Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 4580518 пута)

Ван мреже Ваљевац

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 45
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9660 послато: Април 11, 2025, 09:12:39 пре подне »
У бази такође постоји Ковачевић, Никољдан (Нудо, Никшић) R1b > R-BY38894.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9661 послато: Април 11, 2025, 11:25:03 пре подне »
Да сумирамо досадашње резултате Ковачевића са подручја Грахова:
1. Вилуси/Никшић, I2-PH908
2. Заслап/Никшић, I2-PH908
3. Нудо/Никшић, R1b-BY38894
4. Заслап/Никшић, E-CTS11222
5. Нудо/Никшић, E-V13 (вероватно припада млађој грани E-CTS11222, али немамо хаплотип)

Овде треба споменути и резултат Ковачевића из Невесиња који припада истом генетичком роду као Ковачевић из Вилуса.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9662 послато: Април 11, 2025, 11:27:23 пре подне »
Панић, Алимпијевдан, Комирић/Осечина, J2b-L283>CTS6190


Према предању, Панићи су пореклом из села Царина, пре тога Црна Гора, или Босна, старије презиме Перуновић (непоуздано). У литератури се могу пронаћи веома слични подци о пореклу ове породице: "Панићи и Лазаревићи су досељени из Царине у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Пано, славе Алимпијевдан. Има их одсељених у Оџином Селу."

Из Царине су Јовановићи, иста слава, иста подграна, који припадају тзв. роду Пуљези. Писали смо већ о њиховом пореклу, али није лоше споменути опет:

Пуљези далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна, али је уместо њега поповао његов син Мијаило. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Кад су примили православну веру, неки су се одмах и запопили, те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји, друга у Недељицама и Јадранској Бешници. Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда, где им је била прва кућа, па како су озго били стешњени Топаловићима, они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци, Брезовици, Цветуљи, Јадранској Бешници и Горњем Добрићу. Много их се одселило по занатима, трговини и службама у Ваљево, Лозницу и Београд. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 к.; Св. Алимпије).
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-carina-ose%C4%8Dina/?script=cir

Панићима су блиски још Панићи (Лучиндан) из Дубоке код Јагодине, Јерковићи (Никољдан) из Милића у Босни, Андрићи (Алимпијевдан) из Бање Ковиљаче и једна мађарска породица из Малог Иђоша у Бачкој.

Код Пуљеза ствар компликује чињеница да се, код једне групе слављеника Алимпијевдана из овог дела Србије, јавља и друга хаплогрупа - G2a-Z36520. Њу између осталог носи и породица са презименом Пуљезевић (Алимпијевдан) из код Зајаче код Лознице, као и неколико родова са истом славом из Мачве и Колубаре.

Овде дефинитивно јесте било неког претапања, прибраћивања у оквиру рода. Чини се да су за нијасну бројнији припадници J2b-M241, али што је још важније, потврђени су у Царини, одакле је род изворно пореклом.

Иначе је реч о подграни J2b-M241>L283>CTS6190>Y272343, која је код нас на старим налазиштима пронађена у јужним динарским областима. Најважнији је свакако онај стари резултат из Црне Горе, налазиште Doclea_Bjelovine, Montenegro,  997-1151 AD, који се налази у оквиру ове гране заједно са Алимпијевштацима.



Ово је свакако један од интересантнијих генетичко-генеалошких случајева у нашем днк пројекту. Што због предања, што због мање-више равномерне заступљености две различите (а ретке) хаплогрупе у оквиру рода, што због чињенице да једни чине исту грану са узорком из 10. века.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9663 послато: Април 12, 2025, 12:49:56 поподне »
Павловић, Никољдан, Врање, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25,  DYS389i=14, DYS389ii=31 и DYS643=13 и снижену вредност маркера DYS570=18. Сврстан је у исти род са следећим тестиранима:
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Алакинце/Сурдулица (поклапање на 21 од 23 маркера)
- Момчиловић, Аранђеловдан, Дешилово/Мерошина (поклапање на 21 од 23 маркера)
- Лепојевић, Аранђеловдан, Ново Село/Лесковац (поклапање на 20 од 23 маркера)

Тестирани је у упитнику навео да су Павловићи презиме добили по Павлу Вучковићу Црне Горе. Није прецизирао која је Црна Гора у питању - данашња држава или Скопска Црна Гора. Ово друго је свакако вероватније с обзиром на географску близину Врања и Скопске Црне Горе.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9664 послато: Април 12, 2025, 01:11:44 поподне »
Ђурић, Стевањдан, Плавно, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>Y189275>FT79653>Y189173

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Урошевић (двојица тестираних), Стевањдан, Велишевац/Љиг
- необјављени резултат, Стевањдан, Велишевац/Љиг
- необјављени резултат, Стевањдан, Велишевац/Љиг
- необјављени резултат, Стевањдан, Велишевац/Љиг
- Торбица, Стевањдан, Кистање
- Петровић, Стевањдан, Баткуша/Шамац
- Шегрт, Стевањдан, Бастаси/Босанско Грахово
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS456=18.

Тестирани је навео да су Ђурићи у Плавно по писаним изворима дошли 6. јула 1692. године из Санице код Кључа. Нагађају да им је ранија постојбина јужна Херцеговина или Конавли.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9665 послато: Април 12, 2025, 01:48:25 поподне »
Рајковић, Св. Врачи, Јуник, Дечани, I2-Y3120>S17250>PH908

Хаплотип тестираног поседује сниженe вредности маркера DYS19=15, DYS458=16, DYS570=17 и DYS481=29 и повишену вредност маркера DYS456=16. Нема блиских поклапања пројекту, осим са претходно тестираним Рајковићем из истог места од чијег хаплотипа се разликује на 3 од 17 маркера. Двојица тестираних деле поједине карактеристичне вредности маркера, тако да неспорно припадају истом роду, упркос броју различитих маркера. Рајковићи имају доста специфичан хаплотип на основу кога се може закључити да немају ближе сроднике међу другим тестиранима. Хаплотип тестираног Рајковића је најмање удаљен од хаплотипа Матијашевића (Аранђеловдан, Орах/Никшић), од кога се разликује на три маркера, од којих су сва три међу горе поменутима због чега се не може говорити о некој ближој вези.

Породица тестираног Рајковића дошла је из Бреезојевице код Плава у Јуник код Дечана у другој половини 19. века, где је око 1870. године рођен прадеда тестираног. Иако су још од тада у Јунику, занимљиво је да нико од Рајковића није пописан у Јунику 1913. године, који је тада био чисто муслиманско село. Према предању које има породица тестираног, Рајковићи потичу од три брата чије је презиме било Малишић. Славу Св. Враче узели су по дану када су избегли погибију. На ове податке до сада нисам наишао у етнографским радовима.

Андрија Јовићевић наводи следеће о Рајковићима у свом раду о Плавско-гусињској области:


Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
« Последња измена: Април 12, 2025, 10:42:51 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6534
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9666 послато: Април 12, 2025, 06:00:41 поподне »
Ђурић, Стевањдан, Плавно, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>Y189275>FT79653>Y189173

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Урошевић (двојица тестираних), Стевањдан, Велишевац/Љиг
- необјављени резултат, Стевањдан, Велишевац/Љиг
- необјављени резултат, Стевањдан, Велишевац/Љиг
- необјављени резултат, Стевањдан, Велишевац/Љиг
- Торбица, Стевањдан, Кистање
- Петровић, Стевањдан, Баткуша/Шамац
- Шегрт, Стевањдан, Бастаси/Босанско Грахово
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS456=18.

Тестирани је навео да су Ђурићи у Плавно по писаним изворима дошли 6. јула 1692. године из Санице код Кључа. Нагађају да им је ранија постојбина јужна Херцеговина или Конавли.

Колико ми је познато, ова грана досад није регистрована нити на подручју Херцеговине нити на подручју Црне Горе. Са друге стране, веза са родовима из западне Србије који славе Стевањдан је очигледна и по основу славе и по основу хаплотипа. Тако да би се могло радити о старијем становништву подручја сјеверне Србије које је у сеобама 16. вијека мигрирало према Крајини. Није згорег подсјетити се на податак који је Курипешић оставио у свом путопису из 1531. године гдје описујући народе присутне у Босанској крајини каже сљедеће: "Друго су Срби, које они зову Власима, а ми их зовемо Ћићима или мартолозима. Дошли су из мјеста Смедерева и грчког Београда, а вјере су св. Павла. Ми их држимо такође за добре хришћане, јер не налазимо никакву разлику између њихове и римске вјере." Евидентно је на основу овог података да је било досељавања Срба директно из смедеревског санџака у Босанску Крајину почетком 16. вијека. Чини се да би овај род могао бити доказ таквог смјера сеобе.
« Последња измена: Април 12, 2025, 06:04:01 поподне drajver »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9667 послато: Април 14, 2025, 08:05:42 поподне »
Крсмановић, Никољдан, Растиште, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има и потпуно поклапање на 23 маркера са великим бројем тестираних из наше табеле, али се стварна блискост може утврдити једино SNP или дубинским (WGS BigY-700) тестом. Управо дубински тест и препоручујем Крсмановићу као следећи корак, како би се утврдила терминална грана којој припада. Иако потпуно поклапање на 23 маркера код модалних хаплотипова најчешће не значи и блиско сродство у стварности, издвојићу тројицу тестираних са којима Крсмановић има потпуно поклапање, а који такође славе Никољдан: Голужа из Козица код Стоца, Катић из Солина и један нејавни резултат из околине Рашке.

Цитат
...Настају нагла и исељавања и насељавања овог села. Први је ушао у село, и заузео Седаљку предак Крсмановића, Крсман Пожарац, дошао из села Пожара, из близине Фоче. Крсмана је довео сеоски спахија, дао му целу Седаљку и цео јужни карсни део Звијезде, због чега је прозват Пожар. Крсман је био на старом месту помало и хајдук, па га је спахија морао много штедети и милити. И успео је: постао је миран, трезвен радник, велики привредник. Своју породицу добро је обезбедио и оставио је да је и данас прва у селу и изван села. И она се селила и радо се бавила извозом и сечом грађе. Сви су у Пожару; Крсмановићи (25 кућа; Св. Никола).

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-rasti%C5%A1ta-bajina-ba%C5%A1ta/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9668 послато: Април 14, 2025, 08:26:14 поподне »
Милошевић, Ђурђевдан, Главица, Гламоч

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP4659>YP6186>BY99654. Поседује у потпуности модалан хаплотип, па се од већине припадника рода Б, које одликује слава Ђурђевдан, разликује на 1-2 од 23 маркера. Најближи су му тројица Грубора из околине Дрвара, Вјештица из Хашана код Крупе на Уни, Медић из Бастаса код Дрвара и Вановац из Високог, од свих наведених се разликује на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су се у Главицу доселили "негде са извора Зрмање", и да им је старије презиме било Вјештица, а пре тога Грубор, а резултат овог теста је и потврдио то предање.

Цитат
Вјештица (старо презиме Грубер) доселио се из Зрмање („на домак Книна“). Његовог претка је „дигла Аустрија на војску“, а „он био на међи, па побегао“. Прво је дошао на Подић (у Унцу) затим у Брањешце и одатле овамо око 1860. године. Слави Св. Ђурђа.

https://www.poreklo.rs/2013/10/22/poreklo-prezimena-selo-glavica-glamoc/

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9669 послато: Април 14, 2025, 11:32:50 поподне »
Живковић, Игњатијевдан, Марадик, Инђија

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y129040, роду Игњатијевштака.

Тестирани нема потпуних поклапања, с обзиром да поседује две себи својествене вредности на 437 и 635. Ипак, несумњиво је припадник овог генетичког рода који одликује комбинација 389II=30 + 570=19. Маркерно су му најближи Маћешић са Кордуна и нејавни хаплотип из околине Бјеловара који такође имају и повишену 385b=15.

У Марадику нема Живковића у Сремском земљишнику из 1828, док се између између два светска рата помиње пар њих, укључујући пароха Сретена (могуће различите фамилије?). Током 1828. су у више суседних места пописани Живковићи, па се досељавање у Марадик претпостављам догодило из околине у каснијем периоду. Уколико грешим нека ме тестирани исправи.

Што се тиче ранијег станишта постоји више могућности. Како је Срем значајан удео српског становништва примио из оба краја у којима имамо друге Игњатијевштаке; северне Лике и Кордуна односно Мачве и београдске Посавине, поставља се питање из ког правца би најпре могли потицати Живковићи. Без дубинских тестова то не бих могао тврдити, али вредност на 385b па и доста већа разгранатост Игњатијевштака на подручју Горњокарловачке епархије пре иду у прилог добро познатим крајишким сеобама на исток.

Из тих разлога сам Живковића сврстао у подграну Y129040 коју су творили крајишки Игњатијевштаци, док они из Херцеговине, Мачве и београдске Посавине остају на нивоу FTC64765/Y60799.

Матица Игњатијевштака је на подручју средњовековне жупе Врм, данашње области Корјенића недалеко од Требиња о чему се нашироко писало на форуму.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови



« Последња измена: Април 14, 2025, 11:44:37 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14341
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9670 послато: Април 15, 2025, 03:45:06 поподне »
Радановић, Лазаревдан, Брубно/Глина, I2-Y3120>PH908


Тестиран је од раније један Радановић из истог места (такође PH908), али они по директној мушкој линији воде порекло од Бјелајаца (Никољдан) из Мајских Пољана. Више о том резултату:

4. Радановић, Лазаревдан, Брубно/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије карактеристичније вриједности, DYS19=17 и DYS549=12. Мало је компликованија ситуација код овог тестираног. Навео је податак да његови потичу од једног Бјелајца из Мајских Пољана/Глина који је прижењен у Радановиће. Дакле ово не би требао бити резултат Радановића, Лазарева субота већ Бјелајаца, Никољдан из Мајских Пољана. Тестирани су Бјелајци из Доњих Кукурузара, који славе Никољдан, и за које претпостављам да су повезани са Бјелајцима из Мајских Пољана. Ипак хаплотип ових Бјелајаца и тестираног Радановића није баш близак (7/24 маркера разлике). И поред ове значајне разлике треба поменути да и Радановић и Бјелајац посједују карактеристичну вриједност DYS549=12, која се чини стабилном за Бјелајчеву грану I-Y264947, јер је и Панчевачки који твори грану са Бјелајцем посједује. Да ствар буде компликованија, хаплотип тестираног Радановића најближи је, бар технички гледано, хаплотипу Буњевца Војнића из Суботице (2/24 разлике),а Војнић је близак са породицама из Далмације које славе Лазареву суботу. Предлажем тестираном да уради или SNP панел, или дубински тест како би се ове везе потврдиле или оповргнуле.

Изворни Радановићи би могли бити блиски групи крајишких Лазаревштака са Баније и из Босанске Крајине. Реч је о Ступарима и Карићима (раније Ступар) из Подгрмеча и Станојевићима из Вргинмоста. Деле низ сличних вредности и делује да су међусобно ближи него у односу на групу Лазаревштака из Жегара. О пореклу крајишких Ступара писано је пуно. Аутори углавном помињу две њихове могуће матице, Далмацију и околину Кључа (Змијање). Препорука је да неко из ове групе одради дубински тест, како би профилисали још једну групу Лазаревштака из Крајине.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • J2b1-M205>Y218180, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9671 послато: Април 16, 2025, 09:04:02 пре подне »
Радановић, Лазаревдан, Брубно/Глина, I2-Y3120>PH908

Изворни Радановићи би могли бити блиски групи крајишких Лазаревштака са Баније и из Босанске Крајине. Реч је о Ступарима и Карићима (раније Ступар) из Подгрмеча и Станојевићима из Вргинмоста. Деле низ сличних вредности и делује да су међусобно ближи него у односу на групу Лазаревштака из Жегара. О пореклу крајишких Ступара писано је пуно. Аутори углавном помињу две њихове могуће матице, Далмацију и околину Кључа (Змијање). Препорука је да неко из ове групе одради дубински тест, како би профилисали још једну групу Лазаревштака из Крајине.

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Радановићи били присутни у Брубну током друге половине XVIII вијека и да су имали најмање 2 породичне задруге у селу. Уписивани су и као Радановићи и као Радовановићи још током XVIII вијека, али би Радовановић, с обзиром на то да Радовановићи са истом крсном славом постоје у више банијских села (Бачуга, Мајдан), могла бити изворна варијанта презимена.

Лазарева субота иначе није ријетка крсна слава на Банији и прослављају је неки родови који су историјски врло значајни. Од раније имамо профилисане Јакшиће из Слабиње, Лукаче из Добретина и Мраковиће (Бунчиће) из Влаховића. Везано за Ступаре, њих је такође било током XVIII вијека на Банији (село Доње Селиште код Глине), али је тај род временом угашен.
« Последња измена: Април 16, 2025, 09:10:32 пре подне Петар М. Демић »

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9672 послато: Април 16, 2025, 06:36:47 поподне »
Радановић, Лазаревдан, Брубно/Глина, I2-Y3120>PH908


Тестиран је од раније један Радановић из истог места (такође PH908), али они по директној мушкој линији воде порекло од Бјелајаца (Никољдан) из Мајских Пољана. Више о том резултату:

Изворни Радановићи би могли бити блиски групи крајишких Лазаревштака са Баније и из Босанске Крајине. Реч је о Ступарима и Карићима (раније Ступар) из Подгрмеча и Станојевићима из Вргинмоста. Деле низ сличних вредности и делује да су међусобно ближи него у односу на групу Лазаревштака из Жегара. О пореклу крајишких Ступара писано је пуно. Аутори углавном помињу две њихове могуће матице, Далмацију и околину Кључа (Змијање). Препорука је да неко из ове групе одради дубински тест, како би профилисали још једну групу Лазаревштака из Крајине.
Било би од велике користи да се неко од Баљака одлучи за дубински тест па да се и та грана коначно профилише. Надам се да ће Радановић направити тај искорак.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9673 послато: Април 19, 2025, 03:49:29 пре подне »
Криваћевић, Ђурђевдан, Крш, Жабљак, E-V13>FGC44169>FGC57496>BY169463>BY169811

Припада роду Шаранаца. У односу на модални хаплотип овог рода, хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS576=17 и повишену вредност маркера DYS481=23.

Криваћевићи су огранак Џаковића из Шаранаца, који су једно од братстава Милошевића - Шаранаца. Андрија Лубурић наводи следеће у свом раду о Дробњаку:



Тестирани је у упитнику навео да су преци Криваћевића пре 300 година дошли са подручја Гацка и Билеће и променили презиме Шарац. Ово предање нема упориште у генетици с обзиром да Шаранци немају генетичке сроднике на подручју Гацка и Билеће.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9674 послато: Април 19, 2025, 04:14:18 пре подне »
Станковић, Алимпијевдан, Коњух, Липљан, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25, DYS456=17 и DYS643=13 и снижену вредност маркера DYS570=18. Од хаплотипа Комарице (Јовањдан, Бучје/Прибој) разликује се само на маркеру DYS390. Иако судећи искључиво на основу хаплотипова постоји солидна могућност да су Станковићи ближе повезани са Комарицама, то се може проверити једино дубљим генетичким тестовима (BigY или WGS). То је уједно и препорука тестираном за даље кораке ка истраживању порекла.

По речима тестираног, Станковићи су почетком 20. века прешли у Словиње код Липљана, а по предању потичу из Трстеника у Дреници.

Атанасије Урошевић у свом раду о Косову не помиње Станковиће у Словињу, већ следећу породицу која по опису одговара Станковићима:
Јовановићи (1 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељен 1913. године из Коњуха на купљено.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9675 послато: Април 19, 2025, 04:32:10 пре подне »
Суботић, Часне Вериге Апостола Петра, Греда, Градишка, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

Припада роду Томића - Морачана, чија је крсна слава Петровдан. Овом генетичком роду судећи по хаплотипу и слави припада разгранати род из Босанске Крајине који слави Часне Вериге, коме припадају и Суботићи. У односу на модални хаплотип овог генетичког рода, хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS456=15. То је уједно и једини маркер на коме се модални хаплотип Томића разликује од модалног хаплотипа Васојевића, који највећим делом имају вредност 17 на том маркеру и припадају млађој грани E-PH1395.

Занимљиво је да је тестирани навео да Суботићи по предању потичу од Васојевића. Ово предање нису помињили остали тестирани са овом славом.

С обзиром да нико од тестираних Томића, њихових огранака и породица које славе Часне Вериге до сада није урадио дубљи тест (BigY или WGS), свакако бих препоручио тестираном да уради такав тест ради утврђивања млађе гране и евентуалне везе са Васојевићима.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6272
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9676 послато: Април 20, 2025, 10:28:08 пре подне »
Станковић, Алимпијевдан, Коњух, Липљан, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25, DYS456=17 и DYS643=13 и снижену вредност маркера DYS570=18. Од хаплотипа Комарице (Јовањдан, Бучје/Прибој) разликује се само на маркеру DYS390. Иако судећи искључиво на основу хаплотипова постоји солидна могућност да су Станковићи ближе повезани са Комарицама, то се може проверити једино дубљим генетичким тестовима (BigY или WGS). То је уједно и препорука тестираном за даље кораке ка истраживању порекла.

По речима тестираног, Станковићи су почетком 20. века прешли у Словиње код Липљана, а по предању потичу из Трстеника у Дреници.

Атанасије Урошевић у свом раду о Косову не помиње Станковиће у Словињу, већ следећу породицу која по опису одговара Станковићима:
Јовановићи (1 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељен 1913. године из Коњуха на купљено.

Да, Јовановићи које Урошевић бележи у Словињу су вероватно иста фамилија. Букумирић осамдесетих година у Словињу бележи Станковиће и о њима пише следеће:
Цитат
Станковић две куће. Доселили су се из Коњуха 1912. године, а у Коњух из Добротина две године раније. Даље порекло везују за село Трстеник код Пећи. Имају породични надимак Коњушани. Слава Свети Ђорђе Алемпије.

Не ради се међутим о Трстенику код Пећи како наводи Букумирић, већ о Трстенику у Дреници, у општини Глоговац, како је навео и тестирани Станковић. Станковићи заправо припадају роду који је у Коњуху имао надимак Дренићови или Дренићи, управо по Дреници из које потичу. О њима у Коњуху Урошевић бележи следеће:
Цитат
Дренићови (1 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из истоименог рода у Добротину око 1890. Даља старина им је у Дреници.

Налази их и у Добротину:
Цитат
Дренићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије), Досељени из Дренице крајем 18. века.

Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Глигорија

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 72
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9677 послато: Април 20, 2025, 10:34:48 пре подне »
Професор Драгољуб Дренић који живи у Нишу, а пореклом је са Косова предавао ми је испитивање конструкција на грађевинском факултету. Важио је за најбољег стручњака у тој обласги у старој Југославији. Пецао сам и шаране са њим на Власинском језеру, тако да смо разговарали и необавезно....врхунски стручњак и човек...

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9678 послато: Април 20, 2025, 06:54:57 поподне »
Било би од велике користи да се неко од Баљака одлучи за дубински тест па да се и та грана коначно профилише. Надам се да ће Радановић направити тај искорак.
Читах мало о Радановићима. Изгледа да их је било у Мушковцима одакле је и позитивно тестирани Баљак без хаплотипа па не можемо упоређивати маркере. 1544. Зрински издају повељу у којој се обезбеђују права људима међу којима је и Петар Радановић. Видим да их има и по Бачкој,значи прате шаблон. Набацах мало неке смернице а мени најзанимљивије је што имамо неке Радановиће у Прачи у 14.вијеку а то је у непосредној близини Кусука одакле су мени блиски Бандићи. Ваљало би и да се огласи Радановић,можда има неко занимљиво предање.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2895
  • Sit pugna perpetua
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9679 послато: Април 21, 2025, 07:25:24 пре подне »
Марковић, Ђурђевдан, Горње Дубово, Вишеград

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP4659>YP6186>BY99654. Од карактеристичних вредности истичу се нешто ниже DYS390=24 и DYS458=14. Међу припадницима ове гране најближи су му Проле из Мајевца код Шипова који такође слави Ђурђевдан, као и група родова који славе Алимпијевдан, двојица Пилиповића из Великог Цвјетнића код Бихаћа и Пркоса код Босанског Петровца, Панић из Горњих Подградаца код Градишке и Шљивар из Босанског Петровца, од свих наведених разликује се на 3 од 23/25 маркера. Препорука je даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према не претерано поузданом породичном предању даљим пореклом из Калиновика или Невесиња, и да им је старије презиме било Митровић.