Бенцун, Свети Симеон Богопримац, Горњи Лучани/Какањ
Припада хаплогрупи I2 PH908, вјероватно грани Y134585.
Хаплотип тестираног Бенцуна има чак десет немодалних вриједности, од којих двије снижене за по два – DYS19=14 и DYS576=16.
С обзиром на прилично немодалан хаплотип сасвим је јасно да потпуних поклапања нема, па је у потрази за ближим сродницима потребно обратити пажњу на карактеристичне вриједности маркера, исту крсну славу и географску близину.
Узевши све то у обзир, можемо као ближе резултате поменути Стојановића из Блатнице код Теслића, Милетића из околине Оџака, Борића из Бање Врућице код Теслића и Трифковића из околине Грачанице. Сви именовани такође славе Светог Симеона Богопримца, а са Бенцуном дијеле неке од карактеристичних вриједности и потичу са ширег простора долине ријеке Босне и њених притока.
Какањ и околина нису обрађени у етнографској литератури, бар колико сам ја успио да утврдим, док се у Шематизму митрополије дабро-босанске за 1882. Бенцуни са славом Свети Симеон Богопримац помињу у бар двије парохије са ширег подручја Зенице. Интересантно је примјетити и да поред њих у околини Зенице тада има Бенцуна са славом Митровдан, који су, чини се, сродни Бенцунима из околине Купреса, са истом славом. Од тих Бенцуна за сада нема тестираних.
Сам тестирани је навео предање о могућем досељењу из околине Задра. Премда је предање необично, те је већ и сада очигледно да Бенцуни припадају једном ширем средњобосанском роду, већ и због неуобичајеног презимена није могуће ни у потпуности одбацити то предање.
Свакако би било од користи да се дође и до превода пописа из 1850/51. године за околину Какња. Мислим да је Емир Демир и урадио превод, али сам имао прилику да видим само неке фрагменте.
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, или за почетак директни на Y134585 код YSEQ-a.