Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Панић]

Реч "вермез" је вероватно неки турцизам. Гледао сам по "Турско српском рјечнику", основа verme- постоји у много речи са различитим значењем. За реч "vermez" стоји превод: беспоштедан, немилосрдан.

Нешто ми нема логике да је презиме Вермезовић изведено од надимка Вермо (зато што је добио "верман" (ферман).

Мислим да на турском вермез још може да означава шкртицу.

[Јовица Кртинић]

Претпостављам да је тестирани из Америке?
Што се тиче ових медачких, мислим да ниједна породица у том крају не слави Михољдан, сем Иванчевића из Почитеља.

Јуче сазнах занимљив податак да род (или део рода) Црнокрака из Врепца има породични шпицнамет (надимак) Кртинић.
Могуће је да је то "црни крак" Кртинића који су E-V13, за разлику од нас "бјелокраковића" I1 P109

[Иван Вукићевић]

Катић, Ђурђевдан, Гардиновци, Тител, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106). Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17. Остатак хаплотипа је практично модалан за род Матаруга, услед чега има већи број блиских поклапања хаплотипова. Са хаплотипом Радана (Никољдан, Трусина/Берковићи), који припада подроду Драгошевића и млађој грани E-FT104106>FT287248>CTS11222, има и потпуно поклапање на 23 маркера.

Тестирани је навео да је настарији предак кога памте Нићифор Катић (1802-1842). У Гардиновце су се по предању доселили из Лике. Памте да су узели Ђурђевдан по доласку у село, али не и која им је стара слава.

Препорука за даље тестирање: SNP тест на CTS11222
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108849

[Иван Вукићевић]

Вулин, Михољдан, Рашиновац/Босански Петровац, E-V13>Z5018>L241>Y142744

Припада истом генетичком роду као и претходно тестирани Вулин из Стричића код Бања Луке:

124. Вулин, Михољдан, Стричићи, Бања Лука, E-V13>Z5018>L241>Y142744

Припада доста разгранатом генетичком роду који је распрострањен широм Босанске Крајине. Најближа поклапања има са Ћуком из Доњих Врбљана код Рибника (22/23) и Јагузом из Шипова (21/23). Ћук слави Никољдан, док Јагуз слави Михољдан, као и Вулин.

О Пореклу Вулина имамо кратак прилог на порталу Порекла:
https://www.poreklo.rs/2012/02/15/poreklo-prezimena-vulin/

Од овог братства би требало да је и Александар Вулин - велики поштовалац Че Геваре и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, а данас председник Покрета социјалиста и министар одбране Републике Србије.

Хаплотипови им се разликују само на једном маркеру. Хаплотип Вулина из Рашиновца је модалан за разгранати род из Босанске Крајине, чија је крсна слава Михољдан.

Тестирани је навео да су Вулини у Рашиновац по магловитом предању дошли са Мањаче, што је овим резултатом потврђено.

[Atlantische]

Катић, Ђурђевдан, Гардиновци, Тител, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106). Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17. Остатак хаплотипа је практично модалан за род Матаруга, услед чега има већи број блиских поклапања хаплотипова. Са хаплотипом Радана (Никољдан, Трусина/Берковићи), који припада подроду Драгошевића и млађој грани E-FT104106>FT287248>CTS11222, има и потпуно поклапање на 23 маркера.

Тестирани је навео да је настарији предак кога памте Нићифор Катић (1802-1842). У Гардиновце су се по предању доселили из Лике. Памте да су узели Ђурђевдан по доласку у село, али не и која им је стара слава.

Препорука за даље тестирање: SNP тест на CTS11222
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108849

Једно од ''ближих'' поклапања Катићу (1/23, разлика на DYS385a) је Ђурђевштак Ђаковић из Могорића код Госпића. Не мора нужно значити да су ближе повезани, нарочито ако су Катићи заиста мењали славу, али је свакако могућа веза као траг од раније добро документованих ''шијачких'' сеоба из Лике и других западнокрајишких области у Шајкашки батаљон. Самим тим што Катићи за разлику од већине данашњих шајкашких породица имају врло конкретно предање о крају одакле су доселили.

[Radul]

Николић, Никољдан, Београд, J2a-L70

Припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.

Николићи представљају стару београдску грађанску породицу, присутну у Београду још од времена књаза Милоша. Са генетичке стране, њихов Y-STR профил показује јасно издиференциран и препознатљив хаплотип, обиљежен низом ријетких и унутар пројекта слабо заступљених вриједности.
Посебно се издваја комбинација вриједности на маркеру DYS385, коју, осим Николића, дијеле још једино Стојиљковићи из Велике Боњинце (Бабушница), са славом Никољдан. Ипак, упркос тој појединачној сличности, ова два хаплотипа се разликују на укупно пет маркера, при чему су на два маркера разлике у два корака, што јасно указује на одсуство ближег сродства у скоријем временском оквиру.

Додатну специфичност Николића чини снижена вриједност DYS458, која је у оквиру тестираних припадника гране L70 за сада забиљежена само код њих. Уз то, присутна је и повишена вриједност на DYS439 маркеру, која се јавља код још неколико тестираних, али тек у комбинацији са осталим маркерима добија на тежини.

Сагледавањем комплетног хаплотипа, а нарочито карактеристичних комбинација на DYS385, DYS439 и DYS458, може се закључити да Николићи из Београда тренутно немају блиских поклапања унутар Пројекта.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

[Милован Па.]

Мислим да на турском вермез још може да означава шкртицу.

Могуће је да си у праву. На турском језику глагол "Vermek" значи "дати", док би глагол "Vermemek" значио "не дати". Облик "Verilmez" би значило "нешто што се не да", док би "Vermez" означавало "не даје" односно да нека особа нешто не да/не даје. Тако да би "Vermez" било да је неко "недавач" тј. шкртица. Иако Турци имају посебну ријеч и изразе за шкртицу.

Служим се турски, па реко да ускочим 🙃.

[Иван Вукићевић]

Спасеновић, Никољдан, Жарково, Београд, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=13 и снижене вредности маркера DYS392=8, DYS389ii=28 и DYS448=19, DYS481=21 и DYS635=21. Први је припадник гране E-V13 на пројекту који има снижену вредност маркера DYS392=8. Свега неколико их има вредност 10 на том маркеру, док је модална вредност 11. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Спасеновићи према једном предању потичу из Тетова (ово предање се помиње и у литератури), а према другом из Херцеговине.

https://www.poreklo.rs/2013/12/14/poreklo-prezimena-naselje-zarkovo-cukarica-beograd/

[Иван Вукићевић]

Младеновић, Стевањдан, Церовац, Смедеревска Паланка, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25, DYS389i=14, DYS389ii=31, DYS458=19, YGATAH4=12 и DYS481=23. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Тестирани је навео да Младеновићи по предању потичу из Сврљига. Боривоје Дробњаковић их не помиње у свом раду о Јасеници:
https://www.poreklo.rs/2013/08/17/poreklo-prezimena-selo-cerovac-smederevska-palanka/

[Небо_Сав]

Спасеновић, Никољдан, Жарково, Београд, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS439=13 и снижене вредности маркера DYS392=8, DYS389ii=28 и DYS448=19, DYS481=21 и DYS635=21. Први је припадник гране E-V13 на пројекту који има снижену вредност маркера DYS392=8. Свега неколико их има вредност 10 на том маркеру, док је модална вредност 11. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Спасеновићи према једном предању потичу из Тетова (ово предање се помиње и у литератури), а према другом из Херцеговине.

https://www.poreklo.rs/2013/12/14/poreklo-prezimena-naselje-zarkovo-cukarica-beograd/

Не могу ово да пошаљем куму, морао сам ову изразито "техничку" анализу  да преведем на обичан језик и прерадим у "романсирану" верзију  :

Предачка прича породице Спасеновић

По мушкој линији, порекло породице Спасеновић води ка старом балканском слоју становништва, који је на овим просторима присутан још од времена пре словенских сеоба у раном средњем веку. Реч је о људима који су живели у оквиру источноримског, односно византијског света, у коме је хришћанство – а касније православље – представљало темељ духовног и друштвеног живота. Тај стари балкански слој није нестао доласком Словена, већ је у великој мери наставио да живи на истом простору, прилагођавајући се новим историјским околностима.

Генетички резултат указује да су преци Спасеновића припадали управо том дубљем балканском становништву, које је кроз векове било укључено у византијски културни и духовни круг. Са словенским сеобама и постепеним обликовањем српског народа, ти старији слојеви су временом прихватили словенски језик и српско име, али су очували хришћанску, односно православну веру као најдубљу спону свог идентитета. На тај начин, постали су саставни део српског народа, не одбацујући старо, већ га уткивајући у нови историјски оквир.

У породичном предању постоје различите приче о даљем пореклу — једна која помиње јужне крајеве, област данашње Северне Македоније око Тетова, и друга која води ка западнијим, динарским пределима Херцеговине. Обе путање су историјски могуће и уклапају се у познате миграционе токове православног српског становништва у средњем веку и османском периоду. Овај резултат не говори о „пореклу из једног места“, већ о припадности дубљем балканском слоју, који је кроз веру, културу и историју временом постао део српског народа.

Посебно важан стуб породичног идентитета представља крсна слава Никољдан. Слава није само обичај, већ живи израз православне вере и породичног континуитета, који повезује садашње генерације са прецима из много даљих векова. Кроз славу, веру и породично предање, тај духовни континуитет одржао се и онда када су се мењали језик, политичке границе и историјне околности.

Долазак у околину Београда, у Жарково, пре око 250 година представља последњу познату етапу једног много дужег пута — пута који је започео у старим балканским хришћанским заједницама, наставио се кроз векове прилагођавања и опстанка, и завршио се у данашњем породичном огњишту. Иако имена најстаријих предака нису сачувана, њихов најдубљи траг јесте: у православној вери, у крсној слави и у породичном наслеђу које се преносило са оца на сина кроз многе генерације.

[Иван Вукићевић]

Немој само мене да потписујеш

[Ojler]

Не могу ово да пошаљем куму, морао сам ову изразито "техничку" анализу  да преведем на обичан језик и прерадим у "романсирану" верзију  :
...

Танко је ово. Камо Немањићи?

[Небо_Сав]

Танко је ово. Камо Немањићи?

Не бих да се замерам Васојевићима!   
 Видиш да неће да потпише анализу.

[Драган Обреновић]

Мајсторовић, Св. Симеон Богопримац, Дедевци/Краљево, R1b-U152 > R-FGC90545

Тестирани је у упитнику навео све познате предачке пасове до себе (Раде - Тимотије - Рако - Стојан - Стаменко).

Наводи и да у Дедевцима (раније Дедојевци) има пет грана Мајсторовића а њихови најстарији представници су Тодор Мајсторовић, Раде Мајсторовић, Вукоица Мајсторовић, Саво Мајсторовић и Милое Мајсторовић. Сви славе исту славу Св. Симеон Богопримац и имају исте кумове.

Тестирани наводи и да Мајсторовићи у турским пописима пре 1850. године нису били забележени, али да се први пут помињу у попису из 1863. године, када су појављују четири куће Мајсторовића у селу.

У вези раније матице, постоји предање да се извесни Панто доселио из црногорског села Мајсторовина, након што је убио Турчина, а да су од његових синова настали су Мајсторовићи, Весовићи, Драгутиновићи, Љубисављевићи, Плашићи и Бошњовићи. Сви славе исту славу - Св. Симеона Богопримца.

Хаплотип тестираног указује на припадност хаплогрупи R1b-P312 > R-U152 > R-Z36 > R-Y489511 > R-CTS5531 > R-CTS9981 > R-Z37 > R-Y91536 > R-Y94538 > R-Y175368 > R-FGC90545

Међу најближим поклапањима, међу којима су и два потпуна, највише је припадника рода Доњоморачана - Богићеваца:

1) Ерић, Аранђеловдан, Бељина/Чачак (0/23 - потпуно поклапање на 23 упоредива маркера)
2) Ерић, Аранђеловдан, Бељина/Чачак (0/23)
3) Пешић, Св. Симеон Богопримац, Сјеница (1/23)
4) Ракочевић, Аранђеловдан, Павино Поље/Бијело Поље (1/23)
5) Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће/Сјеница (1/23)
6) Радоњић, Велика Госпојина, Шалудовац/Параћин (2/23)
7) Мијачић, Аранђеловдан, Велика Калудра/Зубин Поток (2/23)
8 ) Бијанац, Аранђеловдан, Добрица/Алибунар (2/23)
9) Ракочевић, Аранђеловдан, Штитарица/Мојковац (2/23)

Међутим, посебно се издваја Пешић, пореклом из Сјенице, због исте славе коју дели са Мајсторовићем.

Били би свакако корисно када би Пешић и Мајстровић урадили неки дубљи тест (WGS или Big Y-700) како би се прецизније утврдила њихова позиција на стаблу и проценило време до најскоријег заједничког претка.

[Кековац]

Ковачић (Ковач), Митровдан, Литија

Припада хаплогрупи I1, док се дубља подграна не може утврдити, пре свега због необично високе вредности на маркеру Y-GATA-H4=21, која се до сада није појављивала на пројекту, а нисам је пронашао ни у иностраним базама. У сваком случају веома је необична вредност 21 због тога што су уобичајене вредности на овом маркеру 10 или 11, а при томе се ради о споромутирајућем маркеру. Ако изузмемо овај маркер најближи је грани I1-P109>Y4045. Саветујем Ковачићу WGS или BigY-700 тест за даље тестирање како би прецизније утврдио своју хаплогрупу.

Кандидат се презива Ковачић и његова породица живи у Костолцу од око 1900. године када се његов чукундеда Јернеј Ковач доселио из Литије у Словенији. Том приликом је промењено презиме из Ковач у Ковачић.

[Atlantische]

Катић, Ђурђевдан, Гардиновци, Тител, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга (E-FT104106). Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17. Остатак хаплотипа је практично модалан за род Матаруга, услед чега има већи број блиских поклапања хаплотипова. Са хаплотипом Радана (Никољдан, Трусина/Берковићи), који припада подроду Драгошевића и млађој грани E-FT104106>FT287248>CTS11222, има и потпуно поклапање на 23 маркера.

Тестирани је навео да је настарији предак кога памте Нићифор Катић (1802-1842). У Гардиновце су се по предању доселили из Лике. Памте да су узели Ђурђевдан по доласку у село, али не и која им је стара слава.

Препорука за даље тестирање: SNP тест на CTS11222
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108849

Једно од ''ближих'' поклапања Катићу (1/23, разлика на DYS385a) је Ђурђевштак Ђаковић из Могорића код Госпића. Не мора нужно значити да су ближе повезани, нарочито ако су Катићи заиста мењали славу, али је свакако могућа веза као траг од раније добро документованих ''шијачких'' сеоба из Лике и других западнокрајишких области у Шајкашки батаљон. Самим тим што Катићи за разлику од већине данашњих шајкашких породица имају врло конкретно предање о крају одакле су доселили.

Катић је поручио тест на Драгошевићку CTS11222.

[Црна Гуја]

Максимовић, Никољдан, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y56203. Поред за ову грану карактеристично ниске вредности DYS19=14, од модалног хаплотипа одступа још једино нешто нижа вредност DYS389II=30. Најближе поклапање у нашој табели има са двојицом тестираних из североисточне Босне, Спасојевићем из Батковића код Бијељине и Поповићем из Корените код Угљевика, обојица славе Аранђеловдан. Максимовић са Спасојевићем има потпуно поклапање на 25 маркера, док се од Поповића разликује на само 1 од 25, и то на релативно бржемутирајућем маркеру DYS570. Занимљиво је да је тестирани Спасојевић у упитнику навео да су преци досељени из околине Шапца, чему би у прилог ишло и потпуно поклапање хаплотипа са Максимовићем. Ради утврђивања прецизне позиције на стаблу гране Y56203, препорука Максимовићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[ЖељкоС]

Не могу ово да пошаљем куму, морао сам ову изразито "техничку" анализу  да преведем на обичан језик и прерадим у "романсирану" верзију  :

Предачка прича породице Спасеновић

По мушкој линији, порекло породице Спасеновић води ка старом балканском слоју становништва, који је на овим просторима присутан још од времена пре словенских сеоба у раном средњем веку. Реч је о људима који су живели у оквиру источноримског, односно византијског света, у коме је хришћанство – а касније православље – представљало темељ духовног и друштвеног живота. Тај стари балкански слој није нестао доласком Словена, већ је у великој мери наставио да живи на истом простору, прилагођавајући се новим историјским околностима.

Генетички резултат указује да су преци Спасеновића припадали управо том дубљем балканском становништву, које је кроз векове било укључено у византијски културни и духовни круг. Са словенским сеобама и постепеним обликовањем српског народа, ти старији слојеви су временом прихватили словенски језик и српско име, али су очували хришћанску, односно православну веру као најдубљу спону свог идентитета. На тај начин, постали су саставни део српског народа, не одбацујући старо, већ га уткивајући у нови историјски оквир.

У породичном предању постоје различите приче о даљем пореклу — једна која помиње јужне крајеве, област данашње Северне Македоније око Тетова, и друга која води ка западнијим, динарским пределима Херцеговине. Обе путање су историјски могуће и уклапају се у познате миграционе токове православног српског становништва у средњем веку и османском периоду. Овај резултат не говори о „пореклу из једног места“, већ о припадности дубљем балканском слоју, који је кроз веру, културу и историју временом постао део српског народа.

Посебно важан стуб породичног идентитета представља крсна слава Никољдан. Слава није само обичај, већ живи израз православне вере и породичног континуитета, који повезује садашње генерације са прецима из много даљих векова. Кроз славу, веру и породично предање, тај духовни континуитет одржао се и онда када су се мењали језик, политичке границе и историјне околности.

Долазак у околину Београда, у Жарково, пре око 250 година представља последњу познату етапу једног много дужег пута — пута који је започео у старим балканским хришћанским заједницама, наставио се кроз векове прилагођавања и опстанка, и завршио се у данашњем породичном огњишту. Иако имена најстаријих предака нису сачувана, њихов најдубљи траг јесте: у православној вери, у крсној слави и у породичном наслеђу које се преносило са оца на сина кроз многе генерације.

Честитам!
И оваквих текстова треба и то што је могуће више
Да ли је све 100% тачно, вјероватно није, али на овакав начин највећи број заинтересован може да разумије о чему се ради и шта уопште добијају тестирањем.

[Слобо]

Ковачић (Ковач), Митровдан, Литија

Припада хаплогрупи I1, док се дубља подграна не може утврдити, пре свега због необично високе вредности на маркеру Y-GATA-H4=21, која се до сада није појављивала на пројекту, а нисам је пронашао ни у иностраним базама. У сваком случају веома је необична вредност 21 због тога што су уобичајене вредности на овом маркеру 10 или 11, а при томе се ради о споромутирајућем маркеру. Ако изузмемо овај маркер најближи је грани I1-P109>Y4045. Саветујем Ковачићу WGS или BigY-700 тест за даље тестирање како би прецизније утврдио своју хаплогрупу.

Кандидат се презива Ковачић и његова породица живи у Костолцу од око 1900. године када се његов чукундеда Јернеј Ковач доселио из Литије у Словенији. Том приликом је промењено презиме из Ковач у Ковачић.

Да није можда грешка у читању? Тако велика разлика...

[Ojler]

Да није можда грешка у читању? Тако велика разлика...

Тако је у извештају лабораторије, али заиста не делује реално. Контактираћемо лабораторију да видимо да ли може да се провери.