Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Radul]

Има ту још тога, што можда мало помера старост читаве ове групе? DYS389I/389II није модални, што се можда може посматрати као једна мутација. Већ поменути 385ab, али и DYS576 19 спрам редовних 17, тј. 18. У сваком случају најспецифичнији до сада у оквиру ваше групе.

У сваком случају - честитке на новом ДНК рођаку!

DYS576 19 спрам редовних 17, тј. 18. ;
 и мени је 19

[Небојша]

DYS576 19 спрам редовних 17, тј. 18. ;
 и мени је 19

А још си Радуловић!

[Nebo]

Ето занимљивих резултата.

Претпостављам да можемо захвалити мом имењаку из ЦГ за њих.

Осим Маркуша, углавном очекивани или објашњиви резултати.

[Nebo]

Симанић, Аранђеловдан, Горње Поље, Никшић, Црна Гора, хаплогрупа  R1b.

Господин Драган Симанић је на сајту Порекла оставио поруку да Симанићи имају предање да је Симана била кћер неког Ђурине Поповића који је из Пипера прешао у Куче...!?

Па, ако су Симанићи по Симани, њихов у-хромозом нема везе с њеним оцем одакле год он био...

[Полић]

Радуловић, Мала Госпојина, Заврх, Никшић, хаплогрупа J2a-M410


У Заврх крај Никшића одеслио се четврти брат Тодор са својих 5 синова.

Yfull стабло J-L26:
https://yfull.com/tree/J-L26/

Да ли неко зна, да ли су Радуловићи из Горњег Поља код Никшића ови исти Радуловићи? На карти сам погледао, Заврх је прилично близу. Ово питам, јер ми је једна прабаба од Радуловића из Горњег Поља, а њен рођак је наш чувени сликар Саво Радуловић који је насликао последњи портрет Николе Тесле.

[Jelic]

Да ли неко зна, да ли су Радуловићи из Горњег Поља код Никшића ови исти Радуловићи? На карти сам погледао, Заврх је прилично близу. Ово питам, јер ми је једна прабаба од Радуловића из Горњег Поља, а њен рођак је наш чувени сликар Саво Радуловић који је насликао последњи портрет Николе Тесле.

Ако славе Јовањдан или Малу Госпојину, јесу.

[Лепеничанин]

Па, ако су Симанићи по Симани, њихов у-хромозом нема везе с њеним оцем одакле год он био...

Наравно, то и јесте занимљиво, нико мужа не спомиње, што у ствари говори да је реч о староседелачком роду. Да је родоначелник однекле дошао вероватно би се о њему говорило уместо о Симани која је ето остала упамћена...

[Nebo]

Маркуш, Ђурђиц, Момишићи, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-PH908.

Кратак прилог Јована Маркуша са Цетиња о Маркушима у ЦГ:

"Маркуши: у Црној Гори живе Маркуши преко 600 година и нијесу мијењали презиме. Овдје су дошли у вријеме када се данашња Црна Гора називала Зета, а Стара Црна Гора се називала Горњом Зетом. Маркуши су дошли са Косова из Призрена из мјеста Момуша (метох манастира Хиландар) и населили са прво у мјесту (селу) Грађани код Цетиња, а потом у данашњим Момишићима, у ствари Момушићима (Момушки) који су били такође метох манастира Хиландар. Један од наших предака је био Георгије Маркуш, владика призренски од 1333 до 1348, за времена Цара Душана. Ово ја била прва сеоба Маркуша са Косова у Зету, а друга је била према Војводини под патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Крсна слава Маркуша у Црној Гори је Свети Георгија (Ђурђевдан) а један дио слави и Ђурђицу (Маркуши у Љешкопољу код Подгорице)...

Моја породица је једна од најстаријих на Цетињу гдје живи преко 130 година. На првом попису вароши Цетиње 1879. године од 180 породица двије су Маркуш (оригиналу Државном архиву Црне Горе на Цетињу). Није познато у Црној Гори да је нека породица Маркуш примила другу вјеру. Данас Маркуша има највише у Подгорици (Момишићи, Понари, Бериславци...), Цетињу и Никшићу."

http://www.montenegro.org.au/M.html

[Nebo]

Наравно, то и јесте занимљиво, нико мужа не спомиње, што у ствари говори да је реч о староседелачком роду. Да је родоначелник однекле дошао вероватно би се о њему говорило уместо о Симани која је ето остала упамћена...

Биће да је тако. Можда један у мноштву случајева где је отац рано погинуо или умро, а остала мајка сама са ђецом, па су их по мајци и прозвали, а очевину прекрио заборав.

[vojinenad]

Биће да је тако. Можда један у мноштву случајева где је отац рано погинуо или умро, а остала мајка сама са ђецом, па су их по мајци и прозвали, а очевину прекрио заборав.

То је ОК, неретко се дешавало да се деца у некој средини ''прозову'' по имену мајке која је оног момента када отац погине а деца остану мала сирочад фактички ''глава'' породице. Такав је рецимо случај био и са Петром Булатовићем кога су сви знали као Реџо Даничин, и од њега су братство Реџићи. Такав је случај очигледно и са Симанићима, али то што они носе презиме по Симани не мора да значи да су под обавезно стариначки род у том крају. Било је случајева и да мајка покупи децу након мужевљеве погибије, нарочито ако је у питању била крвна освета, и да са њима одсели у други крај или племе, где околина децу зове по имену мајке јер им оца и не знају, а касније би од тога настајало презиме.

[vojinenad]

Мислим да је цуцко-пјешивачки род, али мало измутиран.

Ја бих рекао да иако су им можда приближно слични на 23 маркера да се ради о посебном роду старинаца у области Доњег Краја и Башина Села, што предање без сумње издваја, а днк ипак то и потврдјује.

[Jelic]

Ја бих рекао да иако су им можда приближно слични на 23 маркера да се ради о посебном роду старинаца у области Доњег Краја и Башина Села, што предање без сумње издваја, а днк ипак то и потврдјује.

Тешко, јер би то била превелика случајност да имају сличан хаплотип. Нека Радуловић остане у цуцко-пјешивачком роду, док се евентуално веза не оповргне СНП тестом.

[Clavdivs]

Црногорац, Никољдан, Растичево, Купрес (БиХ), хаплогрупа J2a-M410>M92


Црногорци из Растичева су досељени почетком 18. века из Црне Горе. Мисли се да им је старије презиме било Васић, а 1920. године било их је седам кућа у Растичеву. По једној верзији предања, Васићи су презиме добили по Црногорчевој долини у Растичеву.

Судећи по маркерима, Црногорац би могао бити M92 (мада подсећа и на L26 у неким сегментима). То би била она подграна коју срећемо код ромске популације у Европи у већем броју, иако није сигурно како се она све ширила и зашто је тамо има у великом проценту.

У нашем ДНК пројекту му је најближи Ранковић из села Мало Говоде, крај Крушевца. На YHRD има неколико релативно блиских поклапања: БиХ, Грчка (Роми x3), Словачка, Мађарска и Швајцарска.

Yfull стабло J-M92:
https://www.yfull.com/tree/J-M92/

Црногорац има и релативно блиско поклапање у збирци 404 резултата из Црне Горе. Са тестираним под редним бројем 236 се разликује на 3 од 17 упоредивих маркера.

[Clavdivs]

Радичевић, Никољдан, Зета, хаплогрупа J2b-M241>Z638

О Радичевићима нађох следеће податке:

Радичевићи (Никољдан) су из Груда, досељени почетком 18. столећа. Према једној верзији, песник Бранко Радичевић потиче од ових Радичевића.
https://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/

У днк пројекту нема потпуних поклапања, а најближи су му (условно) Продановић из Ирига и Мићовић из Лепосавића. На YHRD пет поклапања: Македонија, Албанија, Централна Хрватска, Словенија и Швајцарска. Треба рећи да је ово честа комбинација маркера код Z638.

Вукота и Аким Миљанић пишу да су Таљановићи у Тузима и Подгорици сродници Радичевићима. Иако тестиран на свега 12 маркера, Таљановић из Подгорице би лако могао имати везе са Радичевићем будући да се разликују на једном од упоредивих 10 маркера.

[Небојша]

Црногорац има и релативно блиско поклапање у збирци 404 резултата из Црне Горе. Са тестираним под редним бројем 236 се разликује на 3 од 17 упоредивих маркера.

То је интересантно, с обзиром на предање. Овом кластеру J-M92 припадају још и Авдовић (Црна Гора) и Биџевић (Сјеница, БиХ) са FTDNA.

12 22 15 10 13-15 11 15 12 13 11 32 16 9-9 11 11 26 14 21 31 12-12-15-16 10 11 19-22 15 13 17 17 38-39 10 9   
12 22 16 10 13-15 11 15 12 13 11 31 15 9-9 11 11 27 14 21 31 12-12-15-16 10 11 19-22 15 13 18 17 38-38 10 9

[Акса]

Повремено кад се сетим погледам шта пишу Арбанаси о генетици на њиховом форуму.

Са арбанашког пројекта о Радичевићима; http://www.foleja.net/index.php?topic=11.msg4632#msg4632

"Видео сам занимљив резултат у српском пројекту: Радићевић, Зета, Црна Гора. Изгледа да је настао из Груде. Према СТР анализи су: Ј2б2-Л283 >> ПХ1751. Као што знамо, ова подгрупа доминира код Албанаца. Такође, постоји ДИС458 = 15, као што су Краснићи, Гаши, Шаље, итд. Ова је породица изгледа албанског порекла.

Неке албанске породице из Груде су се тестирале и припадају Ј-М241 у 23андМе, али до сада није било дубоко тестираних. Да видимо у будућности;)"

[Иван Вукићевић]

Радичевићи највероватније припадају роду Вуксагељића, исто као и Таљановићи. Два највећа братства из рода Вуксагељића (Ивезићи и Сиништовићи) такође припадају J2b-M241 грани, али за њих немамо маркере као што је већ споменуто. Није немогуће да има више J2b-M241 родова у Грудама, али с обзиром да је за Љуљђуровиће (друго од три сбратимљена братства из Суме) утврђено да су R1b-BY611, a за раније досељене Берише да су Е-V13, мало је вероватно да Радичевићи нису од Вуксагељића.

Данас сам мало пажљивије читао о Лековићима из Годиња у Црмници и дошао до закључка да они такође потичу од Вуксагељића према предању. Њихов предак Лека Гелин се у Годиње доселио из Диноше, док се Лекин брат Вукса преселио у Подгорицу и од његовог сина су Лекићи. Јовићевић за Лекиће наводи да су од Акшабановића из Груда, а они су се раније у Грудама презивали Ликовић и сродници су Ивезића. Мислим да и сама имена Лекиног оца (Гела тј. Геља у оригиналу) и брата (Вукса) указују на то да се ради о не тако далеким потомцима Вуксана Гељиног, родоначелника Вуксагељића.

[Jelic]

Илић, Аранђеловдан, Власина

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Најближе поклапање, 2 разлике на 23 упоредива маркера, има са Радонићем из Пушине у Славонији. Међутим, с обзиром на географску удаљеност и другачију славу питање је колика је заправо ова блискост.

[Jelic]

Ђорђевић, Стевањдан, Врачево, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више специфичних вредности, попут 14 на 439, 20 на 576. Вредност 14 на 439 дели са Аризановићем (слави Аранђеловдан) из Богошева код Врања, али ми по осталим маркерима и не делују претерано блиско.

Нисам успео ништа наћи у литератури о Ђорђевићима, па ако неко нешто о њиховом пореклу зна нека напише.

[Jelic]

Алексић, Свети Врачи, Борчане, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-M223, роду Ковачана, и вероватно њеним гранама L701>P78>A427. Најближе поклапање унутар самог рода има са Гвозденовићем из Копорића код Лепосавића, разликују се на само једном маркеру од упоредива 23, па је могуће да су унутар рода ове две породице међусобно најближе.

У сваком случају, са Алексићем се бројност овог рода повећала на 7, тако да се може рећи да су сада већ прилично добро профилисани.