Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Милош]

Стефановић, Андријевдан, Лазаревац, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих издвојио DYS19=17, DYS458=16, DYS437=16. Потпуно поклапање на 17 маркера има са Обрадовићем из Дашнице код Александровца, који су пореклом из Осредака код Бруса.

Отац тестираног је рођен у Прилужју, а деда у Лазаревцу код Крушевца.  Могуће да се ради и о Лазаревцу код Блаца, ближе Александровачкој Жупи, из ког је велики број колониста и аутоколинста између два рата досељен у околину Вучитрна.

Тестираном предлажем неки напреднији тест (WGS, BigY).

[MGDDJ]

Ђукић, Никољдан, Горња Добриња, Пожега, E-V13>Z5017>CTS9320>Y20805>BY148067

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS458=18. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани (матица им је у Горњој Добрињи код Пожеге)
- Обрадовић, Никољдан, Међулужје/Младеновац
- Павловић, Никољдан, Крушевица/Лазаревац
- Савић, Ђурђиц, Шуме/Ивањица
- необјављени резултат, Никољдан, Шлегово/Кратово
- Јовановић, Аранђеловдан, Лопаш/Пожега
- Пантовић, Ђурђиц, Ивањица
- Дедеић, муслиман, Биохане/Тутин (матица им је у Кољену код Рожаја)

Старост гране E-BY148067, којој сви горе наведени припадају, процењена је на 650 година:
https://www.yfull.com/tree/E-BY148067/

Љубомир Павловић у свом раду „Ужичка Црна Гора“ наводи следеће:
–Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе снове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића.

Дакле, по родослову Милошевића, од њих потиче и кнез Милош Обреновић, рођен као Теодоровић.



Ово треба узети са одређеном резервом пошто Љубомир Павловић наводи да од попа Милоша потичу и Чвркићи из села Рошци код Чачка, који припадају грани I2-BY55537:
Најстарије породице су Чвркићи, потомци старог попа Милоша из Братоножића, које је довео некакав игуман ман. Никоља, стриц попа Милоша. Стриц је отпратио попа у Г. Добрињу да тамо попује, а овде је задржао његовог синовца Јеврема Чврку и од њега су остали потомци, познати у селу под неколико презимена, али уопште најпознатији под горњим презименом; има их под Кабларом 12 кућа, у Рапајловачи 2, у Каменици 2, у Новом Селу 8, у Раковици 5, свега 29 кућа, славе св. Николу.

Међутим, резултат Ђукића је свакако далеко меродавнији за порекло Милоша Обреновића, него резултат Чвркића, пошто Милош Обреновић по родослову потиче од Ђукића.

Љубомир Павловић за Узуновиће наводи да су се доселили у Горњу Добрињу под овим презименом:
–Узуновићи су најстарија породица овог села. Обична, мирна и радна породица доселила се из Црне Горе под овим презименом, дошла доста јака, населила се на 3 км североисточно од садашње цркве.

С обзиром да за попа Милоша, родоначелника Милошевића (потоњих Ђукића), није познато како се презивао, а Ђукићи су генетички сродни Узуновићима, постоји могућност да је и поп Милош од Узуновића, а да се изгубило сећање на то пошто се населио у другом делу села.

Овај род свакако потиче из Црне Горе, пошто му припадају муслимани Дедеићи из Кољена код Рожаја. Они по предању потичу из Куча, а не из Братоножића, како се наводи за Милошевиће. За утврђивање матице овог рода је свакако приоритет тестирање староседелачких братстава из Братоножића и Куча чија хаплогрупа још није позната.

Здраво,
Овде тестирани Ђукић, само бих да допуним да је мој прадеда говорио да смо од попа Јована Милошевића као и да јесмо пореклом из Црне Горе, само ми није познато из ког дела.

[Неродимац]

Тасић, Никољдан, Штрпце, Сиринићка Жупа

Тасићи су према речима тестираног од Тасе Младеновића, који се из Сушића доселио у Штрпце.

Да ли тестирани зна породични назив своје фамилије?

[Ojler]

Да ли тестирани зна породични назив своје фамилије?

Једино могу бити Печиноћевићи.

[dko]

Не битно шта кажу генетичка тестирања, Рашо Радовановић мора да буде уврштен у N2 пошто смо хаплогрупу већ прогласили кошаркашком... 

pogotovo centarska linija jokic-savic-radovanovic

[Зрно]

Ивошевић (Ђурђевдан), Брестовац/Хрељин Огулински

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и грани BY199059. Судећи по резултату двојице Стјепановића из истог села, са истом славом, ради се о подграни FTC76774, која је установљена на FTDNA, док на Yfull стаблу још увек не постоји. Од Стјепановића се разликује на 2 маркера од упоредивих 16, а заједничка је снижена вредност YGATAH=10, доста ретка код Z2705. Можда су повезани са четворицом из Старог Влаха (слава такође Ђурђевдан), сврстаних у исти род, а двојица од њих имају ту снижену вредност, што би значило да се одатле овај род ширио према западу, као што је случај код братске гране Никољштака BY198296 (Дивци и други из Старог Влаха заједно са крајишким огранком). Све би ово могло лепо да се испита и повеже ако би Ивошевић урадио дубински тестирао у иностранству. Осим са Стјепановића, у том роду би требали бити Вукелићи из Дрежнице и Буњевци из Српских Моравица, на основу резултата са 23andme - зна се само да су Z2705 и да славе Ђурђевдан (немају маркере).

Брестовац Огулински је био посебно село са само два презимена - Сјепановић и Ивошевић. Више није самостално насеље него је стрпан у Хрељин Огулински. Тестиран је и Ивошевић из Дрежнице који исто слави Ђурђевдан, али за њега је утврђена хаплогрупа J2. Већа је шанса да је овај из Брестовца изворни.



Позиција на стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/?fbclid=IwAR376dbOxYy1L1jt5SUIYUKMF_LAul-38sTEXY2wM7QZZsU4OfZn2NhNh2Q

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Ojler]

Милић, Никољдан, Шудуни/Топлица/Сребреница, I2-Y3120

Према наводима тестираног, његов предак је дошао на подручје Сребренице из Херцеговине у другој половини 19. века, у село Ногачевићи, да би затим једни прешли у Шудуне, а други у Згуњу, засеоке села Топлица.

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120. Иако се његов хаплотип разликује од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на већем броју маркера, као карактеристична издваја се једино вредност DYS385=15-15. Нажалост, не могу да издвојим ни једног до сада тестираног појединца за којег бих могао извесно рећи да је филогенетички близак тестираном.

[Atlantische]

Чаврак, католик, Горинци, Генералски Стол

Припада хаплогрупи T1a-L131>CTS933.

Тестирани нема ближих поклапања у табели пројекта, иако у њој имамо неколицину резултата који припадају овој грани.

Manja rodovska zajednica nastala u 16. st. Prvi put se spominje 1602. u spisima koji Čavrakima potvrđuju plemstvo za zasluge u borbi s Turcima kraj Siska. U sisačkom kraju Čavraki su stekli posjede. Rodovske ogranke razvili su u selima Mahovu (25-7), Letovaniću (17-6) i Gušću (24—5). Rodovski ogranak Čavraka nalazio se u 17. st. i u bosiljevačkom kraju. Ondje se 1650. spominju kmetovi Mate i Tomo Ć. u Lešću na Dobri. U bosiljevačkom kraju Čavraki su razvili rodovsko naselje u selu Gorincima (31-6). Krajem 17. st. jedan će se ogranak bosiljevačkih Čavraka preseliti u obližnji tounjski kraj te u brinjski kraj. Zemljišne knjige (1775.) sadrže podatke za jednu kućnu zadrugu u Zdencu (Mate). U tounjskom području razvit će rodovski ogranak u Zdencu (ii—3). Prema popisu iz 1948. u Ogulinskom kraju bile su ukupno 23 osobe s prezimenom Čavrak.

- Hrvoje Salopek, Ogulinsko - modruški rodovi

[Njegos88]

Муслимани Шунтићи из Берана по свој прилици потичу од њих, а за Цигане су очито проглашени због тога што се на ковачки занат презриво гледало.

Интересантно. Дончићи из Бича у Метохији су пореклом Петровићи из Врбица, Кучи (Јовањдан). Кажу да су их из Врбице протерали нови досељеници, али не зна се тачно на који (Муслимани, Дрекаловићи, други?). Моји Јокановичи-Добришани живе у Горњу Врбицу стотинама година, а колико знам у Врбици су само живхели Дрекаловићи (Поповићи, Ивановићи, Јокановићи). То значи да ови Петровићи (Дончићи) су одавно побегли.

1. Најближе село Врбици је Косор 

2. Тестирани Дончићи из Бича су Хаплогруп R1a-Z93. Подогранак R1а-Z93 је веома ретко међу Србима. Видин да су ови могући староседеоаци "Шунтићи" R1b".

3. У попису пише да Бича је претежно насељен српским становништвом. Српских куча и селу има 55; а поред њих овде живи и четири куће "Цигана". Тридесет и један испитивана кућа у селу су деаћо једног братства (Дончић-Петровић).

4. У попису пише да Бича има четири гробља: два Србска, један латинска, и један Циганскa (ван села). Такође пише да је латински гробље најстарији и никада није био у употреби од када су преци Дончића населили ово подручје.

4. У близини Берана постоји село Горња Врбица насељено муслиманима. Увек ме је збуњивало зашто се муслиманско село зове Врбица. Али с обзиром да ови Шунтићи живе близу Врбице код Беранама, и да постоји могучност да си ту досећили из Косор где се такође налази једно село звано Врбича, да ли постоји могучност да је Горња Врбица код Беране добила име по Горњој Врбици у Кучима.

5. Рандончићи су тестирани и потврђено је да су Кучи. Мислим да су они исто из Врбиче код Беранама. Занимљиво је и да се презивају Ра-Дончић ...ДОНЧИЋ

[Иван Вукићевић]

4. У близини Берана постоји село Горња Врбица насељено муслиманима. Увек ме је збуњивало зашто се муслиманско село зове Врбица. Али с обзиром да ови Шунтићи живе близу Врбице код Беранама, и да постоји могучност да си ту досећили из Косор где се такође налази једно село звано Врбича, да ли постоји могучност да је Горња Врбица код Беране добила име по Горњој Врбици у Кучима.

Шунтићи не живе у Горњој Врбици код Петњице, нити је познато да су икада тамо живели. Једино се зна да су краће време боравили у самој Петњици.

[Гаџић Црнчевић]

Шешум, Ђурђевдан, Горњи Дабар, Сански Мост, I2-Y3120>PH908


Шешуми су пореклом из Унца, а у Подгрмеч су доселили крајем 19. века. У Унцу су им сродни Бијељци са истом славом. За тамошње Шешуме П. Рађеновић наводи да су доселили “из Босне, из Љесковице”. Мисли се вероватно на Лисковицу код Мркоњић Града. Презиме Шешум карактеристично је за крајеве око Купреса, где их има више несродних и са више слава (Јовањдан, Ђурђевдан, Илиндан, Марковдан). Нама су интересантни они из Рилића, са славом Ђурђевдан, за које се каже да су се презивали Поповић и Убавић и да су даљом старином из Попова Поља у Херцеговини.

У Крајини су Шешумима генетички блиски Бијељци из Унца, Пене (Ђурђевдан) из Медне код Мркоњић Града, као и Илићи (Ђурђевдан) из околине Шипова. Хаплотип поседује доста модалних вредности, али треба споменути да блиских хаплотипова има управо на простору Источне Херцеговине и то са славом Ђурђевдан. Херцеговачко порекло у случају Шешума делује доста извесно. Хаплотипом су им прилично блиски и поједини Никшићи, па би можда требало испитати неки појединачни SNP, мада је препорука за све наше PH908 ипак дубински тест.

На крају треба споменути да су на 23andMe тестирани Убовићи из овога краја и припадају такође хаплогрупи I2.

Убовић, Ђурђевдан, Герзово, Мркоњић Град, I2-S17250
Убовић, Ђурђевдан, Гламоч, I2-S17250

За Козоморе (Ђурђевдан) из Купреса се каже да су такође старином од Убавића. Према предању, њихов предак је дошао овде “уз мајку”, која се удала за једног Козомору. Козомаре из Гламоча такође припадају I2-PH908, али није сигурно да су исти род са Шешумима и осталима, баш као што је и ово предање о њиховом пореклу несигурно.

Козомаре из Шумњака /Гламоч имају предање да су поријеклом били Убовићи, и да су из околине Бараћа/Убовића брдо,Медна/ доселили у Шумњаке.Тако пише и Милојевић.
Наравно да имају исту славу као и Убовићи из Убовића долине/Гламоч и Убовића брда/Бараћи.Презиме Козомора је добијено од неког Козомаре из Ливањског поља који је сасвим друга прича 8слава и хапло група)

[Ojler]

Вукмировић, Никољдан, Горњи Бабин Поток/Врховине, I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>Y135654

Тестирани је навео предање по коме су се преци Вукмировића у Лику давно доселили из Црне Горе, из околине Скадарског језера.
Хаплотип Вукмировића показује да припада роду који смо назвали Крајишким Никољштацима I2-Y135654 и којем поред тестираног припадају и Гаћеша, Паројчић, Пепић, Лабус, Јапунџић и Стокић (FTDNA). Код модалног хаплотипа овог рода уочавају се повишене вредности на маркеру DYS385=15-16, као и нешто више вредности DYS19=17 и DYS389II=30. Све ове вредности поседује и резултат тестираног Вукмировића, који на 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Гаћешом (Грачац) и Јапунџићем (Мокро Поље/Книн).

О Гаћешама и Крајишким Никољштацима I2-Y135654 на форуму постоје засебне теме где се може о њима више прочитати:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6619.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6125.0

[Милош]

Ђенић, Аранђеловдан, Раљин, Бабушница   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=14-16, 437=14, 570=17, 481=29, 549=12. Иако има карактеристичан хаплотип, нисам успео да га повежем са било ким на пројекту. Зато бих му предложио да одради неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

У литератури нема много података, осим да су породице у Раљину насељене из околних села. Сам тестирани је навео да су навидно пореклом од Дробњака.

[Милош]

Милић, Никољдан, Лешје, Параћин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 390=23, 439=12, 570=17. Веома сличан хаплотип Радовићу из Жеровнице код Звечана. Разликују се на 3 маркера, на упоредивих 23 маркера. Деле споменуте карактеристичне вредности. Када се томе дода и иста слава Никољдан, ова веза добија на снази.

Радовић, Никољдан, Жеровница, Звечан

Према речима тестираног назив рода је "Мисићи" и досељени су из Црне Горе. У сваком случају тестираном предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY) или бар СНП тест на А13912.

[НикПав]

Не вјерујем да овај род уопште потиче из Црне Горе. Предања ни Узуновића ни Дедеића нису богзна како поуздана што се тиче поријекла из Црне Горе, а колико ми је познато на подручју Црне Горе није регистрована ова хаплогрупа.

Вјерујем да су Дедеићи рожајски старинци. Рожајски Срби су били једна прилично активна и ратоборна популација у периоду 1690-тих. Иако је добар дио иселио, један дио је свакако остао и примио ислам. А већ знамо каве су поузданости приче тих старих Срба о поријеклу из Куча, из Братоножића, од Роваца и сл.

Што се Дедеића тиче, са којима сам у сталном контакту, давно сам поделио слике са нашег сусрета:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3800.msg169974#msg169974

Паметноме доста.

[MGDDJ]

Да ли се уопште нешто зна о самом пореклу Дедеића, осим(нетачног) предања да су из Куча?

[Иван Вукићевић]

Да ли се уопште нешто зна о самом пореклу Дедеића, осим(нетачног) предања да су из Куча?

Не зна се ништа. То предање је једини податак о њиховом пореклу.

[Зрно]

Кушић (Ђурђевдан), Поникве/Огулин

Припада хаплогрупи I2a-PH908. Нема неког блиског према СТР маркерима. Разлика на 17 упоредивих је најмање 3, а на 22 најмање 4 (један Бугарин и Татаревић из Блаца - Никољдан). Од неких који славе Ђурђевдан постоје 4 маркера разлике, али на 17 и мање упоредивих маркера. То су Пекеч из Цетинграда, Бјелан из Класнића код Глине, Докић из Далмације и Брборић из Херцеговине.

Кушићи су у Пониквама од давнина. Милета Кушић из села Поникве се помиње 1668. године, као власник једног од највећих стада оваца у том крају.

[Зрно]

Цветковић (Аранђеловдан), Горњи Вртогош/Врање

Припада хаплогрупи R1b и вероватно некој Z2103 грани, непознатој и скоро непостојећој код нас. Са другима има најмање 5 маркера разлике, на упоредивих 23, као што је један из источне Македоније. На 6 маркера се разликује од више њих (један је такође из источне Македоније), само што су њима углавном установљене гране, којима Цветковић сигурно не припада. На упоредивих 17 има 5 разлике од једног из околине Лесковца који исто слави Аранђеловдан, али резултат није јаван. 

Тестирани каже да су се раније презивали Ивановић, па променили по Цветку. По литератури су у селу од давнина под Турцима били Ивановци (Аранђеловдан) и не знају своје порекло.

[Зрно]

Крстић (Никољдан), Ђулекаре/Медвеђа

Припада хаплогрупи R1b, само није јасно да ли је у питању PF7562 или Z2103. Најмање разлике у маркерима (4 од упоредивих 23) има са родом из Штрпца на Косову (више презимена) који исто славе Никољдан. За њих се предвиђало да су Z2103, али је панелом у Yseq утврђена припадност грани PF7562/PF7563, тј. најнизводнијој Y112728.  На 5 маркера се разликује од Вељковића (Петковдан) из Владичиног Хана и једног са Косова који исто слави Никољдан. Они су у нашој табели заведени као Z2103, али не би било изненађење да и они испадну PF7562. У сваком случају, без дубинског тестирања у иностранству не може се ништа тврдити, јер су у питању ретке и слабо истражене гране код нас. 

Додатан проблем је то што село Ђулекаре није ни обрађено у литератури или ја нисам нашао, а ни тестирани није написао ништа о свом пореклу.