Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4580637 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3780 послато: Јун 07, 2017, 04:39:13 поподне »
Будимир, Аранђеловдан, Прљево, Лика

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, највероватније грани S17250>Y4882>A1328, роду крајишких Родића.

Од тестираних из тог рода, најближи су му Шијан (1 разлика на 23 упоредива маркера) и Врањешевић (потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера). Близак је и осталима из тог рода.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3781 послато: Јун 07, 2017, 05:16:08 поподне »
Масловар, Сви Свети, Богдашићи, Тиват, хаплогрупа J2a-M92 род Цуца-Пјешиваца

Тестирани припада католичком роду Масловара који живи у Богдашићима уназад бар 7 генерација, колико их данашњи потомци броје.

Накићеновић наводи да село Богдашићи предатира доба владавине Немањића и да се у атару данашњег села налазе остаци прастарих цркава Св. Петке, Св. Илије и Св. Николе, по чему се закључује да је становништво Богдашића до 15. века било православно. Наредба млетачког дужда из 1455. године Јовану, епископу которском, у вези са превођењем становништва Богдашића у римоктолоичку веру потврђује ову тези и указује да се римокатоличка конфесија усталила у Богдашићима врло рано.

Поред осталих родова, он 1913. године бележи Масловаре (6 кућа) као један од родова који су досељени из Црне Горе пре 200 и више године (18. век).  Исељених Масловара из Богдашића у последњих сто година има у селу Муо (Котор).

С друге стране, Накићеновић је Масловаре православне вере забележио у Кубасима у Грбљу, одакле су се иселили у Кримовице (Доњи Грбаљ) и Шишиће (Горњи Грбаљ).

По Марку Шоврану („Грбаљ, књига 1: Шишићи), Масловари су у 16. веку дошли у Кубасе из Црне Горе и славе Михољдан. У Кубасима их више нема а они Масловари у Кримовицама су тамо староседеоци и славе Св. Вартоломеја. Масловари у Шишићима су досељени 1934. године из Кубаса.

Веза између Масловара из Богдашића и оних из Кубаса никада није испитана и обрађена у литератури. Осим заједничког презимена, географске близине и опште констатације о пореклу из „Црне Горе“, чини се да немају других карактеристика које их повезују.


Ово је први J2a-M92 из овог рода (днк пројекат) који поседује вредност 13 на маркеру 385a.  Географски су му најближи Самарџићи из Кривошија.
« Последња измена: Јун 07, 2017, 05:17:02 поподне Лука »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3782 послато: Јун 07, 2017, 05:21:12 поподне »
Будимир, Аранђеловдан, Прљево, Лика

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, највероватније грани S17250>Y4882>A1328, роду крајишких Родића.

Од тестираних из тог рода, најближи су му Шијан (1 разлика на 23 упоредива маркера) и Врањешевић (потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера). Близак је и осталима из тог рода.

Овде је генетика на неки начин потврдила предање. Будимири су огранак крајишких Родића, а и генетски упадају у исти род.

Презиме Будимир се помиње у Лици још почетком 18. века и то управо у крајевима где је племе Родића било бројно (Велика Попина, Прибудић, Зрмања, Прљево, итд.).

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3783 послато: Јун 08, 2017, 10:09:52 пре подне »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3784 послато: Јун 08, 2017, 10:21:41 пре подне »
Čolović, Biševo, Rožaje
R1b-M269-Z2103-BY611

http://www.ysearch.org/alphalist_view.asp?uid=&letter=C&lastname=Colovic&viewuid=NV72D&p=0

Кoje je њиxoвo пpeдaњe?

Чoлoвићa имa муcлимaнa, ca Пeштepa, из фиca Шaљa. Имa иx и пocpбљeниx Kлимeнaтa, cлaвe Cв. Cтeфaнa и Kучa из Гуcињa, cлaвe Никoљдaн...

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3785 послато: Јун 08, 2017, 10:41:28 пре подне »
Кoje je њиxoвo пpeдaњe?

Чoлoвићa имa муcлимaнa, ca Пeштepa, из фиca Шaљa. Имa иx и пocpбљeниx Kлимeнaтa, cлaвe Cв. Cтeфaнa и Kучa из Гуcињa, cлaвe Никoљдaн...

Radi se o muslimanima, rođaci su im po predanju Redžovići(BY611) iz istoga sela, a predanje je valjda da je predak doveden kao dijete u Biševo, da ne znaju dalje porijeklo, da su jedno kraće vrijeme boravili u Trstenik pa su se vratili u Biševo, kod Lutovca nijesam ništa našao o njima, u Veseniće kod Tutina imaju rođake Čoloviće koji imaju predanje iz/od Kuča.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3786 послато: Јун 08, 2017, 10:53:20 пре подне »
Radi se o muslimanima, rođaci su im po predanju Redžovići(BY611) iz istoga sela, a predanje je valjda da je predak doveden kao dijete u Biševo, da ne znaju dalje porijeklo, da su jedno kraće vrijeme boravili u Trstenik pa su se vratili u Biševo, kod Lutovca nijesam ništa našao o njima, u Veseniće kod Tutina imaju rođake Čoloviće koji imaju predanje iz/od Kuča.

Moгућe дa cу Зaтpиjeпчaни...

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3787 послато: Јун 08, 2017, 11:30:47 пре подне »
Moгућe дa cу Зaтpиjeпчaни...

Вјероватно су повезани са осталим родовима који тврде да су из "Куча": Зилкићима, Зукорлићима, као и са тестираним Бишевцем.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1330
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3788 послато: Јун 08, 2017, 11:31:07 пре подне »
Radi se o muslimanima, rođaci su im po predanju Redžovići(BY611) iz istoga sela, a predanje je valjda da je predak doveden kao dijete u Biševo, da ne znaju dalje porijeklo, da su jedno kraće vrijeme boravili u Trstenik pa su se vratili u Biševo, kod Lutovca nijesam ništa našao o njima, u Veseniće kod Tutina imaju rođake Čoloviće koji imaju predanje iz/od Kuča.

Занима ме етимолошко порекло антропонима - Бишево као и -Бишине код Невесиња,. Прочитах негде  док сам сакупљао грађу за тему "Кумани,Кализе, Хуни и други ..." да име Невесињске Бишине од латинског имена за Печенеге - Bisseni потиче, наводно  им ту станиште беше? Захваљуiем на свакоi информации.
« Последња измена: Јун 08, 2017, 11:34:15 пре подне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3789 послато: Јун 08, 2017, 11:53:37 пре подне »
Занима ме етимолошко порекло антропонима - Бишево као и -Бишине код Невесиња,. Прочитах негде  док сам сакупљао грађу за тему "Кумани,Кализе, Хуни и други ..." да име Невесињске Бишине од латинског имена за Печенеге - Bisseni потиче, наводно  им ту станиште беше? Захваљуiем на свакоi информации.

Према Александру Ломи у "Етимолошком речнику српског језика, свеска 3":

"• Посесивни придев y средњем роду према село од псл. ЛИ *Byšb, yn. стпољ. ЛИ Bysz, пољ. топ. Byszewo, Byszewy, Byszowa, Byszo'w." (ЛИ је скраћеница за лично име)

Дакле у питању је прасловенско лично име *Byšb, а првобитни назив Бишева је вероватно гласио "Бишево село" (село од Биша).

"За пољ. ономастичке паралеле в. Nieckula 1971 :41. Презиме Бишевац првобитно етник: *„становник Бишева —> досељеник одатле“; топ. Бишевићи патронимик од исте придевске основе. Овамо можда „ Бишево п. острво са истоименим селом ји. од Виса (РСА), чак. Бишово id., етннк бишовјор т., бишовјорка f. (ČDL). Skok 1:158; id. 1950:228 претпоставља ту у основи предсловенско ЛИ, полазећи од историјских записа 1181. de Buci, 1226. de Buco, 1289. de Buci, 1226. de Busi; с обзиром на данашњи облик имена,једино овај последњи чини се исправним, а он се да схватити као латинизација слов. придева *ByšeVb; средњи род и ту и у Ластово најпре према острво, што може бити од интереса за утврђивање некадашње распрострањености те речи на Јадрану, уп. Loma 2000: 101."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3790 послато: Јун 08, 2017, 12:11:00 поподне »
Занима ме етимолошко порекло антропонима - Бишево као и -Бишине код Невесиња,. Прочитах негде  док сам сакупљао грађу за тему "Кумани,Кализе, Хуни и други ..." да име Невесињске Бишине од латинског имена за Печенеге - Bisseni потиче, наводно  им ту станиште беше? Захваљуiем на свакоi информации.

*бишина (?) само као топ. Бишина f. село у сев. Босни код Дервенте (RJA), село у ист. Босни код Власенице (IM, s.acc.), планина ibid. (Вук; РСА), планина у Херцеговини код Мостара (RJA); небишина f. „лоше, неплодно земљиште“ Ужице, Златибор (РСА), „неплодно тло, ливада са слабом травом, земљиште на коме слабо успевају усеви или расте трава“ Ускоци (Станић), небишине pl. „пространо земљиште лошег квалитета“ Васојевићи (Стијовић).

• ПОДЛОЖНО различитим тумачењима.
Апелатив небишина да се анализирати као *ne-byš-ina „место од којег не може бити користи“, што би био значајан архаизам с обзиром на одраз старе футурске основе *byš— од *byti, yn. стсл. вишљшт– „будући“, стчеш. probyšu'cny' „користан, пробитачан“ (SP 1:482), а и на рефлекс изворног значења тог глагола „ницати, расти“, уп. бити1. Но основни облик без негације *byšina није посведочен ни на с.-х. терену ни другде, а наведени топоними и ороними показују, у мери у којој је познат, другачији акцентолошки лик и могли би бити другог порекла. Може се помишљати и на првобитан орографски термин *obvyšina или *obvyšbna, yn. псл. дијал. придев *оbvyšьnъjь „овиши, повисок“ у стчеш., чеш. заст. obvy'šny', (ст)слч. obvyšny', yn. и пољ. дијал. obwysno adv. (ЗССН 31:117, где се -š- објашњава утицајем компаратива *vyše), са декомпозицијом *obv- > b— као у бесити, битољина, евентуално и развојем *–(ь)на > ина као у Јагодна > Јагодина, Осѣчна > Осечина итд. (Лома 1997:7–9, уп. и Баточина).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3791 послато: Јун 08, 2017, 01:18:20 поподне »
Масловар, Сви Свети, Богдашићи, Тиват, хаплогрупа J2a-M92 род Цуца-Пјешиваца

Тестирани припада католичком роду Масловара који живи у Богдашићима уназад бар 7 генерација, колико их данашњи потомци броје.

Накићеновић наводи да село Богдашићи предатира доба владавине Немањића и да се у атару данашњег села налазе остаци прастарих цркава Св. Петке, Св. Илије и Св. Николе, по чему се закључује да је становништво Богдашића до 15. века било православно. Наредба млетачког дужда из 1455. године Јовану, епископу которском, у вези са превођењем становништва Богдашића у римоктолоичку веру потврђује ову тези и указује да се римокатоличка конфесија усталила у Богдашићима врло рано.

Поред осталих родова, он 1913. године бележи Масловаре (6 кућа) као један од родова који су досељени из Црне Горе пре 200 и више године (18. век).  Исељених Масловара из Богдашића у последњих сто година има у селу Муо (Котор).

С друге стране, Накићеновић је Масловаре православне вере забележио у Кубасима у Грбљу, одакле су се иселили у Кримовице (Доњи Грбаљ) и Шишиће (Горњи Грбаљ).

По Марку Шоврану („Грбаљ, књига 1: Шишићи), Масловари су у 16. веку дошли у Кубасе из Црне Горе и славе Михољдан. У Кубасима их више нема а они Масловари у Кримовицама су тамо староседеоци и славе Св. Вартоломеја. Масловари у Шишићима су досељени 1934. године из Кубаса.

Веза између Масловара из Богдашића и оних из Кубаса никада није испитана и обрађена у литератури. Осим заједничког презимена, географске близине и опште констатације о пореклу из „Црне Горе“, чини се да немају других карактеристика које их повезују.


Ово је први J2a-M92 из овог рода (днк пројекат) који поседује вредност 13 на маркеру 385a.  Географски су му најближи Самарџићи из Кривошија.

 8) прикључи се форуму. ;)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3792 послато: Јун 08, 2017, 01:22:19 поподне »
Резултат Марковиновића R1a из Д. Лапца (Лика). Марковиновићи из Лике су углавном Хрвати, претпостављам да је тако и са овима из Лапца. Ако неко има више података нека напише.

На основу ово маркера делује да би могао бити нека подграна Z280 карактеристична за простор Крајине. Надам се да ће Милан растумачити хаплотип.

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 19b  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439 
13 25 null null 10 11 14 null null 10

DYS 389-1 DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437
13 11 30 15 null null null null null 14

DYS 448 DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 464e DYS 464f DYS 464g DYS 460
20 null null null null null null null null null

GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456 DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442
13 null null 15 null null null null null null

DYS 438 DYS 531 DYS 578 DYS 395S1a DYS 395S1b DYS 590 DYS 537 DYS 641 DYS 472 DYS 406S1
11 null null null null null null null null null

DYS 511 DYS 425 DYS 413a DYS 413b DYS 557 DYS 594 DYS 436 DYS 490 DYS 534 DYS 450
null null null null null null null null null null

DYS 444 DYS 481 DYS 520 DYS 446 DYS 617 DYS 568 DYS 487 DYS 572 DYS 640 DYS 492
null null null null null null null null null null

DYS 565 DYS 461 DYS 462 GATA A10 DYS 635 GAAT1B07 DYS 441 DYS 445 DYS 452 DYS 463
null null null null 23 null null null null null

DYS 434 DYS 435 DYS 485 DYS 494 DYS 495 DYS 505 DYS 522 DYS 533 DYS 549 DYS 556
null null null null null null null null null null

DYS 575 DYS 589 DYS 636 DYS 638 DYS 643 DYS 714 DYS 716 DYS 717 DYS 726 DXYS156-Y
null null null null null null null null null null

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1330
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3793 послато: Јун 08, 2017, 06:42:30 поподне »
*бишина (?) само као топ. Бишина f. село у сев. Босни код Дервенте (RJA), село у ист. Босни код Власенице (IM, s.acc.), планина ibid. (Вук; РСА), планина у Херцеговини код Мостара (RJA); небишина f. „лоше, неплодно земљиште“ Ужице, Златибор (РСА), „неплодно тло, ливада са слабом травом, земљиште на коме слабо успевају усеви или расте трава“ Ускоци (Станић), небишине pl. „пространо земљиште лошег квалитета“ Васојевићи (Стијовић).

• ПОДЛОЖНО различитим тумачењима.
Апелатив небишина да се анализирати као *ne-byš-ina „место од којег не може бити користи“, што би био значајан архаизам с обзиром на одраз старе футурске основе *byš— од *byti, yn. стсл. вишљшт– „будући“, стчеш. probyšu'cny' „користан, пробитачан“ (SP 1:482), а и на рефлекс изворног значења тог глагола „ницати, расти“, уп. бити1. Но основни облик без негације *byšina није посведочен ни на с.-х. терену ни другде, а наведени топоними и ороними показују, у мери у којој је познат, другачији акцентолошки лик и могли би бити другог порекла. Може се помишљати и на првобитан орографски термин *obvyšina или *obvyšbna, yn. псл. дијал. придев *оbvyšьnъjь „овиши, повисок“ у стчеш., чеш. заст. obvy'šny', (ст)слч. obvyšny', yn. и пољ. дијал. obwysno adv. (ЗССН 31:117, где се -š- објашњава утицајем компаратива *vyše), са декомпозицијом *obv- > b— као у бесити, битољина, евентуално и развојем *–(ь)на > ина као у Јагодна > Јагодина, Осѣчна > Осечина итд. (Лома 1997:7–9, уп. и Баточина).

Захваљуiем на приложеним тумачењима!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 497
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3794 послато: Јун 08, 2017, 06:46:44 поподне »
*бишина (?) само као топ. Бишина f. село у сев. Босни код Дервенте (RJA), село у ист. Босни код Власенице (IM, s.acc.), планина ibid. (Вук; РСА), планина у Херцеговини код Мостара (RJA); небишина f. „лоше, неплодно земљиште“ Ужице, Златибор (РСА), „неплодно тло, ливада са слабом травом, земљиште на коме слабо успевају усеви или расте трава“ Ускоци (Станић), небишине pl. „пространо земљиште лошег квалитета“ Васојевићи (Стијовић).

• ПОДЛОЖНО различитим тумачењима.
Апелатив небишина да се анализирати као *ne-byš-ina „место од којег не може бити користи“, што би био значајан архаизам с обзиром на одраз старе футурске основе *byš— од *byti, yn. стсл. вишљшт– „будући“, стчеш. probyšu'cny' „користан, пробитачан“ (SP 1:482), а и на рефлекс изворног значења тог глагола „ницати, расти“, уп. бити1. Но основни облик без негације *byšina није посведочен ни на с.-х. терену ни другде, а наведени топоними и ороними показују, у мери у којој је познат, другачији акцентолошки лик и могли би бити другог порекла. Може се помишљати и на првобитан орографски термин *obvyšina или *obvyšbna, yn. псл. дијал. придев *оbvyšьnъjь „овиши, повисок“ у стчеш., чеш. заст. obvy'šny', (ст)слч. obvyšny', yn. и пољ. дијал. obwysno adv. (ЗССН 31:117, где се -š- објашњава утицајем компаратива *vyše), са декомпозицијом *obv- > b— као у бесити, битољина, евентуално и развојем *–(ь)на > ина као у Јагодна > Јагодина, Осѣчна > Осечина итд. (Лома 1997:7–9, уп. и Баточина).

У мом селу сељани користе израз ''лебишина'' - земља мале вриједности, неплодна, која захтијева велики рад а доноси малу корист.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3795 послато: Јун 08, 2017, 07:46:30 поподне »
У мом селу сељани користе израз ''лебишина'' - земља мале вриједности, неплодна, која захтијева велики рад а доноси малу корист.


   У области Горњег Полимља се чујало: Имам некаквија небишина доста, но то треба радит, а нема ко. Имам доста некаквија небишина, но мала корист од њи. А ко
ће ове небишине купит у данашње вријеме?
 

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3796 послато: Јун 08, 2017, 08:07:17 поподне »
Radi se o muslimanima, rođaci su im po predanju Redžovići(BY611) iz istoga sela, a predanje je valjda da je predak doveden kao dijete u Biševo, da ne znaju dalje porijeklo, da su jedno kraće vrijeme boravili u Trstenik pa su se vratili u Biševo, kod Lutovca nijesam ništa našao o njima, u Veseniće kod Tutina imaju rođake Čoloviće koji imaju predanje iz/od Kuča.

 Постојали су и Чоловићи исламске вјероисповијести у Горњем Бихору Годочеље -у засеоку Паљух, на Савин Бору.Не знам да ли их сада има по мушкој линији? По женској линији има - то су У(х)умеровићи  у Паљуу. Чоловићи из Љешнице су се иселили  послије  балканских ратова у Турску, због сукоба са  досељеним Кучима (у вези неке ђевојке или жене, детаље сам заборавио, а нема кога сада да питам). Друга породица из Куча- насељена у Беране  им је исплатила имање.
 Биорски  Чоловићи и рожајски ( Бишево) мислим да нијесу род? Од ових из Бишева је Шемси паша Бишевац.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1196
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3797 послато: Јун 08, 2017, 08:14:57 поподне »
 Потомака и биорских и рожајских Чоловића има у Турској, али су под другим презименима, па је тешко пратити њихово генетско поријекло.   Чоловића има и у Србији. Е сад је питање са којима су сродни, са овима из Биора или Бишева, и у каквом су односу ( или нијесу) биорски и бишевски Чоловићи?

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3798 послато: Јун 08, 2017, 10:54:36 поподне »
Постојали су и Чоловићи исламске вјероисповијести у Горњем Бихору Годочеље -у засеоку Паљух, на Савин Бору.Не знам да ли их сада има по мушкој линији? По женској линији има - то су У(х)умеровићи  у Паљуу. Чоловићи из Љешнице су се иселили  послије  балканских ратова у Турску, због сукоба са  досељеним Кучима (у вези неке ђевојке или жене, детаље сам заборавио, а нема кога сада да питам). Друга породица из Куча- насељена у Беране  им је исплатила имање.
 Биорски  Чоловићи и рожајски ( Бишево) мислим да нијесу род? Од ових из Бишева је Шемси паша Бишевац.

Izgleda im je samo ostalo ime, ako ih još ima onda vrlo malo, u Savin Boru ih nema i ako Lutovac piše da ih ima jednu 15 kuća, mislim da bihorski i rožajski Čolovići nijesu rodbinski vezani, jer nema nikakvo predanje a Čolović prezime od nadimka Čolo/Čolak (tur. za jednoruk; sakat, invalid u ruku; sakat u prst.) je ipak dosta često prezime.

Za Huremoviće nijesam znao to po "ženskoj liniji", ipak zanimljivo, do sada sam samo čuo to da su prezime dobili od ženskog imena Hurem(tur.).

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #3799 послато: Јун 08, 2017, 11:18:18 поподне »
Izgleda im je samo ostalo ime, ako ih još ima onda vrlo malo, u Savin Boru ih nema i ako Lutovac piše da ih ima jednu 15 kuća, mislim da bihorski i rožajski Čolovići nijesu rodbinski vezani, jer nema nikakvo predanje a Čolović prezime od nadimka Čolo/Čolak (tur. za jednoruk; sakat, invalid u ruku; sakat u prst.) je ipak dosta često prezime.

Za Huremoviće nijesam znao to po "ženskoj liniji", ipak zanimljivo, do sada sam samo čuo to da su prezime dobili od ženskog imena Hurem(tur.).
Сакат у руку је "Кљаст" или "Кљајо", а Чоло је од Чолав без косе или бркова.