Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Милош]

У самом Бишеву је остала једна породица Кулиза са презименом Милићевић.




Тестирани Вулићевић је већ раније био одређен као I2a Динарик Југ, проширеним резултатима се то само потврдило. Међутим, резултати проширени на 111 маркера донијели су једну прилично интересантну везу, а то је веза са српском породицом Озимковић из Средње Босне. За Озимковиће у селу Малешићима код Вогошће (Сарајево) записано је да су стара породица, која је страдала од куге, да не знају одакле су дошли, и да им је старије презиме Милићевићи. Озимковићи славе Аврамијевдан, славу која је само једна од варијанти слављења Мратиндана ( о томе сам и раније писао, ради се о 13 дана календарске разлике, Аврамијевдан се слави 11. новембра, а Мратиндан 24. новембра).

Наиме, резултати Озимковића на 111 маркера су генетски најближи управо Вулићевићу. Разлика између Вулићевића и Озимковића на 111 маркера је 17 маркера, док је сљедећи најближи Озимковићу на 111 имају преко 21 маркер разлике. Генетска веза између Вулићевића и Озимковића свакако постоји, питање је само колико је стара. Видимо да обе породице имају најстарије презиме Милићевић и да славе славе које се могу свести на једну. Озимковић је тестиран као позитиван на грану Z16983+ Најједноставнији начин да се брзо провјери веза између Вулићевића и Озимковића био би тест Вулићевића на овај СНП Z16983+.

У случају ова два хаплотипа, има заиста доста подударности, али у генетици често се дешава да и код великих подударности резултати буду потпуно супротни. Зато ово остаје као занимљива прича коју треба још додатно провјерити.

Остаје да се види како су, када и гдје ови Милићевићи раздвојени и гдје је матица и да ли су заиста исти род.

Eвo и ja дa дoдaм...Paдocлaв Пaвлoвић у cтудиjи "Кoпaoник" нa 209. cтpaни, a вeзaнo зa ceлo Киjeвчићe кaжe дocлoвцe:

Бишeвци/Вулићeвићи и Вукaдинoвићи (4 кућe,  Cв. кpaљ Cтeфaн Дeчaнcки. Mpaтиндaн), oд Mилићeвићa из Бишeвa у Poжajу.

[Милош]

Тестирани Вулићевић је већ раније био одређен као I2a Динарик Југ, проширеним резултатима се то само потврдило. Међутим, резултати проширени на 111 маркера донијели су једну прилично интересантну везу, а то је веза са српском породицом Озимковић из Средње Босне. За Озимковиће у селу Малешићима код Вогошће (Сарајево) записано је да су стара породица, која је страдала од куге, да не знају одакле су дошли, и да им је старије презиме Милићевићи. Озимковићи славе Аврамијевдан, славу која је само једна од варијанти слављења Мратиндана ( о томе сам и раније писао, ради се о 13 дана календарске разлике, Аврамијевдан се слави 11. новембра, а Мратиндан 24. новембра).

Зaнимљивo je дa у близини Maлeшићa пocтojи и ceлo Coвpлe. Кao штo ce знa Coвpлићи (Mpaтиндaн) cу иcтo Кулизe.

[Црна Гуја]

Један резултат који није из истраживања САНУ:

Бојанић, Никољдан, Трнавци код Рудог, хаплогрупа G2а-L497

Бојанић припада код нас најбројнијем роду L497 А01, има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Тестирани је активан на форуму, па бих га молио да напише више детаља о свом пореклу.

[Atlantische]

Један резултат који није из истраживања САНУ:

Бојанић, Никољдан, Трнавци код Рудог, хаплогрупа G2а-L497

Бојанић припада код нас најбројнијем роду L497 А01, има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Тестирани је активан на форуму, па бих га молио да напише више детаља о свом пореклу.

Колико сам слушао приче од старијих рођака, увек се потенцирало неко нејасно порекло ''из Црне Горе''.
По интернету постоји пар варијанти порекла презимена Бојанић. Једна је о пореклу из премена Кривошија и сродности са Самарџићима.
Такође постоји и теорија о пореклу из Орловића.  Такође постоји теорија о пореклу из Љешанске нахије. Те теорије никада нису ''пиле'' воду, просто због распострањености презимена и различитих слава међу Бојанићима.
Оно што сам ја успео документовати о мојој породици јесте да се спомиње на попису из 1882. и да припада парохији у Штрпцима (месту поред Трнаваца код Рудог).

[Nebo]

По интернету постоји пар варијанти порекла презимена Бојанић. Једна је о пореклу из племена Кривошија и сродности са Самарџићима.
Такође постоји и теорија о пореклу из Орловића. 

Ови Бојанићи славе Јовањ-дан. Накићеновић пише да су староседеоци у Кривошијама. По другој варијанти, они су огранак орловићких Самарџића.

[Atlantische]

Ови Бојанићи славе Јовањ-дан. Накићеновић пише да су староседеоци у Кривошијама. По другој варијанти, они су огранак орловићких Самарџића.

Да, управо ме је то навело да је мало вероватно да смо у сродству.

[Синиша Јерковић]

Зaнимљивo je дa у близини Maлeшићa пocтojи и ceлo Coвpлe. Кao штo ce знa Coвpлићи (Mpaтиндaн) cу иcтo Кулизe.

Да, такође занимљива подударност.

Да су на то подручје , околина Сарајева долазиле породице директно из дијелова данашње сјеверне Црне Горе показују и примјери других породица.

Рецимо, за породицу Сантрач која слави не тако честу славу Пантелиндан се каже да је доселила из Колашина. У Црној Гори нема Сантрача, али чини ми се да на сјеверу Црне Горе постоји једна група родова која слави Пантелиндан. Сантрачи су интересантни и због чињенице да су они доселили у околину Сарајева прилично давно, јер су на подручју Кремеша Вогошћа већ изумрли. Остали су неки њихови огранци (Љубичићи).

Да су Сантрачи старији насељеници показује и њихова присутност у Бјелајском Пољу у Босанској Крајини са истом славом Пантелинданом. Тамо су они једна од најстаријих породица, али она породица која није учествоавала у сеобама у Лику и Далмацију, што заправо показује да су Сантрачи досељени у Бјелајско Поље кад је већина претходних становника око 1692. године отишла за Сјеверну Далмацију. Сантрачи су дакле на подручје Бјелајског поља могли доћи почетком почетком 18. вијека, а на подручје Сарајева и нешто раније, можда крајем 17. вијека.

Зашто пишем ово за Сантраче. Из разлога што то показује и путању како су и кад и преци Озимковића-Милићевића могли доћи из Црне Горе у исто подручје. Не мора да буде тако, али остаје као могућност.

Иначе за ове Сантраче сам се између осталог расписао, јер ми је једна прабаба Сантрач.

[Лепеничанин]

У попису Босне из 1910. нађох само Трнавце код Бијелог Брда са 104 српска становника.

Сад се на интернету, на википедији, могу наћи неки "Трнавци" и други "Трнавци код Рудог". Има ли више таквих села?

Од до сада тестираних, географски су Бојанићима иоле близу само они Аврамијевци из Читлука код Љубовије, из засеока Бабино. Пошто они изгледа нису оригинални Аврамијевци, могуће да су славу променили,а да потичу из Горњег Подриња. Ово износим само као претпоставку.

[Atlantische]

У попису Босне из 1910. нађох само Трнавце код Бијелог Брда са 104 српска становника.

Сад се на интернету, на википедији, могу наћи неки "Трнавци" и други "Трнавци код Рудог". Има ли више таквих села?

Од до сада тестираних, географски су Бојанићима иоле близу само они Аврамијевци из Читлука код Љубовије, из засеока Бабино. Пошто они изгледа нису оригинални Аврамијевци, могуће да су славу променили,а да потичу из Горњег Подриња. Ово износим само као претпоставку.

Да, ти Трнавци стварају забуну. О њима се пише у књизи попа Стјепе Трифковића – Вишеградски Стари Влах из 1902 https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEZXJOR1hBNnFkT0U/edit, то је и мени било стварало забуну када сам управо спомињао ову књигу пре неких пола године на форуму и питао се зашто се не спомињу ''моји'' Трнаваци у њој.
О овоме се ради. Трнавци одакле сам ја пореклом се званично зову ''Трнавци код Рудог'', а постоје и ''Трнавци'' на североистоку општине које си ти нашао на википедији и који се спомињу у оној књизи. 

[Лепеничанин]

Хвала за објашњење. Кад већ гњавим, шта значи у том попису из 1910. назив "Ново Рудо"? Јел Старо Рудо одмах поред тог новог или је било негде другде?

[Atlantische]

Хвала за објашњење. Кад већ гњавим, шта значи у том попису из 1910. назив "Ново Рудо"? Јел Старо Рудо одмах поред тог новог или је било негде другде?

Старо Рудо се налази на левој обали Лима и основано је цитирам ''1555. године, на основу Вакуфнаме Мустафе паше Соколовића, блиског сродника, надалеко чувенијег и познатијег везира Османског царства Мехмед паше Соколовића, који такође потиче из овог краја, села по имену Соколовићи. Овај ктитор је Лим премостио ћупријом са пет окана, а затим је дао да се изгради неколико објеката, који су у то вријеме обично пратили изградњу насеља. Изграђена је чаршија са занатским радњама и продавницама.''
Старо Рудо је данас познато као ''Рудо'', то је скоро па једна целина.

[Jelic]

Један резултат који није из истраживања САНУ:

Бојанић, Никољдан, Трнавци код Рудог, хаплогрупа G2а-L497

Бојанић припада код нас најбројнијем роду L497 А01, има доста блиских поклапања али ниједно потпуно. Тестирани је активан на форуму, па бих га молио да напише више детаља о свом пореклу.

Изгледа да постоји (или ми се само чини) потпуно поклапање са Златановићем из Горње Студене код Беле Паланке.

[Иван Вукићевић]

Ови Бојанићи славе Јовањ-дан. Накићеновић пише да су староседеоци у Кривошијама. По другој варијанти, они су огранак орловићких Самарџића.

Бојанићи из Кривошија су по устаљеном предању пореклом Војиновићи, док су им Радуловићи из Пјешиваца најближи рођаци. У сваком случају, требало би да су J2a, тако да су Бојовићи код Рудог вероватно од неких других Бојовића из Црне Горе.

[Иван Вукићевић]

Бојовићи код Рудог

Бојанићи, грешка у куцању...

[Nebo]

Бојанићи из Кривошија су по устаљеном предању пореклом Војиновићи, док су им Радуловићи из Пјешиваца најближи рођаци. У сваком случају, требало би да су J2a, тако да су Бојовићи код Рудог вероватно од неких других Бојовића из Црне Горе.

За сродство Бојанића и Радуловића сам и ја чуо.
Него, на које Војиновиће мислиш?

[vojinenad]

у суштини, не знам ни ја подробније податке. Тестирани су сами попуњавали упитнике. Чим је стављено ? поред Морача, вјероватно ни сам тестирани није сигуран да ли је тачно или није.

Постоји забележено предање о томе да се сво становништво села Дубоко раселило након велике поплаве која је задесила ово село јер се након обилних киша које су трајале дуг период, услед чега су река Мртвица и оклни потоци довукли велики нанос дрвља, муља и разног наноса, што је запушило подземни ток реке и акумулирало огромну количину воде у Капетановом језеру које се услед тога излило и потпуно уништило домове и све друго у селу. Сво становништво се након тога иселило, а тек након неколико година Турци су га поново населили чипчијама. Тада су Вуковићи са Лијешња преселили у Дубоко, као и Трипко Гуриш, предак Гурешића из Затона и Карађорђевића, након њих Драшковићи, Минићи и др. Једно од тих стариначких родова које је напустило село Дубоко били су између осталих и Возајићи, за које се каже да су одселили у Срем. Било је више тих родова који су очигледно спадали у стариначке, па није искључено да је међу њима било и Ј2б1-М205 односно да су ти Радовићи из те приче. Ово наравно долази у обзир као могућа варијанта само ако је тај податак (Морача?) део њиховог предања, макар и избледелог, али не и ако је то само његова претпоставка јер је сигурно чуо за постојање овог назива села у овој области. Али онда би било логично да је навео (Ровца?) пошто се ово село данас налази у оквирима племена Ровца. Зато ме тај податак и помињање села Дубоко и назива Морача, наводи на помисао да би овде можда могло да се ради баш о овом селу које се у то време када се становништво из њега раселило заиста и припадало Морачи, што су они могли понети са собом и преносити са колена на колено, све док после неког времена није избледело из њиховог памћења па се сада помиње са несигурношћу. У сваком случају, добро би дошло да тестирани каже нешто о томе.

[Полић]

Ови Бојанићи славе Јовањ-дан. Накићеновић пише да су староседеоци у Кривошијама. По другој варијанти, они су огранак орловићких Самарџића.

Рече ми један Орловићки Самарџић из Кривошија, да су они род њима по женској линији, а не огранак.

[Небојша]

Поводом најновијег резултата нашег Бојанића, ево мапе родова G2a (род P303>L497 A01)



До сада се ова хаплогрупа није појављивала код Срба из БиХ/РС, али је свакако треба очекивати и тамо, ако ништа онда због потенцијалних Малешеваца.

Чини се да је ова група код нас присутна на једном ширем подручју. Има је југу Србије, у околини Александровца се јавља у више села која се налезе једно до другог, па је очито да се ради о неком већем роду у том крају (који се временом разродио). Приметно је да постоји и на крајишком западу (Горски Котар, Огулин, итд.)

У околини Љубовије се налазе добро познати Аврмаијевштаци. Посебно су занимљиви ови из ЦГ приморја. Ако узмемо да су и Малешевци делом припадали овој хаплогрупи, онда то значи да је у случају овог "рода" било више матица, што би аутоматски значило и нешто већу старост.

[Иван Вукићевић]

За сродство Бојанића и Радуловића сам и ја чуо.
Него, на које Војиновиће мислиш?

Па на племство, наравно 
Ердељановић спомиње да је Лубурић записао предање да су се из некадашњег цуцког Башиног Села (које је после припало Озринићима) Радуловићи иселили у Пјешивце, а њихов огранак Бојанићи у Кривошије. По истом предању Радуловићи су од Војиновића са Косова, а у Башино Село су дошли преко чувеног Чарађа. С обзиром да су Радуловићи сродни Бајковићима из Цуца, у старту отпада бар једно од два предања о Орловићима и Војиновићима.
Једини прави Војиновићи у Црној Гору су вероватно Војиновићи из Херцег Новог, и евентуално Пуношевићи.

[Nebo]

Па на племство, наравно 

Једини прави Војиновићи у Црној Гору су вероватно Војиновићи из Херцег Новог, и евентуално Пуношевићи.

Их, оно мало средњевековних Војиновића су прави расадник братстава и хаплогрупа широм Црне Горе...