Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Sergius]

Једино веће стариначко братство у Цуцама су Ивановићи који су се прибили уз Кривокапиће па се тако чак и представљају. Од њих је и братство Мила Ђукановића.

Дакле, Милови Ивановићи нису од Озринића Драгојевића?

[Nebo]

Дакле, Милови Ивановићи нису од Озринића Драгојевића?

Писали смо овде о томе:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1692.msg36133#msg36133

Требало би да је из Цуца, мало има дилеме јесу ли његови од старинаца Ивановића или досељених Звицера. Далеко извесније је ово прво.

[Синиша Јерковић]

Ракић, Ђурђевдан, Вариводе/Книн/Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних поклпања на 23 маркера, међутим интересантно је да ан 17 маркера има 1 маркер разлике са Дукићем из Лике. Ово поклапање је интересантно јер су у Вариводама живјели Дукићи који су славили Ђурђевдан као и Ракићи. Дукићи су у Вариводама пописани 1709, док Ракићи. Ракићи би могли бити огранак неке од старијих вариводских породица, можда Дукића. за ово треба потврде у другим изворима.

[Синиша Јерковић]

Бојчић, Мратиндан, Дубље, Мачва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема пуних поклпања на 23 маркера, а рекло би се ни на 17. Има ближих хаплотипова, али ништа толико блиско да би могла да се тврди сигурна веза. не показује блискост са осталим породицама Мратинштака I2-PH908, а којих има прилично.

За Бојчиће се каже да су досељени из херцеговине у 18. вијеку:

"Из Херцеговине: БОЈИЧИЋИ (Мрата, 35-3 к), и од њих ПЕТРОВИЋИ (8 к) и ДЕВИЋИ (1 к); доселио се Боја, а његов син је- по предању – учествовао у дубљанском боју."

У Херцеговини се помиње једна група породица из Корјенића код Требиња која је славила Мратиндан. Можда предстојеће истраживање Херцеговаца открије неку нову везу.

[Небојша]

Ракић, Ђурђевдан, Вариводе/Книн/Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних поклпања на 23 маркера, међутим интересантно је да ан 17 маркера има 1 маркер разлике са Дукићем из Лике. Ово поклапање је интересантно јер су у Вариводама живјели Дукићи који су славили Ђурђевдан као и Ракићи. Дукићи су у Вариводама пописани 1709, док Ракићи. Ракићи би могли бити огранак неке од старијих вариводских породица, можда Дукића. за ово треба потврде у другим изворима.

Битан податак и за крајишке Дукиће. Ово је на неки начин потврда да постоји веза између ових што славе Св. Стевана и Ђурђевдан.

Ови што славе Ђурђевдан су бројнији и било их је пуно у Северној Далмацији (поменуо је Синиша Вариводе). Занимљиво да у Северној Далмацији постоје Миљевићи и Добријевићи са истом славом, па се поставља питање да ли се код "Озгорастовића" јављају и Стевањдан и Ђурђевдан?

Погледаћу мало детаљније далматинске Ракиће и Дукиће.

[vojinenad]

Бојчић, Мратиндан, Дубље, Мачва

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема пуних поклпања на 23 маркера, а рекло би се ни на 17. Има ближих хаплотипова, али ништа толико блиско да би могла да се тврди сигурна веза. не показује блискост са осталим породицама Мратинштака I2-PH908, а којих има прилично.

За Бојчиће се каже да су досељени из херцеговине у 18. вијеку:

"Из Херцеговине: БОЈИЧИЋИ (Мрата, 35-3 к), и од њих ПЕТРОВИЋИ (8 к) и ДЕВИЋИ (1 к); доселио се Боја, а његов син је- по предању – учествовао у дубљанском боју."

У Херцеговини се помиње једна група породица из Корјенића код Требиња која је славила Мратиндан. Можда предстојеће истраживање Херцеговаца открије неку нову везу.

Знам ту породицу, и знам из њихове приче за то предање које каже да су доселили однекуд из Херцеговине, али колико се сећам, а причу сам слушао пре неких 35 год. па не могу са сигурношћу да пренесем, помињали су онако несигурно и Црну Гору. Вероватно су старији то знали, само је питање да ли је то пренето на млађи нараштај, и да ли они данас имају ближе и прецизније податке о томе. 

[Зрно]

Знам ту породицу, и знам из њихове приче за то предање које каже да су доселили однекуд из Херцеговине, али колико се сећам, а причу сам слушао пре неких 35 год. па не могу са сигурношћу да пренесем, помињали су онако несигурно и Црну Гору. Вероватно су старији то знали, само је питање да ли је то пренето на млађи нараштај, и да ли они данас имају ближе и прецизније податке о томе.

Бојчића Хрвата има у Кричкама и Ружићу код Дрниша и то су једина села у читавој Хрватској са тим презименом. Изгледа да су били неки племићи, пошто им је млетачки гувернер поклонио једну џамију у Дрнишу, да је преуреде у корисне сврхе.

[Небојша]

Битан податак и за крајишке Дукиће. Ово је на неки начин потврда да постоји веза између ових што славе Св. Стевана и Ђурђевдан.

Ови што славе Ђурђевдан су бројнији и било их је пуно у Северној Далмацији (поменуо је Синиша Вариводе). Занимљиво да у Северној Далмацији постоје Миљевићи и Добријевићи са истом славом, па се поставља питање да ли се код "Озгорастовића" јављају и Стевањдан и Ђурђевдан?

Погледаћу мало детаљније далматинске Ракиће и Дукиће.

Управо сад видех да Карановић помиње и Ракиће у оквиру Озгорастовића, односно у оквиру рода Миљевић-Роквић-Трнинић. Биће овде још компликација, осим што постоји више хаплогрупа у "племену", постоји и више крсних слава.

У сваком случају, потврђено је и генетски да су Дукићи и Ракићи део истог рода.

[Зрно]

Бојчића Хрвата има у Кричкама и Ружићу код Дрниша и то су једина села у читавој Хрватској са тим презименом. Изгледа да су били неки племићи, пошто им је млетачки гувернер поклонио једну џамију у Дрнишу, да је преуреде у корисне сврхе.

Има и народна песма о Алији Бојичићу из Кладуше.

[Синиша Јерковић]

Управо сад видех да Карановић помиње и Ракиће у оквиру Озгорастовића, односно у оквиру рода Миљевић-Роквић-Трнинић. Биће овде још компликација, осим што постоји више хаплогрупа у "племену", постоји и више крсних слава.

У сваком случају, потврђено је и генетски да су Дукићи и Ракићи део истог рода.

У Вариводама су, да ствар буде интересантнија, живјели Добријевићи и Ћосићи Стевањштаци, који су у попису тог мјеста забиљежени још 1709. године.

[Небојша]

Дукића је, осим у Вариводама, било и у Жагровићу, где има и Миљевића. Сеоба у Далмацију догодила се вероватно у 17. веку, из Босне.

Иначе је матица овог рода (Озгорастовићи) у Босни, негде у околини Герзова. И данас тамо има пуно Стефањштака. У питању су Бубњевићи и њихови сродници. Сеоба у западну Босну догодила се највероватније почетком 16. века, по доласку Турака у те крајеве.

Карановић порекло ове групе родова на неки начин доводи у везу са Мрњавчевићима. Нису усамљени на простроу Крајине у том смислу.

Главни окидач за ову Карановићеву причу је вероватно то што у околини Герзова постоји, или је постојао натпис, који датира у почетак 18. века: "ђак Лаза од села зовеми Герзово родом Вујашковић от племена Мрњавчића". Тај ђак Лаза је био син кнеза Вујашка Бубњевића из Герзова.

[Небојша]

У Вариводама су, да ствар буде интересантнија, живјели Добријевићи и Ћосићи Стевањштаци, који су у попису тог мјеста забиљежени још 1709. године.

Да, дефинитивно постоји нека веза. У том крају има и Миљевића и Добријевића и Ракића и Дукића. Славе Ђурђевдан и Стевањдан. Постаје све занимљивија ова прича око "Озгорастовића"

[Amicus]

Знам ту породицу, и знам из њихове приче за то предање које каже да су доселили однекуд из Херцеговине, али колико се сећам, а причу сам слушао пре неких 35 год. па не могу са сигурношћу да пренесем, помињали су онако несигурно и Црну Гору. Вероватно су старији то знали, само је питање да ли је то пренето на млађи нараштај, и да ли они данас имају ближе и прецизније податке о томе.

Ако затребају подаци из пописа из 1831. године, јавите, погледах и има Бојчића неколико породица.

[Jelic]

Сердар, католик, Свети Рок, Хрватска, хаплогрупа R1a

13   25   16   10   11-14   12   12   10   13   11   30   15   9-10   11   11   24   14   20   32   13-15-15-16   10   11   19-23   16   16   20   17   34-38   14   11   11   8   17-17   8   12   10   8   11   10   12   21-22   15   10   12   12   13   8   14   22   21   12   12   11   15   11   11   12   12   30   15   9   15   12   26   27   19   12   12   12   12   10   9   12   11   10   11   12   30   12   12   24   13   9   11   19   15   18   11   23   15   12   15   24   12   23   19   10   15   17   9   11   11

По свему судећи припадају "карпатско-далматинској" грани

Сердари су Хрвати из Лике. Помињу се под овим презименом, у месту Св. Рок, још на попису из 1712. године.

Сердаре помиње и Ј. Ердељановић (О пореклу Буњеваца):

"СЕРДАРЕВИЋИ / СЕРДАРИ – у Лици, од 1683.год.; католици у Медвиђој јужно од Обровца; католици у Кучићима код Омиша; православни родови Сердари (једн. Сердар) у западној Босни."


Видим да на FTNDA постоји неки E1b у околини Широког Бријега (Кочерин). За сада у пројекту нема пуно E1b у том крају, па ће бити занимљиво видети која је подграна у питању.

Овај хаплотип још није убачен у табелу?

[Црна Гуја]

Овај хаплотип још није убачен у табелу?

Промакао ми некако, убачен је сад у род Z280>Y2613 А04.

[Црна Гуја]

Миликић, Аранђеловдан, Лијева Ријека

Припада хаплогрупи Е-V13, роду Васојевића (PH1246). Нема потпуних поклапања, а најближи му је Здјелар са 1 разликом на 19 маркера, затим Ђукић (2/19), Вешовић (3/23) и Милићевић (4/23).

[Селаковић]

Нема ми га Гиле нешто на форуму данас.  Знају ли админи је ли слао Васиљевић из КГ узорак?

[Црна Гуја]

Вајагић, Аранђеловдан, Добросело, Бужим

Припада хаплогрупи Е-V13, грани Z16988. Има потпуно поклапање на 19 маркера са Антонићем, док се са осталима из рода Бјелопавлића углавном разликује на 4-6 маркера. Вајагић и Антонић су по свој прилици мало даљи род Бјелопавлићима, па ће ускоро бити издвојени у посебан род. Ова два блиска рода се могу разликовати пре свега по маркерима DYS456, DYS576 и DYS570, који код Бјелопавлића имају редом вредности 15, 17, 21, a код Вајагића и Антонића 16, 18, 23.

[Небојша]

Вајагић, Аранђеловдан, Добросело, Бужим

Припада хаплогрупи Е-V13, грани Z16988. Има потпуно поклапање на 19 маркера са Антонићем, док се са осталима из рода Бјелопавлића углавном разликује на 4-6 маркера. Вајагић и Антонић су по свој прилици мало даљи род Бјелопавлићима, па ће ускоро бити издвојени у посебан род. Ова два блиска рода се могу разликовати пре свега по маркерима DYS456, DYS576 и DYS570, који код Бјелопавлића имају редом вредности 15, 17, 21, a код Вајагића и Антонића 16, 18, 23.

Ово је сада већ потпуна забуна у оквиру крајишког рода Родић-Стојсављевић. Вајагићи би такође требало да су огранак Родића. Прилично разграната породица на простору Поуња. Било их је почетком 20. века 48 кућа у девет насеља.

Сада међу Родићима имамо:

- I2a Dinaric North
- J2b2-M241
- I1-P109
- E-V13

А питах јуче (као да сам знао) - која је следећа хг?

[Небојша]

После ових крајишких Васојевића, затим "Бјелопавлића", Крича, Дробњака, Пјешиваца и осталих, испоставиће се да су истраживачи попут Скарића, Карановића, Фортиса и осталих били поптуно у праву што се тиче миграција крајишких Срба са простора данашње ЦГ и Старе Херцеговине.

Постоје наравно и неке разлике у односу на генетску слику ЦГ/Херцеговине, али један добар део српског становништва Крајине (слободно могу рећи највећи) очигледно води порекло из тих јужних области.

Подсетићу да је још Јован Цвијић, истраживајући особине српског становништва Босанске Крајине, закључио да постоји велика сличност са становништвом црногорских племена и Лике, али и генерално са ерском групом:

"Због разноврсности земљишних облика и зато што нема средишне долине босанско је становништво врло различитих особина. Врло су изразите оне код становништва око Бања-Луке и у Босанској Крајини, које показују особиту сличност с ерским варијететом, нарочито са црногорским племенима и са Личанима."