Панић, Алимпијевдан, Комирић/Осечина,
J2b-L283>CTS6190Према предању, Панићи су пореклом из села Царина, пре тога Црна Гора, или Босна, старије презиме Перуновић (непоуздано). У литератури се могу пронаћи веома слични подци о пореклу ове породице: "Панићи и Лазаревићи су досељени из Царине у првој половини 18. века. Доселио их њихов предак Пано, славе Алимпијевдан. Има их одсељених у Оџином Селу."
Из Царине су
Јовановићи, иста слава, иста подграна, који припадају тзв. роду
Пуљези. Писали смо већ о њиховом пореклу, али није лоше споменути опет:
Пуљези далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна, али је уместо њега поповао његов син Мијаило. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Кад су примили православну веру, неки су се одмах и запопили, те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји, друга у Недељицама и Јадранској Бешници. Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда, где им је била прва кућа, па како су озго били стешњени Топаловићима, они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци, Брезовици, Цветуљи, Јадранској Бешници и Горњем Добрићу. Много их се одселило по занатима, трговини и службама у Ваљево, Лозницу и Београд. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 к.; Св. Алимпије).
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-carina-ose%C4%8Dina/?script=cirПанићима су блиски још
Панићи (Лучиндан) из Дубоке код Јагодине,
Јерковићи (Никољдан) из Милића у Босни,
Андрићи (Алимпијевдан) из Бање Ковиљаче и једна
мађарска породица из Малог Иђоша у Бачкој.
Код Пуљеза ствар компликује чињеница да се, код једне групе слављеника Алимпијевдана из овог дела Србије, јавља и друга хаплогрупа -
G2a-Z36520. Њу између осталог носи и породица са презименом
Пуљезевић (Алимпијевдан) из код Зајаче код Лознице, као и неколико родова са истом славом из Мачве и Колубаре.
Овде дефинитивно јесте било неког претапања, прибраћивања у оквиру рода. Чини се да су за нијасну бројнији припадници J2b-M241, али што је још важније, потврђени су у Царини, одакле је род изворно пореклом.
Иначе је реч о подграни J2b-M241>L283>CTS6190>
Y272343, која је код нас на старим налазиштима пронађена у јужним динарским областима. Најважнији је свакако онај стари резултат из Црне Горе, налазиште
Doclea_Bjelovine, Montenegro, 997-1151 AD, који се налази у оквиру ове гране заједно са Алимпијевштацима.
Ово је свакако један од интересантнијих генетичко-генеалошких случајева у нашем днк пројекту. Што због предања, што због мање-више равномерне заступљености две различите (а ретке) хаплогрупе у оквиру рода, што због чињенице да једни чине исту грану са узорком из 10. века.
