Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Радош]

Кад је питању I-FGC22045 тј грана којој не припадају Бухе, основни разлог за моје другачије мишљење се заснива на томе да су људи који припадају подграни најближој њима до сада нађени у областима које немају јасну везу са Норманима. Ради се о I-FGC22046(xFGC22045) и то може да се види на слици испод. Поред тога следећа овој српској најближа подграна I-Y29630 је осим на северозападу Европе забележена и у Русији, што је такође тешко повезати са Норманима.

Оно са чим бих се сложио са већинским мишљењем јесте порекло са Севера, али за разлику од тог већинског мишљења верујем да је ова грана до Балкана дошла континенталном рутом.

Што се тиче I-FGC21732 постоје предвиђени резулати за ову грану у Бугарској и Источној Словачкој што је у њеном случају такође аргумент у прилог континенталног пута ове гране до Балкана.

Хвала на исцрпном одговору!
Да ли имате неку теорију како би могли и са којим разлогом прећи Нормани копненим путем до нас?

[НиколаВук]

Да ли је тешко одредити и за блискост са ове двије породице?
Ви сте ми написали да Бухе припадају грани I-Y13930, a Лука на првом коментару о породици да је  FGC21732. Шта је од тога тачно???

И једно и друго је тачно, то су два различита назива за исту грану, тј. синоними. Чест је случај да постоји више дефинишућих СНП-ова за одређену грану, па је она позната под више различитих назива.

[Sharelock]

... Да ли имате неку теорију како би могли и са којим разлогом прећи Нормани копненим путем до нас?

I1 нису Нормани, Bane је у праву, али ће остати "Нормани" још једно две-три године због медијске промоције и још нечег другог.

[Jelic]

Замолио бих све учеснике дискусије да се превише не удаљавају од основне теме.

[Jelic]

Стјепановић, Никољдан, Забрђе, Угљевик

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 17 упоредивих има потпуно поклапање са Матовићем из Пријепоља (такође слави Никољдан) и са Челебићем такође из Пријепоља. Мада, с обзиром да Стјепановићев хаплотип не одудара пуно од модала ова поклапања на малом броју маркера и не морају значити бликост.

Пошто Забрђе није обрађивано у етнографској литератури, нека неко напише нешто о пореклу Стјепановића, ако зна.

[Jelic]

Ерић, Никољдан, Цвртковци, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сем комбинације 14-14 на 385a/b, нема ни једну другу вредност која превише одудара од модала за динарик, али и поред тога нема претерано блиских поклапања на пројекту.

Пошто ни Цвртковци као и Забрђе нису обрађени у литератури, ако неко зна нешто о пореклу Ерића, нека напише.

[Српска14]

Стјепановић, Никољдан, Забрђе, Угљевик

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 17 упоредивих има потпуно поклапање са Матовићем из Пријепоља (такође слави Никољдан) и са Челебићем такође из Пријепоља. Мада, с обзиром да Стјепановићев хаплотип не одудара пуно од модала ова поклапања на малом броју маркера и не морају значити бликост.

Пошто Забрђе није обрађивано у етнографској литератури, нека неко напише нешто о пореклу Стјепановића, ако зна.

Тестирани Стјепановић је мој пријатељ. Није превише упознат са даљим поријеклом, осим што мисли да су у Угљевик (Забрђе) досељени однекуд из Херцеговине (Невесиња).

[Небојша]

Станарчевић, Ђурђевдан, Осмаци, Република Српска, хаплогрупа J1-PF7263

Немања Поповић (Поповићи на метоху манастира Папраћа) наводи да је у овом крају најбројнија досељеничка струја из Херцеговине, Полимља, Старог Влаха, Црне Горе и Западне Србије. Помиње и Станарчевиће ту, који се иначе одлично уклапају у херцеговачки род "Влаховића".

Генетски најближи из тог рода су им они који поседују комбинацију 14-19 на маркеру 385ab:
 https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J1

[Небојша]

Ћировић, Св. Архангел Михаил, Брезовац, Аранђеловац (раније Сјеница-Драгачево-Венчац, старином Дурмитор), хаплогрупа J2b-M205>Y22066

У Брезовцу се помињу Ћировци као део шире групе Драгачеваца (Аранђеловдан):

"Драгачевци (Симићи, Филиповићи, Петровићи, Пантелићи, Ћировци, Радовановићи, Јовановићи, Тодоровићи) 65 к. Слава: св. Аранђел. Станују у Горњем Крају. Кад су се населили било свега три куће. Много пре Устанка дошли од Сјенице у Драгачево, а пред Устанак овде. Учествовали у Устанку."

Интересантно да ови Ћировићи у предању помињу Дурмитор. У Дробњаку је било Ћировића, али они славе Петровдан. Много су за ову причу интересантнији Ћировићи из Полимља (слава Аранђеловдан), који кажу да су старином из Мораче. Ћировићи из Мораче би иначе требало да су староседеоци у племену.

Видећемо ускоро да ли постоји ова веза. По хаплотипу Ћировићи су ближи овој групи око Годијеља, Усораца, дакле нису класични "Кричи" по хаплотипу (385=15-18, 458=15). Занимљива је ова вредност 13 на маркеру DYS456. Од M205 из пројекта ову вредност поседују још Новаковић (Босанска Крајина), Белић (Остра, Чачак) и Костић (Ивањица).

[filipi]

Ерић, Никољдан, Цвртковци, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908. Сем комбинације 14-14 на 385a/b, нема ни једну другу вредност која превише одудара од модала за динарик, али и поред тога нема претерано блиских поклапања на пројекту.

Пошто ни Цвртковци као и Забрђе нису обрађени у литератури, ако неко зна нешто о пореклу Ерића, нека напише.

Pa nastavlja se ono sto sam pricao da ce u tom regionu oko Doboja u krugu oko pedesetak Km (Ozren,Trebava,Krnjin,Stanari,Modrica) biti mozda i najveca koncentracija Dinarika kod Srba.Cvrtkovci su oko 20 Km od Doboja i kao i svi Srbi iz te regije znaju samo iz predanja da su porijeklom iz Stare Hercegovine.

[Небојша]

Pa nastavlja se ono sto sam pricao da ce u tom regionu oko Doboja u krugu oko pedesetak Km (Ozren,Trebava,Krnjin,Stanari,Modrica) biti mozda i najveca koncentracija Dinarika kod Srba.

То сам баш малопре помислио. Не знам да ли ће бити највећи проценат, али чињеница је да тамо за сада доминантно избија Динарик (и то посебно PH908). У крајевима око Дервенте, Модриче, Добоја. Слично је и овамо око Прњавора.

Cvrtkovci su oko 20 Km od Doboja i kao i svi Srbi iz te regije znaju samo iz predanja da su porijeklom iz Stare Hercegovine.

И презиме им вуче на ту страну.

[Дервента]

Већина породица из краја мог оца (околина Дервенте) има предање о поријеклу из Старе Херцеговине или Црне Горе. Антрополошки и језично се сасвим уклапају у Динарце. Знам да морамо чекати више тестираних из овог краја, али ме не би превише изненадило да овај микро регион има вриједности I2 Din S близу нивоа Херцеговине као исељеничке матице. Ја сам тестиран на PH908 a у Цвртковцима постоје велики број мојих презимењака Тутњевића. Било би интересатно тестирати неке од њих, као и додатне породице из околине.

[filipi]

Већина породица из краја мог оца (околина Дервенте) има предање о поријеклу из Старе Херцеговине или Црне Горе. Антрополошки и језично се сасвим уклапају у Динарце. Знам да морамо чекати више тестираних из овог краја, али ме не би превише изненадило да овај микро регион има вриједности I2 Din S близу нивоа Херцеговине као исељеничке матице. Ја сам тестиран на PH908 a у Цвртковцима постоје велики број мојих презимењака Тутњевића. Било би интересатно тестирати неке од њих, као и додатне породице из околине.

Imamo vec oko 30 u ovom regionu testiranih,nije sve javno.Na Ozrenu je trenutno cetvorica,dvojica PH908,jedan Y4882 i cetvrti R1a M458.Mislin da imamo oko  tridesetak testiranih u dobojskoj regiji pa di Prnjavora,mozda i vise,vise od 20 je Dinarik.Trebalo bi opet prebrojati,bit ce ubrzo jos jedan sa Ozrena iz Kakmuza.

[Црна Гуја]

Буквић, Стевањдан, Водотеч, Бриње, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближи му је Кузмић из Општег рода са само 1 разликом на 23 маркера, али у принципу је прилично близак са већином тестираних из овог рода с обзиром да има скоро модални хаплотип. Једина нешто ређа вредност је DYS439=12.

"Годину дана послије Крбавске битке (1526) пала је Лика и Крбава у турске руке. Ибрахим–паша је утврдио своју власт и 1528. годинепочео насељавати „рају“ из српских области на празан простор Лике и Крбаве. Тада су Турци населили преко 150 породица у Турску Хрватску. Услијед зулума Турака над овом рајом, они ступају у тајне везе са сењским капетанима и аустријским генералима да би прешли под плашт аустријског цара. У више наврата мање групице овог становништва успијевају да се пребаце на аустријску страну. Сењски капетани насељавају ове Србе на Брињско подручје 1638. године. Досељеници су настањени у западном и југозападном дијелу брињскога поља и дато им је земљиште: Лучана, Скалића, Водотеча, Прокика, Жупањ Хума, Гушића Поља и Дреновог Кланца све до чардака. Тада су дошли ови родови: „Бањеглави, Божанићи, Буквићи, Бурићи, Галовићи, Гостовићи, Хајдуци, Кнежевићи, Којчини, Косовци, Лончари, Маљковићи, Маричићи, Милошевићи, Орлићи, Орловићи, Платише, Протулипци, Рајачићи, Рапајићи, Скакавци, Смиљанићи, Станићи, Шушњари, Вранеши и Вујићи.“

Милан Дивјак Лички, Лички водац

[Црна Гуја]

Дивчић, Тривуњдан, Међуше, Источни Стари Град (Сарајево)

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5018>FGC11450. Од тестираног Лопандића разликује се на 3 од 23 маркера, а и слава се поклапа, па је прилично сигурно да припадају истом роду. Једини податак о Дивчићима пронађох у књизи Срби из Сарајевског поља Слободана Босиљчића, где стоји да су од/из Дробњака.

[Српска14]

Дивчић, Тривуњдан, Међуше, Источни Стари Град (Сарајево)

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5018>FGC11450. Од тестираног Лопандића разликује се на 3 од 23 маркера, а и слава се поклапа, па је прилично сигурно да припадају истом роду. Једини податак о Дивчићима пронађох у књизи Срби из Сарајевског поља Слободана Босиљчића, где стоји да су од/из Дробњака.

Тестирани Дивчић ми је такође пријатељ. Морам признати да ми је ово изненађујући резултат с обзиром да Дивчић има предање да је поријеклом из Дробњака, а с обзиром да је дробњачка струја јака у Сарајеву и околини очекивао сам I1-P109, поготово што су многи Дивчићи које познајем поприлично свијетла популација, али очигледно да је генетика оборила предање. Какво је даље поријекло Лопандића?

[Jelic]

Тестирани Дивчић ми је такође пријатељ. Морам признати да ми је ово изненађујући резултат с обзиром да Дивчић има предање да је поријеклом из Дробњака, а с обзиром да је дробњачка струја јака у Сарајеву и околини очекивао сам I1-P109, поготово што су многи Дивчићи које познајем поприлично свијетла популација, али очигледно да је генетика оборила предање. Какво је даље поријекло Лопандића?

Лопандићи су старином из дабарског поља у Херцеговини. Може се рећи на основу неких необјављених резултата да је генетика потврдила ово предање.

[Српска14]

Лопандићи су старином из дабарског поља у Херцеговини. Може се рећи на основу неких необјављених резултата да је генетика потврдила ово предање.

Имају Дивчићи и неко предање у којем се спомиње Гацко, е сад не знам колико га то може везати са Лопандићем. Очигледно је да веза са Херцеговином постоји, иако су Дивчићи дуго на подручју Сарајева, толико дуго са се чврсто предање временом изгубило.

[Свевлад]

Буквић, Стевањдан, Водотеч, Бриње, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458. Најближи му је Кузмић из Општег рода са само 1 разликом на 23 маркера, али у принципу је прилично близак са већином тестираних из овог рода с обзиром да има скоро модални хаплотип. Једина нешто ређа вредност је DYS439=12.

"Годину дана послије Крбавске битке (1526) пала је Лика и Крбава у турске руке. Ибрахим–паша је утврдио своју власт и 1528. годинепочео насељавати „рају“ из српских области на празан простор Лике и Крбаве. Тада су Турци населили преко 150 породица у Турску Хрватску. Услијед зулума Турака над овом рајом, они ступају у тајне везе са сењским капетанима и аустријским генералима да би прешли под плашт аустријског цара. У више наврата мање групице овог становништва успијевају да се пребаце на аустријску страну. Сењски капетани насељавају ове Србе на Брињско подручје 1638. године. Досељеници су настањени у западном и југозападном дијелу брињскога поља и дато им је земљиште: Лучана, Скалића, Водотеча, Прокика, Жупањ Хума, Гушића Поља и Дреновог Кланца све до чардака. Тада су дошли ови родови: „Бањеглави, Божанићи, Буквићи, Бурићи, Галовићи, Гостовићи, Хајдуци, Кнежевићи, Којчини, Косовци, Лончари, Маљковићи, Маричићи, Милошевићи, Орлићи, Орловићи, Платише, Протулипци, Рајачићи, Рапајићи, Скакавци, Смиљанићи, Станићи, Шушњари, Вранеши и Вујићи.“

Милан Дивјак Лички, Лички водац

Чувени ускочки харамбаша Илија Смиљанић је био пореклом из Лике, његов отац Петар је прешао из Лике у Равне Котаре.

Можда су ови лички Смиљанићи повезани са Илијом Смиљљанићем.   

[ЛукаЋ]

Ћировић, Св. Архангел Михаил, Брезовац, Аранђеловац (раније Сјеница-Драгачево-Венчац, старином Дурмитор), хаплогрупа J2b-M205>Y22066

У Брезовцу се помињу Ћировци као део шире групе Драгачеваца (Аранђеловдан):

"Драгачевци (Симићи, Филиповићи, Петровићи, Пантелићи, Ћировци, Радовановићи, Јовановићи, Тодоровићи) 65 к. Слава: св. Аранђел. Станују у Горњем Крају. Кад су се населили било свега три куће. Много пре Устанка дошли од Сјенице у Драгачево, а пред Устанак овде. Учествовали у Устанку."

Интересантно да ови Ћировићи у предању помињу Дурмитор. У Дробњаку је било Ћировића, али они славе Петровдан. Много су за ову причу интересантнији Ћировићи из Полимља (слава Аранђеловдан), који кажу да су старином из Мораче. Ћировићи из Мораче би иначе требало да су староседеоци у племену.

Видећемо ускоро да ли постоји ова веза. По хаплотипу Ћировићи су ближи овој групи око Годијеља, Усораца, дакле нису класични "Кричи" по хаплотипу (385=15-18, 458=15). Занимљива је ова вредност 13 на маркеру DYS456. Од M205 из пројекта ову вредност поседују још Новаковић (Босанска Крајина), Белић (Остра, Чачак) и Костић (Ивањица).

Добро вече, да ли знате о пореклу Ћирића из Пирота, ја сам четврта генерација Нишлија пета је већ у Пироту граду,  а иза, не знам, немам података. Чуо сам разноразне теорије да су се склањали пред Турцима неке друге крајеве и враћали се кад Турака више није било. Слава је Аранђеловдан а на тесту сам добио да смо Р1а м458 Л1029. Гледајући маркерске вредности резултат је доста близак извесном Чоловићу који слави исту славу ко и ја а из околине Никшића је. Хвала.