Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Radul]

Па на племство, наравно 
Ердељановић спомиње да је Лубурић записао предање да су се из некадашњег цуцког Башиног Села (које је после припало Озринићима) Радуловићи иселили у Пјешивце, а њихов огранак Бојанићи у Кривошије. По истом предању Радуловићи су од Војиновића са Косова, а у Башино Село су дошли преко чувеног Чарађа. С обзиром да су Радуловићи сродни Бајковићима из Цуца, у старту отпада бар једно од два предања о Орловићима и Војиновићима.
Једини прави Војиновићи у Црној Гору су вероватно Војиновићи из Херцег Новог, и евентуално Пуношевићи.

Бојанићи из Кривошија су сродници Радуловића. У Кривошије дошли 1711. године из БШ. Што се тиче Војиновића то предање је немогуће довести у питање нити потврдити. Једино је краљ Никола нама и усмено и писмено потврдио предање.

Друго, Радуловићи се из БШ селе у Кривошије постепено, прво кнез Золота, па екс сердар Милош, да би се задњи преселио харамбаша Симо 1758.

У Пјешивце 1758. долазе 3 Радуловића поп Рајич, те Дамјан и његов отац Радуле( брат Рајичев).
У Цетиње Перо и Раде;у Заврх тј. Никшић Тодор и 5 синова.

Што се тиче сродности са Бајковићима, предалеко смо 18/23.

[Иван Вукићевић]

Што се тиче Војиновића то предање је немогуће довести у питање нити потврдити. Једино је краљ Никола нама и усмено и писмено потврдио предање.

Испоставило се да краљ Никола није био у праву ни за своје сопствено порекло (својатао се са Церовићима), тако да његове потврде о пореклу других породица и нису баш неки аргумент. Али кад већ спомињемо писмене потврде, Војиновићи из Херцег-Новог имају потврду од Млетачке Републике из 1771. године да су од истоимене властеле на основу чега су добили титулу грофова. Чисто сумњам да би до тога дошло без детаљне провере у дубровачким архивама у којима је сигурно било доста документа везаних за њихове Војиновиће који су били у непосредном суседству Дубровачке Републике.

Што се тиче сродности са Бајковићима, предалеко смо 18/23.

Не бих био тако сигуран да су Радуловићи предалеко од Бајковића, на 23 маркера се разликујете на свега три брзомутирајућа маркера од којих је на два дошло до двоструке мутације. Нисте без разлога у истом роду на пројекту.

[Radul]

Испоставило се да краљ Никола није био у праву ни за своје сопствено порекло (својатао се са Церовићима), тако да његове потврде о пореклу других породица и нису баш неки аргумент. Али кад већ спомињемо писмене потврде, Војиновићи из Херцег-Новог имају потврду од Млетачке Републике из 1771. године да су од истоимене властеле на основу чега су добили титулу грофова. Чисто сумњам да би до тога дошло без детаљне провере у дубровачким архивама у којима је сигурно било доста документа везаних за њихове Војиновиће који су били у непосредном суседству Дубровачке Републике.
Не бих био тако сигуран да су Радуловићи предалеко од Бајковића, на 23 маркера се разликујете на свега три брзомутирајућа маркера од којих је на два дошло до двоструке мутације. Нисте без разлога у истом роду на пројекту.

Само да се оградим од писаног свједочанства јер то још нисам нашао; наводно и оно постоји, рекоше ми рођаци. За праве Војиновиће држим Вујовиће, они су били спахије то у старту нешто говори. Чини ми се да Вујовићи пишу да су ови из Новог њихов огранак.

Што се тиче Баковића много далеко преко 1000. година.

[Црна Гуја]

Изгледа да постоји (или ми се само чини) потпуно поклапање са Златановићем из Горње Студене код Беле Паланке.

Добро ти се чини, мени промаче Златановић.

[vojinenad]

Па на племство, наравно 
Ердељановић спомиње да је Лубурић записао предање да су се из некадашњег цуцког Башиног Села (које је после припало Озринићима) Радуловићи иселили у Пјешивце, а њихов огранак Бојанићи у Кривошије. По истом предању Радуловићи су од Војиновића са Косова, а у Башино Село су дошли преко чувеног Чарађа. С обзиром да су Радуловићи сродни Бајковићима из Цуца, у старту отпада бар једно од два предања о Орловићима и Војиновићима.
Једини прави Војиновићи у Црној Гору су вероватно Војиновићи из Херцег Новог, и евентуално Пуношевићи.

То са предањима од средњевековних Војиновића је толико замршено и тренутно још увек не потврђено да се не може још увек ништа рећи. Требаће још доста тестирања да се спроведе да би се можда дошло до неког закључка, а моје лично мишљење је да док се не буде урадила анализа костију из гробнице Војиновића у манастиру св. Никола у Прибојској Бањи нема могућности да се потврди било чије предање. Вујовићи из Љуботиња и Црмнице имају можда најснажније и најубедљивије предање да су од косовских Војиновића, а да ли је то заиста тачно ко зна, углавном испадоше Р1б.

[Селаковић]

Стиже ми резултат СНП теста. Селаковић из Сушице тј. ја сам Z17855+.  Молим издвајање из општег рода северних динараца, ако може

[...]

Стиже ми резултат СНП теста. Селаковић из Сушице тј. ја сам Z17855+.  Молим издвајање из општег рода северних динараца, ако може

Ускоро те очекујем код мене рођо 

[Синиша Јерковић]

Стиже ми резултат СНП теста. Селаковић из Сушице тј. ја сам Z17855+.  Молим издвајање из општег рода северних динараца, ако може

Повећава се Z17855+ род. Пребацићемо...

[mladjo]

Јовановић, Табанци, Зворник, РС - слава: Игњатијевдан, хаплогрупа I2a.

У Табанцима један род са Јовановићима чине: Лазићи и Симићи.

Маркери Јовановића: 13 24 16 11 14 15 11 13 13 13 11 30

У табели ”Српског ДНК пројекта” породица Ћустић која слави такође Игњатијевдан и припада хаплогрупи I2a, на 12 упоређених маркера са Јовановићем разликује се на два, по једну алелу.

Маркери Ћустића: 13 24 15 11 14 15 11 13 13 12 11 30

[Nebo]

Јовановић, Табанци, Зворник, РС - слава: Игњатијевдан, хаплогрупа I2a.

У табели ”Српског ДНК пројекта” породица Ћустић која слави такође Игњатијевдан и припада хаплогрупи I2a, на 12 упоређених маркера са Јовановићем разликује се на два, по једну алелу.

Малешевци?

[mladjo]

Малешевци?

По слави би требали бити, питање је свакако која је стожерна хаплогрупа, G2a или I2a или нека трећа.
До данас у табели ”Српског ДНК пројекта”, имамо 2 тестирана из хаплогрупе G2a и 2 тестирана из хаплогрупе I2a.
Ако се не варам на форуму је отворена тема на којој се говори о хипотези да би Малешевци могли бити припадници хаплогрупе G2a.

[Nebo]

Као и већина ЦГ и херцеговачких племена, верујем да су и Малешевци хетерогени по пореклу. Питање је само која ХГ је стожерна, што кажеш.
(волим ту лепу словенску реч - стожер; нажалост, она данас код неупућених наших људи углавном изазива реакцију да је у питању хрватска реч, због неких усташких чинова из Другог рата...)

Ево, да избацим своја размишљања - Малешевци су у основи динарик племе које је упило у себе неке староседелачке Г2а родове.

[mladjo]

Као и већина ЦГ и херцеговачких племена, верујем да су и Малешевци хетерогени по пореклу. Питање је само која ХГ је стожерна, што кажеш.
(волим ту лепу словенску реч - стожер; нажалост, она данас код неупућених наших људи углавном изазива реакцију да је у питању хрватска реч, због неких усташких чинова из Другог рата...)

Ево, да избацим своја размишљања - Малешевци су у основи динарик племе које је упило у себе неке староседелачке Г2а родове.

Мислим такође да су шаролики и да нису искључиво једно братство, једна хаплогрупа...не преостаје ништа друго него да се тестира одређени број породица и да се покуша доћи до одређеног закључка.

[Сремац]

Јовановић, Табанци, Зворник, РС - слава: Игњатијевдан, хаплогрупа I2a.

У Табанцима један род са Јовановићима чине: Лазићи и Симићи.

Маркери Јовановића: 13 24 16 11 14 15 11 13 13 13 11 30

У табели ”Српског ДНК пројекта” породица Ћустић која слави такође Игњатијевдан и припада хаплогрупи I2a, на 12 упоређених маркера са Јовановићем разликује се на два, по једну алелу.

Маркери Ћустића: 13 24 15 11 14 15 11 13 13 12 11 30

Поздрав Млађо,
комшија из Табанаца се и са мном поклапа  10/10 на упоредивим маркерима. Не мора и вероватно не значи много, али чисто да приметим због добросуседских односа

[mladjo]

Поздрав Млађо,
комшија из Табанаца се и са мном поклапа  10/10 на упоредивим маркерима. Не мора и вероватно не значи много, али чисто да приметим због добросуседских односа

Здраво Сремац,
Јовановић има заиста подоста поклапања или ”блиских” на 12 маркера...ствари ће бити јасније када се његов хаплотип буде проширио на 37.

У сваком случају и ја навијам за добросусједске односе. 

[Пеца]

Јовановић, Табанци, Зворник, РС - слава: Игњатијевдан, хаплогрупа I2a.

У Табанцима један род са Јовановићима чине: Лазићи и Симићи.

Маркери Јовановића: 13 24 16 11 14 15 11 13 13 13 11 30

У табели ”Српског ДНК пројекта” породица Ћустић која слави такође Игњатијевдан и припада хаплогрупи I2a, на 12 упоређених маркера са Јовановићем разликује се на два, по једну алелу.

Маркери Ћустића: 13 24 15 11 14 15 11 13 13 12 11 30

Ја имам поклапање са овим Јовановићем 12/12. Чини ми се да ми је јутрос дошла порука од ФТДНА за ово поклапање. Зна ли ико је ли рађено тестирање више од 12 маркера?

[Синиша Јерковић]

Ја имам поклапање са овим Јовановићем 12/12. Чини ми се да ми је јутрос дошла порука од ФТДНА за ово поклапање. Зна ли ико је ли рађено тестирање више од 12 маркера?

Јовановића је јуче поставио Млађо, није рађено више од 12 маркера, али како сам чуо у плану је проширење.

[Црна Гуја]

Настављамо са тестиранима из истраживања САНУ:

Миловановић, Михољдан, Руњани, Лозница, раније Костајник, раније Радаљ, старо презиме Малешевић (?), хаплогрупа I1-Z58

Смештен је у род Б, где са тестираним Боћићем, Алексићем и Станићем има потпуно поклапање, са Боћићем на 17 маркера, са Алексићем на 15, а са Станићем на 10.

Почетком 20. века у Руњанима је било 2 куће Миловановића. Живели су у Конића мали. Славе Михољдан. Дошли су у првој половини 19. века из Костајника.

Почетком 20. века, у Костајнику је само род Малешевића славио Михољдан. Овом роду припадали су  Станковићи, Глигорићи, Јевићи, Јовановићи, Цвијићи, Јовићи и Тејићи. Дошли су из Радаља у другој половини 18. века.

Радаљ код Зворника је био рударско мјесто. Стари рударски родови су се иселили, па је могуће да су Миловановићи-Малешевићи управо од ових.

Извор:

Боривоје Милојевић, Рађевина и Јадар. Антропогеографска испитивања, стр. 699, 758-760.
Љубомир Павловић, Соколска нахија (стр. 499-501),

[Црна Гуја]

Љуштановић, Мратиндан, Пријепоље, раније околина Даниловграда (?), старо презиме Симићевић, хаплогрупа I1-Z58

Као и горепоменути Миловановић припада роду Б, са свима из рода се разликује само на маркеру DYS385b, Љуштановић ту има вредност 16 док сви остали имају 14. Немам никаквих детаљнијих података о пореклу Љуштановића.

[aleksandar I]

Миловановић, Михољдан, Руњани, Лозница, раније Костајник, раније Радаљ, старо презиме Малешевић (?), хаплогрупа I1-Z58

 Овом роду припадали су  Станковићи, Глигорићи, Јевићи, Јовановићи, Цвијићи, Јовићи и Тејићи

Радаљ код Зворника је био рударско мјесто. Стари рударски родови су се иселили, па је могуће да су Миловановићи-Малешевићи управо од ових.

Да ли то сазнашмо HG Јосифа Руњанина (Радо Србин иде у војнике/ "Лијепа наша") и Јована Цвијића?

Радаљ (бања) територијално припада Општини Мали Зворник.