Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Перуничић, Ђурђевдан, Борова, Пљевља, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Перуничићи су према предању пореклом од Богдановића из Бањана. Милета Војиновић (Становништво Пљеваљског краја) их, са друге стране, сврстава у староседеоце у том крају. Карактеристичнио је међутим да се и ту, као старије, спомиње презиме Богдановић:

„Стара српска братства у Маочу

Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи (такође J-M205), Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. Око 1800. године долазило је на вашар код цркве на Мариној Шуми по 100 момака и толико девојака. Богдановићи су живели у Подборови, Борови и Барама. Од бројне породице је око 1800. године остала само удовица Перуника са једним сином, по којој њени потомци добише презиме Перуничићи. Секулићи су, према Танасију Пејатовићу, живели у Маочу и одатле се раселили.“

„Перуничићи су се некада презивали Богдановићи, па се по удовици Перуницки Богдановић њени потомци прозваше Перуничићи. Према казивању Ратка Перуничића, они су од Богдановића који су овде живели још пре косовске битке, 1389. године. Богдановићи су живели у Подборови, Борови па и у једном делу Речког Брда. Било их је више десетина кућа После Марковића, били су најбројније братство у читавој регији. Имали су турске тапије – потврде о власнииштву имања, али то није могло спречити Мицановиће да им мало по мало одузму сву земљу у Подборови, односно маочкој котлини.“

Генетски се Перуничићи сасвим лепо поклапају са осталим M205 родовима из Потарја и Полимља (385=15-18, 458=15, 576=19, 570=18). Најближи су им већ поменути Марковићи, Чамџићи, Кричке из Далмације, итд.

[Демића страна]

Перуничић, Ђурђевдан, Борова, Пљевља, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Перуничићи су према предању пореклом од Богдановића из Бањана. Милета Војиновић (Становништво Пљеваљског краја) их, са друге стране, сврстава у староседеоце у том крају. Карактеристичнио је међутим да се и ту, као старије, спомиње презиме Богдановић:

„Стара српска братства у Маочу

Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи (такође J-M205), Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. Око 1800. године долазило је на вашар код цркве на Мариној Шуми по 100 момака и толико девојака. Богдановићи су живели у Подборови, Борови и Барама. Од бројне породице је око 1800. године остала само удовица Перуника са једним сином, по којој њени потомци добише презиме Перуничићи. Секулићи су, према Танасију Пејатовићу, живели у Маочу и одатле се раселили.“

„Перуничићи су се некада презивали Богдановићи, па се по удовици Перуницки Богдановић њени потомци прозваше Перуничићи. Према казивању Ратка Перуничића, они су од Богдановића који су овде живели још пре косовске битке, 1389. године. Богдановићи су живели у Подборови, Борови па и у једном делу Речког Брда. Било их је више десетина кућа После Марковића, били су најбројније братство у читавој регији. Имали су турске тапије – потврде о власнииштву имања, али то није могло спречити Мицановиће да им мало по мало одузму сву земљу у Подборови, односно маочкој котлини.“

Генетски се Перуничићи сасвим лепо поклапају са осталим M205 родовима из Потарја и Полимља (385=15-18, 458=15, 576=19, 570=18). Најближи су им већ поменути Марковићи, Чамџићи, Кричке из Далмације, итд.

Битан резултат за нас Криче!

Претпостављали смо да су Перуничићи J2b1-M205>Y22066, пошто у необјављеним резултатима имамо једну породицу из пријепољског краја са предањем о поријеклу од Перуничића. Сада имамо двоструку потврду.

Мислим да се у случају Марковића и Перуничића очито ради о остацима Крича. Томе у прилог иду предања забиљежена код Војиновића (Немањићи, два најбројнија православна братства на том подручју, турске тапије), а ту је и иста крсна слава (Ђурђевдан).

[Бобан Чамџић]

Перуничић, Ђурђевдан, Борова, Пљевља, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Перуничићи су према предању пореклом од Богдановића из Бањана. Милета Војиновић (Становништво Пљеваљског краја) их, са друге стране, сврстава у староседеоце у том крају. Карактеристичнио је међутим да се и ту, као старије, спомиње презиме Богдановић:

„Стара српска братства у Маочу

Према народном предању, у Маочу су још за време Немањића живела братства: Марковићи (такође J-M205), Богдановићи, (од њих су Перуничићи), Хљебчевићи, Секулићи и други. Марковићи су живели у Водном, Слаткој, Перотину, Градини и Горњим Крупицама. Њих је било десетине кућа. Око 1800. године долазило је на вашар код цркве на Мариној Шуми по 100 момака и толико девојака. Богдановићи су живели у Подборови, Борови и Барама. Од бројне породице је око 1800. године остала само удовица Перуника са једним сином, по којој њени потомци добише презиме Перуничићи. Секулићи су, према Танасију Пејатовићу, живели у Маочу и одатле се раселили.“

„Перуничићи су се некада презивали Богдановићи, па се по удовици Перуницки Богдановић њени потомци прозваше Перуничићи. Према казивању Ратка Перуничића, они су од Богдановића који су овде живели још пре косовске битке, 1389. године. Богдановићи су живели у Подборови, Борови па и у једном делу Речког Брда. Било их је више десетина кућа После Марковића, били су најбројније братство у читавој регији. Имали су турске тапије – потврде о власнииштву имања, али то није могло спречити Мицановиће да им мало по мало одузму сву земљу у Подборови, односно маочкој котлини.“

Генетски се Перуничићи сасвим лепо поклапају са осталим M205 родовима из Потарја и Полимља (385=15-18, 458=15, 576=19, 570=18). Најближи су им већ поменути Марковићи, Чамџићи, Кричке из Далмације, итд.

Вредан резултат за Криче.Свакако због близине средњовековног Кричка у пљеваљском крају потомци Крича су присутни у приличној мери.
За мене велика непознаница родна повезаност са Марковићима и Перуничићима.У усменом предању и историјским записима од почетка XIX века нигде се не спомиње повезаност мојих Чамџића и Марковића односно Перуничића.

[Јадар]

Мислим да се сва та предања и нагађања о пореклу Шпадијера се комотно могу одбацити у пакету јер је E-Z19851 род распрострањен широм Катунске нахије:
- Милићи и Предишани из Бјелица
- Ђуричковићи из Загарача
- Ђуричићи из Малих Цуца
- Исељени Чевљани: Вуковићи из Пиве и Роћени из Шаранаца
- Шпадијери са Цетиња
Ако имамо у виду и предање да се Драгоје (или Драгош), родоначелних "Куча" из Грахова, доселио баш преко Чева, мислим да све указује на то да је матица овог рода у северном делу Катунске нахије или евентуално на простору данашњих Никшићких Рудина.

Видљиво је за подгупу Z19851 (названу због нечег Бјелицама) да је распоређена у барем 10 слава. Необично, али је можда последица вишеструког пресељавања огранака и преузимања славе на основу земље на коју су долазили. Међутим, сва прича о присутности у подручју за које се сада претпоставља да би могло бити мјесто настанка рода, креће се од времена  Црнојевића па до почетка 17. вијека. То је значи највише прије 600 годинана. Овдје је неки вриједни члан рачунао старости родова до заједничког претка, па је за овај род израчунато приближно 1200 година. Остаје да се докучи гдје је живио тај заједнички предак 600 година прије него што су се његови потомци појавили на Црној гори или у њеној околини -Грахово. Имајући у виду да су та подручја масовније насељена онима који су се склањали на преосталу слободну територију, долазећи из више праваца, тек током османлијске инвазије.

[Иван Вукићевић]

Мијатовић, Аранђеловдан, Шипачно, Никшић

Припада хаплогрупи R1a-M458. Има велики број релативно блиских поклапања међу тестиранима из општег рода А, а најближи му је свакако Чоловић, који је из истог села и слави исту славу. Разликују се на само 2 од 23 маркера, а деле и исту благо повећану вредност DYS448=21, па нема сумње да припадају истом роду.

Ово је битан резултат јер потврђује да су R1a-M458 братства из Шипачна и Голије ипак један род. Чоловић и Паповић се разликују на пет маркера због чега је та веза била упитна, међутим Мијатовић има модални хаплотип за овај род те се од Паповића разликује на три маркера, а од Чоловића на два.

Ваља споменути да постоје два предања о Антуновићима и Паповићима из Голије и Мијатовићима из Шипачна:
- Према предању које је устаљено код ова три братства, пореклом су са Велестова и потичу од Озринића-Цаушевића.
- Према предању које је записао Андрија Лубурић, сродни су осталим братствима из Шипачна, а то су Мићовићи, Бошковићи, Чоловићи, Стојановићи, Марићи, Радовићи и Божовићи.
Прво предање је било оборено већ са резултатом Паповића, док смо сада добили потврду за Лубурићево предање.

[Jelic]

Кркљић, Стевањдан, Горњи Врбљани, Рибник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду крајишких Стевањштака. У сваком случају Кркљићи се добро уклапају у поменути род. По предању, Кркљићи су пореклом од Берића из Доњих Врбљана који такође славе Стевањдан. Највероватније да од Берића из Доњих Врбљана потичу и Берићи из Ламовите код Приједора који такође припадају овом роду.

У сваком случају, род крајишких Стевањштака је сада прилично добро профилисан, и јасно је да му је матица у источном делу Босанске Крајине (околина Герзова и Змијање).

[Jelic]

Ивановић, Аранђеловдан, Печенег Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 19=14 643=11. Пре овог резултата сам мислио да ће овај род на подручју источно од Врбаса бити искључиво ограничен на слављенике Светог Симеуна Богопримца (тестирани Марић из Травника и Милетић из Оџака). Међутим, ево једног који слави Аранђеловдан, славу коју унутар овог рода дели са Виријевићем из Бруса и Ковачевићем из Сјенице. У сваком случају, у потпуности се уклапа у овај род, једина вредност која је атипичнија је 12 на 439 и њу поседује поред Ивановића у овом роду и Радовић из Прокупља. За сада се чини да је овај род распрострањен на широком географском подручју, од Прокупља до Травника. Видећемо хоће ли у будућности бити припадника овог рода и западније тј. западно од Врбаса.

[Небојша]

Ераковић, Никољдан (раније Ђурђевдан?), Братишковци, Скрадин, хаплогрупа J2b M205>Y22066

Ераковићи из Братишковаца се сматрају старијим досељеницима. Досељени су крајем 17. или почетком 18 века, одмах после Вулиновића, Лалића и Огњеновића.

Ово је веома битан резултат за крајишке M205, посебно за Кричке и оне са комбинацијом 385=15-18/458=15. Кричке су такође из тих крајева пореклом, славе исту славу, а имају и генетско поклапање са Ераковићима.

Сами Ераковићи помињу Његуше и Црну Гору, исто каже и Бачко, али се то за сада своди на магловито предање, засновано вероватно на "звучном" презимену. Мада се заиста неки M205 из Црне Горе везују предањем за Његуше. Ипак је ово нешто другачије, с обзиром да су у питању старији досељеници. Поставља се питање који још "Никољштаци" из околине Братишковца могу бити у вези са Кричкама.

[Jelic]

Ераковић, Никољдан (раније Ђурђевдан?), Братишковци, Скрадин, хаплогрупа J2b M205>Y22066

Ераковићи из Братишковаца се сматрају старијим досељеницима. Досељени су крајем 17. или почетком 18 века, одмах после Вулиновића, Лалића и Огњеновића.

Ово је веома битан резултат за крајишке M205, посебно за Кричке и оне са комбинацијом 385=15-18/458=15. Кричке су такође из тих крајева пореклом, славе исту славу, а имају и генетско поклапање са Ераковићима.

Сами Ераковићи помињу Његуше и Црну Гору, исто каже и Бачко, али се то за сада своди на магловито предање, засновано вероватно на "звучном" презимену. Мада се заиста неки M205 из Црне Горе везују предањем за Његуше. Ипак је ово нешто другачије, с обзиром да су у питању старији досељеници. Поставља се питање који још "Никољштаци" из околине Братишковца могу бити у вези са Кричкама.

Потпуно поклапање са Кричкама има Ераковић. Овај податак о Ђурђевдану као ранијој слави можда може бити тачан јер сви остали Ераковићи по северној Далмацији славе Ђурђевдан, али би ипак овде требала генетска потврда о сродности ових Ераковића са Ераковићима који славе Ђурђевдан. Важан резултат као што си рекао за групу са 385=15-18/458=15.

[Jelic]

Симић, Стевањдан, Камуж, Петрово, Озрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту нема неких ближих поклапања, а од специфичнијих вредности издваја се само комбинација 15-15 на 385a/b. Симић би можда могао бити повезан са једном необјављеном породицом из околине Чапљине која је исте славе и хаплогрупе. Није искључена ни нека веза (можда још у Херцеговини?) са крајишким Стевањштацима.

[filipi]

Симић, Стевањдан, Камуж, Петрово, Озрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. На пројекту нема неких ближих поклапања, а од специфичнијих вредности издваја се само комбинација 15-15 на 385a/b. Симић би можда могао бити повезан са једном необјављеном породицом из околине Чапљине која је исте славе и хаплогрупе. Није искључена ни нека веза (можда још у Херцеговини?) са крајишких Стевањштацима.

Ovo su moji sa majcine strane.Kao i svi ozrenci imaju predanje da su porijeklom iz Stare Hercegovine.U Kakmuzu su najmanje sto se zna oko 150 godina.Izdvojio bih specificnost da su svi muskarci u ovoj lozi visoki izmedju 1.90 i do preko 2.00 metra .Od petorice tedtiranih na Ozrenu sad imamo trojicu PH908,jednog Y4882 i jednog R1a _M458.
@Luka
Rekao sam ti ja da ce biti i80 %  dinarik.,mozda malo manje,sa kombinacijom R1a sigurno.Jeste da samo petorica ne znaci nista jos ali tako ce biti vidjet ces

[Небојша]

Антонић, Ђурђевдан, Лусићи, Бања Лука, хаплогрупа J1-PF7264>PF7263

Тестирани Антонић се лепо уклапа у род "Влаховића" J1c. Географски му је близу Кочић, који такође слави Ђурђевдан. Ово је углавном модални хаплотип J-PF7263 код нас. Изгледа да на простору Змијања постоји солидна концентрација ове хаплогрупе, али није јасно којим се све правцима шири ка Крајини. Да ли један иде директно кроз Далмацију (Синобади), а један Херцеговина-Змијање/Босанска Крајина. Мада су вероватно и Синобади у Далмацију дошли управо преко Босне крајем 16. века (Накићеновић).

[Демића страна]

Ераковић, Никољдан (раније Ђурђевдан?), Братишковци, Скрадин, хаплогрупа J2b M205>Y22066


Ераковићи из Братишковаца се сматрају старијим досељеницима. Досељени су крајем 17. или почетком 18 века, одмах после Вулиновића, Лалића и Огњеновића.

Ово је веома битан резултат за крајишке M205, посебно за Кричке и оне са комбинацијом 385=15-18/458=15. Кричке су такође из тих крајева пореклом, славе исту славу, а имају и генетско поклапање са Ераковићима.

Сами Ераковићи помињу Његуше и Црну Гору, исто каже и Бачко, али се то за сада своди на магловито предање, засновано вероватно на "звучном" презимену. Мада се заиста неки M205 из Црне Горе везују предањем за Његуше. Ипак је ово нешто другачије, с обзиром да су у питању старији досељеници. Поставља се питање који још "Никољштаци" из околине Братишковца могу бити у вези са Кричкама.

Битан резултат за крајишке Криче.

Што се тиче предања о поријеклу и ранијој крсној слави, мислим да је ту ипак ријеч о повезивању "на силу" са Његушима. Очито је да су братишковачки Ераковићи у блиској вези са Кричкама и да им је матична крсна слава Никољдан.
Резултат Ераковића отвара питање сродности осталих братишковачких Никољштака (прије свега Вулиновића и Доброта као истакнутијих родова, Тробоњача за које је готово извјесно да су настали од Крички, па затим и осталих) са Кричкама.

Сами Хераковићи помињу се заједно са Кричкама крајем XVII вијека међу избјеглицама на подручју Шибеника (по мени, очито са подручја Крички код Дрниша):


Године 1596. имамо помен попа Вујице Тудорова из Крички, док се 1617. године у Кричкама помиње Херак Тудоровић, по свој прилици родоначелник далматинских Хераковића (могуће је да су од Вујице Кричке, а од Херака Хераковићи):


Занимљиво је и то што 1550. године имамо помен извјесног Мирака Кричкова на подручју села Градчац (данас вјероватно Градац код Дрниша), док се 1574. године на подручју села Горанци (данас вјероватно Кричке код Дрниша) помиње баштина Ђура Хераковог.

[Jelic]

Антонић, Ђурђевдан, Лусићи, Бања Лука, хаплогрупа J1-PF7264>PF7263

Тестирани Антонић се лепо уклапа у род "Влаховића" J1c. Географски му је близу Кочић, који такође слави Ђурђевдан. Ово је углавном модални хаплотип J-PF7263 код нас. Изгледа да на простору Змијања постоји солидна концентрација ове хаплогрупе, али није јасно којим се све правцима шири ка Крајини. Да ли један иде директно кроз Далмацију (Синобади), а један Херцеговина-Змијање/Босанска Крајина. Мада су вероватно и Синобади у Далмацију дошли управо преко Босне крајем 16. века (Накићеновић).

Антонићи би требали да су унутар самог рода најближи Кочић-Дулићима које си споменуо (призећеници у праве Кочиће, раније се презивали Дулић). Наиме, по шематизму из 1882. године Дулића са славом Ђурђевдан једино има у Лусићима одакле је и Антонић, тако да не треба сумњати у њихову скорију повезаност, између осталог разликују се на једном од 23 упоредива маркера. Са резултатом Антонића је некако потврђено генетиком предање да су Кочићи са славом Ђурђевдан од Дулића из Лусића.

[Jelic]

Битан резултат за крајишке Криче.

Што се тиче предања о поријеклу и ранијој крсној слави, мислим да је ту ипак ријеч о повезивању "на силу" са Његушима. Очито је да су братишковачки Ераковићи у блиској вези са Кричкама и да им је матична крсна слава Никољдан.
Резултат Ераковића отвара питање сродности осталих братишковачких Никољштака (прије свега Вулиновића и Доброта као истакнутијих родова, Тробоњача за које је готово извјесно да су настали од Крички, па затим и осталих) са Кричкама.

Сами Хераковићи помињу се заједно са Кричкама крајем XVII вијека међу избјеглицама на подручју Шибеника (по мени, очито са подручја Крички код Дрниша):


Године 1596. имамо помен попа Вујице Тудорова из Крички, док се 1617. године у Кричкама помиње Херак Тудоровић, по свој прилици родоначелник далматинских Хераковића (могуће је да су од Вујице Кричке, а од Херака Хераковићи):


Занимљиво је и то што 1550. године имамо помен извјесног Мирака Кричкова на подручју села Градчац (данас вјероватно Градац код Дрниша), док се 1574. године на подручју села Горанци (данас вјероватно Кричке код Дрниша) помиње баштина Ђура Хераковог.

Ваљало би у сваком случају имати и резултат Ераковића који славе Ђурђевдан (једни су управо из Крички код Дрниша).

[Небојша]

Антонићи би требали да су унутар самог рода најближи Кочић-Дулићима које си споменуо (призећеници у праве Кочиће, раније се презивали Дулић). Наиме, по шематизму из 1882. године Дулића са славом Ђурђевдан једино има у Лусићима одакле је и Антонић, тако да не треба сумњати у њихову скорију повезаност, између осталог разликују се на једном од 23 упоредива маркера. Са резултатом Антонића је некако потврђено генетиком предање да су Кочићи са славом Ђурђевдан од Дулића из Лусића.

То је то. Стричићи и Лусићи су село до села. Морало је 1882. бити Дулића и у Стричићима, али као да то место није ни пописано, или је придодато некој другој (већој) општини. Дулићи су иначе били најбројнија породица у Стричићима. На попису БиХ из 1991. године чак 102 члана.

[Демића страна]

Ваљало би у сваком случају имати и резултат Ераковића који славе Ђурђевдан (једни су управо из Крички код Дрниша).

Вјероватно Зрно зна нешто више о Ераковићима из Крички, па да причекамо њега.

[Милош]

Ивановић, Аранђеловдан, Печенег Илова, Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду 19=14 643=11. Пре овог резултата сам мислио да ће овај род на подручју источно од Врбаса бити искључиво ограничен на слављенике Светог Симеуна Богопримца (тестирани Марић из Травника и Милетић из Оџака). Међутим, ево једног који слави Аранђеловдан, славу коју унутар овог рода дели са Виријевићем из Бруса и Ковачевићем из Сјенице. У сваком случају, у потпуности се уклапа у овај род, једина вредност која је атипичнија је 12 на 439 и њу поседује поред Ивановића у овом роду и Радовић из Прокупља. За сада се чини да је овај род распрострањен на широком географском подручју, од Прокупља до Травника. Видећемо хоће ли у будућности бити припадника овог рода и западније тј. западно од Врбаса.

И Mилeтић из Д. Cвилaja cлaви Apaнђeлoвдaн. Oн je нaвeo дa cу нeкaдa cлaвили Бoгoпpимцa. Moja нeкa тeopиja je дa je тa cлaвa кapaктepиcтичнa зa cтapиникe cpeдњe Бocнe. Пoтapци кojи cу дoceлили ту нajвepoвaтниje тoкoм XVII вeкa, пpeузeли cу cлaву cтapиникa, a зaдpжaли cтapу Apaнђeлoвдaн кao мaлу. Mилeтићи cу вpaтили мaлу cлaву кao глaвну. У oквиpу oвoг poдa ce paзликуjу двe гpaнe, кoje ce мoгу пoдeлити пo cлaвaмa, oни кojи cлaвe Лучиндaн и oни кojи cлaвe Apaнђeлoвдaн. Кpвaвци пoтичу oд jeднoг чoвeкa кojи je живeo у XVIII вeку и кojи ce opoдиo ca бpojниjим "J2b-M205" poдoм, чиja je cлaвa Ђуpђeвдaн. C дpугe cтpaнe, Ивaнoвић, Mapић и Mилeтић cу cигуpнo пoвeзaни, a пpeтпocтaвљaм дa им je cтapa cлaвa Apaнђeлoвдaн и дa cу пoвeзaни ca Виpиjeвићимa и Koвaчeвићимa. Poд je peлaтивнo млaд, пa бeз вeћeг бpoja мapкepa тeшкo je нeштo ca cигуpнoшћу peћи...

[Jelic]

И Mилeтић из Д. Cвилaja cлaви Apaнђeлoвдaн. Oн je нaвeo дa cу нeкaдa cлaвили Бoгoпpимцa. Moja нeкa тeopиja je дa je тa cлaвa кapaктepиcтичнa зa cтapиникe cpeдњe Бocнe. Пoтapци кojи cу дoceлили ту нajвepoвaтниje тoкoм XVII вeкa, пpeузeли cу cлaву cтapиникa, a зaдpжaли cтapу Apaнђeлoвдaн кao мaлу. Mилeтићи cу вpaтили мaлу cлaву кao глaвну. У oквиpу oвoг poдa ce paзликуjу двe гpaнe, кoje ce мoгу пoдeлити пo cлaвaмa, oни кojи cлaвe Лучиндaн и oни кojи cлaвe Apaнђeлoвдaн. Кpвaвци пoтичу oд jeднoг чoвeкa кojи je живeo у XVIII вeку и кojи ce opoдиo ca бpojниjим "J2b-M205" poдoм, чиja je cлaвa Ђуpђeвдaн. C дpугe cтpaнe, Ивaнoвић, Mapић и Mилeтић cу cигуpнo пoвeзaни, a пpeтпocтaвљaм дa им je cтapa cлaвa Apaнђeлoвдaн и дa cу пoвeзaни ca Виpиjeвићимa и Koвaчeвићимa. Poд je peлaтивнo млaд, пa бeз вeћeг бpoja мapкepa тeшкo je нeштo ca cигуpнoшћу peћи...

Нисам сигуран да су код Срба у тим крајевима Босне биле присутне "мале" славе тј. преславе. У сваком случају, треба нам још резултата породица из тих крајева које славе Богопримца за закључак да су ту славу Марић и Милетић узели од тих истих старинаца.

[Црна Гуја]

Петровић, Петковдан, Бобово, Свилајнац

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Најближи су му тестирани из рода А, са Вукићем има потпуно поклапање на 19 маркера, од Даниловића из Доње Мораче, Рачића из Бањалуке и Јагуза из Шипова разликује се на само 1 од 23 маркера, од Ђукића из Кључа на 1 од 18, од Пивљанина из Пљеваља на 2 од 23, а од Вукобратовића са Кордуна на 2 од 22. У Бобову има неколико родова који славе Петковдан, али Петровиће не нађох међу њима, па ако неко има више информација нека напише.