: јануар 25, 2019, 01:01:08 поподне »
Сећам се неких ранијих истраживања која су показивала повезаност високог степена интелигенције са неуспешном животном реализацијом. У питању је неко америчко истраживање које је више деценија пратило људе са натпросечном интелигенцијом и на крају су закључили да међу њима има повећан број оних који су "посрнули" кроз живот. Другим речима, алкохоличара, наркомана итд. Значи, некоме интелигенција помогне да се реализује, другима чини супротно.

А што се конкретно тиче генетике и интелигенције, да ли случајно познајете дете неугледних родитеља које се истиче на плану интелекта или да ли познајете дете интелектуалаца које је класична дијабола? Ја сам имао прилику да видим и једне и друге, што значи да није само генетика у питању а нису ни повољни животни услови, утицај околине итд. Пре ће бити да је у питању скуп више фактора, па како коме падну граси :)

На крају крајева, питање је колики је уопште цивилизацијски допринос људи са врло високим коефицијентом интелигенције. Да ли је он ван корелације са доприносом научника које карактерише не превише изражена надпросечна или просечна интелигенција? Верујем да су човечанство више задужили ови други и трећи.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #34 послато: јануар 25, 2019, 03:20:11 поподне »
Сећам се неких ранијих истраживања која су показивала повезаност високог степена интелигенције са неуспешном животном реализацијом. У питању је неко америчко истраживање које је више деценија пратило људе са натпросечном интелигенцијом и на крају су закључили да међу њима има повећан број оних који су "посрнули" кроз живот. Другим речима, алкохоличара, наркомана итд. Значи, некоме интелигенција помогне да се реализује, другима чини супротно.

А што се конкретно тиче генетике и интелигенције, да ли случајно познајете дете неугледних родитеља које се истиче на плану интелекта или да ли познајете дете интелектуалаца које је класична дијабола? Ја сам имао прилику да видим и једне и друге, што значи да није само генетика у питању а нису ни повољни животни услови, утицај околине итд. Пре ће бити да је у питању скуп више фактора, па како коме падну граси :)

На крају крајева, питање је колики је уопште цивилизацијски допринос људи са врло високим коефицијентом интелигенције. Да ли је он ван корелације са доприносом научника које карактерише не превише изражена надпросечна или просечна интелигенција? Верујем да су човечанство више задужили ови други и трећи.

Tačno tako, potencijalna inteligencija se ne mora iskoristiti a takođe nosi već psihičkii teret tako da emotivna strana ima važnu ulogu u uspjehu. Sklop više faktora.

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2468
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #35 послато: јануар 25, 2019, 04:26:34 поподне »
Tačno tako, potencijalna inteligencija se ne mora iskoristiti a takođe nosi već psihičkii teret tako da emotivna strana ima važnu ulogu u uspjehu. Sklop više faktora.

Мада се често може чути оно "нит' бриге, нит' памети", недавна истраживања ипак указују да су, генерално говорећи, интелигентнији људи срећнији.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1117
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #36 послато: јануар 25, 2019, 08:46:18 поподне »
Отац може бити и нобеловац - синoвљев IQ је од мајке :)

Intelligence and the X chromosome
 
His frontal cortex should interpose reminding him
that his sons’ intelligence, if that is important to him, is
solely dependent on his partner, and that is mirrored in
both her parents. The female has more freedom of choice;
she may be driven to mate by her partners physique but
the brightness of her children lies mainly within her. His
daughters are helped by the paternal contribution but it is
her potential mother-in-law,
not her father-in-law, who
needs checking out.

https://pdfs.semanticscholar.org/2b70/473eca13416ce5c7bb8c3cf087c0dbbd8c93.pdf

Genes for Cognitive Function: Developments on the X
https://genome.cshlp.org/content/10/2/157.full
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 250
Одг: IQ i genetsko nasleđe
« Одговор #37 послато: јануар 26, 2019, 12:01:44 пре подне »
Отац може бити и нобеловац - синoвљев IQ је од мајке :)

Intelligence and the X chromosome
 
His frontal cortex should interpose reminding him
that his sons’ intelligence, if that is important to him, is
solely dependent on his partner, and that is mirrored in
both her parents. The female has more freedom of choice;
she may be driven to mate by her partners physique but
the brightness of her children lies mainly within her. His
daughters are helped by the paternal contribution but it is
her potential mother-in-law,
not her father-in-law, who
needs checking out.

https://pdfs.semanticscholar.org/2b70/473eca13416ce5c7bb8c3cf087c0dbbd8c93.pdf

Genes for Cognitive Function: Developments on the X
https://genome.cshlp.org/content/10/2/157.full

Značu prije nego zaprosiš treba joj dati IQ test da uradi :)