Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Кековац]

Ковачић (Ковач), Митровдан, Литија

Припада хаплогрупи I1, док се дубља подграна не може утврдити, пре свега због необично високе вредности на маркеру Y-GATA-H4=21, која се до сада није појављивала на пројекту, а нисам је пронашао ни у иностраним базама. У сваком случају веома је необична вредност 21 због тога што су уобичајене вредности на овом маркеру 10 или 11, а при томе се ради о споромутирајућем маркеру. Ако изузмемо овај маркер најближи је грани I1-P109>Y4045. Саветујем Ковачићу WGS или BigY-700 тест за даље тестирање како би прецизније утврдио своју хаплогрупу.

Кандидат се презива Ковачић и његова породица живи у Костолцу од око 1900. године када се његов чукундеда Јернеј Ковач доселио из Литије у Словенији. Том приликом је промењено презиме из Ковач у Ковачић.

Тако је у извештају лабораторије, али заиста не делује реално. Контактираћемо лабораторију да видимо да ли може да се провери.

Из лабораторије су потврдили да се десила грешака. Права вредност је Y-GATA-H4=10. Ковачића сам пребацио на грану I1-P109>Y4045.

[ЖељкоС]

Из лабораторије су потврдили да се десила грешака. Права вредност је Y-GATA-H4=10. Ковачића сам пребацио на грану I1-P109>Y4045.

Може ли неко појашњење ситуације?

[Ojler]

Може ли неко појашњење ситуације?

Нема шта више да се појасни, све је речено. Направили су грешку код уписивања резултата у извештај, ми смо је приметили и реаговали, а они је исправили и послали кориговани извештај.

[ВелиборЛазић13]

Бенцун, Свети Симеон Богопримац, Горњи Лучани/Какањ

Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани Y134585.

Хаплотип тестираног Бенцуна има чак десет немодалних вриједности, од којих двије снижене за по два – DYS19=14 и DYS576=16.

С обзиром на прилично немодалан хаплотип сасвим је јасно да потпуних поклапања нема, па је у потрази за ближим сродницима потребно обратити пажњу на карактеристичне вриједности маркера, исту крсну славу и географску близину.

Узевши све то у обзир, можемо као ближе резултате поменути Стојановића из Блатнице код Теслића, Милетића из околине Оџака, Борића из Бање Врућице код Теслића и Трифковића из околине Грачанице. Сви именовани такође славе Светог Симеона Богопримца, а са Бенцуном дијеле неке од карактеристичних вриједности и потичу са ширег простора долине ријеке Босне и њених притока.
Какањ и околина нису обрађени у етнографској литератури, бар колико сам ја успио да утврдим, док се у Шематизму митрополије дабро-босанске за 1882. Бенцуни са славом Свети Симеон Богопримац помињу у бар двије парохије са ширег подручја Зенице. Интересантно је примјетити и да поред њих у околини Зенице тада има Бенцуна са славом Митровдан, који су, чини се, сродни Бенцунима из околине Купреса, са истом славом. Од тих Бенцуна за сада нема тестираних.

Сам тестирани је навео предање о могућем досељењу из околине Задра. Премда је предање необично, те је већ и сада очигледно да Бенцуни припадају једном ширем средњобосанском роду, већ и због неуобичајеног презимена није могуће ни у потпуности одбацити то предање.

Свакако би било од користи да се дође и до превода пописа из 1850/51. године за околину Какња. Мислим да је Емир Демир и урадио превод, али сам имао прилику да видим само неке фрагменте.

Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или за почетак директни на Y134585 код YSEQ-a.

[Милош]

Недић, Ђурђевдан, Мајдан, Г. Милановац

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS385=14-16, DYS439=12, DYS458=18, DYS456=16, DYS576=19, DYS570=19. Две главне карактеристике попут DYS385=14-16 и DYS456=16, као и свеца, дели са Нешићем из Јеловика. Иако имају 5 разлике на упоредива 23 маркера, постоји добра шанса да су блиски.

Нешић, Ђурђиц, Јеловик, Владимирци

У литератири се за Недиће наводи: "Недићи. Оца Вићентија (презовао се Недић) довела је мајка пре 70 година из Теочина, када се удала (опет) у Недиће."

У Теочину има Недића и за њих се у литератури наводи следеће: "Недићи, славе Ђурђевдан. Дошли су још за турског времена из Црне Горе, неки кажу из Босне. Доселио се предак Сава, који је имао девет синова. Један от тих синова служио је код Господара Јована."

https://www.poreklo.rs/2015/01/10/poreklo-prezimena-selo-majdan-gornji-milanovac/?script=cir

https://www.poreklo.rs/2014/12/15/poreklo-prezimena-sela-teocin-gornji-milanovac/?script=cir

Препорука за неки напреднији тест попут WGS-a или BigY-a.

Срећна Нова!

[Глигорија]

Даниловић, Ђурђевдан, Враниште, Гора

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480. Може се рећи да има модалан хаплотип, јер му је једина ређа вредност на 576 који је један од најбрже мутирајућих маркера код ове гране.

Иако породица потиче из данас муслиманског горанског села, њихова прича је нешто специфичнија. Деда тестираног је рођен 1901. у Враништу, а 1918. године пресељава у Крагујевац у којем прелази (враћа се) на православље и узима Ђурђевдан као крсну славу, који Горанци веома поштују и празнују као свој народни празник. Презиме узимају по прадеди Данијелу, што би могло значити да су на ислам прешли тек крајем 19. века, с обзиром да је у селу последња позната хришћанка умрла почетком 20. века

Литература у Враништу наводи неколико родова који се угрубо могу поделити на староседеоце, досељенике од Елбасана и оне досељене оближњим сељакањима. Због у међувремену изгубљене везе са рођацима тестираном Даниловићу није познато којем од родова би могла припадати његова породица.

Мало шта се гледе генетике може рећи у овом тренутку. Не искључиво из разлога модалног хаплотипа, већ и због тога што је Даниловић географски донекле усамљен у односу на остатак познатих Y128480 хаплотипова. Можда би могла да постоји веза са 23andMe тестираним Арнаутом из оближњег Кукеша потврђеним као L42+, али је без његових маркера све у домену претпоставке. Даниловић је иначе први Y128480 са подручја Шаре и Метохије, па не треба искључити ни могућност да представља стариначки хаплотип који би био повезница са тестиранима из других подручја.

Свакако препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

По аустроугарском попису Враништа из 1918г нема имена Даниал, али зато у Враништу постоји презиме Даниал тако да је Даниловић вероватно од њих.

[Глигорија]

Br. Ime Prezime Srodstvo God Pol Braĉno stanje  Prisustvo

 
1. Ismail Danial domaćin 44 m oţenjen poljoprivreda prisutan
2. Salja Danial supruga 36 ţ udata nepoznato prisutna
3. Sefidin Danal sin 8 m neoţenjen nepoznato prisutan
4. Mehira Danal ćerka 12 ţ neudata nepoznato prisutna
5. Imka Danal ćerka 9 ţ neudata nepoznato prisutna
6. Hava Danal ćerka 10 ţ neudata nepoznato prisutna
7. Ramadan Danal sin 3 m neoženjen nepoznato prisutan
528. Osman Danial domaćin 48 m oţenjen nepoznato odsutan
529. Behija Danial supruga 42 ţ udata nepoznato prisutna
530. Muhamed Danial sin 15 m neoţenjen nepoznato prisutan
531. Imila Danial ćerka 13 ţ neudata nepoznato prisutna
532. Azam Danial sin 11 m neoţenjen nepoznato prisutan
533. Hatmana Danial ćerka 8 ţ neudata nepoznato prisutna
534. Hamid Danial domaćin 18 m udovac poslastiĉar prisutan
535. Đulja Danial roditelj 37 ţ udovica nepoznato prisutna
536. Aiša Danial sestra 16 ţ neudata nepoznato prisutna
537. Rasim Danial brat 13 m neoţenjen nepoznato prisutan
538. Fahridin Danial brat 8 m neoţenjen nepoznato prisutan
539. Buhrija Danial sestra 10 ţ neudata nepoznato prisutna

[Акса]

Ивановић, Аранђеловдан, Јајчић, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202471. Најближе поклапање има са Бурмазовићем из Руњана код Лознице (Алимпијевдан), разликују се на само 1 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Милинковића из Докмира код Уба, Петровића из Оглађеновца код Ваљева, Милошевића из Дуба код Бајине Баште и Аксића из Житиња код Витине. Прва тројица славе Алимпијевдан, док Аксић слави Аранђеловдан. Ивановић би требао припадати роду Шевића, најстаријем роду у Јајчићима:

https://www.poreklo.rs/2013/05/19/poreklo-prezimena-selo-jaj%C4%8Di%C4%87-ljig/

Препорука за даље тестирање је WGS тест код компанија Dante или Nebula, јер тренутно имамо само једног Србина са дубинским тестом у овој грани (Аксића), а Ивановић би готово сигурно са Аксићем формирао нову грану испод BY202471.

Ових протеклих дана писало се и пише у медијима о страдалим у пожару у Кран-Монтани, у Швајцарској. Међу настрадалим је нажалост Стефан Ивановић (31), родом из Јајчића код Љига. Он би требао да је од ових тестираних Ивановића (Шевићи).
У обезбеђењу су били то кобно вече тројица Јајчана, поменути Стефан, Предраг Јанковић (28), ватра му је захватила обе руке и лице, момак од 23 године за име не знам и још један је био наш Србин,. Осим Стефана настрадао је и један млади Македонац: Стевен Ивановски. У том бару је био и један држављанин БИХ.

Иначе ја сам за дочек Нове године био код сестре која живи двадесетак минута удаљено од Кран-Монтане и те ноћи сам преспавао код сестре и сутрадан смо чули за трагедију и да се тражи Стефан. Моја сестра са породицом живи у исто место у којем живи и Стефанова породица, он има брата и сестру.

Мој зет је лично познавао Стефана. Зет ради у једну велику Фабрику и у тој фабрици је Стефан био на пробни рад и пре око две недеље је престао да ради. Можда се није допао шефовима или се Стефану није допао посао у фабрику и он се вратио свом старом послу и наставио је да ради као обезбеђење. Зет има само речи хвале за Стефана.

Ја сам данас читајући штампу сазнао да је Стефан родом из Јајчића. Мој зет и зет од мог зета нису знали одакле је тачно из ког села. Знали су само да је из околине Ваљева.

Нека му је вечна слава и нека почива у миру.

[ДушанВучко]

Ових протеклих дана писало се и пише у медијима о страдалим у пожару у Кран-Монтани, у Швајцарској. Међу настрадалим је нажалост Стефан Ивановић (31), родом из Јајчића код Љига. Он би требао да је од ових тестираних Ивановића (Шевићи).
У обезбеђењу су били то кобно вече тројица Јајчана, поменути Стефан, Предраг Јанковић (28), ватра му је захватила обе руке и лице, момак од 23 године за име не знам и још један је био наш Србин,. Осим Стефана настрадао је и један млади Македонац: Стевен Ивановски. У том бару је био и један држављанин БИХ.

Иначе ја сам за дочек Нове године био код сестре која живи двадесетак минута удаљено од Кран-Монтане и те ноћи сам преспавао код сестре и сутрадан смо чули за трагедију и да се тражи Стефан. Моја сестра са породицом живи у исто место у којем живи и Стефанова породица, он има брата и сестру.

Мој зет је лично познавао Стефана. Зет ради у једну велику Фабрику и у тој фабрици је Стефан био на пробни рад и пре око две недеље је престао да ради. Можда се није допао шефовима или се Стефану није допао посао у фабрику и он се вратио свом старом послу и наставио је да ради као обезбеђење. Зет има само речи хвале за Стефана.

Ја сам данас читајући штампу сазнао да је Стефан родом из Јајчића. Мој зет и зет од мог зета нису знали одакле је тачно из ког села. Знали су само да је из околине Ваљева.

Нека му је вечна слава и нека почива у миру.

Бог да му душу прости!

[шуљин џула]

  Има доста јаких "одбојкашких" презимена, Бошковић, Балтић, Вилимоновић....да ли поменути имају рођаке који су играли одбојку'?

[Небојша]

Стојановић, Јовањдан, Шкаре, Оточац, J2b-M205 > Y22059> Y22063


Стојановићи су део групе личких Усораца, што је генетика и потврдила. Били су најбројнији род у Шкарама са чак 36 кућа. Недавно су тестирани Кокоти (Томингај) и Наранчићи (Вребац), па ћу цитирати део поруке, с обзиром да све што важи за Наранчиће у генетичком смислу, важи и за Стојановиће:

Наранчић, Јовањдан, Вребац, Госпић, J2b-M205 > Y22059


Наранчићи из Вребца су досељеници из старих крајишких области око Оточца и Бриња.

"U popisu od 1712. cijelo je to zemljište računano samo pod Vrebac, u kojem je utvrđeno ovakvo stanje: Bobici 12 čeljadi, Bogdanovići 23; 19 k., Božici 21; 3 k., Cetina 29; 8 k., Crnokrak 21; 6 k., Ćurčići 13, 21; 4 k., Domazet 13, Dragosavac 20, 23; 27 k., Graovac 25; 28 k., Grubići 15; 5 k., Klekovići 33, Kokoti 19, Koraci 8; 3 k., Krajnovići 22, 11, 9; 13 k., Mandarići 19, 15; 32 k., Mandići 12; 2 k., Milekići 12; 11 k., Miščevići 29; 6 k., Narančić 11; 22 k., Novkovići 26, 13; 26 k., Njegomir 19; 16 k., Pavičići 8; 4 k., Popovići 26; 13 k., Rajčevići 18, Rakići 14; 6 k., Stojsavljevići 16; 1 k., Sunajko 30; 10 k., Šakići 12; 3 k., Todorići 9; 5 k., Tomaši 8; 15 k., Uzelci 17, 13; 7 k., Vukovići 7,Zelenturovići 22, Zoroje 20; 12 k., ukupno 740 čeljadi. Na vrebačko je područje doselila i jedna hrvatska porodica, Jure Kršulovića, koja je unišla u taj popis sa šestero čeljadi, a u njemu se nalaze i 22 porodice bez zemlje. Nijedna se od njih nije održala na tom tlu, nego su ubrzo odselile u druge krajeve. Poveći dio vrebačkih naseljenika potjecao je sa staroga krajiškoga područja od Otočca i Brinja. To su Bobici, Bogdanovići, Božici, Ćurčići, Grubići, Koraci, Krajnovići, Mandići, Miščevići, Narančići, Pavičići, Rakići, Stojsavljevići, Šakići i Uzelci. Ostali su došli ili od Bukovice i Knina ili sa Grahova, od Drvara i Unca."


У Оточцу су део досељеничке групе кореничких Срба, који прелазе на ово подручје средином 17. века. Били су познати под групним именом Усорци, или Усорчани.

"Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom. Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace. Istočni dio tih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima, Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu. U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići,. Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići, Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko, Kangrge, Košići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte Narančići, Navale, Opačići, Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Predovici, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići, Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Sušnici, Varde, Vlaisavljevići, Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci."

извор: Стјепан Павичић, "Сеобе и насеља у Лици"


О Усорцима постоји посебна тема на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=364.0


Реч је о подграни: J2b-M205 > Y22059 > Y22063. Наранчићима су у Крајини блиске следеће породице:

Дивјак, Јовањдан, Шкаре, Оточац, Y22063+
Кангрга, Јовањдан, Подум, Оточац
Наранчић, Јовањдна, Гудавац, Босанска Крупа
Мандић, Јовањдан, Јошан, Удбина
Боројевић, Јовањдан, Љубина, Двор
Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо, Карловац
Јањатовић, Јовањдан, Српско Поље, Оточац
Дупор, Јовањдан, Горњи Карин, Обровац
Стојановић, Јовањдан, Пољане, Драгалић
Хркаловић, Јовањдан, Турјански, Врховине
Драгосавац, Јовањдан, Вребац, Госпић
Кецман, Вартоломијевдан, Трнинић Бријег, Дрвар
Мркобрада, Аранђеловдан, Доњи Мекињар, Удбина
Тинтор, Св. Врачи, Северна Далмација и Банија
Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово
Вучић, Јовањдан, Јагаре, Бања Лука
Стамболија, Ђурђевдан, Сочаница, Двор, Y22063+


У питању је један од најразгранатијих генетичких родова у Лици, а вероватно и на ширем простору Крајине.

[Кековац]

Мандић, Никољдан, Буљетовина, Илијаш

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модалног хаплотипа одступа на маркеру DYS437=17, што је честа промена која се јавља код различитих огранака ове хаплогрупе, па има велики број потпуних поклапања у бази СДКП. Интересантно је да има потпуно поклапање са неколико кандидата чије су породице огранци Косовчића-Дунчаловића, Вилотијевићем, Маловићем, из места Дужи код Шавника, где има и Мандића. Међутим све те породице славе Савиндан па веза није извесна. Препоручујем за даље тестирање WGS или BigY-700 тест.

[kulinova kada]

Недић, Ђурђевдан, Мајдан, Г. Милановац

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити DYS385=14-16, DYS439=12, DYS458=18, DYS456=16, DYS576=19, DYS570=19. Две главне карактеристике попут DYS385=14-16 и DYS456=16, као и свеца, дели са Нешићем из Јеловика. Иако имају 5 разлике на упоредива 23 маркера, постоји добра шанса да су блиски.

У литератири се за Недиће наводи: "Недићи. Оца Вићентија (презовао се Недић) довела је мајка пре 70 година из Теочина, када се удала (опет) у Недиће."

У Теочину има Недића и за њих се у литератури наводи следеће: "Недићи, славе Ђурђевдан. Дошли су још за турског времена из Црне Горе, неки кажу из Босне. Доселио се предак Сава, који је имао девет синова. Један от тих синова служио је код Господара Јована."

https://www.poreklo.rs/2015/01/10/poreklo-prezimena-selo-majdan-gornji-milanovac/?script=cir

https://www.poreklo.rs/2014/12/15/poreklo-prezimena-sela-teocin-gornji-milanovac/?script=cir

Препорука за неки напреднији тест попут WGS-a или BigY-a.

Срећна Нова!

Милоше, хвала на анализи, али пошто нажалост нисам добио одговор коме сам се надао, хајде да пробамо макар утешну награду да извучемо.

Прво, линковане постове сам већ сам нашао, али ми из њих није јасно да ли потичем од Недића из Мајдана или Теочина. Колико је име Вићентије било често у то доба?

Друго, оно што ме је заправо највише занимало је, да ли на основу хаплогрупе може преко ваше базе да се одреди да ли смо Црногорци или Херцеговци, пошто "пореклом из Црне Горе" може да значи и једно и друго?

Колико сам успео да нађем на вашем сајту, а и шире, Недића који славе Ђурђевдан има у Дробњацима и Бањанима, а знам да их има и у Беранама и Андријевици, само не знам коју славу славе.

[Atlantische]

Рутешић, Аранђеловдан, Грахово, Никшић

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>FTC64765, роду Земуновића-Корјенића.

Поседује модалан хаплотип за овај род, а потпуна поклапања има са Тркљом из Подосоја код Билеће, Комаром из Сузине код Берковића и Бурлицом из Вучетића код Горажда.

Највећи број корјенићких старинаца има за крсно име Аранђеловдан и сви они предају да су међусобно ближи или даљи сродници. Њихови родови који и данас живе у Корјенићима зову се: Стијачићи, Бакочи, Кујачићи, Гобовићи, Бурлице, Рутешићи и Глушчевићи. Ова братства имају предања да су им преци оданде ишли у бој на Косово. Обично се од њих чује да је некад било девет брата који су отишли на Косово и тамо сви изгинули, до једнога, који се рањен вратио и од кога су постала ова братства. Казују и то да су се у та давна времена ова браћа звала Земуновићи и да је онај Вукосав Земуновић, чије се име налази, како је говорено, на оном стећку у граду Клобуку, био једини од те браће који се вратио с Косова.

Рутешићи
О њима сам забележио свега толико, да их у Корјенићима има само 1 кућа, која живи у Заклобуку, а три куће у Парежу у племену Бањанима, и у Грахову у селу Спили. У Спили су живели граховски староседеоци Армадићи, чија одива била је за једним Рутешићем у Корјенићима и имала сина Ђурицу. Око 1780. године мали Ђурица пређе код ујака у Спилу, и кад му ујак умре, а с њим изумру и Армадићи, Ђурица наследи његово имање. Потомци му се зову Рутешићи, којих у Спили има 2 куће.

Сва поменута корјенићка братства, укључујући Стијачиће преко својих тестираних огранака Комара, Тркљи и Шуберића припадају хаплогрупи G2a-FTC64765. Изузетак представљају Глушчевићи чији резултат још увек немамо.

Као што је раније константовано, род Земуновића-Корјенића показује најближе генетичке везе са оближњим Игњатијевштацима Јанковићима из Дубочана код Требиња, а преко њих са више тестираних Игњатијешвтака са Кордуна, северне Лике и Мачве, чинећи FTC64765 једном од географски разгранатијих српских грана.

Како би добили прецизнију временску дистанцу између Херцеговаца и дубински тестираних Крајишника, препорука за Big Y-700 или WGS тест.

[Небојша]

Мандић, Никољдан, Ново Село, Купрес (РС), I2-Y3120 > PH908


За Мандиће из Новог Села се каже следеће:

Мандића предак дошао је око 1820. године из Унца, где им је било „тијесно“. Славе Св. Николу.
https://www.poreklo.rs/2013/09/20/poreklo-prezimena-novo-selo-kupres/

Мандићи из Бјелајског поља не припадају хаплогрупи I2-PH908, али можда их је било раније са овом хаплогрупом. Честа слава и једно од најчешћих крајишких презимена. Генетички су Мандићима потенцијално најближи Париповићи (Никољдан) из Бунића код Удбине и Бајићи (Никољдан) из околине Топуског на Банији. С обзиром на ову везу са Никољштацима, није искључено порекло из западнокрајишких области. Са претходно тестираним Мандићем из истог места постоји једна разлика и то на маркеру DYS390 (23 уместо 24). Савет за даље BIGY-700, или WGS тест.

[Aleksandar Vilimonović]

Вилимоновић, Стевањдан, Рудно, Краљево, J2b-L283>Z1043


Тестирани је оставио детаљне податке о пореклу свог рода. Наводи да су у сродству са Андрићима из истог места и да потичу од претка Филимона. Андрићи вероватно потичу од Андрије Бошковића (1748-1844), који би требало да је брат тога Филимона. Према подацима Драгољуба В. Корићанца (Надибар, 1995) такође се наводи да су Вилимоновићи староседеоци у области и да од њих воде порекло Андрићи. Имају друго презиме Џезвари.

"Данашње становништво Ибра по својим телесним, душевним особинама и језику може се сврстати у општу целину коју чине становници југозападних крајева српских земаља: Херцеговина, Стари Влах, Пештер, Црногорска Брда, Метохија, а делом и Косово. Ипак, овде има старинаца знатно више него у Надибру и Рудничкој Морави. Трифуновићи (Војмиловићи) у Плани, Чингелићи (Марковићи) у Пупавном и Барама, Медаревићи y Барама, Вилимоновићи, Андрићи, Миликићи (Шуке), Џодићи и Шеклери у Рудну, Драгојловићи у Реци и Бзовику, Маринковићи и Ерци ( Жукићи) у Бзовику. Чоловићи (Кундаци), Аксентијевићн, Веселиновићи. Павловићи, Јовановићи у Дражинићима, Чорбићи (Џармази) у Реци итд., веома су стара братства настала овде или пак давно досељена. Насеља у Надибру, Подибру, Рудничкој Подгорини и Гружи преплавила су братства у највећој мери досељена управо из ових крајева."

Реч је о подграни J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043

Најближе хаплотипом стоје Радовићи (Аранђеловдан) из села Градац (Рашка), као и две српске породице са Косова и Метохије (Штимље и Клина) које славе управо Стевањдан. Дакле Вилимоновићи, ако не прави староседоеци, лако могу бити неки старији досељенички талас са Косова, одакле се становништво исељавало ка Ибру.

Следећи најближи хаплотипови су на простору Северне Македоније, па можда ту треба тражити даљу матицу, али је генерално J-Z631 широко заступљена у тим крајевима.

Што се дубље подгране тиче, можда не би било лоше испитати везу са добро прифилисаним Ђурђевштацима J-Y22894, мада они имају неке своје карактеристичне вредности (533 и 635). Од нечег се ипак мора почети. Савет за даље свакако неки дбуљи тест.



Треба рећи да потврду за припадност овој хаплогрупи и уже овој подграни J2b-L283 налазимо и на 23andMe, где од раније постоји резултат неког Вилимововића из Србије, J-Z631.

Dalje sam istrazivao i sada mi je zanimljivo ovo sto se Kosova tice, i sama haplogrupa mi je zanimljiva jer nije toliko cesta.. Imam par pitanja. Doneo sam hipotezu na osnovu detaljnog proucavanja literature da smo mi Vilimonovici i Andrici istog porekla kao Boskovici iz Krusevice (selo 8km od Rudna ((odakle su Vilimonovici i Andrici)). Nakon testiranja se ispostavilo da jesmo, jos nije stiglo tumacenje, ali ista nam je haplogrupa, i sve vrednosti se podudaraju osim: 1. DYS533 [Vilimonovic 13, Boskovic 12] i 2. DYS456 [Vilimonovic 12, Boskovic 13]. Sad me zanima sto se toga tice, sta su ova odudaranja i jel ima neke veze sto sam ja radio bris (19. god) i Boskovic (80. god).

Hteo sam da pitam oko te sitnice sto se markera tice, i druga stvar, sada znam dalje poreklo Vilimonovicima i Andricima zbog Boskovica, cije je poreklo zabelezeno u literaturi. Prvo Korita, a pre toga Rijeka Crnojevica, a na Rudnu smo sigurno najkasnije od pocetka 19. veka, verovatno ranije. E sad, oko Rijeke Crnojevica postoji dosta plemena i bratstava i ima par Boskovica. Meni su najzanimljiviji Sotonici, medju kojima su Radovici koji slave Arandjelovdan (moguce da se oni spominju gore u citatu), Boskovici i Matovici (Matovici su inace isto iz Rijeke Crnojevica, pa Korito, pa Jablanovik (5km od Krusevice gde su Boskovici, i Matovici takodje slave Sv. Stefana, tako da je moguce da smo rod i sa njima). Zanima me kakva je situacija oko tih Sotonica sto se genetike tice. A druga pretpostavka se tice Vujovica iz Rijeke Crnojevica, konkretno Vuja koji je doseljen iz Vucitrna oko 17. veka i sa sobom dovodi slugu Boska od kog su Boskovici, koji se kasnije uzimaju sa Dapcevicima. Znaci taj Bosko je neka zasebna haplogrupa i ima veze sa Kosovom.

Za sve napisano postoji literatura, ako je potrebna navescu. Konkretno me zanima sta znace ova blaga razilazenja medju porodicama Boskovic i Vilimonovic sto se genetike tice, i da li postoje neki genetski argumenti za ove pretpostavke oko Sotonica ili Vucitrna. Hvala!

[Драган Обреновић]

Dalje sam istrazivao i sada mi je zanimljivo ovo sto se Kosova tice, i sama haplogrupa mi je zanimljiva jer nije toliko cesta.. Imam par pitanja. Doneo sam hipotezu na osnovu detaljnog proucavanja literature da smo mi Vilimonovici i Andrici istog porekla kao Boskovici iz Krusevice (selo 8km od Rudna ((odakle su Vilimonovici i Andrici)). Nakon testiranja se ispostavilo da jesmo, jos nije stiglo tumacenje, ali ista nam je haplogrupa, i sve vrednosti se podudaraju osim: 1. DYS533 [Vilimonovic 13, Boskovic 12] i 2. DYS456 [Vilimonovic 12, Boskovic 13]. Sad me zanima sto se toga tice, sta su ova odudaranja i jel ima neke veze sto sam ja radio bris (19. god) i Boskovic (80. god)

...

Не, старост тестиране особе нема утицаја на вредности очитаних STR маркера на Y хромозому (исте вредности би се добиле и да се "деда" од 80 година тестирао док је био дечачић од 5 година).

Мутације, ако се десе, дешавају се на нивоу сперматозоида. Дакле, ако је особу зачео сперматозоид који нема савршено реплициран Y хромозом оца, тада ће синовљев Y хромозом носити SNP/STR мутације. Код сина ће затим све (физиолошки здраве) ћелије у организму имати потпуно исти Y хромозом - онај који је донео тај један сперматозоид који се први пробио.

Наравно, код патолошких ћелија може доћи до соматских мутација (мутација на нивоу једне ћелије), али то не може да утиче на резултат STR теста, јер PCR машина очитава просечне вредности из хиљада ћелија које се налазе у брису/узорку, а не на основу једне једине ћелије.

Старост оца, међутим, има утицаја на вероватноћу да ће се у наредној генерацији појавити нека мутација. Ако је особа добила једног сина са 20 година, а другог са 50, нешто је већа вероватноћа да се мутације десе код млађег сина (оног рођеног касније), јер је настао од генетског материјала који је био подложнији грешкама у "копирању" услед биолошке старости оца.

[Небојша]

Бошковић, Стевањдан, Крушевица, Рашка, J2b-L283>Z631>Z1043


Бошковићи, Стевањдан. Доселили су се из Корита, села у Старој Србији. Најпре су били у Рудну па отуда дошлу и Крушевицу из непознатих разлога. (Радомир Илић, „Ибар“)

Потврђено је сродство са Вилимоновићима који су тестирани у децембру прошле године. Постоје разлике на маркерима 456 и 533, али то не искључује припадност истом генетичком роду. Исто важи и за остале породице које сам споменуо у објави Вилимоновића. Најпре две породице са Косова и Метохије (Штимље и Клина), слава Стевањдан, као и географски блиске Радовиће (Аранђеловдан).

За Александра,

Сотонићи су тестирани и припадају сасвим другој хаплогрупи (J2a-Z6065). Мислим да порекло ове групе не треба тражити на простору Зете и Старе Црне Горе, него пре у области Метохије, могуће и црногорских Брда. Проблем је што су Брда доста добро генетички истражена, а за сада не постоји јасна веза са овом групом из Рашке. Поменуо сам Кораћа из околине Берана, који хаплотипом ипак одудара од Вилимоновића и Бошковића. Вероватно да ће наредни тестови расветлити причу о пореклу. Сада би било добро урадити дубински тест, ради детаљног профилисања.

Вилимоновић, Стевањдан, Рудно, Краљево, J2b-L283>Z1043


Тестирани је оставио детаљне податке о пореклу свог рода. Наводи да су у сродству са Андрићима из истог места и да потичу од претка Филимона. Андрићи вероватно потичу од Андрије Бошковића (1748-1844), који би требало да је брат тога Филимона. Према подацима Драгољуба В. Корићанца (Надибар, 1995) такође се наводи да су Вилимоновићи староседеоци у области и да од њих воде порекло Андрићи. Имају друго презиме Џезвари.

"Данашње становништво Ибра по својим телесним, душевним особинама и језику може се сврстати у општу целину коју чине становници југозападних крајева српских земаља: Херцеговина, Стари Влах, Пештер, Црногорска Брда, Метохија, а делом и Косово. Ипак, овде има старинаца знатно више него у Надибру и Рудничкој Морави. Трифуновићи (Војмиловићи) у Плани, Чингелићи (Марковићи) у Пупавном и Барама, Медаревићи y Барама, Вилимоновићи, Андрићи, Миликићи (Шуке), Џодићи и Шеклери у Рудну, Драгојловићи у Реци и Бзовику, Маринковићи и Ерци ( Жукићи) у Бзовику. Чоловићи (Кундаци), Аксентијевићн, Веселиновићи. Павловићи, Јовановићи у Дражинићима, Чорбићи (Џармази) у Реци итд., веома су стара братства настала овде или пак давно досељена. Насеља у Надибру, Подибру, Рудничкој Подгорини и Гружи преплавила су братства у највећој мери досељена управо из ових крајева."

Реч је о подграни J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043

Најближе хаплотипом стоје Радовићи (Аранђеловдан) из села Градац (Рашка), као и две српске породице са Косова и Метохије (Штимље и Клина) које славе управо Стевањдан. Дакле Вилимоновићи, ако не прави староседоеци, лако могу бити неки старији досељенички талас са Косова, одакле се становништво исељавало ка Ибру.

Следећи најближи хаплотипови су на простору Северне Македоније, па можда ту треба тражити даљу матицу, али је генерално J-Z631 широко заступљена у тим крајевима.

Што се дубље подгране тиче, можда не би било лоше испитати везу са добро прифилисаним Ђурђевштацима J-Y22894, мада они имају неке своје карактеристичне вредности (533 и 635). Од нечег се ипак мора почети. Савет за даље свакако неки дбуљи тест.



Треба рећи да потврду за припадност овој хаплогрупи и уже овој подграни J2b-L283 налазимо и на 23andMe, где од раније постоји резултат неког Вилимововића из Србије, J-Z631.

Dalje sam istrazivao i sada mi je zanimljivo ovo sto se Kosova tice, i sama haplogrupa mi je zanimljiva jer nije toliko cesta.. Imam par pitanja. Doneo sam hipotezu na osnovu detaljnog proucavanja literature da smo mi Vilimonovici i Andrici istog porekla kao Boskovici iz Krusevice (selo 8km od Rudna ((odakle su Vilimonovici i Andrici)). Nakon testiranja se ispostavilo da jesmo, jos nije stiglo tumacenje, ali ista nam je haplogrupa, i sve vrednosti se podudaraju osim: 1. DYS533 [Vilimonovic 13, Boskovic 12] i 2. DYS456 [Vilimonovic 12, Boskovic 13]. Sad me zanima sto se toga tice, sta su ova odudaranja i jel ima neke veze sto sam ja radio bris (19. god) i Boskovic (80. god).

Hteo sam da pitam oko te sitnice sto se markera tice, i druga stvar, sada znam dalje poreklo Vilimonovicima i Andricima zbog Boskovica, cije je poreklo zabelezeno u literaturi. Prvo Korita, a pre toga Rijeka Crnojevica, a na Rudnu smo sigurno najkasnije od pocetka 19. veka, verovatno ranije. E sad, oko Rijeke Crnojevica postoji dosta plemena i bratstava i ima par Boskovica. Meni su najzanimljiviji Sotonici, medju kojima su Radovici koji slave Arandjelovdan (moguce da se oni spominju gore u citatu), Boskovici i Matovici (Matovici su inace isto iz Rijeke Crnojevica, pa Korito, pa Jablanovik (5km od Krusevice gde su Boskovici, i Matovici takodje slave Sv. Stefana, tako da je moguce da smo rod i sa njima). Zanima me kakva je situacija oko tih Sotonica sto se genetike tice. A druga pretpostavka se tice Vujovica iz Rijeke Crnojevica, konkretno Vuja koji je doseljen iz Vucitrna oko 17. veka i sa sobom dovodi slugu Boska od kog su Boskovici, koji se kasnije uzimaju sa Dapcevicima. Znaci taj Bosko je neka zasebna haplogrupa i ima veze sa Kosovom.

Za sve napisano postoji literatura, ako je potrebna navescu. Konkretno me zanima sta znace ova blaga razilazenja medju porodicama Boskovic i Vilimonovic sto se genetike tice, i da li postoje neki genetski argumenti za ove pretpostavke oko Sotonica ili Vucitrna. Hvala!

[Небојша]

Мајсторовић, Јовањдан, Српска Црња, Нова Црња, J1-ZS4416>ZS9949


Мајсторовићи припадају генетичком роду Влаховића, чија је матица на простору Херцеговине. Вредност која се издваја код Мајсторовића, а није присутна код других припадника ZS9949 јесте 481=28. Остале вредности су мање-више модалне. Мутација на маркеру 385ab=13-20 може указивати на везу са Тадићима (Јовањдан) из Јарка код Сремске Митровице, који су уједно најближи Мајсторовићима (разлика само на 481). Осим тога, вредно је поменути и друге родове који поседују ову мутацију на 385, пре свега Јовањштаке: Јањатовић, Лика, Вуксан, Славонија, Пешкир, Петриња, као и Никољштаке: Мандрапа, Чапљина, Бабић, Поткозарје.

Детаљно о пореклу становништва Српске Црње: https://www.poreklo.rs/2012/10/07/poreklo-prezimena-srpska-crnja-gornji-banat/
Више о подграни J-ZS9949 код нас: https://www.poreklo.rs/2021/05/07/hercegovina-kao-matica-krajiskih-rodova-haplogrupa-j1-m267/
Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-ZS4416/

[Aleksandar Vilimonović]

Бошковић, Стевањдан, Крушевица, Рашка, J2b-L283>Z631>Z1043


Бошковићи, Стевањдан. Доселили су се из Корита, села у Старој Србији. Најпре су били у Рудну па отуда дошлу и Крушевицу из непознатих разлога. (Радомир Илић, „Ибар“)

Потврђено је сродство са Вилимоновићима који су тестирани у децембру прошле године. Постоје разлике на маркерима 456 и 533, али то не искључује припадност истом генетичком роду. Исто важи и за остале породице које сам споменуо у објави Вилимоновића. Најпре две породице са Косова и Метохије (Штимље и Клина), слава Стевањдан, као и географски блиске Радовиће (Аранђеловдан).

За Александра,

Сотонићи су тестирани и припадају сасвим другој хаплогрупи (J2a-Z6065). Мислим да порекло ове групе не треба тражити на простору Зете и Старе Црне Горе, него пре у области Метохије, могуће и црногорских Брда. Проблем је што су Брда доста добро генетички истражена, а за сада не постоји јасна веза са овом групом из Рашке. Поменуо сам Кораћа из околине Берана, који хаплотипом ипак одудара од Вилимоновића и Бошковића. Вероватно да ће наредни тестови расветлити причу о пореклу. Сада би било добро урадити дубински тест, ради детаљног профилисања.

Rekao si "Најпре две породице са Косова и Метохије (Штимље и Клина), слава Стевањдан", jel bi mogao da mi napises prezimena te dve porodice? Mozda ce mi znaciti u istrazivanju. Hvala svakako