Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Дробњак]

Сакат у руку је "Кљаст" или "Кљајо", а Чоло је од Чолав без косе или бркова.

Чолак би заиста требало да буде неко без прста или шаке. Одатле презиме Чолак, Чолаковић али и Колаковић. Имамо Чолак Анту, војводу из Првог српског устанка, који је тако прозван јер је остао без руке у бици код Остружнице.

[vojinenad]

Чолак би заиста требало да буде неко без прста или шаке. Одатле презиме Чолак, Чолаковић али и Колаковић. Имамо Чолак Анту, војводу из Првог српског устанка, који је тако прозван јер је остао без руке у бици код Остружнице.

Да, у праву сте обојица, ''чолак'' би требало да је неко ко је без прста или шаке, али постоји и реч ''кљаст'' или ''кљајо'', која означава неког ко је сакат у руку или му је мало краћа, док је ''топал'' онај ко је сакат у ноге па ћопа.

[Nebo]

Сакат у руку је "Кљаст" или "Кљајо",

Ја сам нешто увек мислио да је Кљајо изведено име од Никола, Николај 

Моја стрина (из Љешанске нахије) има обичај да каже "кљајо" за мало дете које много спава.

[vojinenad]

Ја сам нешто увек мислио да је Кљајо изведено име од Никола, Николај 

Моја стрина (из Љешанске нахије) има обичај да каже "кљајо" за мало дете које много спава.

Знам да постоји прича за Кљајиће у Доњој Морачи да је њихов предак био ''кљаст'' у руку и да је по томе добио надимак, а по њему целом потомству остало презиме.

[vojinenad]

Ја сам нешто увек мислио да је Кљајо изведено име од Никола, Николај 

Моја стрина (из Љешанске нахије) има обичај да каже "кљајо" за мало дете које много спава.

Можда је стрина мислила на израз ''књаво'', ко зна шта је она чула па то користила, тако и мој ћале је дуго за кечап говорио кечет. 

[Nebo]

Можда је стрина мислила на израз ''књаво'', ко зна шта је она чула па то користила, тако и мој ћале је дуго за кечап говорио кечет. 

 

Не знам откуд јој то, али користи га и у глаголском облику - кљајати.

[Зрно]

Резултат Марковиновића R1a из Д. Лапца (Лика). Марковиновићи из Лике су углавном Хрвати, претпостављам да је тако и са овима из Лапца. Ако неко има више података нека напише.

На основу ово маркера делује да би могао бити нека подграна Z280 карактеристична за простор Крајине. Надам се да ће Милан растумачити хаплотип.

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 19b  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439 
13 25 null null 10 11 14 null null 10

DYS 389-1 DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437
13 11 30 15 null null null null null 14

DYS 448 DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 464e DYS 464f DYS 464g DYS 460
20 null null null null null null null null null

GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456 DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442
13 null null 15 null null null null null null

DYS 438 DYS 531 DYS 578 DYS 395S1a DYS 395S1b DYS 590 DYS 537 DYS 641 DYS 472 DYS 406S1
11 null null null null null null null null null

DYS 511 DYS 425 DYS 413a DYS 413b DYS 557 DYS 594 DYS 436 DYS 490 DYS 534 DYS 450
null null null null null null null null null null

DYS 444 DYS 481 DYS 520 DYS 446 DYS 617 DYS 568 DYS 487 DYS 572 DYS 640 DYS 492
null null null null null null null null null null

DYS 565 DYS 461 DYS 462 GATA A10 DYS 635 GAAT1B07 DYS 441 DYS 445 DYS 452 DYS 463
null null null null 23 null null null null null

DYS 434 DYS 435 DYS 485 DYS 494 DYS 495 DYS 505 DYS 522 DYS 533 DYS 549 DYS 556
null null null null null null null null null null

DYS 575 DYS 589 DYS 636 DYS 638 DYS 643 DYS 714 DYS 716 DYS 717 DYS 726 DXYS156-Y
null null null null null null null null null null

Марковиновићи су дефинитивно Хрвати из Лапца, односно села Боричевац. Иначе, у читавој општини Доњи Лапац је 1991. било 44 Хрвата. Боричевац је био једино хрватско село, потпуно уништено и исељено 1941. године, када су Срби подигли устанак.

[nikolic]

Не знам откуд јој то, али користи га и у глаголском облику - кљајати.

Код нас старији људи имају обичај да за лагану али постојану ватру кажу да "клаји". Такође, за нпр. осећај константног бола мањег интензитета. Можда постоји нека веза.

[rugovac]

Čolović, Biševo, Rožaje
R1b-M269-Z2103-BY611

http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=C&lastname=Colovic&viewuid=NV72D&p=0

Чоловићи у Бишеву су Кучи. Од њих је Шемси паша Бихорац, који је много зла задао Албанцима као турски паша.

Од ове фамилије је и бивша премијерка Турске Тансу Чилер.

Пс
Чудиме Латинице да то као "Бихорац" не знаш.

[rugovac]

Постојали су и Чоловићи исламске вјероисповијести у Горњем Бихору Годочеље -у засеоку Паљух, на Савин Бору.Не знам да ли их сада има по мушкој линији? По женској линији има - то су У(х)умеровићи  у Паљуу. Чоловићи из Љешнице су се иселили  послије  балканских ратова у Турску, због сукоба са  досељеним Кучима (у вези неке ђевојке или жене, детаље сам заборавио, а нема кога сада да питам). Друга породица из Куча- насељена у Беране  им је исплатила имање.
 Биорски  Чоловићи и рожајски ( Бишево) мислим да нијесу род? Од ових из Бишева је Шемси паша Бишевац.

Сад видех да си написао за Шемси пашу. Као и обично добро познајеш завичај и суседне пределе.

[Црна Гуја]

Пухалац, Ђурђевдан, Вишеград

Припада хаплогрупи E-V13, роду Бјелица (Z19851). Са Ракићем из Роћевића код Зворника има потпуно поклапање на 23 маркера, а близак је и са осталима из овог рода (углавном 2 до 3 маркера разлике). Не пронађох ништа о овој породици/презимену, па ако неко има више информација нека напише.

[симо]

Пухалац, Ђурђевдан, Вишеград

Припада хаплогрупи E-V13, роду Бјелица (Z19851). Са Ракићем из Роћевића код Зворника има потпуно поклапање на 23 маркера, а близак је и са осталима из овог рода (углавном 2 до 3 маркера разлике). Не пронађох ништа о овој породици/презимену, па ако неко има више информација нека напише.

Пошто је ово мој кандидат, допунићу. Нема сумње у повезаност са Ракићем. Оно што је још интересантније јесте да је старије презиме Пухалаца Ђурђић и матица им је на потезу Вишеград-Рогатица. По предању они би требали бити од Ђурђића из Дробњака. Да је предање о старијем презимену Ђурђић тачно показује и блиско поклапање са скоро тестираним Ђурђићем из Илијаша, који такође говори да је до Ђурђића из Дробњака. Иако једни славе Никољдан, а други Ђурђевдан, можда их управо ова комбинација слава повезује са дробњачким Ђурђићима који салве Никољдан, а прислављају Ђурђевдан.

Оно што не иде у прилог јесте да у братству Миличића којем припадају и Ђурђићи већ имамо тестираног I1-P109, па се поставља питање, да ли су Ђурђићи (Бјелице) уопште у вези са Ђурђићима у Дробњаку, или су и дробњачки Ђурђићи "уљези" у  Дробњаку.

[Jelic]

Кудић, Стевањдан, Засеље, Котор Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Кљајићем из Горње Лупљанице код Дервенте, тако да с обзиром и на исту славу и географску блискост нема сумње да су повезани.

Чини ми се да Котор Варош а ни Дервента нису обрађивани у литератури, па ако неко нешто зна о даљем пореклу ове две фамилије нека напише.

[симо]

Кудић, Стевањдан, Засеље, Котор Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Кљајићем из Горње Лупљанице код Дервенте, тако да с обзиром и на исту славу и географску блискост нема сумње да су повезани.

Чини ми се да Котор Варош а ни Дервента нису обрађивани у литератури, па ако неко нешто зна о даљем пореклу ове две фамилије нека напише.

И ово је мој кандидат. У суштини тачно је да је литература за овај крај оскудна, али из турских пописа, неких етнографских одлика становништва и других историјских извора може да се претпостави поријекло становништва између Врбаса и Босне .Ради се махом о Србима досељеним у 16. вијеку са простора Херцеговине, Рашке и Зете.. Остаје питање да ли се неки дио старог српског босанског становништва стопио са њима. У том смислу најближи су им Срби у Крајини и западној Славонији, који представљају дио исте миграционе струје, али који су будући ближи аустријско-турској граници прелазили на аустријску страну, а неки се потом поново враћали у 19. вијеку. Срби између Босне и Врбаса бар од 16. вијека се нису помјерали и ширили су се углавном према низинским дијеловима уз Саву.

Занимљиво је да Кљајић и Кудић имају у САНУ истраживању близак хаплотип тестираног из Ивањице који такође слави Стевањдан. разлика је 1/17. Наравно, то је мало да би се нешто тврдило сигурно,али не треба искључити могућност везе.

Такође Кудић је веома близак Z16983 подграни, поготово Нијемцима.

[Jelic]

И ово је мој кандидат. У суштини тачно је да је литература за овај крај оскудна, али из турских пописа, неких етнографских одлика становништва и других историјских извора може да се претпостави поријекло становништва између Врбаса и Босне .Ради се махом о Србима досељеним у 16. вијеку са простора Херцеговине, Рашке и Зете.. Остаје питање да ли се неки дио старог српског босанског становништва стопио са њима. У том смислу најближи су им Срби у Крајини и западној Славонији, који представљају дио исте миграционе струје, али који су будући ближи аустријско-турској граници прелазили на аустријску страну, а неки се потом поново враћали у 19. вијеку. Срби између Босне и Врбаса бар од 16. вијека се нису помјерали и ширили су се углавном према низинским дијеловима уз Саву.

Занимљиво је да Кљајић и Кудић имају у САНУ истраживању близак хаплотип тестираног из Ивањице који такође слави Стевањдан. разлика је 1/17. Наравно, то је мало да би се нешто тврдило сигурно,али не треба искључити могућност везе.

Такође Кудић је веома близак Z16983 подграни, поготово Нијемцима.

Можда је могуће уочити неке разлике између Срба који су источно и западно од Врбаса. Код ових западно има очигледно доста више хаплогрупа попут I1-P109, N2 P189.2, затим J2b1 итд, док код ових источно на пример има "Шаренаца" YP4278 којих барем за сада западно од Врбаса нема.

[Amicus]

Кудић, Стевањдан, Засеље, Котор Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Кљајићем из Горње Лупљанице код Дервенте, тако да с обзиром и на исту славу и географску блискост нема сумње да су повезани.

Чини ми се да Котор Варош а ни Дервента нису обрађивани у литератури, па ако неко нешто зна о даљем пореклу ове две фамилије нека напише.

У Шематизму дабробосанском из 1882. године стоји да се помињу у Поповцу, што је претпостављам Поповац код Челница данас? Занимљиво, Кудићи су махом муслимани, и да није овог шематизма, мислио бих да је овде нека грешка, да си помешао Кудиће и Курдиће, којих такође има у Котор Вароши...

[симо]

Можда је могуће уочити неке разлике између Срба који су источно и западно од Врбаса. Код ових западно има очигледно доста више хаплогрупа попут I1-P109, N2 P189.2, затим J2b1 итд, док код ових источно на пример има "Шаренаца" YP4278 којих барем за сада западно од Врбаса нема.

Има и етнографских разлика, и то значајних. Такође, присуство I2-PH908 међу Србима источно од Врбаса дјелује повишено. У праву си и за ове друге хаплогрупе, али је још релативно мало тестираних са подручја источно од Врбаса да би донијели неке сигурније закључке.

[симо]

У Шематизму дабробосанском из 1882. године стоји да се помињу у Поповцу, што је претпостављам Поповац код Челница данас? Занимљиво, Кудићи су махом муслимани, и да није овог шематизма, мислио бих да је овде нека грешка, да си помешао Кудиће и Курдиће, којих такође има у Котор Вароши...

То су у ствари ови тестирани. Засеље, одакле је тестирани је на тромеђи бањалучке, которварошке и кнежевске општине.

[Небојша]

Пошто је ово мој кандидат, допунићу. Нема сумње у повезаност са Ракићем. Оно што је још интересантније јесте да је старије презиме Пухалаца Ђурђић и матица им је на потезу Вишеград-Рогатица. По предању они би требали бити од Ђурђића из Дробњака. Да је предање о старијем презимену Ђурђић тачно показује и блиско поклапање са скоро тестираним Ђурђићем из Илијаша, који такође говори да је до Ђурђића из Дробњака. Иако једни славе Никољдан, а други Ђурђевдан, можда их управо ова комбинација слава повезује са дробњачким Ђурђићима који салве Никољдан, а прислављају Ђурђевдан.

Оно што не иде у прилог јесте да у братству Миличића којем припадају и Ђурђићи већ имамо тестираног I1-P109, па се поставља питање, да ли су Ђурђићи (Бјелице) уопште у вези са Ђурђићима у Дробњаку, или су и дробњачки Ђурђићи "уљези" у  Дробњаку.

Помислио сам да би могло бити у вези са овом групом I2-PH908 која у Крајини слави Св. Стевана, а чија је матица наводно околина Герзова (што није далеко). Кудићима јесу блиски неки родови са овом славом, али не из Крајине.

У тим крајевима као да се нешто чешће слави Св. Стеван, што је забележио и Милан Карановић. Ипак, ови родови нису и генетски повезани, што нам потврђују ови последњи резултати. Недавно смо добили и резултат Новаковића из Крупе на Врбасу - R1a-Z280.

[Jelic]

Векић, Ђурђевдан, Ервеник, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има доста блиских поклапања, али не потпуних, и то на малом броју маркера, тако да је питање да ли се може наћи веза са осталим хаплотиповима (због географске удаљености, другачије славе итд.). Од карактеристичнијих вредности издваја се повишена 16 на 456.