Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Свака част Црна Гујо на предузећу.

У Пријепољу викинга као у Швеѕке!

Хвала Amicusе, слажем се, доминација Викинга у Полимљу (и Динараца наравно   ).

[Лепеничанин]

Чуди ме да такав "антропогеограф" какав је био Цвијић није оставио неко документовано сведочанство о свом пореклу, види се да је живео у доба национал-романтизма.

Помиње се да му је прадеда био неки Цвијо Спасојевић из Пиве, али прича о његовом директном досељењу у Лозницу 1813. не пије воде ако у то време у Лозници није било Срба. Деда му је био велики присталица кнеза Милоша, што можда указује да се овајдио од протеривања Турака из Лознице 1834. за шта је пре свега заслужан Коџа Милош. Биће да се деда тада и стационирао у Лозници.

[vojinenad]

Брашњовић, Никољдан, Звијезд, алтернативно презиме Брашњо, хаплогрупа I1-P109

Брашњи (Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи, Пољаци) у местима Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија.

„За Брашње се прича да су били на Косову, али кад су доцније Турци наишли на ове крајеве, они су им се без икакава отпора предали. Због тога, а и због неких других услуга, султан их је ослободио од данка и дао им и царску ираду на то. Наравно да се ово није задуго одржало; и Турци не само што су им наметнули данак, него су им и земљу преотели. Пре сто година неки Брашњо потопи натоварена коња некаква Турчина Курчевића из Бијелог Поља. Турчин затражи одштету од Брашња, а ови му место новаца дају тапије од земље, надајући се да ће Карађорђе ускоро освојити тај крај, те да се Турчин неће тим тапијама користити. Међутим нада им се не испуни и Турчин приграби у своје руке сву њихову земљу. За Брашње се прича да их је Св. Сава проклео, те се сада не могу дуже скрасити на једном мјесту. Тако, путујући Св. Сава, сврати код некаква Брашња на конак, ујутру кад је хтео полазити зачује петла где пева, па рекне да је то благословена птица. Продуживши пут даље, кад стигне на Савин Лакат, ту га сустигну Брашни, који су му раније подметнули петла, и рекну му да им је он украо ону „благословену птицу“. Св. Сава одговори да није и на њихово захтевање допусти да га претресу. Они петла нађу у торби, и стану га белити, а овај их на то прокуне.“

Извор:

Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје

Ја сам готово исту ову причу још као дете чуо од своје бабе која је иначе била родом из Грачанице код Плава, и према тој верзији народне легенде св. Сава их је проклео да се то место потопи, и тако је настало Плавско језеро.

[Nebo]

У Пријепољу викинга као у Швеѕке!

И, понављам, много њих пореклом из Куча.

[Ivan]

Зверкић, Србија, хаплогрупа G2a

DYS 390      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 389-1      DYS 392      DYS 389-2      DYS 458      DYS 437      DYS 448   
22   10   14   14   12   11   29   16   16   21

GATA H4   DYS 456   DYS 576   DYS 570   DYS 438   DYS 481   DYS 635   DYS 533   DYS 549   DYS 643
11   15   15   18   10   22   20   9   11   12

Господин Зверкић није уписао све маркере, али по свему судећи упада у род L497 (А01).

Извор: Ysearch

Специфично презиме. Нисам успео наћи нешто више о пореклу, па ако неко зна нека напише.

Ово је из Срспког презименика, Др Велимира Михајловића:

ЗВЕР- (<звер - Tier, animal) Примери од ове основе почивају на метафори која овај апелатив поистовећује са суровим, свирепим човеком.

- Звер: презиме забележено у околини Иванца, Чаковца, Гарешнице и Вировитице у Хрватској 1948. године; надимак у Лесковцу у Србији.
- Зверац: презиме које je 1855. године носио један од колара у Чачку; савремено презиме у Врњачкој Бањи у Србији. Уп. хидроним Зверачки поток у Раваничком властелинству у Србији 1380. године.
- Зверић: презиме у селу Батуси на Косову.
- Зверковић: околина Чазме у Хрватској 1948. године. Од личног имена *3верко, потврђеног у Хрватској у XII веку.
- Зверовић: Zverovich у Задру 1583. године. В. Звер.
- Зверотић: презиме залажено у селу Тамнику у Србији. Основа: непотврђени надимак *3верота.
- Звијер: у селу Симијово у Рогојевини код Билеће крајем XI века; савремено презиме у Гајдобри; у Умки крај Београда; у Ајвалији и Суводолу на Косову; у Хрватској само пет особа у Дубровнику 1948. године. В. Звер.
- Звијерац: у селу Бакинци у Србији крајем XIX века; у Хрватској 1948. године само један становник села Торчец код Копривнице. В. Зверац.
- Звир: презиме залажено код Кутине у Хрватској 1948. године. В. Звер.
- Звирац: савремено презиме у Бањалуци у Босни. В. Зверац.
- Звиротић: околина Славонског Брода 1948. године. В. Зверотић.
- Звировски: само седам особа код Новске и Славонског Брода 1948. године.
- Звирчић: презиме забележено у Бихаћу у Босни 1547. године. Основа: непотврђени надимак *3вирац.
- Звјер: само једна особа у селу Велики Прокоп код Гарешнице у Хрватској 1948. године. В. Звер.
- Звјерац: савремено презиме у Београду; у Хрватској само један становыик села Макрушице код Осијека. В. Зверац.
- Звјерковић: околина Дубровника 1948. године. В. Зверковић.

  Словенац Златко Звер бивши репрензентативац СФРЈ у Рагбију
Поздрав Небојша..😊

[Тимар]

Зверкић, Србија, хаплогрупа G2a

DYS 390      DYS 391      DYS 385a      DYS 385b      DYS 389-1      DYS 392      DYS 389-2      DYS 458      DYS 437      DYS 448   
22   10   14   14   12   11   29   16   16   21

GATA H4   DYS 456   DYS 576   DYS 570   DYS 438   DYS 481   DYS 635   DYS 533   DYS 549   DYS 643
11   15   15   18   10   22   20   9   11   12

Господин Зверкић није уписао све маркере, али по свему судећи упада у род L497 (А01).

Извор: Ysearch

Специфично презиме. Нисам успео наћи нешто више о пореклу, па ако неко зна нека напише.

Ово је из Срспког презименика, Др Велимира Михајловића:

ЗВЕР- (<звер - Tier, animal) Примери од ове основе почивају на метафори која овај апелатив поистовећује са суровим, свирепим човеком.

- Звер: презиме забележено у околини Иванца, Чаковца, Гарешнице и Вировитице у Хрватској 1948. године; надимак у Лесковцу у Србији.
- Зверац: презиме које je 1855. године носио један од колара у Чачку; савремено презиме у Врњачкој Бањи у Србији. Уп. хидроним Зверачки поток у Раваничком властелинству у Србији 1380. године.
- Зверић: презиме у селу Батуси на Косову.
- Зверковић: околина Чазме у Хрватској 1948. године. Од личног имена *3верко, потврђеног у Хрватској у XII веку.
- Зверовић: Zverovich у Задру 1583. године. В. Звер.
- Зверотић: презиме залажено у селу Тамнику у Србији. Основа: непотврђени надимак *3верота.
- Звијер: у селу Симијово у Рогојевини код Билеће крајем XI века; савремено презиме у Гајдобри; у Умки крај Београда; у Ајвалији и Суводолу на Косову; у Хрватској само пет особа у Дубровнику 1948. године. В. Звер.
- Звијерац: у селу Бакинци у Србији крајем XIX века; у Хрватској 1948. године само један становник села Торчец код Копривнице. В. Зверац.
- Звир: презиме залажено код Кутине у Хрватској 1948. године. В. Звер.
- Звирац: савремено презиме у Бањалуци у Босни. В. Зверац.
- Звиротић: околина Славонског Брода 1948. године. В. Зверотић.
- Звировски: само седам особа код Новске и Славонског Брода 1948. године.
- Звирчић: презиме забележено у Бихаћу у Босни 1547. године. Основа: непотврђени надимак *3вирац.
- Звјер: само једна особа у селу Велики Прокоп код Гарешнице у Хрватској 1948. године. В. Звер.
- Звјерац: савремено презиме у Београду; у Хрватској само један становыик села Макрушице код Осијека. В. Зверац.
- Звјерковић: околина Дубровника 1948. године. В. Зверковић.

И моја снајка дјевојачки презивала се Звер, из околине Пакраца је родом.

[Nebo]

Жена једног мог рођака је од фамилије Звијер тамо негде од Билеће.

[gillle]

Настављамо са тестиранима из истраживања САНУ:

Миловановић, Михољдан, Руњани, Лозница, раније Костајник, раније Радаљ, старо презиме Малешевић (?), хаплогрупа I1-Z58

Смештен је у род Б, где са тестираним Боћићем, Алексићем и Станићем има потпуно поклапање, са Боћићем на 17 маркера, са Алексићем на 15, а са Станићем на 10.

Почетком 20. века у Руњанима је било 2 куће Миловановића. Живели су у Конића мали. Славе Михољдан. Дошли су у првој половини 19. века из Костајника.

Почетком 20. века, у Костајнику је само род Малешевића славио Михољдан. Овом роду припадали су  Станковићи, Глигорићи, Јевићи, Јовановићи, Цвијићи, Јовићи и Тејићи. Дошли су из Радаља у другој половини 18. века.

Радаљ код Зворника је био рударско мјесто. Стари рударски родови су се иселили, па је могуће да су Миловановићи-Малешевићи управо од ових.

Извор:

Боривоје Милојевић, Рађевина и Јадар. Антропогеографска испитивања, стр. 699, 758-760.
Љубомир Павловић, Соколска нахија (стр. 499-501),

Композитор Јосиф Руњанин, познат по томе што је "углазбио" текст Антона Михановића "Лијепа наша", је из Руњана код Лознице. Међутим (увек има међутим кад се ради о нашим сусједима), Хрватски глазбени повијесничари су га прекрстили у ЈосиП те сада широм Хрватске многе музичке школе носе његово име Иначе, Руњанин је сахрањен у близини Новог Сада где на надгробној плочи лепо пише ЈосиФ...

[vidoje 013]

И моја снајка дјевојачки презивала се Звер, из околине Пакраца је родом.

 Презиме Зверотић постоји изворно у селу Вршево - Горњи Бихор, сада општина Петњица. На граници са атаром села Туцање,  у атару Туцања била је једна  ( или двије куће) Зверотића, што ми је лично познато.  Милисав Лутовац је   у студији "Бихор и Корита" записао: Зверотићи су поријеклом из Медуна. Примили су ислам  послије досељења". Доста их се иселио  у Македонију - Скопље, а вјероватно и у Турску...  Давно, као дијете слушао сам од једног старог Зверотића да су из Старе Црне Горе. Можда се његова кућа "прибила" уз ове који су поријеклом Кучи? Негдје сам читао, не могу да се сјетим, ђе има Зверотића православаца у Србији?

[Иван Вукићевић]

Садиковић, муслиман, Пријепоље, раније Павино Поље, раније Требаљево (Колашин), раније из Куча (?), хаплогрупа I1-P109

Судећи по месту порекла, генетским резултатима и предањем да су „од Куча“ Садиковићи су повезани са осталим родовима у околини Пријепоља који припадају овом роду.

Јово Медојевић у књизи "Муслимани у бјелопољском крају 1477-2002" спомиње да су Садиковићи који живе у неколико бјелопољских села пореклом "из Шаранаца из Кричка". С обзиром на резултат, пре ће бити да су Садиковићи из Пријепоља такође из Шаранаца него да су из Куча.
То наравно не искључује могућност да су нека друга I1-P109 братства из Пријепоља заиста досељена из Куча, али за ово братство чисто сумљам да има тачно предање.

[ВУЛИЋЕВИЋ (САВИЋ) З. ИГОР]

Бог ти помого, Вулићевићу!

Погледах вечерас мало детаљније твоје резултате и чини ми се да ова допуна носи одређену информацију која раније није била присутна. На почетку написао бих оно што сам можда и раније писао о твојим Вулићевићима, а што сам успио пронаћи у неколико студија.

Село Кијевчиће код Лепосавића, колико сам видио, насељено је новим српским становништвом тек након Балканских ратова 1912-1913. године. За Вулићевиће се каже да су досељени из Топлице (околина Куршумлије),а да су даљим поријеклом из села Бишева код Рожаја, те да су им сродни Бишевци поријеклом из тог мјеста. У самим Кијевчићима Вулићевићима су сродни Вукадиновићи. Све ове породице славе Мратиндан. Очигледно је да се ради о разгранатом роду чија је матица село Бишево код Рожаја и које се под разним презименима расељавало по новопазарском крају, Ибарском Колашину, Косову, Топлици, Ибру и Копаонику. Неки Бишевци код Новог Пазара су се и исламизовали.

Само село Бишево код Рожаја подијељено је на два дијела, један дио гдје живе Кучи муслимани и други дио назван Кулеса гдје живе Срби Кулизе, који славе Мратиндан, неспорно остатак Бишеваца који се нису иселили. Каже се да су Кулизе трпиле насиље (Куча муслимана свакако)и да је то био разлог њиховом исељавању. Могуће је да је још у Бишеву настало предање о томе да су и сами Бишевци Кулизе поријеклом из Куча. Ништа необично за тај дио Старе Србије. Једини начин опстанка за раштркано српско становништво послије Велике сеобе био је да се вјештачки прибија уз јака брдска или малисорска племена. Сличну ситуацију смо видјели и за Мараше из Мојстира који су говорили да су поријеклом од Васојевића. Сасвим је вјероватно да Бишевци Кулизе немају везе са Кучима.

У самом Бишеву је остала једна породица Кулиза са презименом Милићевић.

О самим Кулизама је написана читава студија која се може наћи на Пореклу. Теза аутора је да су Кулизе, остаци некадашњег католичког становништва средњовјековне Србије, које се постепено утапало у православно окружење, али којег то становништво није увијек у потпуности прихватало, већ је надимак Кулиза остао као назив за човјека притворног, којем се не може вјеровати, другачијег и сл. И крсна слава Кулиза Мратиндан (слично Михољдану) иде у прилог овој тези. Ради се о празницима чији се датуми поклпају са католичким календаром.

Досадашњи генетски резултати су показали да Кулизе нису један генетички род већ да их има разних хаплогрупа, што такође потврђује тезу да се ту радило о вјерски, а не генетички изолованој групи, која је сама по себи била разнородног поријекла.

Како год, Бишевци и њихови огранци који славе Мратиндан би могли сви заиста бити један род јер постоји предање и правци сеоба који то потврђују.

Тестирани Вулићевић је већ раније био одређен као I2a Динарик Југ, проширеним резултатима се то само потврдило. Међутим, резултати проширени на 111 маркера донијели су једну прилично интересантну везу, а то је веза са српском породицом Озимковић из Средње Босне. За Озимковиће у селу Малешићима код Вогошће (Сарајево) записано је да су стара породица, која је страдала од куге, да не знају одакле су дошли, и да им је старије презиме Милићевићи. Озимковићи славе Аврамијевдан, славу која је само једна од варијанти слављења Мратиндана ( о томе сам и раније писао, ради се о 13 дана календарске разлике, Аврамијевдан се слави 11. новембра, а Мратиндан 24. новембра).

Наиме, резултати Озимковића на 111 маркера су генетски најближи управо Вулићевићу. Разлика између Вулићевића и Озимковића на 111 маркера је 17 маркера, док је сљедећи најближи Озимковићу на 111 имају преко 21 маркер разлике. Генетска веза између Вулићевића и Озимковића свакако постоји, питање је само колико је стара. Видимо да обе породице имају најстарије презиме Милићевић и да славе славе које се могу свести на једну. Озимковић је тестиран као позитиван на грану Z16983+ Најједноставнији начин да се брзо провјери веза између Вулићевића и Озимковића био би тест Вулићевића на овај СНП Z16983+.

У случају ова два хаплотипа, има заиста доста подударности, али у генетици често се дешава да и код великих подударности резултати буду потпуно супротни. Зато ово остаје као занимљива прича коју треба још додатно провјерити.

Остаје да се види како су, када и гдје ови Милићевићи раздвојени и гдје је матица и да ли су заиста исти род.

Свака част на раду и труду ! Потрудићу се да дознам нешто ново , свако добро . . .

[Иван Вукићевић]

Имао сам ових дана врло интересантну преписку са администратором албанског ДНК пројекта захваљујући Руговцу који ме је повезао са њим.
За разлику од главне странице албанског ДНК пројекта, овде су доступни сви резултати по маркерима које су до сада прикупили:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1KSmZNQYh6MYkcLMBTQUT3vRseKd450hbbUvBs_j0CkU/edit#gid=0

Следеће тестиране би обавезно требало унети и на наш пројекат јер имају предање о српском пореклу:
Lelçaj/Лелчај (Клименти) - Е-V13 - по предању су пореклом из Шекулара
Licina/Личина (Беране) - R-BY611 - по предању су пореклом из Куча
Nikprelaj/Никпрељевић (Затријебач) - R-BY611 - по једном предању су пореклом Црнојевићи, а по другом из Црнојевића Ријеке, али у сваком случају и сам тестирани каже да су раније били Срби

С обзиром да је Селмановић из Тутина већ на пројекту, онда би и следећи тестирани могли да буду унети на пројекат иако немају предање да су Срби нити се данас тако осећају:
Agovic/Аговић (Беране) - R-BY611 - по предању су пореклом из Клименти
Muriqi/Мурић (Пећ) - R-BY611 - по предању су пореклом из Клименти, имају бројну родбину код Рожаја

Са овим резултатима је потврђено оно о чему је незванично било речи, а то је да су Аговићи, Личине и Мурићи сродни са старим Пиперима.
Оно што до сада нигде није спомињано је да Бањкани из Затријебача и Мараши из Зете имају потпуно поклапање на доступним маркерима.

[Синиша Јерковић]

Имао сам ових дана врло интересантну преписку са администратором албанског ДНК пројекта захваљујући Руговцу који ме је повезао са њим.
За разлику од главне странице албанског ДНК пројекта, овде су доступни сви резултати по маркерима које су до сада прикупили:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1KSmZNQYh6MYkcLMBTQUT3vRseKd450hbbUvBs_j0CkU/edit#gid=0

Следеће тестиране би обавезно требало унети и на наш пројекат јер имају предање о српском пореклу:
Lelçaj/Лелчај (Клименти) - Е-V13 - по предању су пореклом из Шекулара
Licina/Личина (Беране) - R-BY611 - по предању су пореклом из Куча
Nikprelaj/Никпрељевић (Затријебач) - R-BY611 - по једном предању су пореклом Црнојевићи, а по другом из Црнојевића Ријеке, али у сваком случају и сам тестирани каже да су раније били Срби

С обзиром да је Селмановић из Тутина већ на пројекту, онда би и следећи тестирани могли да буду унети на пројекат иако немају предање да су Срби нити се данас тако осећају:
Agovic/Аговић (Беране) - R-BY611 - по предању су пореклом из Клименти
Muriqi/Мурић (Пећ) - R-BY611 - по предању су пореклом из Клименти, имају бројну родбину код Рожаја

Са овим резултатима је потврђено оно о чему је незванично било речи, а то је да су Аговићи, Личине и Мурићи сродни са старим Пиперима.
Оно што до сада нигде није спомињано је да Бањкани из Затријебача и Мараши из Зете имају потпуно поклапање на доступним маркерима.

Ја бих рекао да је овај Лелчај прави Климента, а не само огранак поријеклом из Шекулара. Ово мислим због још неких података из необјављених извора.

Што се тиче R-BY611, очигледно је да постоји један јак род који се кретао из правца околине Скадарског језера, преко Пипера и Полимља на сјевер. Има их све три вјере, а о нацијама да и не говорим.

[vojinenad]

Ја бих рекао да је овај Лелчај прави Климента, а не само огранак поријеклом из Шекулара. Ово мислим због још неких података из необјављених извора.

Што се тиче R-BY611, очигледно је да постоји један јак род који се кретао из правца околине Скадарског језера, преко Пипера и Полимља на сјевер. Има их све три вјере, а о нацијама да и не говорим.

Искрено, и ја сумњам у то да су Лелчаји од тог довотка из Шекулара, барем када је у питању овај који је тестиран. Више сам склон да поверујем у то да међу Лелчајима постоји неки огранак који заиста има везе са Шекуларом, али овај Ј2 сумњам да је од тих. Једино ако се у наредном периоду не појави неко од "Шекуларца" да је Ј2, али сумњам у такав развој ситуације. Верујем да ту сигурно има нечег, чим предање Климената то помиње, али мислим да је права истина мало другачија.

[Синиша Јерковић]

Искрено, и ја сумњам у то да су Лелчаји од тог довотка из Шекулара, барем када је у питању овај који је тестиран. Више сам склон да поверујем у то да међу Лелчајима постоји неки огранак који заиста има везе са Шекуларом, али овај Ј2 сумњам да је од тих. Једино ако се у наредном периоду не појави неко од "Шекуларца" да је Ј2, али сумњам у такав развој ситуације. Верујем да ту сигурно има нечег, чим предање Климената то помиње, али мислим да је права истина мало другачија.

Лелчај је E-V13, а не Ј2. Да ли говоримо о истом Лелчају?

[OlovniCovek]

Што се тиче R-BY611, очигледно је да постоји један јак род који се кретао из правца околине Скадарског језера, преко Пипера и Полимља на сјевер. Има их све три вјере, а о нацијама да и не говорим.

Osecam, da ce se ispostaviti jednoga dana, da je taj rod u stvari u originalu cincarski.

[Лепеничанин]

Osecam, da ce se ispostaviti jednoga dana, da je taj rod u stvari u originalu cincarski.

Бог свети зна шта ће се једног дана испоставити. На теми на форуму о Цинцарима бавили смо се резултатима Цинцара, и установили да се само у насељу Андон Поци у Јужној Албанији јавља R1b хаплотип са комбинацијом 11-11 на маркеру 385. Нигде више се међу Цинцарима не јавља такав хаплотип.

[Mladen Lukic]

А да ли ови ,,Албанци,, имају поклапања са нашим трстираним, пошто имамо тестиране и Васојевиќе...?

[Mladen Lukic]

Још када буду стигли резултати тедтираних мојих земљака са Косова и Метохије биќе ту доста поклапања са ,,Албанцима,, ...Мислим да ќе бити доста поклапања јер сви знамо на који начин су ,,Шиптари,, постали и ко им се прикључивао...Само да се не дозволи превише чекања да не бих дошло до понављања тестирања и проблеме које сада имамо...Ако се направи неки контатк са људима из ,,Албанског,, ДНК Пројекта могло би се размишљати на тему неких заједничких тестирања, рецимо наш пријатељ АКСА има роќаке ,,Шиптаре,, а ја знам још пуно таквих случајева па бих уз помоќ њих могли да урадимо тестирања и установимо сродство...Али отом потом кад се заврши тестирање Старо Србијанаца па ќемо видети где смо и шта али ја типујем на хаплогрупу Е и И1 као доминантне у том истраживању...Поздрав

[...]

Да ли неко пробао утврдити или се можда већ зна где су ови Албанци испод R-BY611?
https://www.yfull.com/tree/R-Y10789/

Можда су Z2705/CTS883?