Мехмедагић, муслиман, Сарајево
Припада хаплогрупи I2 PH908.
Хаплотип тестираног Мехмедагића има чак девет немодалних вриједности, те нема потпуних поклапања међу до сада тестиранима.
Ипак, неке од немодалних вриједности тестирани Мехмедагић дијели са групом тестираних из околине Прибоја на Лиму, Нове Вароши и Ужица. Наиме, снижене вриједности DYS391=10, DYS389I=12 и DYS481=29 карактеришу род у табели СДНКП назван А11, у ком је група породица из Старог Влаха, са славом Стевањдан, међу којима су Бучевци и Крџавци из Бистрице код Нове Вароши, Бучевци из Мокре Горе код Ужица, те Поповићи и Драгутиновићи из Бучја код Прибоја. Мехмедагић се од поменутих разликује на 3 до 4 од упоредивих 22 маркера, па се веза без дубинских тестова свакако не може сматрати доказаном, али имајући у виду специфична подударања немодалних вриједности, не можемо је ни занемарити.
Када су у пиатњу подаци доступни у оквиру Бошњачког ДНК пројекта, можемо са релативном сигурношћу тврдити тек толико да нема тестираних Мехмедагића, бар оних који припадају хаплогрупи I2. Због недоступности хаплотипова тестираних у оквиру тог пројекта, не можемо говорити о томе има ли тестираних са другим презименаима чији би хаплотип евентуално био близак хаплотипу Мехмедагића.
Тестирани је у упитнику поменуо предање о поријеклу од Дели Тодора, позивајући се на дјело Божидара Кљајевића “Порекло муслиманских породица на просторима Српства”, у ком се наводи: “МЕХМЕДАГИЋИ у Тодорову и Голубовићима, село у Поуњу, по предању предак им је био заробљеник на галији, а касније погинуо код Кључа. Из Вранограче му дошле три жене са децом, имали су агински берат, од њега су братства: СУЛЕЈМАНАГИЋИ, КАРАБЕГОВИЋИ, МУЈАНОВИЋИ, СУЉИЋИ, КОХРИМАНОВИЋИ, ХАСАНБИШИЋИ, ЦРНЧИЋИ, КЕСИЋИ, РЕКИЋИ, ШАБАНАГИЋИ, ЈАШАРАГИЋИ, БЕГУЛИЋИ, ДИЗДАРЕВИЋИ и АГИЧИЋИ. По другима сви они су потомци Дели Тодора, за кога кажу да је имао више синова и да су се истурчили па су ово њихови потомци. Овде се ради о роду који је доста давно прешао на ислам, или су били потомци српских племићких породица у Босни и Херцеговини, или су највероватније доведени у освајања из других крајева Српства као млади јањичари.”
По појашњењу самог тестираног, Мехмедагићи немају предање о томе одакле су се доселили у Сарајево, па је и веза са овим Мехмедагићима из Поуња, а тиме и са Дели Тодором, за сада хипотетичка.
Колега Ojler је указао на сљедеће податке о самом Дели Тодору, из књиге Милана Радеке, “Кордун у прошлости” – Тодорово, Тодоров Нови или Новиград. Град нешто на исток од Кладуше и Пећи, дакле у дубини босанског дијела Кордуна. ... Новиград је 1531. Зринских, који држе каштелане. Од тих је прослављен 1549-1560. дели-Тодор, по ком је град касније и прозван. Тодор погибе на Духове 06.06.1560. кад је 3000 Турака заокупило град. При том погорјеше и жене и дјеца. Од Тодорова рода су Тодоровићи, нпр. писац Никола Тодоровић.”
Препорука за тестираног је неки од дубинских тестова, а у погледу конкретне потраге за расвјетљавањем поријекла, свакако би било корисно потврдити/оповргнути везу са Мехмедагићима и осталим повезаним породицама из Поуња.
