Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1265811 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5460 послато: фебруар 12, 2018, 02:59:18 поподне »
Џувелековић, Лазаревдан, Угљевик

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања, а од специфичнијих вредности се једино издвајају нешто више 20 на 576 и 19 на 570, као и нешто виша 12 на 549 и нешто нижа 12 на 533.

Тестирани је навео то да су у Угљевику сигурно од краја 18. века.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1830
  • I2-Z17855*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5461 послато: фебруар 12, 2018, 03:14:55 поподне »
Џувелековић, Лазаревдан, Угљевик

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања, а од специфичнијих вредности се једино издвајају нешто више 20 на 576 и 19 на 570, као и нешто виша 12 на 549 и нешто нижа 12 на 533.

Тестирани је навео то да су у Угљевику сигурно од краја 18. века.

Први наш динарик север који слави Лазаревдан?

Ово наводи на сумњу да је ипак накнадно 448 измутирао са 19 на 20. Ако се занемари 448, хаплотип је близак породицама из Далмације које славе Лазареву суботу.


Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5462 послато: фебруар 12, 2018, 03:18:55 поподне »
Први наш динарик север који слави Лазаревдан?

Ово наводи на сумњу да је ипак накнадно 448 измутирао са 19 на 20. Ако се занемари 448, хаплотип је близак породицама из Далмације које славе Лазареву суботу.

У праву си, не стоји далеко од њих. Могло би бити у питању то да је PH908+ са 20 на 448 тј. да се мутација на том маркеру десила у задњих пар генерација.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1830
  • I2-Z17855*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5463 послато: фебруар 12, 2018, 03:21:46 поподне »
У праву си, не стоји далеко од њих. Могло би бити у питању то да је PH908+ са 20 на 448 тј. да се мутација на том маркеру десила у задњих пар генерација.

Може и обрнуто, да су првобитно 448=20, а да је код "далматинског огранка" била мутација са 20 на 19. Било како било, матица је Херцеговина?
« Последња измена: фебруар 12, 2018, 03:22:53 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5464 послато: фебруар 12, 2018, 03:22:35 поподне »
Може и обрнуто, да су првобитно 448=20, а да је код "далматинског огранка" била мутација са 20 на 19. Било како било, матица је Херцеговина?

Требало би да јесте.


Ван мреже Romanijski

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 449
  • I2 DS PH908>A5913>A22312>BY152858
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5465 послато: фебруар 13, 2018, 12:51:40 пре подне »
Imamo li Milanovića testiranog ?
Dobiosam uzorak od Kremenovića sa Romanije. Imaju vrlo interesantno predanje o Milanovićima iz Crne Gore. Sutra kačim sve u detalje.
« Последња измена: фебруар 13, 2018, 09:19:26 пре подне Број 1 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9249
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5466 послато: фебруар 13, 2018, 02:45:57 поподне »
Јајчанин, Стевањдан, Сарајево, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Јајчана са овом славом било је највише на простору Крајине. Нисам успео наћи више о овим Јајчанима из Сарајева, али претпостављам да су досељени из крајева западно, на шта и презиме упућује.

У Крајини се за Јајчане са Св. Стеваном каже да су део оне велике групе родова, чија је матица управо негде у околини Герзова. У оквиру ове групе родова већ имамо неколико хаплогрупа (I2-PH908, E-V13, R1b-U152). Издваја се I2-PH908 као најдоминантнија.

Генетски је Јајчаниу најближи Старчевић из околине Добоја, који такође слави Стевањдан. Једна од претпоставки је да су и Старчевићи досељени из крајева западно (где је матица крајишких Стевањштака), а ово је својеврсна потврда те везе.

По маркерима то би могла бити она "трећа" група Y22066 (385=15-18, 458=16), у коју би могли упасти још Тинтор и Лакић. Лакићи су такође са Змијања пореклом, што није далеко од Герзова и Јајца.

Карановић каже да се за исељенике из Јајца (Стевањдан) у Поуњу каже Јајчанин, а у околини Сарајева Крајишник. Како Крајишника са овом славом има у Сарајеву, можда и међу њима треба тражити неке од ових хаплогрупа које срећемо у Крајини.






Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5467 послато: фебруар 13, 2018, 02:51:15 поподне »
Јајчанин, Стевањдан, Сарајево, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Јајчана са овом славом било је највише на простору Крајине. Нисам успео наћи више о овим Јајчанима из Сарајева, али претпостављам да су досељени из крајева западно, на шта и презиме упућује.

У Крајини се за Јајчане са Св. Стеваном каже да су део оне велике групе родова, чија је матица управо негде у околини Герзова. У оквиру ове групе родова већ имамо неколико хаплогрупа (I2-PH908, E-V13, R1b-U152). Издваја се I2-PH908 као најдоминантнија.

Генетски је Јајчаниу најближи Старчевић из околине Добоја, који такође слави Стевањдан. Једна од претпоставки је да су и Старчевићи досељени из крајева западно (где је матица крајишких Стевањштака), а ово је својеврсна потврда те везе.

По маркерима то би могла бити она "трећа" група Y22066 (385=15-18, 458=16), у коју би могли упасти још Тинтор и Лакић. Лакићи су такође са Змијања пореклом, што није далеко од Герзова и Јајца.

Карановић каже да се за исељенике из Јајца (Стевањдан) у Поуњу каже Јајчанин, а у околини Сарајева Крајишник. Како Крајишника са овом славом има у Сарајеву, можда и међу њима треба тражити неке од ових хаплогрупа које срећемо у Крајини.

У сваком случају ово је четврти генетски профилисани род са славом Стевањдан у Крајини тј. западно од Врбаса. Добро је што је "расветљено" и даље порекло добојских Старчевића.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1265
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5468 послато: фебруар 13, 2018, 03:01:00 поподне »
Пајовић, Стевањдан, Трновица, Горња Морача

Припада хаплогрупи G2a-M406. У потпуности се уклапа у род морачких Селаковића. Од Јекнића из Сврке код Колашина се разликује на 2 од 23 маркера док се са Дуловићем из Церова код Бијелог Поља поклапа на свих 17 упоредивих маркера.

О Пајовићима је писано на порталу Порекло.

ПАЈОВИЋИ

(у Крњој Јели)

Воде поријекло од Обрада Селаковића који се средином 16. вијека из Херцеговине, због заваде са Турцима, преселио преко Бањана, Цуца, Љешкопоља у Горњу Морачу. Обрад је имао два сина Дула и Мрва. Од Дула су Дуловићи, а од Мрва Пајовићи. Ово братство не познаје своје родословље и традицију. Презиме Пајовић су добили по Пају Ђурову који је у Горњој Морачи живио у првој половини 18. вијека. Имао је синове Ћира и Јована; Ћиро има Перишу и Милисава, а Јован Шота и Малишу. Нијесу никада били бројни јер су се исељавали изван Мораче. Посљедњи су се иселили послије Другог свјетског рата Мироје Мирков у Никшић и Милан Мидов у Колашин.

Није ми познато да ли сада неко од овог братства стално живи у Крњој Јели.

Славе Шћепандан, а прислужују Светог Илију.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић


Може се рећи да је у овом случају генетика потврдила предање о пореклу.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Демића страна

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5469 послато: фебруар 13, 2018, 03:12:24 поподне »
Јајчанин, Стевањдан, Сарајево, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Јајчана са овом славом било је највише на простору Крајине. Нисам успео наћи више о овим Јајчанима из Сарајева, али претпостављам да су досељени из крајева западно, на шта и презиме упућује.

У Крајини се за Јајчане са Св. Стеваном каже да су део оне велике групе родова, чија је матица управо негде у околини Герзова. У оквиру ове групе родова већ имамо неколико хаплогрупа (I2-PH908, E-V13, R1b-U152). Издваја се I2-PH908 као најдоминантнија.

Генетски је Јајчаниу најближи Старчевић из околине Добоја, који такође слави Стевањдан. Једна од претпоставки је да су и Старчевићи досељени из крајева западно (где је матица крајишких Стевањштака), а ово је својеврсна потврда те везе.

По маркерима то би могла бити она "трећа" група Y22066 (385=15-18, 458=16), у коју би могли упасти још Тинтор и Лакић. Лакићи су такође са Змијања пореклом, што није далеко од Герзова и Јајца.

Карановић каже да се за исељенике из Јајца (Стевањдан) у Поуњу каже Јајчанин, а у околини Сарајева Крајишник. Како Крајишника са овом славом има у Сарајеву, можда и међу њима треба тражити неке од ових хаплогрупа које срећемо у Крајини.

Према шематизму Дабробосанске митрополије из 1882. године, Јајчани који славе Стевањдан пописани су само на подручју Босанске крајине (подручја Дубице, Крупе и Приједора). Драго ми је што је са резултатом Јајчана на неки начин ријешено питање поријекла Старчевића са подручја Добоја.

На мрежи Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 336
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5470 послато: фебруар 13, 2018, 03:30:22 поподне »
Срдановић, Никољдан, Косорићка Буковица, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста блиских хаплотипова.

Стојан Караџић и Вук Шибалић у књизи „Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло“ за Срдановиће кажу следеће:

„Срдановићи су огранак Косорића, а садашње презиме су добили по Срдану Косорићу, сину попа Милије, који је погинуо на Журимовима 1806. године. Срдан је имао синове Милију, који је био кнез, Милутина и Петра. Милија је био добар јунак; учествовао је у убиству Смаил-аге Ченгића, командујући једним дијелом војске. Године 1853. заточили су га Турци у Мостару, а брата Петра су из освете убили Морачани 1839. године у Буковичкој гори.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.“

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8019
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5471 послато: фебруар 13, 2018, 03:57:44 поподне »
Дакле, избише ми силне новце ти Нормани  :D

У сваком случају, користан податак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5472 послато: фебруар 13, 2018, 04:03:45 поподне »
Срдановић, Никољдан, Косорићка Буковица, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста блиских хаплотипова.

Стојан Караџић и Вук Шибалић у књизи „Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло“ за Срдановиће кажу следеће:

„Срдановићи су огранак Косорића, а садашње презиме су добили по Срдану Косорићу, сину попа Милије, који је погинуо на Журимовима 1806. године. Срдан је имао синове Милију, који је био кнез, Милутина и Петра. Милија је био добар јунак; учествовао је у убиству Смаил-аге Ченгића, командујући једним дијелом војске. Године 1853. заточили су га Турци у Мостару, а брата Петра су из освете убили Морачани 1839. године у Буковичкој гори.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.“
Веома бројно братство. Истог порекла су и Недићи и Стојановићи-Лијовићи у Доњој Буковици. Стојановића-Лијовића данас више у Доњој Буковици нема али мислим да их има на Косорићима.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Српска14

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
  • R1a-Z280>YP4278
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5473 послато: фебруар 13, 2018, 05:25:55 поподне »
Срдановић, Никољдан, Косорићка Буковица, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста блиских хаплотипова.

Стојан Караџић и Вук Шибалић у књизи „Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло“ за Срдановиће кажу следеће:

„Срдановићи су огранак Косорића, а садашње презиме су добили по Срдану Косорићу, сину попа Милије, који је погинуо на Журимовима 1806. године. Срдан је имао синове Милију, који је био кнез, Милутина и Петра. Милија је био добар јунак; учествовао је у убиству Смаил-аге Ченгића, командујући једним дијелом војске. Године 1853. заточили су га Турци у Мостару, а брата Петра су из освете убили Морачани 1839. године у Буковичкој гори.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.“

Ово ми је након сопственог, најбитнији резултат до сада, јер су ми Косорићи фамилија по мајци. Презимена Косорић данас нема на подручју Дробњака, већ су се сви иселили на Романију. Остали су огранци попут Срдановића.

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1623
  • Z3660>Y34637
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5474 послато: фебруар 14, 2018, 06:14:27 поподне »
Василески, Митровдан, Галате, Врапчиште

Припада хаплогрупи R1b-M269, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Постоји могућност да припада грани BY611, али вредност DYS385=11-11 сама по себи не гарантује да тестирани припада овој грани, поготово што поседује и неколико вредности које се ретко јављају или се уопште не јављају код до сада утврђених/предвиђених припадника ове гране у табели Пројекта. Ту пре свега мислим на ниске вредности DYS393=12, DYS391=10, DYS439=11 и DYS576=16. Није искључена ни припадност некој реткој грани испод L51. Према породичном предању у Галате су досељени почетком 19. века из околине села Штрпце на Косову и Метохији. Презиме носе по претку Василу који је рођен око 1850. године, а потомци његовог брата Змејка носе презиме Змејковски. Припадника ове фамилије данас има у Гостивару, Тетову и Скопљу.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5475 послато: фебруар 14, 2018, 08:12:48 поподне »
Василески, Митровдан, Галате, Врапчиште

Према породичном предању у Галате су досељени почетком 19. века из околине села Штрпце на Косову и Метохији. Презиме носе по претку Василу који је рођен око 1850. године, а потомци његовог брата Змејка носе презиме Змејковски. Припадника ове фамилије данас има у Гостивару, Тетову и Скопљу.

Штрашевци (5 к., Митровдан), исто порекло као и Цоцолевци, (дошли из суседног сада арбанашко села Прошовца). У Галате дошли пре око сто година.  (подаци из 1950: Петко жив 47 година - Милош (р. око 1870) - Змејко (1840) - Димо (1810) који се доселио). По једна њихова породица живи у Скопљу и Београду. 

Јован Трифуноски; Полог (1945 - 1951)
« Последња измена: фебруар 14, 2018, 08:14:51 поподне Акса »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5476 послато: фебруар 15, 2018, 09:56:58 поподне »
Јаснић, Никољдан, Орлић, Бискупија, Далмација

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Несумњиво је повезан са двојицом Вучковића из Полаче који славе исту славу. Веровтно је повезан и са тестираним Гагићима из Горњих Биљана код Бенковца и Зеленграда код Обровца који славе Ђурђевдан. У необјављеним истраживањима постоји још једна фамилија из Орлића која је повезана са Јаснићем и Вучковићима и такође слави Никољдан као и Јаснић и Вучковићи.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5477 послато: фебруар 18, 2018, 02:33:44 поподне »
Стојановић, Никољдан, Бајчинце, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају једино високе 20 на 576 и 570. Остале вредности су у границама модала.

Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове фамилије, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5478 послато: фебруар 19, 2018, 03:59:12 поподне »
Драшковић, Аранђеловдан, Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. На 23 маркера има потпуно поклапање са неколико тестираних припадника овог братства, тако се може рећи да има модални хаплотип за братство Драшковића.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5479 послато: фебруар 19, 2018, 03:59:23 поподне »
Јовандарић, Свети Врачи, Тавник, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања. Веома специфичан хаплотип, има неколико вредности које одступају од модала, попут 14 на 393, 14 на 456 и 28 на 481.

Нисам успео пронаћи ништа о Јовандарићима у литератури, а у Тавнику, према литератури, постоји само један род који слави Свете Враче:

МИРОСАВЉЕВИЋИ су се доселили од Сјенице, славе Св. Врачеве.

https://www.poreklo.rs/2012/06/12/poreklo-prezimena-selo-tavnik-kraljevo/