Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1290934 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1632
  • Z3660>Y34637-
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5260 послато: јануар 16, 2018, 11:38:41 поподне »
Дивчић, Тривуњдан, Међуше, Источни Стари Град (Сарајево)

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5018>FGC11450. Од тестираног Лопандића разликује се на 3 од 23 маркера, а и слава се поклапа, па је прилично сигурно да припадају истом роду. Једини податак о Дивчићима пронађох у књизи Срби из Сарајевског поља Слободана Босиљчића, где стоји да су од/из Дробњака.

Ван мреже Српска14

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
  • R1a-Z280>YP4278
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5261 послато: јануар 16, 2018, 11:55:03 поподне »
Дивчић, Тривуњдан, Међуше, Источни Стари Град (Сарајево)

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5018>FGC11450. Од тестираног Лопандића разликује се на 3 од 23 маркера, а и слава се поклапа, па је прилично сигурно да припадају истом роду. Једини податак о Дивчићима пронађох у књизи Срби из Сарајевског поља Слободана Босиљчића, где стоји да су од/из Дробњака.

Тестирани Дивчић ми је такође пријатељ. Морам признати да ми је ово изненађујући резултат с обзиром да Дивчић има предање да је поријеклом из Дробњака, а с обзиром да је дробњачка струја јака у Сарајеву и околини очекивао сам I1-P109, поготово што су многи Дивчићи које познајем поприлично свијетла популација, али очигледно да је генетика оборила предање. Какво је даље поријекло Лопандића?
« Последња измена: јануар 16, 2018, 11:56:57 поподне Српска14 »

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5262 послато: јануар 17, 2018, 12:00:29 пре подне »
Тестирани Дивчић ми је такође пријатељ. Морам признати да ми је ово изненађујући резултат с обзиром да Дивчић има предање да је поријеклом из Дробњака, а с обзиром да је дробњачка струја јака у Сарајеву и околини очекивао сам I1-P109, поготово што су многи Дивчићи које познајем поприлично свијетла популација, али очигледно да је генетика оборила предање. Какво је даље поријекло Лопандића?

Лопандићи су старином из дабарског поља у Херцеговини. Може се рећи на основу неких необјављених резултата да је генетика потврдила ово предање.

Ван мреже Српска14

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
  • R1a-Z280>YP4278
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5263 послато: јануар 17, 2018, 12:05:36 пре подне »
Лопандићи су старином из дабарског поља у Херцеговини. Може се рећи на основу неких необјављених резултата да је генетика потврдила ово предање.

Имају Дивчићи и неко предање у којем се спомиње Гацко, е сад не знам колико га то може везати са Лопандићем. Очигледно је да веза са Херцеговином постоји, иако су Дивчићи дуго на подручју Сарајева, толико дуго са се чврсто предање временом изгубило.
« Последња измена: јануар 17, 2018, 12:11:07 пре подне Српска14 »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5264 послато: јануар 17, 2018, 12:21:28 пре подне »
Буквић, Стевањдан, Водотеч, Бриње, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближи му је Кузмић из Општег рода са само 1 разликом на 23 маркера, али у принципу је прилично близак са већином тестираних из овог рода с обзиром да има скоро модални хаплотип. Једина нешто ређа вредност је DYS439=12.

"Годину дана послије Крбавске битке (1526) пала је Лика и Крбава у турске руке. Ибрахим–паша је утврдио своју власт и 1528. годинепочео насељавати „рају“ из српских области на празан простор Лике и Крбаве. Тада су Турци населили преко 150 породица у Турску Хрватску. Услијед зулума Турака над овом рајом, они ступају у тајне везе са сењским капетанима и аустријским генералима да би прешли под плашт аустријског цара. У више наврата мање групице овог становништва успијевају да се пребаце на аустријску страну. Сењски капетани насељавају ове Србе на Брињско подручје 1638. године. Досељеници су настањени у западном и југозападном дијелу брињскога поља и дато им је земљиште: Лучана, Скалића, Водотеча, Прокика, Жупањ Хума, Гушића Поља и Дреновог Кланца све до чардака. Тада су дошли ови родови: „Бањеглави, Божанићи, Буквићи, Бурићи, Галовићи, Гостовићи, Хајдуци, Кнежевићи, Којчини, Косовци, Лончари, Маљковићи, Маричићи, Милошевићи, Орлићи, Орловићи, Платише, Протулипци, Рајачићи, Рапајићи, Скакавци, Смиљанићи, Станићи, Шушњари, Вранеши и Вујићи.“

Милан Дивјак Лички, Лички водац

Чувени ускочки харамбаша Илија Смиљанић је био пореклом из Лике, његов отац Петар је прешао из Лике у Равне Котаре.

Можда су ови лички Смиљанићи повезани са Илијом Смиљљанићем.   
« Последња измена: јануар 17, 2018, 12:27:08 пре подне Свевлад »

Ван мреже ЛукаЋ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5265 послато: јануар 17, 2018, 12:47:05 пре подне »
Ћировић, Св. Архангел Михаил, Брезовац, Аранђеловац (раније Сјеница-Драгачево-Венчац, старином Дурмитор), хаплогрупа J2b-M205>Y22066

У Брезовцу се помињу Ћировци као део шире групе Драгачеваца (Аранђеловдан):

"Драгачевци (Симићи, Филиповићи, Петровићи, Пантелићи, Ћировци, Радовановићи, Јовановићи, Тодоровићи) 65 к. Слава: св. Аранђел. Станују у Горњем Крају. Кад су се населили било свега три куће. Много пре Устанка дошли од Сјенице у Драгачево, а пред Устанак овде. Учествовали у Устанку."

Интересантно да ови Ћировићи у предању помињу Дурмитор. У Дробњаку је било Ћировића, али они славе Петровдан. Много су за ову причу интересантнији Ћировићи из Полимља (слава Аранђеловдан), који кажу да су старином из Мораче. Ћировићи из Мораче би иначе требало да су староседеоци у племену.

Видећемо ускоро да ли постоји ова веза. По хаплотипу Ћировићи су ближи овој групи око Годијеља, Усораца, дакле нису класични "Кричи" по хаплотипу (385=15-18, 458=15). Занимљива је ова вредност 13 на маркеру DYS456. Од M205 из пројекта ову вредност поседују још Новаковић (Босанска Крајина), Белић (Остра, Чачак) и Костић (Ивањица).
Добро вече, да ли знате о пореклу Ћирића из Пирота, ја сам четврта генерација Нишлија пета је већ у Пироту граду,  а иза, не знам, немам података. Чуо сам разноразне теорије да су се склањали пред Турцима неке друге крајеве и враћали се кад Турака више није било. Слава је Аранђеловдан а на тесту сам добио да смо Р1а м458 Л1029. Гледајући маркерске вредности резултат је доста близак извесном Чоловићу који слави исту славу ко и ја а из околине Никшића је. Хвала.

Ван мреже barbarylion

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5266 послато: јануар 17, 2018, 02:01:47 пре подне »
Буквић, Стевањдан, Водотеч, Бриње, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближи му је Кузмић из Општег рода са само 1 разликом на 23 маркера, али у принципу је прилично близак са већином тестираних из овог рода с обзиром да има скоро модални хаплотип. Једина нешто ређа вредност је DYS439=12.

"Годину дана послије Крбавске битке (1526) пала је Лика и Крбава у турске руке. Ибрахим–паша је утврдио своју власт и 1528. годинепочео насељавати „рају“ из српских области на празан простор Лике и Крбаве. Тада су Турци населили преко 150 породица у Турску Хрватску. Услијед зулума Турака над овом рајом, они ступају у тајне везе са сењским капетанима и аустријским генералима да би прешли под плашт аустријског цара. У више наврата мање групице овог становништва успијевају да се пребаце на аустријску страну. Сењски капетани насељавају ове Србе на Брињско подручје 1638. године. Досељеници су настањени у западном и југозападном дијелу брињскога поља и дато им је земљиште: Лучана, Скалића, Водотеча, Прокика, Жупањ Хума, Гушића Поља и Дреновог Кланца све до чардака. Тада су дошли ови родови: „Бањеглави, Божанићи, Буквићи, Бурићи, Галовићи, Гостовићи, Хајдуци, Кнежевићи, Којчини, Косовци, Лончари, Маљковићи, Маричићи, Милошевићи, Орлићи, Орловићи, Платише, Протулипци, Рајачићи, Рапајићи, Скакавци, Смиљанићи, Станићи, Шушњари, Вранеши и Вујићи.“

Милан Дивјак Лички, Лички водац

Bukvića sa istom slavom Ima na Baniji takodje .

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5267 послато: јануар 17, 2018, 02:19:25 пре подне »
Станковић, Мирошевце, Лесковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две специфичније вредности, 12 на 393 и 14 на 437, па самим тим нема неких ближих поклапања, иако су остале вредности мање више модалне за динарик.

У литератури о Станковићима стоји оно што је и тестирани навео, да су старином из Зајчевца (на Косову). Такође, тестирани није оставио податак о крсној слави.
« Последња измена: јануар 17, 2018, 02:21:09 пре подне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5268 послато: јануар 17, 2018, 07:30:57 пре подне »
Буквић, Стевањдан, Водотеч, Бриње, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближи му је Кузмић из Општег рода са само 1 разликом на 23 маркера, али у принципу је прилично близак са већином тестираних из овог рода с обзиром да има скоро модални хаплотип. Једина нешто ређа вредност је DYS439=12.

"Годину дана послије Крбавске битке (1526) пала је Лика и Крбава у турске руке. Ибрахим–паша је утврдио своју власт и 1528. годинепочео насељавати „рају“ из српских области на празан простор Лике и Крбаве. Тада су Турци населили преко 150 породица у Турску Хрватску. Услијед зулума Турака над овом рајом, они ступају у тајне везе са сењским капетанима и аустријским генералима да би прешли под плашт аустријског цара. У више наврата мање групице овог становништва успијевају да се пребаце на аустријску страну. Сењски капетани насељавају ове Србе на Брињско подручје 1638. године. Досељеници су настањени у западном и југозападном дијелу брињскога поља и дато им је земљиште: Лучана, Скалића, Водотеча, Прокика, Жупањ Хума, Гушића Поља и Дреновог Кланца све до чардака. Тада су дошли ови родови: „Бањеглави, Божанићи, Буквићи, Бурићи, Галовићи, Гостовићи, Хајдуци, Кнежевићи, Којчини, Косовци, Лончари, Маљковићи, Маричићи, Милошевићи, Орлићи, Орловићи, Платише, Протулипци, Рајачићи, Рапајићи, Скакавци, Смиљанићи, Станићи, Шушњари, Вранеши и Вујићи.“

Милан Дивјак Лички, Лички водац

Буквићи су, као што Милан написа, дошли 1638. године са још 13 породица, које су се потом добро развијале. Каже се да су дошли са "турске територије", ништа одређено (Стјепан Павичић).

У Водотечу их је 1915. било 33 куће.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5269 послато: јануар 17, 2018, 07:48:58 пре подне »
Тестирани Дивчић ми је такође пријатељ. Морам признати да ми је ово изненађујући резултат с обзиром да Дивчић има предање да је поријеклом из Дробњака, а с обзиром да је дробњачка струја јака у Сарајеву и околини очекивао сам I1-P109, поготово што су многи Дивчићи које познајем поприлично свијетла популација, али очигледно да је генетика оборила предање. Какво је даље поријекло Лопандића?

Није надам се више потребно понављати да се на основу физичког изгледа и сл., не могу тек тако доносити закључци о Y-днк хаплогрупи. Иста је ствар са становништвом северне Босне.

Ни Дивчићи вероватно не одударају изгледом пуно од осталог становништва Романије и околине али су ето E-V13, што нема наравно никакве везе. Ова хг је толико дуго у Европи, да је неумесно извлачити овакве паралеле (тамни, светли и сл).

Ово такође не значи да им је предање оборено, већ само да нису генетски Дробњаци. Они имају предање да су "из Дробњака". Колико видим не помињу конкретно ниједну породицу, братство. Дробњак је широк појам и у тим крајевима је очито било више хаплогрупа, а не треба искључити могућност да су само прошли кроз ту област, тј. да им је то била једна од етапних станица на путу до Романије.

За Лопандиће се каже да су пореклом из источне Херцеговине, тачније из Дабарског поља, од братства Ђурица:
https://www.poreklo.rs/2012/02/22/poreklo-prezimena-lopandic/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5270 послато: јануар 17, 2018, 08:26:50 пре подне »
Стање R1a у Крајини (Крајина у најширем могућем смислу, 59 тестираних)

Нису урачунате породице које се понављају (Бурсаћи, Јањетовићи, Арнаути, итд.)

R1a-M458 L1029 - 40.7%
R1a-Z280 Y2613 - 22%
R1a-Z280 YP237 - 22%
R1a-Z280 Z92 - 5.1%
R1a-Z280 Y2902 - 5.1%
R1a-Z280 Y4278 - 3,4%
R1a-Z280 - 1.7%

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5271 послато: јануар 17, 2018, 09:30:53 пре подне »
Стање R1a у Крајини (Крајина у најширем могућем смислу, 59 тестираних)

Нису урачунате породице које се понављају (Бурсаћи, Јањетовићи, Арнаути, итд.)

R1a-M458 L1029 - 40.7%
R1a-Z280 Y2613 - 22%
R1a-Z280 YP237 - 22%
R1a-Z280 Z92 - 5.1%
R1a-Z280 Y2902 - 5.1%
R1a-Z280 Y4278 - 3,4%
R1a-Z280 - 1.7%


Небојша, не знам како си рачуно нас, али ми нисмо R1a-M458 L1029. Ми припадамо R1a-M458 A11460, која је грана за себе.

https://www.yfull.com/tree/R-A11460/
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5272 послато: јануар 17, 2018, 09:31:46 пре подне »
Станковић, Мирошевце, Лесковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има две специфичније вредности, 12 на 393 и 14 на 437, па самим тим нема неких ближих поклапања, иако су остале вредности мање више модалне за динарик.

У литератури о Станковићима стоји оно што је и тестирани навео, да су старином из Зајчевца (на Косову). Такође, тестирани није оставио податак о крсној слави.
Зај(и)чевац је село на територији Космета (уз саму линију раздвајања) које је, како сам успео да сазнам, некада давно било насељено српским живљем, али је давно расељено и нисам баш сасвим сигуран али мислим да су га касније насели Шиптари. Под називом Зај(и)чевац зове се и појас брда обраслог шумом са ове стране административне линије раздвајања села Мркоње и Пороштуца са КиМ.
Знам да се некада на весељима и седницима певало "Еј да ми је ове ноћи, у Зај(и)чевац село поћи....."
Које је значење речи ове песме не знам, само могу да претпостављам.
Претпостављам да су претци Станковића након велике сеобе са краја 17. в. и насељавања Малисора у област Горње Јабланице и брдских делова Косовског поморавља ка Гњилану и Новом Брду, неко време можда још боравили у том делу који је касније "испражњен" од српског живља које се под притиском повлачило ка Доњој Јабланици где има још таквих породица са сличним предањем о некадашњем боравку у области која је од почетка 18.в. била насељена готово чисто шиптарским живљем све до 1878. год.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5273 послато: јануар 17, 2018, 09:41:26 пре подне »

Небојша, не знам како си рачуно нас, али ми нисмо R1a-M458 L1029. Ми припадамо R1a-M458 A11460, која је грана за себе.

https://www.yfull.com/tree/R-A11460/

Пардон, рачунао сам вас као L1029. У сваком случају, M458 би рачунао све заједно. Тек би детаљним СНП тестирањем утврдили које су све подгране у питању.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5274 послато: јануар 17, 2018, 09:45:57 пре подне »
Стање R1a у Крајини (Крајина у најширем могућем смислу, 59 тестираних)

Нису урачунате породице које се понављају (Бурсаћи, Јањетовићи, Арнаути, итд.)

R1a-M458 L1029 - 40.7%
R1a-Z280 Y2613 - 22%
R1a-Z280 YP237 - 22%
R1a-Z280 Z92 - 5.1%
R1a-Z280 Y2902 - 5.1%
R1a-Z280 Y4278 - 3,4%
R1a-Z280 - 1.7%

По проценту R1a Лика је престигла Босанску Крајину.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 336
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5275 послато: јануар 17, 2018, 11:18:41 пре подне »
Грубишић, Ђурђевдан, Велика Попина, Грачац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неких релативно блиских хаплотипова, али не и потпуних поклапања.

Милан Дивјак Лички у свом раду „Лички водац“ помиње Грубишиће у личком Мазину:

„У атестату далматинског провидура Данијела Долфина пише: „да су Милош Војновић, кнез Попова Поља, брат му од стрица Сава Војновић и млађи брат му Јован Војновић превели шездесетак породица из Херцеговине y млетачки крај.“ Из Далмације су прешли њихови потомци у Лику, крајем XVII вијека, и основали село Мазин. Све се то збивало за вријеме изгона Турака из Лике 1689. године, када су многи Личани под водством Стојана Јанковића ослобађали Лику и Крбаву. Мазин су населили три брата: Војин, Каран и Грубиша Војновић. Војинови потомци оставише старо презиме, од Карана прозову се Карановићи (Карани), а од Грубише постадоше Грубишићи (Грубјешићи).“

Занимљиво је да Карановићи припадају истој хаплогрупи, као и један тестирани из необјављеног истраживања који се може довести у везу са овим родом.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5276 послато: јануар 17, 2018, 11:44:56 пре подне »
Грубишић, Ђурђевдан, Велика Попина, Грачац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има неких релативно блиских хаплотипова, али не и потпуних поклапања.

Милан Дивјак Лички у свом раду „Лички водац“ помиње Грубишиће у личком Мазину:

„У атестату далматинског провидура Данијела Долфина пише: „да су Милош Војновић, кнез Попова Поља, брат му од стрица Сава Војновић и млађи брат му Јован Војновић превели шездесетак породица из Херцеговине y млетачки крај.“ Из Далмације су прешли њихови потомци у Лику, крајем XVII вијека, и основали село Мазин. Све се то збивало за вријеме изгона Турака из Лике 1689. године, када су многи Личани под водством Стојана Јанковића ослобађали Лику и Крбаву. Мазин су населили три брата: Војин, Каран и Грубиша Војновић. Војинови потомци оставише старо презиме, од Карана прозову се Карановићи (Карани), а од Грубише постадоше Грубишићи (Грубјешићи).“

Занимљиво је да Карановићи припадају истој хаплогрупи, као и један тестирани из необјављеног истраживања који се може довести у везу са овим родом.

Веома значајан резултат. Честитке крајишким Дробњацима!

Поред ове верзије, постоји и она Карановићева, да су се заправо Карани раније звали Грубише и да су прво са Змијања прешли у Далмацију.

Треба рећи да ће по Крајини очито бити још генетски несродних Грубишића/Грубиша. Ово презиме, тј. име помиње се и у оквиру Бурсаћа-Зељковића R1a, а од раније имамо и Груборе R1a-YP237. Изгледа да је раније било у широкој употреби у Крајини.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 487
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5277 послато: јануар 17, 2018, 01:26:28 поподне »
Треба рећи да ће по Крајини очито бити још генетски несродних Грубишића/Грубиша. Ово презиме, тј. име помиње се и у оквиру Бурсаћа-Зељковића R1a, а од раније имамо и Груборе R1a-YP237. Изгледа да је раније било у широкој употреби у Крајини.

Недавно сам налетио у дефтеру из 1701. године, село Годун (непознато гдје је тачно било), нахија Плавна. Пописани: Грубор, син Остоје, и Грубор Вујновић. У истом селу двојица домаћина са личним именом Грубор. Предање Грубора R1a-YP237 из Босанског Петровца је поријекло управо из Плавна. С обзиром на резултат Вјештице из Босанске Крупе (раније презиме Грубор) који је род с Грубором из Босанског Петровца, овај R1a-YP237 резултат је дефинитивно "груборски".

Очигледно су тестирани Грубишићи другачијег поријекла од Грубора (неки аутори наводе ту везу) из разлога што воде поријекло од различитих предака који су се звали Грубе/Грубор...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5278 послато: јануар 17, 2018, 02:32:22 поподне »
Недавно сам налетио у дефтеру из 1701. године, село Годун (непознато гдје је тачно било), нахија Плавна. Пописани: Грубор, син Остоје, и Грубор Вујновић. У истом селу двојица домаћина са личним именом Грубор. Предање Грубора R1a-YP237 из Босанског Петровца је поријекло управо из Плавна. С обзиром на резултат Вјештице из Босанске Крупе (раније презиме Грубор) који је род с Грубором из Босанског Петровца, овај R1a-YP237 резултат је дефинитивно "груборски".

Очигледно су тестирани Грубишићи другачијег поријекла од Грубора (неки аутори наводе ту везу) из разлога што воде поријекло од различитих предака који су се звали Грубе/Грубор...

Карановић, ако се не варам, одваја ове Груборе/Грубише R1a YP327 и Каране (Грубише), иако славе исте славе. Грубишића је у Великој Попини било 32 куће 1915. године.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9299
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #5279 послато: јануар 17, 2018, 02:36:21 поподне »
Ћировић, Св. Архангел Михаил, Брезовац, Аранђеловац (раније Сјеница-Драгачево-Венчац, старином Дурмитор), хаплогрупа J2b-M205>Y22066

У Брезовцу се помињу Ћировци као део шире групе Драгачеваца (Аранђеловдан):

"Драгачевци (Симићи, Филиповићи, Петровићи, Пантелићи, Ћировци, Радовановићи, Јовановићи, Тодоровићи) 65 к. Слава: св. Аранђел. Станују у Горњем Крају. Кад су се населили било свега три куће. Много пре Устанка дошли од Сјенице у Драгачево, а пред Устанак овде. Учествовали у Устанку."

Интересантно да ови Ћировићи у предању помињу Дурмитор. У Дробњаку је било Ћировића, али они славе Петровдан. Много су за ову причу интересантнији Ћировићи из Полимља (слава Аранђеловдан), који кажу да су старином из Мораче. Ћировићи из Мораче би иначе требало да су староседеоци у племену.

Видећемо ускоро да ли постоји ова веза. По хаплотипу Ћировићи су ближи овој групи око Годијеља, Усораца, дакле нису класични "Кричи" по хаплотипу (385=15-18, 458=15). Занимљива је ова вредност 13 на маркеру DYS456. Од M205 из пројекта ову вредност поседују још Новаковић (Босанска Крајина), Белић (Остра, Чачак) и Костић (Ивањица).

Заборавих да кажем, мада смо више пута помињали, да се Ђорђевићи M205 из околине Александровца, према предању, могу повезати са Ћировићима из околине Пљеваља. Утолико је овај резултат занимљивији.

Мада се за ове Ћировиће из Брезовца каже да су раније били "Драгачевци", што је свакако интересантно с обзиром да су њима генетски блиски Белићи из Чачка и Костићи из Ивањице. Биће да су ове породице остављале своје огранке на том путу од Дурмитора до Шумадије (преко Сјенице).